Tweet
Renault Clio II - Još uvek mlad
Automobil po francuskom receptu. Dakle udobnost i dobra ponuda prostora se nekako podrazumevaju kada je reč o automobilima iz zemlje vina i fudbala. Pored toga Renault, pa i Clio imaju zavidan nivo kvaliteta, te se ovaj automobil još uvek svrstava u vrh niže klase. Iako konkurencija ima mlađe modele u ponudi, brojna su tržišta gde se ovaj mališan kontraverznog dizajna prodaje odlično. Kod nas nije imao neki naročiti uspeh na tržištu, iako je imao konkurentnu cenu i solidnu opremu. Clio možda nije lep automobil, ali je svakako osoben i prepoznatljiv, sa velikom paletom motora. Kod nas je najpopularnija verzija sa najmanjim 1.2 litarskim četvorocilindrašem, ali sa 16 ventila i 75 KS. Dizel motori su možda još i bolji, pogotovo od skora kada se u ponudi našao i mali ali jak dizel od 1.5 litara i 80 KS sa oznakom dCi. Upravo je ovaj agregat i najveći adut Renaulta da model Clio još neko vreme bude aktuelan na tržištu. Naslednik se sprema i po svojoj prilici će biti prikazan najranije sledeće godine. Do tada Clio se brani povoljnim cenama i dobrim motorima. S obzirom na godine koje ima dobro se nosi sa konkurencijom, a ako vam dizajn nije presudan, a dodatni izdatak od 1.000 eura vam se čini prevelikim da biste došli do boljeg i modernijeg automobila, onda je kod vas Clio još uvek u igri.
Clio je nesumnjivo uspeo model, danas se nudi u svom III izdanju. Po dimenzijama je možda nešto manji od proseka klase, koja je u poslednjih godina narasla, počevši od Škode Fabia pa danas do Mazde 2 i Volkswagenovog Pola. Dugačak je 381 cm, širok 164 cm, a visok 142 cm. Ipak međuosovinsko rastojanje je još uvek među većim u klasi, sa 247 cm. Ogibljenje je mekano i ugodno, naše loše puteve pegla vrlo uspešno, i zaista je čudno što ga naši kupci nisu bolje prihvatili. Recimo Fiatov Punto je otprilike slične cene, sa mnogo tvrđim i neudobnijim ogibljenjem, ali sa više uspeha na tržištu. Nama se čini da su naši kupci još uvek slabo informisani, i da mnogo podležu reklamnim kampanjama, dakle ko se više reklamira taj je i bolji, a u suštini i sami znate da dobrom proizvodu nije potreban megalomanski marketing. Čak i činjenica da Renault u F1 diše za vrat jednom velikom Ferrariju, ne utiče previše na naše kupce, što je šteta, jer mašine koje se ugrađuju u Clio zaslužuju svaku pohvalu. Da krenemo od onog najmanjeg motora, od 1.2 litra i 60 KS, sa samo 8 ventila i jednom bregastom osovinom. Na prvi pogled ne radi se baš o najmodernijem agregatu, ipak agregat radi uglađeno, malo troši, lako se održava i veoma je zahvalan kada se redovno servisira. Bez ikakvih problema prelazi velike kilometraže, i dosta je elastičan, a nije ni previše bučan kada se nateruje u visoke obrtaje. Sa ovim motorom Clio ubrzava do stotke za 15 sekundi, a postiže maksimalnu brzinu od 158 km/h, sasvim dovoljno za umerenu vožnju. Kočnice su solidne, postojane, lako se doziraju. U krivinama leži neutralno, i može se reći da je automobil dosta poslušan, upravljač bi mogao biti precizniji, kao i menjač, ali u principu zadovoljava. Vidljivost iz automobila je dobra, tako da je ovom mališi mesto u gradu, iako se ne boji ni auto puta, naprotiv. Za velike brzinske proseke, dovoljno je da se opredelite za onaj jači od 1.2 litra i 16 ventila sa 75 KS, koji ubrzava do stotke za 13 s, i uvek ima dovoljne rezerve snage, čak i kad je auto opterećen. Troši umereno, u proseku oko 5,9 litara, u gradu oko 7,8 l. Ako želite brzu vožnju onda je motor od 1.4 litra i čak 98 KS pravi izbor za vas. Osim ako vam ubrzanje od 10,5 s nije dovoljno ubedljivo, kao i maksimalna brzina od 185 km/h. Za one zahtevnije Renault nudi i verzije od 1.6 litara i 110 KS, kao i 2.0 litarski sportski agregat od 172 KS, a biser kuće je svakako Clio 3.0 V6 sa 255 KS i ubrzanjem od 5,8 s do 100 km/h.
Dizelaši, san većine kupaca u Srbiji, imaju nešto veću cenu, našem tržištu je najinteresantniji novi common-rail agregat od 1.5 litara sa 65 KS (u slabijoj) i 80 KS u jačoj varijanti. U odnosu na najjeftinijeg benzinca cena je veća za oko 1.800 eura, ali potrošnja od samo 4,3 litara euro dizela je dovoljno mala da vam novac vrati relativno brzo. Pri tome možete putovati relativno brzo, maksimalnu brzinu od 162 km/h može održavati duže vreme bez ikakvih problema, a ubrzanje od 15 sekundi do stotke je većini vozača dovoljna. Naravno na sportsku vožnju treba zaboravati, niti motor ima dovoljno snage za to, a i težina agregata nikako pri tome ne pomaže. Sa jačim motorom je slična priča, prosečno troši 4,2 litara (nije greška, u proseku troši manje od slabije verzije), ali u gradu popije ipak više. Iako ima dovoljno snage da ubrza za samo 12,2 s, možete ga voziti brzo samo na auto putu, gde mu je granica od 175 km/h. Ako zaželite da u oštre krivine uđete malo brži, tendencija ovog Clia, zbog teškog nosa, je da nastavi pravo, te ćete brzo odustati od daljih eksperimentisanja. Nedavno je u ponudi i agregat 1.5 dCi sa čitavih 101 KS, šteta što se nije dodatno poradilo na ogibljenju, ovako ostaje da kažemo da se radi o solidnom, a možda i odličnom ali samo porodičnom automobilu.
Karoserija je uprkos borama prepoznatljiva, i još uvek koliko toliko aktuelna. Pri tome treba podsetiti da je i ovakav Clio osvojio 4 zvezdice (od maksimalno 5) na NCAP testu, što je pohvalno, i ukazuje na činjenicu da Francuzi vrlo ozbiljno misle i na bezbednost, te da se odavno više ne štedi na čvrstini karoserije, tankim i jeftinim limovima. Prtljažnik od 255/ 1037 litara nije više među većim u klasi, a pogotovo nije za pohvalu malo prostora na zadnjem sedištu, kako za kolena tako i za glave. Ipak napred se sedi odlično, te ako niste viši od 190 cm, lako ćete pronaći idealnu poziciju, a sa obzirom da je izolacija putničkog prostora solidna, možemo reći da se Clio još uvek dobro drži. Kokpit još uvek deluje i sveže i kvalitetno, vozač se lako navikne na dobro raspoređene prekidače, ništa ne cvrči ni posle mnogo kilometara. Ipak malo smeta neprijatan miris plastike, naravno on vremenom izvetri, ali nas je to malo iziritiralo. Konkurencija je neumoljiva, nudi svežije, kvalitetnije i veće automobile. Clio kaska za njima, ali ne previše. Zauzvrat nudi cenu od 8.800 eura sa plaćenom carinom za najjeftiniji model, što ga još uvek čini konkurentnim. Ipak imajte na umu da će sa pojavom novog Clia, cena starom kao polovnom znatno pasti, te je pitanje da li možete uštedeti 1.000 eura za koliko je ovaj Renault jeftiniji od mlađe i bolje konkurencije. Ipak vredi razmisliti, pogotovo ako vam platežne mogućnosti ne dozvoljavaju da se ispružite za nešto bolje i skuplje.
Automobil po francuskom receptu. Dakle udobnost i dobra ponuda prostora se nekako podrazumevaju kada je reč o automobilima iz zemlje vina i fudbala. Pored toga Renault, pa i Clio imaju zavidan nivo kvaliteta, te se ovaj automobil još uvek svrstava u vrh niže klase. Iako konkurencija ima mlađe modele u ponudi, brojna su tržišta gde se ovaj mališan kontraverznog dizajna prodaje odlično. Kod nas nije imao neki naročiti uspeh na tržištu, iako je imao konkurentnu cenu i solidnu opremu. Clio možda nije lep automobil, ali je svakako osoben i prepoznatljiv, sa velikom paletom motora. Kod nas je najpopularnija verzija sa najmanjim 1.2 litarskim četvorocilindrašem, ali sa 16 ventila i 75 KS. Dizel motori su možda još i bolji, pogotovo od skora kada se u ponudi našao i mali ali jak dizel od 1.5 litara i 80 KS sa oznakom dCi. Upravo je ovaj agregat i najveći adut Renaulta da model Clio još neko vreme bude aktuelan na tržištu. Naslednik se sprema i po svojoj prilici će biti prikazan najranije sledeće godine. Do tada Clio se brani povoljnim cenama i dobrim motorima. S obzirom na godine koje ima dobro se nosi sa konkurencijom, a ako vam dizajn nije presudan, a dodatni izdatak od 1.000 eura vam se čini prevelikim da biste došli do boljeg i modernijeg automobila, onda je kod vas Clio još uvek u igri.
Clio je nesumnjivo uspeo model, danas se nudi u svom III izdanju. Po dimenzijama je možda nešto manji od proseka klase, koja je u poslednjih godina narasla, počevši od Škode Fabia pa danas do Mazde 2 i Volkswagenovog Pola. Dugačak je 381 cm, širok 164 cm, a visok 142 cm. Ipak međuosovinsko rastojanje je još uvek među većim u klasi, sa 247 cm. Ogibljenje je mekano i ugodno, naše loše puteve pegla vrlo uspešno, i zaista je čudno što ga naši kupci nisu bolje prihvatili. Recimo Fiatov Punto je otprilike slične cene, sa mnogo tvrđim i neudobnijim ogibljenjem, ali sa više uspeha na tržištu. Nama se čini da su naši kupci još uvek slabo informisani, i da mnogo podležu reklamnim kampanjama, dakle ko se više reklamira taj je i bolji, a u suštini i sami znate da dobrom proizvodu nije potreban megalomanski marketing. Čak i činjenica da Renault u F1 diše za vrat jednom velikom Ferrariju, ne utiče previše na naše kupce, što je šteta, jer mašine koje se ugrađuju u Clio zaslužuju svaku pohvalu. Da krenemo od onog najmanjeg motora, od 1.2 litra i 60 KS, sa samo 8 ventila i jednom bregastom osovinom. Na prvi pogled ne radi se baš o najmodernijem agregatu, ipak agregat radi uglađeno, malo troši, lako se održava i veoma je zahvalan kada se redovno servisira. Bez ikakvih problema prelazi velike kilometraže, i dosta je elastičan, a nije ni previše bučan kada se nateruje u visoke obrtaje. Sa ovim motorom Clio ubrzava do stotke za 15 sekundi, a postiže maksimalnu brzinu od 158 km/h, sasvim dovoljno za umerenu vožnju. Kočnice su solidne, postojane, lako se doziraju. U krivinama leži neutralno, i može se reći da je automobil dosta poslušan, upravljač bi mogao biti precizniji, kao i menjač, ali u principu zadovoljava. Vidljivost iz automobila je dobra, tako da je ovom mališi mesto u gradu, iako se ne boji ni auto puta, naprotiv. Za velike brzinske proseke, dovoljno je da se opredelite za onaj jači od 1.2 litra i 16 ventila sa 75 KS, koji ubrzava do stotke za 13 s, i uvek ima dovoljne rezerve snage, čak i kad je auto opterećen. Troši umereno, u proseku oko 5,9 litara, u gradu oko 7,8 l. Ako želite brzu vožnju onda je motor od 1.4 litra i čak 98 KS pravi izbor za vas. Osim ako vam ubrzanje od 10,5 s nije dovoljno ubedljivo, kao i maksimalna brzina od 185 km/h. Za one zahtevnije Renault nudi i verzije od 1.6 litara i 110 KS, kao i 2.0 litarski sportski agregat od 172 KS, a biser kuće je svakako Clio 3.0 V6 sa 255 KS i ubrzanjem od 5,8 s do 100 km/h.
Dizelaši, san većine kupaca u Srbiji, imaju nešto veću cenu, našem tržištu je najinteresantniji novi common-rail agregat od 1.5 litara sa 65 KS (u slabijoj) i 80 KS u jačoj varijanti. U odnosu na najjeftinijeg benzinca cena je veća za oko 1.800 eura, ali potrošnja od samo 4,3 litara euro dizela je dovoljno mala da vam novac vrati relativno brzo. Pri tome možete putovati relativno brzo, maksimalnu brzinu od 162 km/h može održavati duže vreme bez ikakvih problema, a ubrzanje od 15 sekundi do stotke je većini vozača dovoljna. Naravno na sportsku vožnju treba zaboravati, niti motor ima dovoljno snage za to, a i težina agregata nikako pri tome ne pomaže. Sa jačim motorom je slična priča, prosečno troši 4,2 litara (nije greška, u proseku troši manje od slabije verzije), ali u gradu popije ipak više. Iako ima dovoljno snage da ubrza za samo 12,2 s, možete ga voziti brzo samo na auto putu, gde mu je granica od 175 km/h. Ako zaželite da u oštre krivine uđete malo brži, tendencija ovog Clia, zbog teškog nosa, je da nastavi pravo, te ćete brzo odustati od daljih eksperimentisanja. Nedavno je u ponudi i agregat 1.5 dCi sa čitavih 101 KS, šteta što se nije dodatno poradilo na ogibljenju, ovako ostaje da kažemo da se radi o solidnom, a možda i odličnom ali samo porodičnom automobilu.
Karoserija je uprkos borama prepoznatljiva, i još uvek koliko toliko aktuelna. Pri tome treba podsetiti da je i ovakav Clio osvojio 4 zvezdice (od maksimalno 5) na NCAP testu, što je pohvalno, i ukazuje na činjenicu da Francuzi vrlo ozbiljno misle i na bezbednost, te da se odavno više ne štedi na čvrstini karoserije, tankim i jeftinim limovima. Prtljažnik od 255/ 1037 litara nije više među većim u klasi, a pogotovo nije za pohvalu malo prostora na zadnjem sedištu, kako za kolena tako i za glave. Ipak napred se sedi odlično, te ako niste viši od 190 cm, lako ćete pronaći idealnu poziciju, a sa obzirom da je izolacija putničkog prostora solidna, možemo reći da se Clio još uvek dobro drži. Kokpit još uvek deluje i sveže i kvalitetno, vozač se lako navikne na dobro raspoređene prekidače, ništa ne cvrči ni posle mnogo kilometara. Ipak malo smeta neprijatan miris plastike, naravno on vremenom izvetri, ali nas je to malo iziritiralo. Konkurencija je neumoljiva, nudi svežije, kvalitetnije i veće automobile. Clio kaska za njima, ali ne previše. Zauzvrat nudi cenu od 8.800 eura sa plaćenom carinom za najjeftiniji model, što ga još uvek čini konkurentnim. Ipak imajte na umu da će sa pojavom novog Clia, cena starom kao polovnom znatno pasti, te je pitanje da li možete uštedeti 1.000 eura za koliko je ovaj Renault jeftiniji od mlađe i bolje konkurencije. Ipak vredi razmisliti, pogotovo ako vam platežne mogućnosti ne dozvoljavaju da se ispružite za nešto bolje i skuplje.