Strobo za stelovanje palenje

[nikola_bb]

Nasao sam jedan strobo za stelovanje palenje al ovaj pick up senzor(koi se kaci na prva svecica) nije mi bas jasno kako se povezuje. Ako neko zna evo slika pa neka pojasni:

[Franjo]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Jednostavno, sa oprugom napraviš omču preko kabla prve svećice, tako što uguraš onaj deo kao na svećici u otvoreni kraj opruge.

[VVLAJKO]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Ovo je polomljeno pa prebudzeno nesto.
Pretpostavljam da su ga napravili da se ovaj kraj opruge koji nema,,kapicu'' navuce direktno na svecicu, a na ovaj drugi sa,,kapicom'' se navuce kabli.

[Franjo]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Pretpostavljam da su ga napravili da se ovaj kraj opruge koji nema,,kapicu'' navuce direktno na svecicu, a na ovaj drugi sa,,kapicom'' se navuce kabli.

Pogrešno! Nadam se, da je problem rešen, ali evo slika, ako nisam bio jasan:







Nikakav direktan spoj sa svećicom ili blokom motora! Petlja je indukcioni kalem (LC) i indukovanu struju kablom prenosi u uređaj. Naravno, štipaljkama spojiš kablove za napajanje 12V na kleme akumulatora. Startuješ motor i pritisneš dugme na lampi. Ako je sve u redu, mora da bljeska.

[VVLAJKO]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Prvi put vidim ovako nesto

[Franjo]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Onda si mnogo mlad, jer se sa tom strobo-lampom podešavale starije generacije automobila. Već kod motora sa komutatorom često zna da bude neosetljiva. Ovakav stroboskop spada u hobi alate, dok su "pravi" servisni prilično komplikovaniji. Ja sam sličan kupio u USA, ali je umesto ovakve petlje imao sondu ili detektor u štipaljci, koja se stavljala preko kabla prve svećice.

[VVLAJKO]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Nisam ni malo mlad, uz to sam treca generacija mehanicara u porodici, rodio sam se u servisu koji postoji blizu 50 god. i ciji sam vlaznik zadnjih 8 god. ja licno. Imam 10-ak strobova ali ovakav nisam nikada vid'o, ni u katalozima.

[Stratos]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Već kod motora sa komutatorom često zna da bude neosetljiva.

U čemu je tu caka?
Postoji li nekakvo objašnjenje za takvu (ne)reakciju uređaja ili je to samo iskustveno zapažanje?

[Franjo]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Zaboravio sam u čemu je caka, ali nešto u vezi sa strujom, naponom, varnicom. Bobina za elektronsko paljenje i razvodnik razlikuju se od klasičnog sa kondenzatorom. Osim toga, ovaj strobo ima samo jedan prekidač tranzistor i jednostavan kaskadni umnožač napona sa VN transformatorom sličnim kao u starim TV aparatima, koji obzbeđuje oko 5kV za bljeskalicu.

[Stratos]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Sistemi sa "platinskim dugmadima" i kondenzatorom su zamenjeni sistemima sa komutatorom zbog ograničenja prvog sistema u smislu maksimalne struje punjenja primarnog namotaja bobine...
Komutator može da obezbedi protok mnogo većeg strujnog nivoa u mnogo manjem vremenskom periodu,sa mnogo "čistijim" električnim promenama.
Što se same bobine tiče,stari tip,koji se ugrađivao sa "platinama" je sa mnogo manjim potencijalom energije varnice nagoli bobina koja se ugrađuje na "elektronsko" paljenje. Iz toga proizilazi da je moguća primarna struja na bobini veća u slučaju da je prekidač elektronski,što za posledicu ima veći energetski potencijal na sekundaru tj veći napon proboja i veću struju proboja.
Pošto znamo da je "skidač impulsa" stroboskopa induktivni,proizilazi da će se u njemu samom indukovati viši nivo signala u slučaju da se dijagnostikuje sistem sa komutatorom nego sistem sa platinama.
Dakle,

U čemu je tu caka?

[Franjo]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Moguće u konstrukciji senzora (običan namotaj bez feritnog jezgra), uglavnom nedovoljan nivo signala, ili brzina (frekvencija) i kratko trajanje impulsa, pa ga uređaj ne može da obradi. Koliko se sećam, razvodna ručica kod razvodnika paljenja sa platinskom dugmadi nije imala otpornik reda Moma, kao kod elektronskog paljenja, koji snižava vrednosti impulsa.

Moguće objašnjenje sadrži ovaj deo iz projekta grupe autora:
(Pošto ovaj uređaj odlazi u historiju i zaborav, dalje neka čitaju samo oni, kojima je zaista stalo do saznanja)

Autor FTN Novi Sad, Katedra za elektroniku

Precizno podešavanje pretpaljenja jedan je od važnijih uslova u postizanju ekonomične potrošnje goriva i boljih performansi
automobilskog motora. Čak i mala odstupanja od optimalnih vrednosti mogu dovesti do znatnih promena u arakteristikama, smanjenju snage i brzine, pregrevanju, a veoma često i do ozbiljnih kvarova.

Najvažniji deo uređaja predstavlja strujni senzor. Sonda strujnog senzora realizovana je u obliku kleme, sa feritnim jezgrom postavljenim na njenom vrhu. Na jezgru se nalazi pedesetak navojaka bakarne žice, čija su dva kraja povezana sa oklopljenim kablom. Upotreba oklopljenog kabla bila je neophodna zbog velikih smetnji koje postoje u automobilu,
a koje bi se preko žice sonde prenosile na uređaj.

Skok napona na sekundarnoj strani indukcionog kalema se preko razvodnika paljenja prenosi na svećicu. Ovaj napon naglo raste sve (do reda 20kV) do trenutka kada se smeša unutar cilindra motora ne jonizuje i dok ne potekne struja kroz svećicu. Tada ovaj napon pada na vrednost koja je dovoljna da se struja održi (tipično 3kV). U zavisnosti od vrste motora, odnosno od načina prekidanja primarnog kola struja se održava od 300µs (kod tiristorskog paljenja) pa do nekoliko ms (kod platinskih
dugmadi) [3]. Za ovo vreme jačina struje iznosi nekoliko mA. Struja koja protiče kroz svećicu je dakle dosta malog inteziteta, a takođe i trajanje je dosta kratko. Međutim, promene struje su veoma brze, struja dosta naglo poraste do vrednosti od nekoliko mA i vrlo brzo opadne na nulu. Rastuća i opadajuća ivica su dosta strme. Ovakve promene struje
izazivaju i dosta nagle promene magnetskog polja oko provodnika kojim je svećica povezana sa razvodnikom paljenja, odnosno nagle promene magnetskog fluksa kroz navojke postavljene na feritnom jezgru sonde senzora. Feritno jezgro ima ulogu da linije magnetskog polja usmeri kroz navoj i da ga donekle pojača. Naime, primarno magnetsko polje koje
stvara struja kroz svećicu stvara u feritu sekundarno magnetsko polje istog smera, tako da je ukupno magnetsko polje veće od prvobitnog.
Promena fluksa ovog polja kroz navojke izaziva pojavu elektromotorne sile na krajevima navoja. Odnosno na krajevima navoja dobija se naponski signal.

Naponski signal dobijen sa sonde strujnog senzora, u trenutku paljenja svećice potrebno je konvertovati u oblik koji će
mikrokontroler moći da obradi. Ovaj signal ima veoma malu snagu, sa maksimalnim pikom napona, Umax, od oko 70V, u zavisnosti od jačine, odnosno brzine varnice koja je preskočila na svećici. Njegovo trajanje, Tsp, je dosta kratko, i iznosi nekoliko ms.

/* Autori:*/
* */Marko Olujić, Fakultet Tehničkih Nauka - Novi Sad,/**/_Katedra
za elektroniku <http://www.elektronika.ftn.uns.ac.rs/>_/*
* */Kalman Babković
<http://www.elektronika.ftn.uns.ac.rs/index.php?option=com_content&task=category&section id=11&id=100&Itemid=74>
, Fakultet Tehničkih Nauka - Novi Sad,/**/_Katedra za elektroniku
<http://www.elektronika.ftn.uns.ac.rs/>_/*
* */Miloš Slankamenac
<http://www.elektronika.ftn.uns.ac.rs/index.php?option=com_content&task=category&section id=11&id=98&Itemid=74>
, Fakultet Tehničkih Nauka - Novi Sad,/**/_Katedra za elektroniku
<http://www.elektronika.ftn.uns.ac.rs/>_/*
* */Miloš Živanov
<http://www.elektronika.ftn.uns.ac.rs/index.php?option=com_content&task=category&section id=10&id=89&Itemid=73>
, Fakultet Tehničkih Nauka - Novi Sad,/**/_Katedra za elektroniku
<http://www.elektronika.ftn.uns.ac.rs/>_/*

/*Literatura:*/
/*[1] Jožef Dekanj, „Električni uređaji u automobilu", Tehnička
knjiga, Beograd, 2005.*/
/*
[2] Dr Branko Popović, „Osnovi elektrotehnike II", Beograd, 2000.*/
/*
[3] Dragiša Simonvić, Milan Ivanović, Budiša Ružić, „Automobili – Od
poznavanja do popravke”, Autotehnika, Beograd, 2005.*/

[Stratos]

Re: Strobo za stelovanje palenje

dosta nagle promene magnetskog polja oko provodnika kojim je svećica povezana sa razvodnikom paljenja, odnosno nagle promene magnetskog fluksa kroz navojke postavljene na feritnom jezgru sonde senzora.

Da,frekvencija je ista za iste uslove,može se reći da je i napon proboja i napon pražnjenja bobine približno isti.
Razlika je u odnosu smerova sila magnetnog fluksa,koliko ja to vidim.
I tu leži i odgovor zbog čega neki stroboskopi ne rade na elektronskom paljenju,neki ne rade preko 2-3000 rpm....a neki rade bez problema na šta god ih zakačiš. Ili grešim?
Naravno,zadnjepomenuti su i najskuplji u radnji Sad znamo i zašto

[Franjo]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Bravo Maestro! A ja već mislio da me ... zezaš. Kao što je Dora jednom rekao, da je moje doba luftbalona, a vaše mlaznjaka. Veliki pozdrav!

[Stratos]

Re: Strobo za stelovanje palenje

A ja već mislio da me ... zezaš.

Ma,odao bih se odmah
Hvala na diskusiji!

[nikolicji]

Re: Strobo za stelovanje palenje

Aj da se dodam ovde.

Napravio sam strobo po nekoj šemi sa neta. Primetio sam da se malko čudno ponaša i nisam siguran da li je uzrok u strobu ili u sistemu paljenja.

Ovo što sam ja pravio je izvedeno kao pretvarač napona za napajanje blic lampe, dok je triger, na blic lampi,(po savetu sa neta) vezan tako što na kabl od svećice namotam malo alu folije (5cm u dužinu) i na nju direktno vežem žicu sa trigera.

Kod mene je isto elektronsko paljenje, pa me zanime da li to može biti uzrok nepravilnog rada. Dok blicalica radi povremeno kao da zasvetli malo duže, i povremeno izostane blic. Isto tako na višim obrtajima je izraženije ovo ponašanje. Dešava se i da kad podignem broj obrtaja pa pustim gas naglo izostane nekoliko bliceva.

Da li neko ima ideju kako bih mogao da unapredim ovaj svoj model ili možda neko ima neki dobar strob i voljan je da pomogne a da je negde u Beogradu, idealno na Čukarici. Častim pivo. Ne mogu da se peglam sa električarima (i ja sam jedan od njih) hoću lepo, lagano i kvalitetno da naštelujem paljenje.