Tweet
Nekada davno postojalo je carstvo koje je pokrivalo sav postojeći svet.
Moćni faraoni, bogovi na zemlji, velike tvorevine, piramide, večni život, život posle smrti.
I dan danas postoje pokušaji da se napravi veliko carstvo.
U svetu motornih ulja počelo je sa ukrupnjavanjem kapitala krajem XX veka.
Ionako veliki postalali su još veći (Exxon-Mobil, BP-Castrol, Total-Elf-Fina, Penzoil-QuakerState, Chevron-Texaco, MOL-Slovnaft-INA ... ).
Onda je krenula koordinisana akcija:
zvanični servisi, fabričke preporuke (obaveze), uslovljena kupovina, ... robovanje autoritetima i „autoritetima“, diktatima industrije...
Drugi misli za vas, ne možete pogrešiti, ipak nazirete da nešto (tu) nije u redu.
Pretnja da će se manje i srednje firme ugasiti postala je ozbiljna ali onda je došla manja kriza 2001. zatim velika sa kraja 2008.
Proces je zastao, nije stao niti se povukao ali veliko carstvo se zaljuljalo. Koncept brisanja nezavisnih, nametanja, smanjenje mogućnosti izbora i naravno veće cene, veći profiti.
Zapravo sve je ionako ironično. Veliki će što zbog kvaliteta što zbog činjenice da malo njih koji nisu oni proizvode bazna ulja, mogućnost centralnog razvoja, logističke prednosti i drugih stvari uvek prodavati ogromne količine ulja. Prvih 10 do 12 ionako pokriva oko 50% tržišta, samo je jedan među njima nezavisni (Fuchs), gde je kraj?
Nije kako ste pomislili na 100%, već na 120%, 150% tržišta.
Možete kao u Matrix-u lepo provesti ostatak života (vašeg automobila) kao srećni rob kome nameću šta da radi.
Naravno kao što ćete videti 50 i više % kupljenih ulja biće opet od velikih. Autor će vam i u većem procentu savetovati baš velike proizvođače. U čemu je onda poenta?
U tome što ćete vi izabrati, velikog ili malog proizvođača, savet fabrike ili zvaničnog servisa, ali bar deo odluke mora biti na vama. Ne postoji automobil koji radi na samo jedno motorno ulje, uvek postoji alternativa, uvek postoji mogućnost izbora ...
Velika carstva dođu i prođu, narod uvek ostaje, narod i narodni automobili.
I Sfinga i Velike Piramide nisu ostale netaknute niti će ostati zauvek, Egipat je večnost postigao ne velikim građevinama, već uticajem na kulturu, utapanjem u druge, počevši od Aleksandrovog Carstva pa na dalje. Više će uticaja izvršiti ono par sačuvanih svitaka iz Aleksandrijske biblioteke nego kako su se faraoni nadali, njihove građevine ma kako veličanstvene bile.
Krenuli smo uz škripu guma, svaki polazak je težak, ulje gusto još nije postiglo radnu temperaturu, a kad do nje dođe, onda mašina prede a vi klizite, kao po vazdušnom jastuku, putem u večito carstvo, carstvo znanja.
Živi mi bili i veseli!
P.S.
Još jednom hvala svima koji su mi poželeli dobrodošlicu na CBC!
Dori posebna zahvalnost na profesionalnosti i odličnom, pre svega odgovornom, administriranju.
Molim vas za razumevanje i malo duži uvod koji će se sastojati od 3 (nadam se ne i 4) teksta.
Možda će biti malo dosadni ali kako vreme odmiče videćete njihovu svrhu.
Zapravo sledeći (finalni ili predfinalni) uvodni tekst je prvi pogodan za ozbiljno komentarisanje a sledi već sutra.
Morate razumeti da pitanja tipa „koje ulje u moj auto“ ne samo da su preuranjena (kao što reče Dora) već su malo i izvan opsega teme.
Legendi sam odgovorio više da bih, na samom startu, pokazao da sam spreman i za takva pitanja (i odgovore), no to oduzima mnogo vremena i odudara od širih tema.
Osim toga čovek je sam sebi odgovorio samim tim što je zadovoljan uljem koje već koristi.
Naravno ne smatram pitanje besmislenim. Pravo na promenu mišljenja i slobodu volje i pravo na savet je nešto što je nesporno i svakom od nas ponekad zatreba.
Ipak, smatram da je znanje koje ćemo razmeniti mnogo korisnije i da ćete sami lakše (i bolje od samog autora) odlučivati koje ulje da sipate u svoj automobil. Uostalom to je jedan od glavnih razloga za pisanje na CBC-u te zašto taj cilj profanisati nestrpljenjem?
Moćni faraoni, bogovi na zemlji, velike tvorevine, piramide, večni život, život posle smrti.
I dan danas postoje pokušaji da se napravi veliko carstvo.
U svetu motornih ulja počelo je sa ukrupnjavanjem kapitala krajem XX veka.
Ionako veliki postalali su još veći (Exxon-Mobil, BP-Castrol, Total-Elf-Fina, Penzoil-QuakerState, Chevron-Texaco, MOL-Slovnaft-INA ... ).
Onda je krenula koordinisana akcija:
zvanični servisi, fabričke preporuke (obaveze), uslovljena kupovina, ... robovanje autoritetima i „autoritetima“, diktatima industrije...
Drugi misli za vas, ne možete pogrešiti, ipak nazirete da nešto (tu) nije u redu.
Pretnja da će se manje i srednje firme ugasiti postala je ozbiljna ali onda je došla manja kriza 2001. zatim velika sa kraja 2008.
Proces je zastao, nije stao niti se povukao ali veliko carstvo se zaljuljalo. Koncept brisanja nezavisnih, nametanja, smanjenje mogućnosti izbora i naravno veće cene, veći profiti.
Zapravo sve je ionako ironično. Veliki će što zbog kvaliteta što zbog činjenice da malo njih koji nisu oni proizvode bazna ulja, mogućnost centralnog razvoja, logističke prednosti i drugih stvari uvek prodavati ogromne količine ulja. Prvih 10 do 12 ionako pokriva oko 50% tržišta, samo je jedan među njima nezavisni (Fuchs), gde je kraj?
Nije kako ste pomislili na 100%, već na 120%, 150% tržišta.
Možete kao u Matrix-u lepo provesti ostatak života (vašeg automobila) kao srećni rob kome nameću šta da radi.
Naravno kao što ćete videti 50 i više % kupljenih ulja biće opet od velikih. Autor će vam i u većem procentu savetovati baš velike proizvođače. U čemu je onda poenta?
U tome što ćete vi izabrati, velikog ili malog proizvođača, savet fabrike ili zvaničnog servisa, ali bar deo odluke mora biti na vama. Ne postoji automobil koji radi na samo jedno motorno ulje, uvek postoji alternativa, uvek postoji mogućnost izbora ...
Velika carstva dođu i prođu, narod uvek ostaje, narod i narodni automobili.
I Sfinga i Velike Piramide nisu ostale netaknute niti će ostati zauvek, Egipat je večnost postigao ne velikim građevinama, već uticajem na kulturu, utapanjem u druge, počevši od Aleksandrovog Carstva pa na dalje. Više će uticaja izvršiti ono par sačuvanih svitaka iz Aleksandrijske biblioteke nego kako su se faraoni nadali, njihove građevine ma kako veličanstvene bile.
Krenuli smo uz škripu guma, svaki polazak je težak, ulje gusto još nije postiglo radnu temperaturu, a kad do nje dođe, onda mašina prede a vi klizite, kao po vazdušnom jastuku, putem u večito carstvo, carstvo znanja.
Živi mi bili i veseli!
P.S.
Još jednom hvala svima koji su mi poželeli dobrodošlicu na CBC!
Dori posebna zahvalnost na profesionalnosti i odličnom, pre svega odgovornom, administriranju.
Molim vas za razumevanje i malo duži uvod koji će se sastojati od 3 (nadam se ne i 4) teksta.
Možda će biti malo dosadni ali kako vreme odmiče videćete njihovu svrhu.
Zapravo sledeći (finalni ili predfinalni) uvodni tekst je prvi pogodan za ozbiljno komentarisanje a sledi već sutra.
Morate razumeti da pitanja tipa „koje ulje u moj auto“ ne samo da su preuranjena (kao što reče Dora) već su malo i izvan opsega teme.
Legendi sam odgovorio više da bih, na samom startu, pokazao da sam spreman i za takva pitanja (i odgovore), no to oduzima mnogo vremena i odudara od širih tema.
Osim toga čovek je sam sebi odgovorio samim tim što je zadovoljan uljem koje već koristi.
Naravno ne smatram pitanje besmislenim. Pravo na promenu mišljenja i slobodu volje i pravo na savet je nešto što je nesporno i svakom od nas ponekad zatreba.
Ipak, smatram da je znanje koje ćemo razmeniti mnogo korisnije i da ćete sami lakše (i bolje od samog autora) odlučivati koje ulje da sipate u svoj automobil. Uostalom to je jedan od glavnih razloga za pisanje na CBC-u te zašto taj cilj profanisati nestrpljenjem?