Tweet
Za razliku od glamuroznih i skoro, neozbiljno, šarenih pedesetih godina, američka autoindustrija je na početku nove dekade predstavila automobil koji svojom elegancijom i decentnim dizajerskim izrazom zaslužuje posebno mesto u istoriji.
U periodu kada su količina hroma i visina ?krila? na zadnjem delu vozila bili glavni prodajni auduti Detroita, Fordova luksuzna divizija Lincoln je predstavila model Continental koji se totalno udaljio od takvog načina razmišljanja i uspeo da postane definitivna američka limuzina šezdesetih godina,nadživevši konkurente i postavši legenda svog vremena.
Priča o ovom modelu počinje kasnih pedesetih kada je Lincoln proživljavao svojevrsnu krizu identiteta. Linija postojećih modela se slabo prodavala a konkurenti kao što je Cadillac sa besmrtnim modelima iz 1958. i posebno 1959. godine, kao i Chrysler sa modelima Imperial su bili dominantna sila u segmentu. Ovu krizu je uprava kompanije pokušala da prebrodi predstavljanjem redizajna iz ?59. godine koji je stvorio neke od najvećih serijskih automobila na svetu,tog vremena i uvođenjem u produkciju novih, većih V8 motora. Ipak, ni ovo nije bilo dovoljno jer je prodaja i dalje padala a čak se i američka administracija, Lincolnov tradicionalni kupac, polako okretala nekim drugim automobilima.
Rešenje je bilo kompletno nova linija modela, kako mehanički tako i estetski sa nadom da će ovaj potez okrenuti pažnju javnosti i kupaca na ovu kompaniju. Timu dizajnera i po prvi put u automobilskoj industriji, umetnika, na čelu sa Elwoodom Engelom, date su odrešene ruke u kojima se i nalazila sudbina kompanije. Razvoj novog modela je trajao dugo,imajući u vidu standarde tog doba i posle skoro dve godine, nova kreacija je predstavljena javnosti.
Te, 1961. godine novi Lincoln Continetal je bio najzapaženija američka premijera koja je u potpunosti iznenadila i oduševila publiku. U momentu kada je Cadillac i dalje negovao hromirana ?krila a Imperial dizajnerski stil kasnih pedesetih, Continenal je bio nešto izuzetno, elegantno, moderno i prestižno, što je kupce ostavilo bez daha. Ravne i ne prekinute linije, diskretna upotreba hroma i nešto manja i kompaktnija karoserija, vrhunskog luksuza, predstavljali su novi standard koji je za konkurenciju bio nedostižan. Najuočljivija odlika novog modela su bila vrata koja su se otvarala simetrično (suicide doors) i predstavljala su izuzetnu novinu i konstrukcijski uspeh.
Veliko međuosovinsko rastojanje od čak 3,12 metara i specijalni samopodešavajući amortizeri su omogućavali fantastičnu udobnost u vožnji, dok je za pogon korišćen provereni V8 od 430 ki ( 7046 ccm ) i 300 KS koji se se prenosili na zadnje točkove preko trosepene automatske transmisije. Iako je Continental težio 2300 kg, ubrzanje od 0 do 100 km/h ili po američkim standardima 60 mp/h je bilo moguće za samo 11 sekundi, što je bilo više od većine sportskih automobila perioda.
U enterijeru je takođe primenjen moderan stil sa preglednom komandnom tablom i svim mogućim luksuzom koji se tada mogao zamisliti. Osnovna cena je bila 6067 $ za klasičnu limuzinu ali je najinteresantniji bio skuplji kabriolet (6713 $) koji je imao četvoro vrata i krov sklopljen u prtljažniku koji nije kompromitovao linije karoserije. Produkcija se momentalno udvostručila i do kraja 1961. godine, čak 35 000 novih Continentala je našlo kupce, većinom ugledne biznismene i javne ličnosti kao i Američku vladu koja je ovaj automobil kupovala u velikom broju, najviše zbog svoje konzertvativne ali i superiorne pojave i karakteristika.
U sledeću 1962. godinu, Lincoln Continental je ušao nepromenjen ali sa jednim izuzetno vrednim priznanjem. Naime, Institut za industriski dizajn,koji inače ne nagrađuje automobile, proglasio je ovaj model, vrhuncem industriske estetike, titulom koja samo dokaziuje koliko je Continetnal bio napredan. Osim toga i publika je nagradila Lincoln na svoj način i 41 000 primeraka je bila prodato.
Sledeće godine, na scenu stupa prvi blagi redizajn koji se odlikuje nešto drugačijim grilom hladnjaka, povećanim prtljažnim prostorom i dvadeset konja jačim motorom ( od tad 320 KS ). Međutim, te godine, Lincoln Continental postaje deo ne samo istorije automobilizma nego i celokupnog čovečanstva kao nemi svedok atentata na jednog od najistaknutijih političkih figura dvadesetog veka, Johna F. Kennedya. Naime, 22. Novembra 1963. godine, u Dallasu, na američkog predsednika je izvršen atentat dok je lagano krstario ulicama u svom specijalnom Lincolnu sa internom oznakom X ? 100. Auto je imao i dva posebna blindirana krova ( metalni i providni ) ali ni jedan nije bio na mestu tog dana, tako da su meci lako pronašli put. Ipak, ovaj nemili događaj nije pokvario popularnost koju je Continental imao na tržištu a uz ponovni blagi redizajn i povećanje dimenzija iz 1964. godine, prodaja se i dalje povećavala.
Ozbiljnija promena izgleda je nastupila već sledeće 1965. godine i sastoji se u potpuno drugačijoj prednjoj masci i modifikovanim zadnjim svetlima. Ovakve promene su bile potrebne jer su konkurenti pogođenu uspehom Continetala predstavili nove modele. Konture vozila su ostale iste ali je automobilska štampa smatrala da je ovim promenama, uništen klasični izlgled Lincolna. Ipak, najbolji sud je dalo tržište sa preko 40 000 prodatih primeraka.
Modernizacija je nastavljena i sledeće godine kada je prednji kraj dobio nov branik a komandna tabla nov izgled. S obzirom da su sve promene na karoseriji vršene sa taktom i ukusom, automobil je praktično bio sve lepši i traženiji tako da je 1966. godina za Lincoln bila najbolja u istoriji fabrike. Ipak, najinteresantniji dodatak ponudi je bio kupe, koji je po prvi put predstavljen i sa nešto nižom cenom (5485 $) animirao velik broj kupaca.
Međutim, sledeće godine prodaja polako počinje da pada i to najviše zahvaljujući novim modelima Cadillaca koji je predstavio potpuno novu liniju. Kao odgovor, snaga Lincolnovih agregata se povećava za još dvadeset konja (340 KS ) i u ponudi je više luksuznih opcija ali se 17 % kupaca odlučilo za druge modele.
Godine 1968. Continetal gubi kabrio opciju i dobija nov motor od 460 ki ( 7,4 litre ) sa 365 KS sa kojim je jednak motorima Cadillaca. Prednji deo je ponovo blago redizajniran a prodaja nastavlja da pada, ovaj put, najviše zbog nepostojanja kabrio varijante koja je uvek bila popularna.
Kraj ove generacije modela Continental dolazi 1969. godine, koji ovaj model dočekuje sa redizajnom zadnjeg kraja, još više luksuznih opcija i kombinacija boja i armijom zadovoljnih kupaca širom sveta. Model koji je sledio, iako kvalitetan nije ostavio toliko traga u automobilskoj istoriji.
Lincoln Continetnal prve generacije pravljene u periodu od 1961 do 1969 je jedna od najboljih i prestižnijih limuzina šezdesetih godina. Globalno popularan i korišćen samo u najvažnijim prilikama, ovaj automobil je stekao veliko poštovanje kako zbog svoje prirode tako i zbog imena i titula putnika koji su se vozili na zadnjim sedištima. Ako izuzmemo Kennedya koji nije preživeo svoju poslednju vožnju ovim automobilom, skoro svi vladari i predsednici koji su tih godina bili na političkoj sceni, su imali ovaj model, sa izuzetkom engleskog plemstva i ruskih predsednika, naravno. Ako se setimo ko je tih godina bio na čelu naše države i pogotovo njegove ljubavi prema automobilima, onda nije ni čudo da je drug Tito, odnosno njegov protokol posedovao tamno zeleni Lincoln Continental iz 1966. godine. Automobil je bio rođendanski poklon Titu od strane rukovodstva Zagrebačkog Velesajma i s obzirom na velik broj vozila u predsedničkoj floti, slabo je korišćen sve do posete Kraljice Elizabete i Prica Edvarda Jugoslaviji, krajem šezdesetih godina. Posle toga nastavlja da samuje u garažama JNA a danas se neosnovano nalazi u Sloveniji, kao i mnogi drugi vredni Titovi automobili. Osim toga, u staroj Jugoslaviji je i određen broj ovih modela bio u posedu stranih diplomatskih službi.
U svakom slučaju, jedan izuzetan automobil koji i danas osvaja svojom lepotom, luksuzom,kvalitetom i elegancijom. Cene im nisu visoke i odlično očuvan Continental se može kupiti za oko 20 000 evra, što definitivno nije velika suma za jedan vrlo sofisticiran i skoro patricijski deo automobilske istorije koji će zauvek ostati kao izraz elegancije u automobilizmu i životnog stila najvišeg ranga.
U periodu kada su količina hroma i visina ?krila? na zadnjem delu vozila bili glavni prodajni auduti Detroita, Fordova luksuzna divizija Lincoln je predstavila model Continental koji se totalno udaljio od takvog načina razmišljanja i uspeo da postane definitivna američka limuzina šezdesetih godina,nadživevši konkurente i postavši legenda svog vremena.
Priča o ovom modelu počinje kasnih pedesetih kada je Lincoln proživljavao svojevrsnu krizu identiteta. Linija postojećih modela se slabo prodavala a konkurenti kao što je Cadillac sa besmrtnim modelima iz 1958. i posebno 1959. godine, kao i Chrysler sa modelima Imperial su bili dominantna sila u segmentu. Ovu krizu je uprava kompanije pokušala da prebrodi predstavljanjem redizajna iz ?59. godine koji je stvorio neke od najvećih serijskih automobila na svetu,tog vremena i uvođenjem u produkciju novih, većih V8 motora. Ipak, ni ovo nije bilo dovoljno jer je prodaja i dalje padala a čak se i američka administracija, Lincolnov tradicionalni kupac, polako okretala nekim drugim automobilima.
Rešenje je bilo kompletno nova linija modela, kako mehanički tako i estetski sa nadom da će ovaj potez okrenuti pažnju javnosti i kupaca na ovu kompaniju. Timu dizajnera i po prvi put u automobilskoj industriji, umetnika, na čelu sa Elwoodom Engelom, date su odrešene ruke u kojima se i nalazila sudbina kompanije. Razvoj novog modela je trajao dugo,imajući u vidu standarde tog doba i posle skoro dve godine, nova kreacija je predstavljena javnosti.
Te, 1961. godine novi Lincoln Continetal je bio najzapaženija američka premijera koja je u potpunosti iznenadila i oduševila publiku. U momentu kada je Cadillac i dalje negovao hromirana ?krila a Imperial dizajnerski stil kasnih pedesetih, Continenal je bio nešto izuzetno, elegantno, moderno i prestižno, što je kupce ostavilo bez daha. Ravne i ne prekinute linije, diskretna upotreba hroma i nešto manja i kompaktnija karoserija, vrhunskog luksuza, predstavljali su novi standard koji je za konkurenciju bio nedostižan. Najuočljivija odlika novog modela su bila vrata koja su se otvarala simetrično (suicide doors) i predstavljala su izuzetnu novinu i konstrukcijski uspeh.
Veliko međuosovinsko rastojanje od čak 3,12 metara i specijalni samopodešavajući amortizeri su omogućavali fantastičnu udobnost u vožnji, dok je za pogon korišćen provereni V8 od 430 ki ( 7046 ccm ) i 300 KS koji se se prenosili na zadnje točkove preko trosepene automatske transmisije. Iako je Continental težio 2300 kg, ubrzanje od 0 do 100 km/h ili po američkim standardima 60 mp/h je bilo moguće za samo 11 sekundi, što je bilo više od većine sportskih automobila perioda.
U enterijeru je takođe primenjen moderan stil sa preglednom komandnom tablom i svim mogućim luksuzom koji se tada mogao zamisliti. Osnovna cena je bila 6067 $ za klasičnu limuzinu ali je najinteresantniji bio skuplji kabriolet (6713 $) koji je imao četvoro vrata i krov sklopljen u prtljažniku koji nije kompromitovao linije karoserije. Produkcija se momentalno udvostručila i do kraja 1961. godine, čak 35 000 novih Continentala je našlo kupce, većinom ugledne biznismene i javne ličnosti kao i Američku vladu koja je ovaj automobil kupovala u velikom broju, najviše zbog svoje konzertvativne ali i superiorne pojave i karakteristika.
U sledeću 1962. godinu, Lincoln Continental je ušao nepromenjen ali sa jednim izuzetno vrednim priznanjem. Naime, Institut za industriski dizajn,koji inače ne nagrađuje automobile, proglasio je ovaj model, vrhuncem industriske estetike, titulom koja samo dokaziuje koliko je Continetnal bio napredan. Osim toga i publika je nagradila Lincoln na svoj način i 41 000 primeraka je bila prodato.
Sledeće godine, na scenu stupa prvi blagi redizajn koji se odlikuje nešto drugačijim grilom hladnjaka, povećanim prtljažnim prostorom i dvadeset konja jačim motorom ( od tad 320 KS ). Međutim, te godine, Lincoln Continental postaje deo ne samo istorije automobilizma nego i celokupnog čovečanstva kao nemi svedok atentata na jednog od najistaknutijih političkih figura dvadesetog veka, Johna F. Kennedya. Naime, 22. Novembra 1963. godine, u Dallasu, na američkog predsednika je izvršen atentat dok je lagano krstario ulicama u svom specijalnom Lincolnu sa internom oznakom X ? 100. Auto je imao i dva posebna blindirana krova ( metalni i providni ) ali ni jedan nije bio na mestu tog dana, tako da su meci lako pronašli put. Ipak, ovaj nemili događaj nije pokvario popularnost koju je Continental imao na tržištu a uz ponovni blagi redizajn i povećanje dimenzija iz 1964. godine, prodaja se i dalje povećavala.
Ozbiljnija promena izgleda je nastupila već sledeće 1965. godine i sastoji se u potpuno drugačijoj prednjoj masci i modifikovanim zadnjim svetlima. Ovakve promene su bile potrebne jer su konkurenti pogođenu uspehom Continetala predstavili nove modele. Konture vozila su ostale iste ali je automobilska štampa smatrala da je ovim promenama, uništen klasični izlgled Lincolna. Ipak, najbolji sud je dalo tržište sa preko 40 000 prodatih primeraka.
Modernizacija je nastavljena i sledeće godine kada je prednji kraj dobio nov branik a komandna tabla nov izgled. S obzirom da su sve promene na karoseriji vršene sa taktom i ukusom, automobil je praktično bio sve lepši i traženiji tako da je 1966. godina za Lincoln bila najbolja u istoriji fabrike. Ipak, najinteresantniji dodatak ponudi je bio kupe, koji je po prvi put predstavljen i sa nešto nižom cenom (5485 $) animirao velik broj kupaca.
Međutim, sledeće godine prodaja polako počinje da pada i to najviše zahvaljujući novim modelima Cadillaca koji je predstavio potpuno novu liniju. Kao odgovor, snaga Lincolnovih agregata se povećava za još dvadeset konja (340 KS ) i u ponudi je više luksuznih opcija ali se 17 % kupaca odlučilo za druge modele.
Godine 1968. Continetal gubi kabrio opciju i dobija nov motor od 460 ki ( 7,4 litre ) sa 365 KS sa kojim je jednak motorima Cadillaca. Prednji deo je ponovo blago redizajniran a prodaja nastavlja da pada, ovaj put, najviše zbog nepostojanja kabrio varijante koja je uvek bila popularna.
Kraj ove generacije modela Continental dolazi 1969. godine, koji ovaj model dočekuje sa redizajnom zadnjeg kraja, još više luksuznih opcija i kombinacija boja i armijom zadovoljnih kupaca širom sveta. Model koji je sledio, iako kvalitetan nije ostavio toliko traga u automobilskoj istoriji.
Lincoln Continetnal prve generacije pravljene u periodu od 1961 do 1969 je jedna od najboljih i prestižnijih limuzina šezdesetih godina. Globalno popularan i korišćen samo u najvažnijim prilikama, ovaj automobil je stekao veliko poštovanje kako zbog svoje prirode tako i zbog imena i titula putnika koji su se vozili na zadnjim sedištima. Ako izuzmemo Kennedya koji nije preživeo svoju poslednju vožnju ovim automobilom, skoro svi vladari i predsednici koji su tih godina bili na političkoj sceni, su imali ovaj model, sa izuzetkom engleskog plemstva i ruskih predsednika, naravno. Ako se setimo ko je tih godina bio na čelu naše države i pogotovo njegove ljubavi prema automobilima, onda nije ni čudo da je drug Tito, odnosno njegov protokol posedovao tamno zeleni Lincoln Continental iz 1966. godine. Automobil je bio rođendanski poklon Titu od strane rukovodstva Zagrebačkog Velesajma i s obzirom na velik broj vozila u predsedničkoj floti, slabo je korišćen sve do posete Kraljice Elizabete i Prica Edvarda Jugoslaviji, krajem šezdesetih godina. Posle toga nastavlja da samuje u garažama JNA a danas se neosnovano nalazi u Sloveniji, kao i mnogi drugi vredni Titovi automobili. Osim toga, u staroj Jugoslaviji je i određen broj ovih modela bio u posedu stranih diplomatskih službi.
U svakom slučaju, jedan izuzetan automobil koji i danas osvaja svojom lepotom, luksuzom,kvalitetom i elegancijom. Cene im nisu visoke i odlično očuvan Continental se može kupiti za oko 20 000 evra, što definitivno nije velika suma za jedan vrlo sofisticiran i skoro patricijski deo automobilske istorije koji će zauvek ostati kao izraz elegancije u automobilizmu i životnog stila najvišeg ranga.