Kolika vam je razlika između stvarne potrošnje plina

[lazzar]

za one koji imaju TRIP kompjuter...

Dakle:

KOMPJUTER:__8.8 lit/100km
BENZIN:_____9.1 lit/100km - pređeno 2000 km
GAS:_______9.8 lit/100km - pređeno 5900 km

Računica je izvedena za ovu godinu, ~85% u gradu, ~5% auto-put, 10% međugradska (ibarska magistrala i slično...)

Znači razlika između pokazivanja i stvarne potrošnje plina je ~12%.

[overspeed]

Kakve veze ima to shto pokazuje BC i potroshnja plina u datom trenutku? BC rachuna potroshnju obzirom na trenutne parametre i ulazne signale, i to shto pishe na displeju je samo poprilichno bliska procena a odnosi se na vreme aktivacije i (tamo gde ga ima) varijabilno vreme duzhine "otvaranja" benzinskih dizni. Kad auto radi na plinu ECU automobila nema pojma shta se deshava, jer ga "vara" elektronika sa LPG instalacije (emulator) i on konta da i dalje vozi na benzin...
To shto BC pokazuje nema veze sa potroshnjom plina, nikakve. Grubo recheno, potroshnja plina treba da je oko 10 % veca u odnosu na potroshnju benzina, ako je plin ugradjen kako treba. Za pracenje "real time" potroshnje plina podatak sa bord computer-a je apsolutno i totalno neupotrebljiv, beskoristan.

[lazzar]

Naravno da ne treba (i ne može) da bude tačan podatak o potrošnji plina...

Radi se samo o informativnom podatku koji može da otkrije eventualan razvoj greške ukoliko ona postoji i na kojoj god da je strani, pogrešnog računanja (neispravan rad senzora) ili zaista povećane potrošnje (što je kod mene slučaj poslednjih meseci). U tu usvrhu sam u poslednje vreme malo više vozio na benzin i vidim da stvarna potrošnja benzina kao goriva konvergira ka onoj sa BC.
E sad, taj račun je negde tačniji a negde nije, ali sam siguran da nije tu tek bezveze. Neka razlika u pokazivanju srednje (a i trenutne) potrošnje goriva na BC i stvarne srednje potrošnje plina se ipak može prozvati prevelikom.
Mene interesuje kolika je približno ta vrednost - granična vrednost kada treba "upaliti (za sada žutu) lampicu" i reći "možda nešto ne valja".
Na osnovu iskustva korisnika foruma (ako neko to uopšte prati ili pogleda kada resetuje podatke sa BC) hoću da saznam koja je razlika u njihovom slučaju i formiram neko mišljenje o tome.

Ovo pitanje možda važi više za one koji imaju sekvencijalni plin...

[overspeed]

Pa o tome ti i pricham, ne mozhe da posluzhi to ni kao "informativni podatak" jer chak ne pokazuje ni 100% tachnu potroshnju benzina, pa ne znam kako onda mislish dovesti taj "parametar" u neku vezu sa potroshnjom plina. Na pogreshnim premisama pokushavash da dodjesh do neke teorije. Jednostavno recheno, imash previshe nepoznatih u jednachini.

Neka razlika u pokazivanju srednje (a i trenutne) potrošnje goriva na BC i stvarne srednje potrošnje plina se ipak može prozvati prevelikom.

Obrati pazhnju na boldovani teo texta, ono shto BC pokazuje kao prosechnu potroshnju nije i prava potroshnja, i taj deo previdjash. I ne mozhesh to koristiti kao reper, odnosno mozhesh, ali onda cesh iz cele priche izvuci pogreshne zaljuchke...

[ale944]

da bi koristio BC kao kakav-takav podatak, moras imati idealnu smesu gas/vazduh u svakom trenutku sto je sa venturijem nemoguce. npr, ako ti je siromasna smesa, drzaces vise pritisnut gas, vise vazduha, i BC na osnovu toga prijavljuje ogromnu potrosnju, a tebi plin jedva da ide.....

[lazzar]

da bi koristio BC kao kakav-takav podatak, moras imati idealnu smesu gas/vazduh u svakom trenutku sto je sa venturijem nemoguce...

Napisao sam da je pitanje za one sa sekvencijalnim ubrizgavanjem... Tu se ipak radi o kvalitetnijoj smeši gorivo/vazduh.

Pa o tome ti i pricham, ne mozhe da posluzhi to ni
kao "informativni podatak" ...

Opet mislim da niko to tu ne bi stavljao da se bruka i da prikazuje gluposti, ili ako ubode super, ako ne ubode to ionako nije tačno i nije važan podatak... Ako pokazujivanje ne valja, treba videti da se tu nešto sređuje...

... pa ne znam kako onda mislish dovesti taj "parametar" u neku vezu sa potroshnjom plina. Na pogreshnim premisama pokushavash da dodjesh do neke teorije.

Ja još uvek ne želim da izvačim zaključke i dođem do teorije, već primećujem da sam zimus imao veću potrošnju po BC i nešto manju stvarnu potrošnju plina. Sada kad je došlo toplije vreme i kao i prošlog leta imam manju potrošnju po BC u odnosu na zimu, očekujem da mi potrošnja padne, a ne da raste. Pošto ta potrošnja još uvek ne može da se nazove velikom jer u gradu izađe na oko 10.5 lit/100km (a BC pokazuje manje od 9), mene zanima da li je i drugim ljudima ko-to-još-prati isto... I da, zimus je ta razlika u pokazivanju i stvarnoj potrošnji bila oko 5-7%.

... I ne mozhesh to koristiti kao reper, odnosno mozhesh, ali onda cesh iz cele priche izvuci pogreshne zaljuchke...

Za sada skupljam podatke...

[sw.brick]

pogrešnog računanja (neispravan rad senzora

ne postoji neispravan rad senzora jer ne postoji niti senzor protoka goriva.

takav senzor je izuzetno skup, (kosta kao taj auto manje vise) ako je precizan, a pri tome morala bi da postoje 2 zasebna senzora za 2 zasebna goriva.

dakle, nema MERENJA potrosnje goriva preko kompjutera u smislu merenja kolicine goriva.

meri se vreme tju dizna vremena kada je proticalo gorivo (kroz dizne) i meri se predjeni put koliko je kilometara predjeno.

u fabrici se postavi fiksna kalibracija odnosa sekunda- litar (mili sekunda mili litar) kao i fiksna kalibracija radnog pritiska goriva.


iz tih podataka se zaobilazno obracunava po osnovu protoka vremena na diznama koliko je trebalo gorivo tokom njihovog rada da se utrosi.

znaci parametar koji daje podatak je vreme.

da bi za LPG sistem koristio isti metod, potrebno je da se rekalibrise odnos sekunda-litar ali sada za LPG gorivo, kao i da se prati inace promenljivi radni pritisak LPG goriva a preko MAP senzora.


uglavnom, ako ocekujes da na kompjuteru ocitavas potrosnju treba ti /prakticno/ nov kompjuter odnosno komplet nanovo softver sa podesavanjem.

nista nije nemoguce, ali nije vredan truda takav obim ulaganja resursa.

sam senzor protoka goriva radi merenja potrosnje je tek zahtevan resurs, pre svega u finansijskom smislu posto ima gotovih da se kupe.

Opet mislim da niko to tu ne bi stavljao da se bruka i da prikazuje gluposti, ili ako ubode super, ako ne ubode to ionako nije tačno i nije važan podatak

sarene lampice koje lepo sijaju u mraku, generalni efekat stavljanja raznih prikazivanja raznih gluposti.

naravno da nije tacno, i naravno da je nevazan podatak jer i nije validan podatak vec tek gruba procena.

prvo i osnovni faktor koji utice na potrosnju je samo gorivo i njegov energetski sadrzaj.
a ako taj osnovni faktor je potpuno zanemaren kako onda da bude tacno

Ako pokazujivanje ne valja, treba videti da se tu nešto sređuje...

ne valja, treba novac kao resurs da se sredjuje. ako si voljan...

[sibi]

BC racuna potrosnju goriva preko protoka vazduha, sem kod vozila koji imaju merac protoka benzina (starija americka vozila).
Dok sam vozio na plin potrosnju na bordu sam mnozio sa 1.5 i dobijao skoro tacan podatak +-1l. Ali je bord ludeo oko preostale kilometraze

[lazzar]

Izgleda da postoji izvesno nerazumevanje u vezi ove teme.

Oko senzora...
Poznato je da ne postoji senzor protoka goriva i ako sam upotrebio taj izraz to je pogrešno. Ali postoji tajmer T124 u kontroleru ili nešto šta-god-to-bilo što se koristi za izračunavanje parametara potrošnje...

Ja ne želim i ne očekujem da mi pokazivanje bude egzaktno tačno, nikako. Ono što očekujem je neka pravilnost u radu jednog prostog tehničkog sistema.
Naime, ako sam letos imao nižu stvarnu potrošnju i tačnije prikazivanje izračunate potrošnje prema stvarnoj nego sada, jesenas i zimus potrošnju kao sada i opet tačnije prikazivanje izračunate potrošnje prema stvarnoj nego sada, zašto i sada nemam nižu potrošnju kao prošlog leta i shodno tome tačnije prikazivanje. Odnosno, potrošnja mi je ostala kao zimus, a srednja izračunata pala za 1-1.5 litar/100km.
Uz sve to je bitan podatak da stvarna potrošnja benzina sa povećanjem kilometraže konvergira ka srednjoj izračunatoj potrošnji, i to uz sav rad u uslovima kad je nezagrejan motor i slično...
Čak i znatno komplikovaniji sistemi (ne mora tehnički, npr prebrojavanje glasova na izborima) moraju da na osnovu nekog slučajnog uzorka da daju neku srednju vrednost, neki integral ka kome će i konačna vrednost da teži. Ono kako ja razumem odgovore na ovu temu, ovaj naš sistem je haotičnijii od haosa i nije moguće izvući ama baš nikakvu informaciju iz njega, već služi da svetluca u mraku...
Nije najlošija stvar da sistem laže (nek laže ali znam da je to toliko i toliko), već da laže nepravilno, sada ovako a sada onako.

Energetska vrednost...
Ako je sada smanjena, smenjena je svima i mene zanima da li je neko još to primetio. Možda ja uvek ubodem pumpu koja laže za litražu i uz to sipa loš gas...

Sva ova priča mi liči na priču kad se ugrađuje klima i kad se "tabaš" da bude ugrađena horizontalno. Te nije to bitno, te plafon je kriv, te zid je neravan pa ne može... A ima i ljudi kojima to nije bitno već je dovoljno da klima hladi. I to je OK, ali ja želim i da stoji ravno.(Poređenje je možda malo preterano, NHF)

Možda je neko to još pratio, možda će pogledati sledeći put kad bude sipao i resetovao BC, samo me interesuje koje su vrednosti odstupanja. Posle ću da donosim zaključke šta eventualno ne valja. Ništa strašno, zar ne?

[lazzar]

BC racuna potrosnju goriva preko protoka vazduha...

I ja koliko znam (a moguće je da grešim) da je računa tako, a da li radi korekciju sa vremenom otvaranja dizni ili mu signal sa MAP-a služi kao korekcija a kao glavna informacija vreme otvorenosti dizni nije bitno.

Elem, nisi napisao koji si automobil vozio i koji je gasni sistem bio u njemu.

[sibi]

Ford scorpio 2.9 iz '92 Ovo sto sam ti napisao je vazilo za gradsku voznju, na otvorenom sto bi brze vozio razlika se smanjivala, ako bi vozio 120-140 mnozio bi sa 1.3, 140-180 bi bilo identicno kao benzin, 190+ bi bila i do 20% manja nego sto bord pokazuje.
Neznam dali ti ove informacije uopste koriste jer plin nije bio sekvencijalni.
Sve te stvari rade otprilike, i tu su vise onako kao kontrola, mogu da budu tacne ali uglavnom nisu! Potrazi u uputstvu od auta sta kaze proizvocac o toleranciji borda.
Vozi i ne uzbudjuj se previse oko toga
pozdrav

[sw.brick]

Energetska vrednost...
Ako je sada smanjena, smenjena je svima i mene zanima da li je neko još to primetio. Možda ja uvek ubodem pumpu koja laže za litražu i uz to sipa loš gas

energija u MJ, koja je uneta u motor je osnovni pokazatelj potrosnje.

to moze ali ne mora da korespondira sa litrazom.

ti ne znas da li je svima smanjena, ne znas cak niti kolika je.

a stalno je promenljiva po samoj prirodi goriva koje koristis.

Ono što očekujem je neka pravilnost u radu jednog prostog tehničkog sistema.

sistem je veoma komplikovan, izuzetno komplikovan sa desetinama varijabli.
tvoje ocekivanje je pogresno, preoptimisticko.

sistem u kome se menja npr 30 parametara u radu stalno, a prati se rad 3 parametra ne moze nikako da pokaze pravilnost koja bi se podvela pod pojam merenje, tacnost, preciznost, uopste verodostojan podatak.

Uz sve to je bitan podatak da stvarna potrošnja benzina sa povećanjem kilometraže konvergira ka srednjoj izračunatoj potrošnji

kao i svaka statistka sa povecanjem uzorka verovatnoca raste, ali to vazi samo i jedino dok su nepromenjeni uslovi voznje bilo samog puta, klime, tehnickog stanja vozila.

dovoljno je da promenis pritisak u gumama i potrosnja se menja, ona stvarna potrosnja.

a npr bord kompjuter uopste nema pojma o pritisku u gumama i taj vazan parametar ne uzima u obzir pri izracunavanju potrosnje.

dajem samo primer, koliko je komplikovan zadatak.

Ono kako ja razumem odgovore na ovu temu, ovaj naš sistem je haotičnijii od haosa i nije moguće

nije sistem haotican, nego nemas ugradjene senzore koji mere stanje vrednosti parametara koji uticu na potrosnju goriva.

ako nesto ne meris, kako da ocekujes da se dobije iole pouzdan podatak.

na primeru brojanja glasova.

ako ne prebrojavas glasove pri uzimanju uzorka vec meris tezinu uzorka listica u gramima, ne mozes da zakljucis kakva ce biti raspodela glasova. zar ne.

izvući ama baš nikakvu informaciju iz njega

daje okvirnu informaciju, i to se smatra dovoljnim.

primer sa glasanjem.
izmeris tezinu glasackih listica, imas podatak u kompjuteru koliko je grama 1 komad listica.

izmereno podelis sa tezinom 1 listica i zakljucis koliko je njih glasalo.

e sad, zamisli da si umesto tog zvanicnog glasackog listica podmetnuo neki drugi listic na drugacijem papiru koji je drugacije gramaze.

- to je situacija kada si umesto benzina za koji zna bord kompjuter podmetnuo gas koji je drugacije gorivo po osobinama-.

tako i sada kompjuter izmereno podeli sa tezinom 1 listica i da neku brojku o broju glasaca/ listica.
ako uzmes tu brojku a znas da je drugaciji papir, i pocnes da smatras da je to tacno jer je to izracunao kompjuter imas u startu problem.

e tako je i sa autom.

Nije najlošija stvar da sistem laže (nek laže ali znam da je to toliko i toliko), već da laže nepravilno

ako podjes da je nepravilnost sagorevanja/ citati potrosnje/ nepostojeca stvar i da je sve idealno onda upadas u problem zanemarivanja realnosti.

ne radi o greski u prikazivanju rezultata pa je to stalna vrednost (to laziranje) vec se radi o samoj metodi posrednog saznavanja o stvarima koje su pretpostavljene.

dakle, kao je na primeru sa glasackim listicima pretpostavljena upotreba tacno odredjenog papira, tako je i za bord kompjuter pretpostavljena upotreba tacno odredjenog goriva (benzina) koje je bila na raspolaganju fabrici kada je vrsila kalibraciju bord kompjutera.

prevedeno, ako je kalibracija napravljena sa italijanskim benzinom a ti natocis nemacki benzin (sprski, grcki, kineski, nebitno) onda MORAS da ponovo uradis kalibraciju.

e sad, umesto sprski, nemacki, ini benzin situacija u praksi je ne postoji 1 tip benzina nego stotine i hiljade mesavina koje se medjusobno razlikuju.

po i unutar iste drzave a obavezno se razlikuju letnji, zimski, pa zatim suv (sa dodatkom alkohola za isusivanje benzina) benzin tj mesavina.

i svaka ta mesavina je razlicita po energetskoj vrednosti pa time je i potrosnja automatski razlicita.

to znaci, da bi tvoj bord kompjuter koji bi ti pokazivao potrosnju na nacin da ima fiksno laziranje trebao da ima bazu podataka za svaku tu mesavinu benzina, i da ti onda prilikom svakog tocenja uneses kolicinu i tip mesavine.

na osnovu toga kompjuter odredi koncentraciju pojedinih mesavina parcijalno unutar rezervoara i dodeli neku srednju energetsku vrednost tog trenutnog stanja u rezerovaru.

i tako svaki put.

e tek onda, bi koliko toliko priblizno mogao da se pouzdas u podatak.

to je tehnicki moguce, kao i sam senzor benzina (recimo gustine) koji bi automatizovao prikupljanje ulaznih parametara o benzinu koji se trenutno koristi ali to je dovoljno skupo da bi prosecan kupac vozila bio spreman da plati.

dakle, nije ogranicenje tehnicke prirode vec je sistem pretvaranja hemijske energije prvo u toplotnu a zatim u mehanicki rad toliko kompleksan kao ciklus da u sebi sadrzi "mali milion" parametara koji su promenljivi.

vecinu parametara bord kompjuter zaobilazi u sirokom luku, i tek 3-4 elementa ulaze u kalkulaciju dok se ostali pretpostavljaju.

ukoliko se pretpostavka poklopi sa stvarnim stanjem goriva i rezultat je blizi realnom, ukoliko ne i brojke su vise proizvoljne.

u sustini, u sistemu jednacina sa 50 nepoznatih imas 5 poznatih, a ostalih 45 pokusavas da pogadjanjem izmislis na bazi prethodnih iskustava u neko drugo vreme u drugom prostoru i sa drugim motorom.


sto bi rekli, gledanjem u pasulj pokusavas da prorices buduce dogadjaje a to je po pravilu nepouzdana metoda jer nemas osnovu- ulazne pouzdane / izmerene/ podatke na koje se mozes osloniti.

bord kompjuter je skoro pa beskorisna sprava u rangu sarenih lampica ako je osnova za koju se vezes a ne sopstveni mozak i sopstveno iskustvo.

to u smislu, da se ne dogodi da bord kompjuter "kaze" da goriva ima za jos xx kilometara dok auto ne stane i u to poverujes jer je to eto kompjuter pa onda kada stane auto pre vremena se cudis.

ja bih rekao, to pokazivanje je vise onako moguci okvir od -do.

tipa, auto ce trositi na 100 km prosecno od 8-12 litara i skoro sigurno ce se u stvarnosti potrosnja biti u nekim granicama brojki koje su bliske tome.

brojke su fiktivne, samo pokazuju koliko je ogromna nepozdanost.

da ne pricamo o tome da zapravo pojma nemamo koji gas smo sipali u nas auto.
da li si sipao butan koji ima energiju u sebi A megadzula, ili si sipao propan koji u sebi sadrzi B MJ ili si sipao merkaptana koji sadrzi C MJ.

i koliko si cega natocio u mesavini na pumpi. i koja je onda energija u MJ koja ti je na raspologanju za 1 litar goriva.

ako ne znas to, sto je temelj bilo cega onda ne mozes nadalje nista da saznas o stvarno utrosenoj energiji za 100km.

auto trosi energiju za pokretanje a ne trosi litre goriva.

litar je samo zaobilazni nacin za prodaju energije. nacin naplate energije.

1 litar danas i 1 litar sutra/ druga pumpa, druga temperatura rezervoara, drugi dobavljac, itd/ nije ista energija po kolicini.

bord kompjuter blagog pojma nema o tome sta sadrzi litar gasa, dok za litar benzina ima preprogramiranu neku pretpostavljenu vrednost.

prakticno bord kompjuter je bezvredan kao merna sprava a kao pokazna uspesno moze da ukaze na trend da li se povecava ili smanjuje potrosnja za dati vremenski period prikupljanja informacije.

daleko preciznije sistem je kalibrisani brojac predjenog puta (kilometraze) na instrument tabli koji vrlo malo gresi a i ako gresi ima konstantnu gresku merenja.

isto tako je precizan i kalibrisan merac litraze goriva na pumpi.

kako su to 2 merene velicine a sa kalibrisanim senzorima to je i dobijeni racunski podatak nakon obrade rezultata merenja vrlo pouzdan i sasvim prihvatljivo precizan.

tim metodom, moze da se izmeri potrosnja, i na samo 10 mililitara tacnosti sto je naucna fantastika za bilo koji bord kompjuter u bilo kom autu bilo koje cenovne klase.

zapravo, kod bord kompjutera samo prvu cifru treba uslovno uzeti za tacnu, i uzeti prikazani broj sa greskom +- 2 litra.

npr. ako pise na bordu 7.8/ 100 km sasvim pouzdano se moze tvrditi da je stvarna potrosnja negde u intervalu 6-10 litara.

koliko je uneta greska, ovde na primeru +-2 litra, u stvarnosti bas takva zavisi od one pocetne fabricke kalibracije na fiktivne poretpostavljene vrednosti energije goriva.

ako se pogodi da se trosi isto gorivo koje je bilo u laboratoriji fabrike greska je manja, a ako nije greska je povelika.

hocu da pokazem koliko je sam sistem odredjivanja potrosnje u autu kompleksan i nimalo naivan da bi se dobio pouzdan i tacan podatak kome se moze verovati.

kao i sve i to je moguce tehnicki resiti, koliko znam moze vec za 10.000-15.000 evra da se vrsi merenje potrosnje benzina u realnom vremenu sa pravim senzorima.

koristi se inace u industrijskim procesima gde je zaista potrebna tacnost pri odmeravanju pa cena nije limit jer se radi o procesima koji kostaju neuporedivo sa cenom auta.

[sw.brick]

BC racuna potrosnju goriva preko protoka vazduha...

I ja koliko znam (a moguće je da grešim) da je računa tako, a da li radi korekciju sa vremenom otvaranja dizni ili mu signal sa MAP-a služi kao korekcija a kao glavna informacija vreme otvorenosti dizni nije bitno.

Elem, nisi napisao koji si automobil vozio i koji je gasni sistem bio u njemu.

a sta sa sitacijom kada se koci motorom, vazduh se trosi i to belezi senzor protoka vazduha a gorivo je zaustavljeno i uopste se ne trosi.

prelazi se put, vazduh se trosi a benzin =0 potrosnja.

meni to nema logike da tako moze ikako da funkcionise.

pri tome potrosnja goriva i tokom voznje ne zavisi direktno od protoka vazduha jer je sastav gorive smese stalno promenljiv.

[Heinz]

dovoljno je da promenis pritisak u gumama i potrosnja se menja, ona stvarna potrosnja.

Stvarna potrošnja se ne menja zbog promene pritiska u gumama, nego na osnovu promene pritiska na papučicu gasa. Takvih promenljivih otpora kretanju ima puno, a sve te promene BC prati preko položaja papučice gasa. Tako da je primer prilično loš.

Ja kapiram šta je pokretač teme hteo da sazna, a vi mu to sad onemogućavate širenjem priče.

I da se vratim na temu: moj BC pokazuje oko 10.0-10.5 a potrošnja svih goriva prema statisci koju ja pravim je oko 12.5l na 100km. Mogu samo da zaključim da moj BC laže recimo 25%. Na benzin nisam vozio. Kad budem imao takvo merenje znaću koliko BC u tom slučaju laže.

[lazzar]

...

OBAVEZAN DEO:
Prvo da se zahvalim na onako obimnom odgovoru, odneo je sigurno dosta vremena i energije. Tema je ako ne značajna ono bar interesantna...

RUŽAN DEO KOJI MISLIM DA MORAM DA NAPIŠEM:
Tema razgovora su vrednosti, a ne da li su bitne.
Ko god misli da ima smisla pričati o tome da li je ovo tačno ili ne, koliko je tačno, da li je bitno ili ne, ŠTA-GOD-DA je ili nije, neka otvori temu i možemo tamo o tome da pričamo, moja ideja je ipak da se ovde radi o prostom dobijanju tih vrednosti, prvenstveno za korisnike automobila sa sekvencijalnim autogasnim uređajima...

DEO KOJI SE ODNOSI NA SUŠTINU ODGOVORA:

litraža...

Uređaji za merenje protekle zapremine koji se koriste na benzinskim pumpama su "Custody Tranfer" uređaji, koji da bi počeli sa ekploatacijom moraju bi da budu podvrgnuti proverama nadležnih organa i posle toga se pečate. Zapremina varira sa temperaturom (pV = nRT), tačna informacija je jedino masa ali je mi u ovim slučajevima nemamo. Koliko je posle moguće naštelovati brojač da meri ovako ili onako, ne znam. Sigurno postoje načini da se pečat zaobiđe i da je moguće štelovati razne stvari u toku eksploatacije. Ovako napisano zvuči kao Teksas u doba Bafalo Bila, ali suština je ipak da se sve to radi u nekim granicama. Koje su one, ni to ne znam.
Što se merenja litraže tiče i koliko utiče na moj problem, kakvo god bilo, meni je pola godine davalo relativno stabilnu srednju izračunatu vrednost potrošnje sa odstupanjem oko 6-8% u odnosu na stvarnu potrošnju gasa. Sada, tačnije negde od aprila je to oko 15-20% i to je suština. U ovom trenutku ja ne želim ni da tražim uzroke u automobilu (bar ne na ovom mestu, sigurno da sam se i time bavio) zašto je potrošnja uslovno rečeno veća u odnosu na prošlo leto, već me samo zanima koliko je to odstupanje kod drugih ljudi.

pravilnost... parametri... verodostojnost

Možda ima toliko parametara, ali je ipak suština koliko ih čini prvi i eventualno drugi harmonik uticaja na naš sistem, a njih je za red veličine manje. Koliko god da ih ima, postoji poremećaj od 100% od jednog trenutka, to istražujemo, a ne njihov broj i koliko tačno mere. Verovatno se ne bih bavio sada ovim da sam imao promenu u drugu stranu, ali sam je imao...
E sad, sa porastom broja merenja mora da se izdvoji neka vrednost integrala (ili srednje vrednosti) koja će da bude relativno stabilna. U mom slučaju, ta vrednost od aprila lagano raste, sada je oko 12% i zaustaviće se na oko 15-20% ako se ovaj trend nastavi , kolika su i odstupanja po pojedinačnom merenju.
Znači, problem je u porastu. Kako vreme odmiče sve sam sigurniji da je merenje korektno jer ne pokazuje velike oscilacije u odbircima, već sada ima neki sistemski poremećaj. Kao što je napisano malopre, sada i na ovom mestu me ne zanima koji je to poremećaj, već samo da li je još neko nešto primetio, ako uopšte to i prati.

pritisak u gumama...

Heinz je napisao...

ugrađeni senzori...

Koliko god da ih imam, sada merenje ima poremećaj i to je problem, a ne da li nešto merim ili ne. I pre isto tako nisam merio ono što ni sada ne merim pa sam imao druge rezultate...

kontreprimer oko brojanja glasova...

Interesantno je poređenje, pomalo je drastično, ali je ipak promašena suština. Nije suština dobiti tačan podatak nakon jednog merenja, već dobiti neku stabilnu usrednjenu vrednost nakon dovoljnog broja merenja. Uzmi pa izmeri to isto što meriš još pedeset puta i budi siguran da ćeš dobiti nešto oko čega će ostali odbirci u manjoj ili većoj meri oscilovati. U mom slučaju, ja nemam nekih značajnih oscilacija, već "samo" promenjenu srednju vrednost.
Ukoliko je u nekom trenutku (tvog) merenja neko otvorio prozor i dunula promaja, sa mesta odakle uzimaš listiće recimo da su oduvani uglavnom oni lakši i ostali su oni teži listići. Ti to zanemariš i nastaviš da uzimaš i dalje sa tog mesta, ali sada imaš suštinski više teških listića. Znaš sam kako će se dalje merenje ponašati i odgovarajuća srednja vrednost.

(ne)pravilnost sagorevanja, različita oktanska vrednost različitih benzina...

Opet, i opet...
Kako god, gde god i sa kojim god da je benzinom urađena kalibracija mernog uređaja, ona je fiksna i ne sme nakon nekog trenutka da dozvoli sistemsku promenu vrednosti a da se nisu promenili ulazni parametri. Mi za sada ne pretpostavljamo da je npr. gas od aprila sistemski lošiji, ima manje energije u njemu. Ja sipam na malom broju pumpi, 90% sipanja ide sa OMV na Vidikovcu. U jedno trenutku sam mislio da je ELP bolji, sipao dva puta i vratio se ovamo. Možda su samo oni počeli da fušere. Kada je ovo počelo da se dešava, sipao sam još jednom na AC BOBAN i PETROL pumpi kod Beške. Sva merenja su bila slična...

broj promenjljivih...

Suština je da tih "45" promenljivih ipak čine možda tek neki procenat u čitavom računu, isto koliko bi trebalo da su činili i promene.

o km na boardu-u...

Jednom će pokazati jednu vrednost u toku vožnje, jednom drugu. Kad ugasiš automobil pa ga ponovo startuješ pokazaće treću. Ali ako ga gasiš 10 puta i ponovo startuješ odmah, mora da pokaže neke slične vrednosti koje će se posle nekog vremena okupiti oko jedne vrednosti i oko nje oscilovati, manje ili više. Nisam ovo probao ali mislim da tako mora da radi...

pokazivanje od - do...

Slažem se da treba za to da slži, ali se ne slažem oko granica. Ja sada reagujem zato što imam po mom mišljenju iz nekog razloga izlazak van tih granica.

Mega džuli...

Objasnio sam u nekom od prethodnih pasusa.

... bord kompjuter je bezvredan ...

Znam da znaš da board kompjuter nije merna sprava već deo mernog sistema, a potpuno se slažem da treba da ukaže na trend ... Zato sam i počeo ovu temu.

ako se pogodi da se trosi isto gorivo ...

Gorivo koje je korišteno u fabrici ima neku oktansku vrednost. Na drugim pumpama je različita, ali nije svugde manja, negde je i viša. To znači da bi vremenom izmereni/izračunati podatak ipak trebalo da dobija na težini.

kao i sve i to je moguce tehnicki resiti, koliko znam moze vec za 10.000-15.000 evra da se vrsi merenje potrosnje benzina u realnom vremenu sa pravim senzorima.

koristi se inace u industrijskim procesima gde je zaista potrebna tacnost pri odmeravanju pa cena nije limit jer se radi o procesima koji kostaju neuporedivo sa cenom auta.

Istina...Coriolis merač masenog protoka i gustine goriva za DN 100,PN16 (Q=2700l/min) sa svom potrebnom opremom za pretakanje uključujući cevi i interno ožičenje
- Sensor: CMF300M - Elite
- Transmiter: 2700R
- MVD transmiter kabal 15m
- ProLink II softwer

košta oko 15.500 evra. Takav i slični korišćeni na MAKPETROL-ovim skladištima goriva u Makedoniji na Ilindenu, u Miladinovcima i Gostivaru. Radio na automatizaciji istih.
Nije uporedivo sa cenom automobila iako je ovo za DN 100...

Ipak, ovde se radi o usrednjavanju, intregraljenju i elimisanju pojedinačnih grešaka merenja posle određenog vremena zato što slučajne greške variraju u obe strane, a sistemske pomeraju radnu tačku u određenom smeru.

ZAKLJUČAK:
Pre nego što sam počeo ovo da pišem, razmišljao sam da li se obraćam sa Vi ili sa ti, što zbog broja postova, što zbog neospornog znanja u vezi automobila koje poseduješ i koje je sigurno veće od mog znanja, možda i godina(ne znam koliko ih ti imaš, ja 33 uskoro), delom zato što si posvetio toliko vremena ovoj temi. Nema ljutnje što sam uzeo ti...
Mislim da ovo ipak ima više veze sa sistemskim tehničkim stvarima nego što je usko vezano za automobile i zato sam se raspisao.

Ja neću više odgovarati na postove vezane za tačnost ovog sistema, a unapred hvala svima koji doprinesu temi davanjem brojki koje me interesuju.