Tweet
Zbirnjak- zvuči kao grupnjak! To je zato što kad stigneš u Srbiju tek onda vidiš da se ne zna ko koga cepa 
Čitav posao sa zbirnim kamionom zahteva mnogo živaca, mnogo veštine i mnoooogo koordinacije sa raznim šusterima, kovačima i sličnim likovima koji bi da se malo "bave transportom".
Iz mog iskustva, prevoznici se obično odlučuju za kompletan ili zbirni utovar i retki su oni koji rade i jedno i drugo. Zbirni utovari nude mogućnost prevoza male količine robe po relativno niskoj ceni, ali zato traži više vremena, papirologije i koordinacije.
Najveći problem u celoj priči se pojavljuje kada kamion dođe na našu granicu. Često se na kamionu nađe roba koju ne prati odgovarajuća dokumentacija, dešava se da klijent traži "zamenu" faktura ili jednostavno špediter koji radi uvozno carinjenje ne pošalje garanciju za robu na odgovarajući granični prelaz. Dalji problem nastaje pre istovara robe. Uglavnom se svi prevoznici koji rade zbirni utovar trude da im mesta istovara budu duž puta kojim bi se inače kretali. Pošto se na kamionu ne mogu voziti ocarinjena i neocarinjena roba, ona roba koja ostaje u tom mestu se mora istovariti u carinski magacin pod nadzor ili pretovariti na drugo vozilo. Posle tako nečega carina upućuje vozilo na sledeću ispostavu gde će se obaviti dalje carinjenje i istovar robe (naravno prenaupućenje uglavnom plaća prevoznik i to nisu male pare).
Druga vrsta komplikacija nastaje kada prevoznik preuzme svu robu koja ide za jedan grad, ali su u pitanju različiti uvoznici, različiti špediteri i različite carinske ispostave. Najluđi primer za tako nešto je Beograd. Zamislite situaciju u kojoj na kamionu imate robu za tri uvoznika od kojih svako želi da se njegova roba carini na drugom terminalu (Luka Beograd, Terminal Beograd-Kvantaš ili Železnička stanica). Špediteri poslovično, ne žele da ustupaju posao nekome drugom i da prebacuju svoje papire na drugi terminal i u čitavoj toj zbrci, prevoznik često zaglavi sa troškovima skladištenja robe jer ne može da isporuči robu na dogovoreno mesto.
Čitavu priču dodatno komplikuju i strani klijenti kojima je praktično nemoguće objasniti naše propise i razlog zbog koga ne možete cariniti na dva ili tri terminala u jednom gradu.
Voleo bih da čujem Vaša iskustva, ukoliko ste imali već ovakvih problema. I kako mislite da bi bilo moguće rešiti ovaj problem i olakšati nam svima život?
Čitav posao sa zbirnim kamionom zahteva mnogo živaca, mnogo veštine i mnoooogo koordinacije sa raznim šusterima, kovačima i sličnim likovima koji bi da se malo "bave transportom".
Iz mog iskustva, prevoznici se obično odlučuju za kompletan ili zbirni utovar i retki su oni koji rade i jedno i drugo. Zbirni utovari nude mogućnost prevoza male količine robe po relativno niskoj ceni, ali zato traži više vremena, papirologije i koordinacije.
Najveći problem u celoj priči se pojavljuje kada kamion dođe na našu granicu. Često se na kamionu nađe roba koju ne prati odgovarajuća dokumentacija, dešava se da klijent traži "zamenu" faktura ili jednostavno špediter koji radi uvozno carinjenje ne pošalje garanciju za robu na odgovarajući granični prelaz. Dalji problem nastaje pre istovara robe. Uglavnom se svi prevoznici koji rade zbirni utovar trude da im mesta istovara budu duž puta kojim bi se inače kretali. Pošto se na kamionu ne mogu voziti ocarinjena i neocarinjena roba, ona roba koja ostaje u tom mestu se mora istovariti u carinski magacin pod nadzor ili pretovariti na drugo vozilo. Posle tako nečega carina upućuje vozilo na sledeću ispostavu gde će se obaviti dalje carinjenje i istovar robe (naravno prenaupućenje uglavnom plaća prevoznik i to nisu male pare).
Druga vrsta komplikacija nastaje kada prevoznik preuzme svu robu koja ide za jedan grad, ali su u pitanju različiti uvoznici, različiti špediteri i različite carinske ispostave. Najluđi primer za tako nešto je Beograd. Zamislite situaciju u kojoj na kamionu imate robu za tri uvoznika od kojih svako želi da se njegova roba carini na drugom terminalu (Luka Beograd, Terminal Beograd-Kvantaš ili Železnička stanica). Špediteri poslovično, ne žele da ustupaju posao nekome drugom i da prebacuju svoje papire na drugi terminal i u čitavoj toj zbrci, prevoznik često zaglavi sa troškovima skladištenja robe jer ne može da isporuči robu na dogovoreno mesto.
Čitavu priču dodatno komplikuju i strani klijenti kojima je praktično nemoguće objasniti naše propise i razlog zbog koga ne možete cariniti na dva ili tri terminala u jednom gradu.
Voleo bih da čujem Vaša iskustva, ukoliko ste imali već ovakvih problema. I kako mislite da bi bilo moguće rešiti ovaj problem i olakšati nam svima život?