Tweet
Tečni gas pod kontrolom
Datum: 21. oktobar 2009.
U pojedinim zemljama, problemi u vezi sa izbegavanjem plaćanja akciza na tečni naftni gas rešeni su uvođenjem obaveznih akciznih skladišta, a u nekima se auto-gas boji posebnom bojom
Trgovci tečnim naftnim gasom koji posle Nove godine budu hteli da uvoze ovo pogonsko gorivo moraće da imaju svoje rezervoare za skladištenje.To će biti jedan do glavnih uslova za bavljenje ovim poslom.
Istovremeno bi za auto-gas kao pogonsko gorivo trebalo da se definišu i posebni standardi pod kojima bi on mogao da se uvozi odnosno da se tačno zna koliki je odnos butana i propana kako posle točenja u automobile ne bi imao štetnih posledica.
Cilj je da se predloženom regulativom stane na put švercu, odnosno sve češćim pokušajima uvoznika da izbegnu plaćanje akciza na tečni naftni gas koji sada iznosi 15 dinara po kilogramu, tako što ga prijavljuju kao gas za domaćinstvo koje se toči u butan boce i koji je oslobođen plaćanja državnih dažbina. Ali i sve češćem namešavanju gasa tako što pojedini uvoznici posebno uvoze propan, posebno butan i potom ga sami prave.
– Idealan odnos butana i propana je 65 prema 35, međutim može se dogoditi i da propana ima 80 odsto u smeši zbog čega auto zimi sigurno neće moći da upali – upozorava Boža Stanišić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji „Petrobart-AVIA”.
Saša Ilić, izvršni direktor NIS-TNG, kaže da je teško reći koliko se zbog šverca, odnosno izbegavanja plaćanja akciza na tečni naftni gas manje para sliva u državnu kasu, napominjući da ovakva vrsta problema nije tipična samo za srpsko tržište, nego je evidentna i u većini drugih zemalja. Prvi korak u rešavanju problema je stalna kontrola primene i poštovanja postojeće zakonske regulative i to pre svega kada su u pitanju transport, skladištenje i promet.
U pojedinim zemljama, problemi vezani za izbegavanje plaćanja državnih zahvatanja na tečni naftni gas (TNG) rešeni su uvođenjem obaveznih akciznih skladišta. U nekim se auto-gas boji posebnom bojom, kaže Ilić.
Kada je reč o Srbiji, gde je ovo pogonsko gorivo jedno od retkih čiji je uvoz slobodan, osim uobičajenih carinskih kontrola uvozne dokumentacije, ne postoji posebna kontrola uvoza, niti prometnika koji se bave tim poslom.
Ilić ističe da tečni naftni gas koji se prodaje na pumpama NIS-a odgovara standardima propisanim našim zakonima i nema razlike u kvalitetu između auto-gasa i gasa u bocama. Međutim, on ne spori da je nagli rast srpskog tržišta u proteklih sedam godina imao i određene negativne posledice, i to pre svega kada je reč o prometu, a koji je u suprotnosti sa važećom zakonskom regulativom.
Kada je reč o tome da li cena tečnog naftnog gasa može biti još niža (a upola je jeftinija od litra naftnih derivata), Ilić kaže da se cena slobodno formira, da nju prvenstveno kontroliše tržište pošto se svi veliki prometnici snabdevaju i iz sopstvenih izvora u inostranstvu i iz NIS-a.
NIS u ovom času može da pokrije između 55 i 60 odsto odsto potreba domaćeg tržišta TNG-om kada je u pitanju veleprodaja.
– Nažalost, naša pozicija, kada je u pitanju maloprodaja, daleko je nepovoljnija i jedan od prioriteta u perspektivi je povećanje maloprodajne mreže NIS-a. Cilj će biti realizovan ugradnjom instalacija za utakanje auto-gasa na postojećim benzinskim stanicama Naftne industrije. Očekuje se da će u dogledno vreme auto-gas moći da se toči na oko 100 do 150 NIS-ovih pumpi. Za sada je to moguće na 25 do 30 benzinskih stanica.
Ilić ističe da se približno trećina ukupnih potreba Srbije podmiruje proizvodnjom tečnog naftnog gasa u domaćim rafinerijama. – Više od 85 odsto domaćeg TNG-a se dobija prilikom prerade sirove nafte u rafineriji u Pančevu, a preostale količine se dobijaju procesom prečišćavanja gasa u Elemiru. Preostale količine za potrebe srpskog tržišta se uvoze iz zemalja u regionu i Rusije – kaže on..
Od ukupno uvezenih količina preko NIS-a se uveze oko 40 odsto, dok ostali prometnici uvoze 60 procenata.
J. Petrović
Preuzeto sa politika.rs
Datum: 21. oktobar 2009.
U pojedinim zemljama, problemi u vezi sa izbegavanjem plaćanja akciza na tečni naftni gas rešeni su uvođenjem obaveznih akciznih skladišta, a u nekima se auto-gas boji posebnom bojom
Trgovci tečnim naftnim gasom koji posle Nove godine budu hteli da uvoze ovo pogonsko gorivo moraće da imaju svoje rezervoare za skladištenje.To će biti jedan do glavnih uslova za bavljenje ovim poslom.
Istovremeno bi za auto-gas kao pogonsko gorivo trebalo da se definišu i posebni standardi pod kojima bi on mogao da se uvozi odnosno da se tačno zna koliki je odnos butana i propana kako posle točenja u automobile ne bi imao štetnih posledica.
Cilj je da se predloženom regulativom stane na put švercu, odnosno sve češćim pokušajima uvoznika da izbegnu plaćanje akciza na tečni naftni gas koji sada iznosi 15 dinara po kilogramu, tako što ga prijavljuju kao gas za domaćinstvo koje se toči u butan boce i koji je oslobođen plaćanja državnih dažbina. Ali i sve češćem namešavanju gasa tako što pojedini uvoznici posebno uvoze propan, posebno butan i potom ga sami prave.
– Idealan odnos butana i propana je 65 prema 35, međutim može se dogoditi i da propana ima 80 odsto u smeši zbog čega auto zimi sigurno neće moći da upali – upozorava Boža Stanišić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji „Petrobart-AVIA”.
Saša Ilić, izvršni direktor NIS-TNG, kaže da je teško reći koliko se zbog šverca, odnosno izbegavanja plaćanja akciza na tečni naftni gas manje para sliva u državnu kasu, napominjući da ovakva vrsta problema nije tipična samo za srpsko tržište, nego je evidentna i u većini drugih zemalja. Prvi korak u rešavanju problema je stalna kontrola primene i poštovanja postojeće zakonske regulative i to pre svega kada su u pitanju transport, skladištenje i promet.
U pojedinim zemljama, problemi vezani za izbegavanje plaćanja državnih zahvatanja na tečni naftni gas (TNG) rešeni su uvođenjem obaveznih akciznih skladišta. U nekim se auto-gas boji posebnom bojom, kaže Ilić.
Kada je reč o Srbiji, gde je ovo pogonsko gorivo jedno od retkih čiji je uvoz slobodan, osim uobičajenih carinskih kontrola uvozne dokumentacije, ne postoji posebna kontrola uvoza, niti prometnika koji se bave tim poslom.
Ilić ističe da tečni naftni gas koji se prodaje na pumpama NIS-a odgovara standardima propisanim našim zakonima i nema razlike u kvalitetu između auto-gasa i gasa u bocama. Međutim, on ne spori da je nagli rast srpskog tržišta u proteklih sedam godina imao i određene negativne posledice, i to pre svega kada je reč o prometu, a koji je u suprotnosti sa važećom zakonskom regulativom.
Kada je reč o tome da li cena tečnog naftnog gasa može biti još niža (a upola je jeftinija od litra naftnih derivata), Ilić kaže da se cena slobodno formira, da nju prvenstveno kontroliše tržište pošto se svi veliki prometnici snabdevaju i iz sopstvenih izvora u inostranstvu i iz NIS-a.
NIS u ovom času može da pokrije između 55 i 60 odsto odsto potreba domaćeg tržišta TNG-om kada je u pitanju veleprodaja.
– Nažalost, naša pozicija, kada je u pitanju maloprodaja, daleko je nepovoljnija i jedan od prioriteta u perspektivi je povećanje maloprodajne mreže NIS-a. Cilj će biti realizovan ugradnjom instalacija za utakanje auto-gasa na postojećim benzinskim stanicama Naftne industrije. Očekuje se da će u dogledno vreme auto-gas moći da se toči na oko 100 do 150 NIS-ovih pumpi. Za sada je to moguće na 25 do 30 benzinskih stanica.
Ilić ističe da se približno trećina ukupnih potreba Srbije podmiruje proizvodnjom tečnog naftnog gasa u domaćim rafinerijama. – Više od 85 odsto domaćeg TNG-a se dobija prilikom prerade sirove nafte u rafineriji u Pančevu, a preostale količine se dobijaju procesom prečišćavanja gasa u Elemiru. Preostale količine za potrebe srpskog tržišta se uvoze iz zemalja u regionu i Rusije – kaže on..
Od ukupno uvezenih količina preko NIS-a se uveze oko 40 odsto, dok ostali prometnici uvoze 60 procenata.
J. Petrović
Preuzeto sa politika.rs
Comment