Tweet
EOBD. Komjuter u automobilu.
20051009 // CBC Boost
Svi kontroleri u automobilima danas su jako avansirani sklopovi. Chak iako se nemogu uporediti sa zadnjim generacijama PC-a i pored toga su u stanju da obrade nezanemarclji broj informacija, izvrshiti komplikovana rachunanja i izvesti avansirana upravljanja.
Autokompjuteri se od strane proizvodjacha nenazivaju autokompjuterima
vec svaki proizvodjach ima svoje specifichne nazive.
Ford naziva svoje komjuterske jedinice za ?Electronic Engine Control?, EEC.
Poslednje i ODB2 kompatibilne jedinichne verzije imaju naziv EEC-V ( V stoji za verziju 5).
Chrysler koristi ?Single Board Engine Controller?, SBEC. Ova komjuterska jedinica kontrolise zajedno i motor i transmisijui ima OBD2 kompatibilitet.
GM naziva svoje komjuterske jedinice ?Power Train Control Module?, PCM.
Radni nachin za ove autokompjutere je postao tako avansiran,da su danashci modeli fakticki samouchni, adaptivni.
Ova takozvana adaptivna svojstva dopustaju komjuteru da vrsi manja programska stelovanja u cilju kompenzacije postizanja optimalnog pogona, chak i kad neke vrednosti leze izvan originalnih programskih parametara.
Ovo znachi da kompjuter faktichki moze da steluje prema faktorima produkcionih varijacija, habanja motora i kvaliteta pogonskog goriva.
Ovaj samouki proces daje jedan ravnomeran i efektivan rad motora,chak i posle mnogo predjenih kilometara.
Dakle, dokle god se parametri drze u ramu datog programa - i izduvnih vrednosti.
Sva ova adaptivna DATA se chuvaju u memoriji kompjutera sve dok se ne nuliraju ili akumulator bude raskopcan od sistema.
Kad se to dogodi, moze se desiti da motor radi malo neravnomerno jedno vreme, obichno prvih 50-100 km, pre nego li komjuter uspe da ocita i isprocesuje te za motor specifichne podatke.
Jedna prednost da komjuterizovanim navodjenjem motora je da ju prvenstveno pojednostavljena dijagnostika greskaka.
Izuzetci naravno postoje. Kompjueter chuva shifre greshaka koje ukazuju na koja komponenta ili funkcija nefunkcionishe.
Jedna sijalica ( MIL) na konrolnoj tabli informishe da je nesto pogreshno.
Pored programa u autokompjuteru koji regulise rad motora, ODB2 standard zahteva funkcije za nadgledanje ugradjene u sistem.
Te funkcije normalno nazvane MONITORI, su od 2 vrste.. kontinuelni i nekontinuelni. Standard nezahteva da svi monitori budu ugradjeni u svim autima.
Jedan kontinuelni monitor ili funkcija za nadgledanje pozinje da radi uvek kad motor postigne normalan operativni rezim. Jedan diskontinuelni monitor ili funkcija traje dok se odredjeni podatak nedosegne ili traje jedan interval da bi se tu zavrsio.
Normalno finkcija prolazi jednom po radnom ciklusu. Jedan radni ciklus traje od starta motora do njegovog gasenja.
Obadva tipa monitora su da bi testirali specifichne komponente sa razlogom da uhvate greske ili da primete jedinice sa oslabljenim podatcima.
Podatke koji ce naterati monitor da izadje izvan ogradjenog rama.
Kad jedan testa ispadne izvan granica, generise se i chuva jedan kod u memoriji kompjutera i MIL lampa se pali.
Standard trazi 3 tipa monitora za kontinuelno nadgledanje.
Nadgledanje komponenti (Comprehensive Component Monitoring, CCM).
je test sistem za komponente koje se nenadgledaju kontinuelno od strane nekog drugog ugradjenog monitora.
Komponente su te vrste da imaju direktan uticaj na nachin rada motora ukoliko nastupi greska na njima.
Sistem za nadgledanje goriva (Fuel System Monitoring, FSM) je monitor koji adaptira sistem goriva. Odnos goriva i vazduha u nenzinskom motoru treba da bude 1:14,7, za optimalno sagorevanje.
To je vrednost prema kojoj ce sistem nastojati da navodi gorivo prema u****nom vazduhu. Ako LAMBDA sonda signalizira prebogatu smeshu, regulacija ce da upravlja na siromasenje smese. Masna smesa moze biti izazvana sa tolerancijama u produkciji ili da injektori pocinju biti izhabani.
Bezobzirno na razlog to znaci da ce regulacija sve vreme nastojati na siromasenju smese. Tada dolazi do takozvanog konstantnog odstupanja od pravila. To odstupanje su u tom slucaju naziva "kratkotrajni faktor goriva" (Short Term Fuel Trim, STFT) i meri se u procentima.
U kompjuteru postoji jos jedan parametar "dugorochni faktor goriva" (Long Term Fuel Trim, LTFT).
Ovaj parametar se obnavlja svremena na vreme kroz vrednosti STFT-a.
Ako kompjuter kroz LTFT primeti da je SFTF jedno duze vreme lezao van mariginala, komjuter ce poceti da se "uchi" iz toga. Jednostavno ce da ubaci jednu korekcionu konstantu u vremenu ubrizgavanja.
Ta konstanta ce biti konstantno shtelovana tako da SFTF bude upravljana na vrednost blizu 0%.
STFT vrednost nije permanentna, brise se svaki put kada se motor ugasi.
LTFT se chuva sve dok se komjuter ne NULIRA ili se akumulator otkachi.
Obadva faktora se ochitavaju kroz komunikacioni kontakt kompjutera.
Nadgledanje omashi u paljenju (Missfire Monitoring, MM)
Ovaj testni sistem detektira ukoliko dodje do omashaja u sistemu za paljenje. To se radi uz pomoc senzora radilice (kolenastog vratila) , kroz merenje brzine svakog takta sagorevanja. Kompjuter tako zna kolika je potisna sila svakog radnog takta. Ukoliko jedan od njuh daje manju silu nego je ocekivano, to se tunachi kao omashka u sistemu paljenja.
Pored samog sistema za paljenje, nadgledahu se i druge vrednosti koje mogu izazvati omasku u paljenju. Naprimer, EGR sistem,pogresna smesa itd.
Postoji i jedan broj monitora za nekontinuitetno nadgledanje. Svi nemoraju biti inplementirani u sva auta.
EGR nadgledanje (Exhaust Gas Recirculation Monitor) je funkcija za nadgledanje EGR-ventila i EGR-gasnog protoka. Najuobicajeniji problem je zachadjenost sistema.
Nadgledanje LAMBDA sonde (Oxygen Sensor System Monitor)je verujem najvazniji od svih monitora. Senzor je srce sistema za gorivo. On daje informaciju autokompjuteru o kolicini goriva koje je sagorelo ili nije sagorelo. Signal sa senzora je takodje u povratnoj spregi sa adaptibnim sistemom za gorivo.
Zagrevanje LAMBDA sonde (Oxygen Sensor Heater Monitor).
Novi tipovi LAMBDA sonde imaju ugradjene toplotne elemente koji zagrevaju sondu prilikom hladnog starta da bi sto pre postigla operativnu temperaturu. Ovaj monitor nadgleda funkciju tog sistema.
Sekundarni sistem vazduha (Secondary Air System Monitor) je sistem, ukoliko postoji, sastoji se od jedne pumpe koja gura vazduh u katalizator za vreme zagrevanja istog. Sve to u cilju sto brzeg zagrevanja katalizatora i sto ranijeg postizanja operatvne temperature katalizatora.
Ovaj monitor nadgleda funkcionisanje SAS sistema.
Zagrevanje katalizatora (Heated Catalyst Monitor) je monitor za nadgledanje zagrevanja katalizatora. Dakle, da je katalizator postigao operativnu temperaturu u ramu ochekivanog vremena.
Nadgledanje katalizatora (Catalyst Monitor) je funkcija koja nadgleda efektivitet katalizatora. To se radi kroz nadgledanje i uporedjenje vrednosti sa 2 lambda sonde, jedna pre i jedna iza katalizatora.
Isparivanje goriva (Evaporative System Monitor).
Danashnja auta imaju zatvorene sisteme goriva. Razlog je da bi se blokirale benzinske pare da izadju u zivotnu okolinu.
Rezervoar za benzin je najveci izvor isparenja. Kada motor neradi benzinske pare se skupljaju u specijalnom sudu , kanisteru.
Po startovanju motora uvlache se benzinske pare u usis motora koji ih sagoreva. Sistem nadgleda izmedju ostalog pritisak gasova tako da naprimer rezervoar nebi eksplodirao jednog toplog letnjeg dana. Nadgleda eventualno curenje iz sistema kako gasa tako i benzina.
Sistemi za isparenje su razliciti, sto dovodi do razlicitih sistema za nadgledanje.
Jedna zajednichka tachka im je u svim sistemima da ukoliko dodje da je sistem nezaptiven ili nema chepa na rezervaru da generishu kod greshke koji se chuva u sistemu i pali se MIL lampa.
Vnetilacija kucista radilice (Positive Crankcase Ventilation System Monitor) nadgleda nepovratni vetil koji postoji na sistemu i njegova creva/cevi.
Sistem za klimatizaciju (Air Conditioning System Refrigerant Monitor)
nadgleda AC funkcije kroz kontrolu dizanja ler gasa prilikom izmene opterecenja na motoru kad se AC kompresor ukljuchi.
Nadgledanje termostata (Thermostat Monitor).
Je nazalost funkcija koja je teshka za realizaciju. Zato se skoro nikad nekoristi.
Ochitavanjem statusa na inplementiranim monitorskim funkcijama zajedno sa ochitavanjem sachuvanih kodova greshke moze biti od velike pomoci prilikom dijagnosticiranja komleksnih smetnji u rezimu rada danashnjih motora.
Toliko od mene, sad kad mislim da sam prosao kroz primarne osobine sistema.. no.. ovde nije kraj, ovo je samo pochetak, molim da se VV nadoveze ..
20051009 // CBC Boost
Svi kontroleri u automobilima danas su jako avansirani sklopovi. Chak iako se nemogu uporediti sa zadnjim generacijama PC-a i pored toga su u stanju da obrade nezanemarclji broj informacija, izvrshiti komplikovana rachunanja i izvesti avansirana upravljanja.
Autokompjuteri se od strane proizvodjacha nenazivaju autokompjuterima
vec svaki proizvodjach ima svoje specifichne nazive.
Ford naziva svoje komjuterske jedinice za ?Electronic Engine Control?, EEC.
Poslednje i ODB2 kompatibilne jedinichne verzije imaju naziv EEC-V ( V stoji za verziju 5).
Chrysler koristi ?Single Board Engine Controller?, SBEC. Ova komjuterska jedinica kontrolise zajedno i motor i transmisijui ima OBD2 kompatibilitet.
GM naziva svoje komjuterske jedinice ?Power Train Control Module?, PCM.
Radni nachin za ove autokompjutere je postao tako avansiran,da su danashci modeli fakticki samouchni, adaptivni.
Ova takozvana adaptivna svojstva dopustaju komjuteru da vrsi manja programska stelovanja u cilju kompenzacije postizanja optimalnog pogona, chak i kad neke vrednosti leze izvan originalnih programskih parametara.
Ovo znachi da kompjuter faktichki moze da steluje prema faktorima produkcionih varijacija, habanja motora i kvaliteta pogonskog goriva.
Ovaj samouki proces daje jedan ravnomeran i efektivan rad motora,chak i posle mnogo predjenih kilometara.
Dakle, dokle god se parametri drze u ramu datog programa - i izduvnih vrednosti.
Sva ova adaptivna DATA se chuvaju u memoriji kompjutera sve dok se ne nuliraju ili akumulator bude raskopcan od sistema.
Kad se to dogodi, moze se desiti da motor radi malo neravnomerno jedno vreme, obichno prvih 50-100 km, pre nego li komjuter uspe da ocita i isprocesuje te za motor specifichne podatke.
Jedna prednost da komjuterizovanim navodjenjem motora je da ju prvenstveno pojednostavljena dijagnostika greskaka.
Izuzetci naravno postoje. Kompjueter chuva shifre greshaka koje ukazuju na koja komponenta ili funkcija nefunkcionishe.
Jedna sijalica ( MIL) na konrolnoj tabli informishe da je nesto pogreshno.
Pored programa u autokompjuteru koji regulise rad motora, ODB2 standard zahteva funkcije za nadgledanje ugradjene u sistem.
Te funkcije normalno nazvane MONITORI, su od 2 vrste.. kontinuelni i nekontinuelni. Standard nezahteva da svi monitori budu ugradjeni u svim autima.
Jedan kontinuelni monitor ili funkcija za nadgledanje pozinje da radi uvek kad motor postigne normalan operativni rezim. Jedan diskontinuelni monitor ili funkcija traje dok se odredjeni podatak nedosegne ili traje jedan interval da bi se tu zavrsio.
Normalno finkcija prolazi jednom po radnom ciklusu. Jedan radni ciklus traje od starta motora do njegovog gasenja.
Obadva tipa monitora su da bi testirali specifichne komponente sa razlogom da uhvate greske ili da primete jedinice sa oslabljenim podatcima.
Podatke koji ce naterati monitor da izadje izvan ogradjenog rama.
Kad jedan testa ispadne izvan granica, generise se i chuva jedan kod u memoriji kompjutera i MIL lampa se pali.
Standard trazi 3 tipa monitora za kontinuelno nadgledanje.
Nadgledanje komponenti (Comprehensive Component Monitoring, CCM).
je test sistem za komponente koje se nenadgledaju kontinuelno od strane nekog drugog ugradjenog monitora.
Komponente su te vrste da imaju direktan uticaj na nachin rada motora ukoliko nastupi greska na njima.
Sistem za nadgledanje goriva (Fuel System Monitoring, FSM) je monitor koji adaptira sistem goriva. Odnos goriva i vazduha u nenzinskom motoru treba da bude 1:14,7, za optimalno sagorevanje.
To je vrednost prema kojoj ce sistem nastojati da navodi gorivo prema u****nom vazduhu. Ako LAMBDA sonda signalizira prebogatu smeshu, regulacija ce da upravlja na siromasenje smese. Masna smesa moze biti izazvana sa tolerancijama u produkciji ili da injektori pocinju biti izhabani.
Bezobzirno na razlog to znaci da ce regulacija sve vreme nastojati na siromasenju smese. Tada dolazi do takozvanog konstantnog odstupanja od pravila. To odstupanje su u tom slucaju naziva "kratkotrajni faktor goriva" (Short Term Fuel Trim, STFT) i meri se u procentima.
U kompjuteru postoji jos jedan parametar "dugorochni faktor goriva" (Long Term Fuel Trim, LTFT).
Ovaj parametar se obnavlja svremena na vreme kroz vrednosti STFT-a.
Ako kompjuter kroz LTFT primeti da je SFTF jedno duze vreme lezao van mariginala, komjuter ce poceti da se "uchi" iz toga. Jednostavno ce da ubaci jednu korekcionu konstantu u vremenu ubrizgavanja.
Ta konstanta ce biti konstantno shtelovana tako da SFTF bude upravljana na vrednost blizu 0%.
STFT vrednost nije permanentna, brise se svaki put kada se motor ugasi.
LTFT se chuva sve dok se komjuter ne NULIRA ili se akumulator otkachi.
Obadva faktora se ochitavaju kroz komunikacioni kontakt kompjutera.
Nadgledanje omashi u paljenju (Missfire Monitoring, MM)
Ovaj testni sistem detektira ukoliko dodje do omashaja u sistemu za paljenje. To se radi uz pomoc senzora radilice (kolenastog vratila) , kroz merenje brzine svakog takta sagorevanja. Kompjuter tako zna kolika je potisna sila svakog radnog takta. Ukoliko jedan od njuh daje manju silu nego je ocekivano, to se tunachi kao omashka u sistemu paljenja.
Pored samog sistema za paljenje, nadgledahu se i druge vrednosti koje mogu izazvati omasku u paljenju. Naprimer, EGR sistem,pogresna smesa itd.
Postoji i jedan broj monitora za nekontinuitetno nadgledanje. Svi nemoraju biti inplementirani u sva auta.
EGR nadgledanje (Exhaust Gas Recirculation Monitor) je funkcija za nadgledanje EGR-ventila i EGR-gasnog protoka. Najuobicajeniji problem je zachadjenost sistema.
Nadgledanje LAMBDA sonde (Oxygen Sensor System Monitor)je verujem najvazniji od svih monitora. Senzor je srce sistema za gorivo. On daje informaciju autokompjuteru o kolicini goriva koje je sagorelo ili nije sagorelo. Signal sa senzora je takodje u povratnoj spregi sa adaptibnim sistemom za gorivo.
Zagrevanje LAMBDA sonde (Oxygen Sensor Heater Monitor).
Novi tipovi LAMBDA sonde imaju ugradjene toplotne elemente koji zagrevaju sondu prilikom hladnog starta da bi sto pre postigla operativnu temperaturu. Ovaj monitor nadgleda funkciju tog sistema.
Sekundarni sistem vazduha (Secondary Air System Monitor) je sistem, ukoliko postoji, sastoji se od jedne pumpe koja gura vazduh u katalizator za vreme zagrevanja istog. Sve to u cilju sto brzeg zagrevanja katalizatora i sto ranijeg postizanja operatvne temperature katalizatora.
Ovaj monitor nadgleda funkcionisanje SAS sistema.
Zagrevanje katalizatora (Heated Catalyst Monitor) je monitor za nadgledanje zagrevanja katalizatora. Dakle, da je katalizator postigao operativnu temperaturu u ramu ochekivanog vremena.
Nadgledanje katalizatora (Catalyst Monitor) je funkcija koja nadgleda efektivitet katalizatora. To se radi kroz nadgledanje i uporedjenje vrednosti sa 2 lambda sonde, jedna pre i jedna iza katalizatora.
Isparivanje goriva (Evaporative System Monitor).
Danashnja auta imaju zatvorene sisteme goriva. Razlog je da bi se blokirale benzinske pare da izadju u zivotnu okolinu.
Rezervoar za benzin je najveci izvor isparenja. Kada motor neradi benzinske pare se skupljaju u specijalnom sudu , kanisteru.
Po startovanju motora uvlache se benzinske pare u usis motora koji ih sagoreva. Sistem nadgleda izmedju ostalog pritisak gasova tako da naprimer rezervoar nebi eksplodirao jednog toplog letnjeg dana. Nadgleda eventualno curenje iz sistema kako gasa tako i benzina.
Sistemi za isparenje su razliciti, sto dovodi do razlicitih sistema za nadgledanje.
Jedna zajednichka tachka im je u svim sistemima da ukoliko dodje da je sistem nezaptiven ili nema chepa na rezervaru da generishu kod greshke koji se chuva u sistemu i pali se MIL lampa.
Vnetilacija kucista radilice (Positive Crankcase Ventilation System Monitor) nadgleda nepovratni vetil koji postoji na sistemu i njegova creva/cevi.
Sistem za klimatizaciju (Air Conditioning System Refrigerant Monitor)
nadgleda AC funkcije kroz kontrolu dizanja ler gasa prilikom izmene opterecenja na motoru kad se AC kompresor ukljuchi.
Nadgledanje termostata (Thermostat Monitor).
Je nazalost funkcija koja je teshka za realizaciju. Zato se skoro nikad nekoristi.
Ochitavanjem statusa na inplementiranim monitorskim funkcijama zajedno sa ochitavanjem sachuvanih kodova greshke moze biti od velike pomoci prilikom dijagnosticiranja komleksnih smetnji u rezimu rada danashnjih motora.
Toliko od mene, sad kad mislim da sam prosao kroz primarne osobine sistema.. no.. ovde nije kraj, ovo je samo pochetak, molim da se VV nadoveze ..
Comment