Tweet
Primećujem da je dosta ljudi oko mene koji baš ne shvataju šta je to GPS navigacija koja padom cena postaje sve masovnije korišćena tehnologija. Zato sam pokrenuo ovu temu da se judima koji se sa time nisu susretali objasne osnove pre nego se upuste u nabavku jednog takvog tehno gadget-a. Bilo bi lepo da nešto ovakvo postoji u stikiju. 
GPS (Global Positioning System) se sastoji od više satelita u orbiti oko Zemlje koji emituju određene signale. GPS uređaj na Zemlji se sastoji od prijemnika koji hvata ove signale i na osnovu njih sa velikom tačnošću proračunava koordinate gde se prijemnik nalazi. Vlasnik GPS mreže satelita je inače američka vojska.
Sada kada možemo sa velikom preciznošću da znamo gde se nalazimo, pitanje je šta sa tom informacijom korisno uraditi. Određivanje pozicije gde se nalazimo je besplatno. Ali ta informacija tipa 45° 15.702' N, 19° 48.545' E, nije previše korisna. Pogotovo kada smo u kolima. Tu nastupaju proizvođači navigacionih uređaja i navigacionih softvera.
Navigacija koja nas zanima se sastoji od GPS prijemnika, ponešto elektronike i najbitnije, softvera sa mapama. Znači, mape područja kroz koje se krećemo se već nalaze učitane u uređaj i od njihove tačnost, detalja i uopšte pokrivenosti područja kroz koje se krećemo, dosta zavisi kvalitet navigacije. U mape bi trebalo da su unete jednosmernosti ulica, tipovi raskrsnica, dozvoljena skretanja, izgledi petlji… GPS služi samo da navigacioni uređaj zna gde na toj mapi da nas smesti.
A onda počinje najvažnije. Ovakav uređaj može da nas navodi da dođemo gde mi to poželimo. Tokom kretanja nam govori kojim putem da idemo, u realnom vremenu nam glasovno govori gde da skrenemo na određenoj raskrsnici, koliko ima do sledećeg skretanja, pokazuje naš trenutni položaj na mapi. Uređaji ovo veoma lepo rade. Proputovao sam par hiljada km po Evropi i uređaj me je uvek bez greške dovodio do vrata hotela, parkinga pred shopping centrom, pumpe sa gasom, nekog muzeja… Sve dosta zavisi od preciznosti i detalja kojim su mape napravljene. Deo mape su i tzv. POI lokacije (Points of interest) a to su u stvari spiskovi sa pozicijama restorana, hotela, pumpi, firmi, muzeja, stalnih radara, jezera, policijskih stanica, zatvora, bolnica, turističkih zanimljivosti, šoping centara i svega što može biti zanimljivo na nekom području. Ove tačke možete dodavati i sami.
Na belom svetu postoji samo nekoliko proizvođača navigacionih softvera i mapa i mnogo proizvođača samih uređaja. Mnogo koliko i proizvođača MP3-4 plejera i kineskih televizora. Proizvođača mapa ima 4-5 a nama su bitni SAMO Garmin http://www.garmin.rs/ i NavnGo (koji proizvodi mape iGo) http://www.navngo.com/ . Zašto samo oni a ne veoma kvalitetan TomTom (kompanija Navtec) ili Magelan npr? Pa zato što jedino ta dva proizvođača mapama pokrivaju i ovaj smešni kutak planete zvani Srbija sa exYU okolinom. Greota je što se tu još neko ne uključi. Recimo, sve fabričke navigacije po automobilima su uglavnom Navtec porekla i nema mapa Srbije (ni ex Yu okoline).
I za jednu i za drugu platformu, mape Srbije rade domaće firme. Infoteam za Garmina i Kontrast plus za iGo. U Srbiji ima dosta grešaka i nedostataka na mapama obe platforme. Ni jednima ni drugima nije lako jer u Srbiji ni zvanična državna kartografija nije sređena kako bi trebalo tako da se oba tima snalaze kako znaju i umeju. Na njihovu žalost, provaljen je način piratizovanja mapa i softvera i za jednu i za drugu platformu pa politika cena mapa nije više nešto čime mogu da se bore za kupce.
Sve ove navigacije što se prodaju po našim super marketima i tehno shop-ovima, ako sami uređaji nisu Garmin, vrte iGo softver. Što b' se reklo, svi navigaciju rade isto. Beker, Weg, Blaupunkt, LG, Mio i još gomile poznatih i nepoznatih, svi vrte isti softver sa nekom varijantom Wondows-a u pozadini. Neki stigne sa novijom verzijom, neki sa starijom verzijom softvera, neki samo sa Balkanom, neki sa celom Evropom, neki samo sa istočnom Evropom, ali sve se to lako update-uje na najnoviju verziju. Sami uređaji se razlikuju koliko i razne konfiguracije računara međusobno, od brand name do kineskih plastikenera. Neki imaju BT, neki ne, neki su veliki neki mali, neki glasni neki tihi, neki puštaju filmiće neki ne. Ali ako je sam uređaj ispravan, kao navigacija radi isto i rad sa njima je vrlo sličan. Bio to skupi Sony, ili jeftini Clatronic. Dovodi nas gde želimo istim putem.
Garmini koji se prodaju kod nas, gle čuda, uvek imaju Garmin mape i softver. I navigaciju uvek obavljaju gotovo identično bez obzira koji uređaj da se uzme. Razlikuju se po opcijama nebitnim previše za navigaciju tipa ima/nema BT, pušta/ne pušta muziku. Garminove mape se veoma redovno ažuriraju i kada jednom imate mape koje rade, update je (za sada, za Srbiju i okolinu) besplatan.
Oba proizvođača imaju verzije softvera koje mogu da se vrte na različitim uređajima kojima navigacija nije prvenstvena namena. Garmin lepo radi i na symbian telefonima. Ja ga tako koristim. Rade i na raznim PDA i sličnim gadget-ima. Dovoljno je da uređaj ima GPS modul ili bar BT i da ima neku varijantu Windows-a mobile. Sada ima i spravica koje se smeste na mesto autoradija i lepo im radi muzika filmovi ali i navigacija. Sve se više GPS mogućnosti trpaju i gde im jeste i gde im nije mesto.
Da spomenem na kraju da je cela ova priča bila namenjena auto navigacijama. Postoje i nautičke navigacije (nemam iskustva) ali i outdoor uređaji koji bi se mogli nazvati planinarsko-šetačko-ručnim. Obično su u vodootpornim kućištima, ne mogu da pričaju ali mogu sa setom dobrih alkalnih ili NiMh baterija da rade i do 48 sati bez gašenja. Garmin takođe ima topografske mape pojednih područja. Fruška Gora, Tara i Đerdap su u Garminu urađeni topografski. Znači ono, sa izohipsama, visinskim profilom terena i pešačko planinarskim stazama. Noviji modeli planinarsko ručnih navigacija Garmina imaju mogućnost da ove topografske mape prikazuju sve sa terenom u 3D perspektivi. Ideja je da se svi nacionalni parkovi Srbije odrade na taj način. Pored svima poznate AdriaRoute npr. postoji i AdrijaTopo gde je cela ta regija urađena topografski. Triglavski nacionalni park npr. je veoma lepo odrađen. Imate pešačke staze, planinarske domove, bivke za zanoćavanje, mesta za kampovanje i POI lokacije do kojih možete doći samo peške. A vidite i visinski profil terena po kojem tabanate.
GPS (Global Positioning System) se sastoji od više satelita u orbiti oko Zemlje koji emituju određene signale. GPS uređaj na Zemlji se sastoji od prijemnika koji hvata ove signale i na osnovu njih sa velikom tačnošću proračunava koordinate gde se prijemnik nalazi. Vlasnik GPS mreže satelita je inače američka vojska.
Sada kada možemo sa velikom preciznošću da znamo gde se nalazimo, pitanje je šta sa tom informacijom korisno uraditi. Određivanje pozicije gde se nalazimo je besplatno. Ali ta informacija tipa 45° 15.702' N, 19° 48.545' E, nije previše korisna. Pogotovo kada smo u kolima. Tu nastupaju proizvođači navigacionih uređaja i navigacionih softvera.
Navigacija koja nas zanima se sastoji od GPS prijemnika, ponešto elektronike i najbitnije, softvera sa mapama. Znači, mape područja kroz koje se krećemo se već nalaze učitane u uređaj i od njihove tačnost, detalja i uopšte pokrivenosti područja kroz koje se krećemo, dosta zavisi kvalitet navigacije. U mape bi trebalo da su unete jednosmernosti ulica, tipovi raskrsnica, dozvoljena skretanja, izgledi petlji… GPS služi samo da navigacioni uređaj zna gde na toj mapi da nas smesti.
A onda počinje najvažnije. Ovakav uređaj može da nas navodi da dođemo gde mi to poželimo. Tokom kretanja nam govori kojim putem da idemo, u realnom vremenu nam glasovno govori gde da skrenemo na određenoj raskrsnici, koliko ima do sledećeg skretanja, pokazuje naš trenutni položaj na mapi. Uređaji ovo veoma lepo rade. Proputovao sam par hiljada km po Evropi i uređaj me je uvek bez greške dovodio do vrata hotela, parkinga pred shopping centrom, pumpe sa gasom, nekog muzeja… Sve dosta zavisi od preciznosti i detalja kojim su mape napravljene. Deo mape su i tzv. POI lokacije (Points of interest) a to su u stvari spiskovi sa pozicijama restorana, hotela, pumpi, firmi, muzeja, stalnih radara, jezera, policijskih stanica, zatvora, bolnica, turističkih zanimljivosti, šoping centara i svega što može biti zanimljivo na nekom području. Ove tačke možete dodavati i sami.
Na belom svetu postoji samo nekoliko proizvođača navigacionih softvera i mapa i mnogo proizvođača samih uređaja. Mnogo koliko i proizvođača MP3-4 plejera i kineskih televizora. Proizvođača mapa ima 4-5 a nama su bitni SAMO Garmin http://www.garmin.rs/ i NavnGo (koji proizvodi mape iGo) http://www.navngo.com/ . Zašto samo oni a ne veoma kvalitetan TomTom (kompanija Navtec) ili Magelan npr? Pa zato što jedino ta dva proizvođača mapama pokrivaju i ovaj smešni kutak planete zvani Srbija sa exYU okolinom. Greota je što se tu još neko ne uključi. Recimo, sve fabričke navigacije po automobilima su uglavnom Navtec porekla i nema mapa Srbije (ni ex Yu okoline).
I za jednu i za drugu platformu, mape Srbije rade domaće firme. Infoteam za Garmina i Kontrast plus za iGo. U Srbiji ima dosta grešaka i nedostataka na mapama obe platforme. Ni jednima ni drugima nije lako jer u Srbiji ni zvanična državna kartografija nije sređena kako bi trebalo tako da se oba tima snalaze kako znaju i umeju. Na njihovu žalost, provaljen je način piratizovanja mapa i softvera i za jednu i za drugu platformu pa politika cena mapa nije više nešto čime mogu da se bore za kupce.
Sve ove navigacije što se prodaju po našim super marketima i tehno shop-ovima, ako sami uređaji nisu Garmin, vrte iGo softver. Što b' se reklo, svi navigaciju rade isto. Beker, Weg, Blaupunkt, LG, Mio i još gomile poznatih i nepoznatih, svi vrte isti softver sa nekom varijantom Wondows-a u pozadini. Neki stigne sa novijom verzijom, neki sa starijom verzijom softvera, neki samo sa Balkanom, neki sa celom Evropom, neki samo sa istočnom Evropom, ali sve se to lako update-uje na najnoviju verziju. Sami uređaji se razlikuju koliko i razne konfiguracije računara međusobno, od brand name do kineskih plastikenera. Neki imaju BT, neki ne, neki su veliki neki mali, neki glasni neki tihi, neki puštaju filmiće neki ne. Ali ako je sam uređaj ispravan, kao navigacija radi isto i rad sa njima je vrlo sličan. Bio to skupi Sony, ili jeftini Clatronic. Dovodi nas gde želimo istim putem.
Garmini koji se prodaju kod nas, gle čuda, uvek imaju Garmin mape i softver. I navigaciju uvek obavljaju gotovo identično bez obzira koji uređaj da se uzme. Razlikuju se po opcijama nebitnim previše za navigaciju tipa ima/nema BT, pušta/ne pušta muziku. Garminove mape se veoma redovno ažuriraju i kada jednom imate mape koje rade, update je (za sada, za Srbiju i okolinu) besplatan.
Oba proizvođača imaju verzije softvera koje mogu da se vrte na različitim uređajima kojima navigacija nije prvenstvena namena. Garmin lepo radi i na symbian telefonima. Ja ga tako koristim. Rade i na raznim PDA i sličnim gadget-ima. Dovoljno je da uređaj ima GPS modul ili bar BT i da ima neku varijantu Windows-a mobile. Sada ima i spravica koje se smeste na mesto autoradija i lepo im radi muzika filmovi ali i navigacija. Sve se više GPS mogućnosti trpaju i gde im jeste i gde im nije mesto.
Da spomenem na kraju da je cela ova priča bila namenjena auto navigacijama. Postoje i nautičke navigacije (nemam iskustva) ali i outdoor uređaji koji bi se mogli nazvati planinarsko-šetačko-ručnim. Obično su u vodootpornim kućištima, ne mogu da pričaju ali mogu sa setom dobrih alkalnih ili NiMh baterija da rade i do 48 sati bez gašenja. Garmin takođe ima topografske mape pojednih područja. Fruška Gora, Tara i Đerdap su u Garminu urađeni topografski. Znači ono, sa izohipsama, visinskim profilom terena i pešačko planinarskim stazama. Noviji modeli planinarsko ručnih navigacija Garmina imaju mogućnost da ove topografske mape prikazuju sve sa terenom u 3D perspektivi. Ideja je da se svi nacionalni parkovi Srbije odrade na taj način. Pored svima poznate AdriaRoute npr. postoji i AdrijaTopo gde je cela ta regija urađena topografski. Triglavski nacionalni park npr. je veoma lepo odrađen. Imate pešačke staze, planinarske domove, bivke za zanoćavanje, mesta za kampovanje i POI lokacije do kojih možete doći samo peške. A vidite i visinski profil terena po kojem tabanate.
Comment