Lambda sonda; stohiometrijski odnos i lambda

[SaleB]

Pišem jedan rad u kome dolazi do pomena lamba sonde, plina i stohiometrijskog odnosa. Jedan podatak ne mogu da nadjem na netu pa sam se odlučio da pitam profesionalce.

Ako pođemo od toga da je za rad na benzinu stohiometrijski odnos 14,7:1 i da je lambda vrednost pri tome 1, a napon na sondi oko 0,45v.

Da li je pri radu na plin gde je odnos 15,5:1, lambda za plin i dalje 1 i napon na sondi i dalje 0,45v ili je lambda veličina nezavisna od goriva koje se koristi i lambda vrednost 1,06 i napon oko 0,1v. Ili drugačije da postavim pitanje: da li je sadržaj kiseonika u izduvnim gasovima isti u slučaju sagorevanja stohiometrijskog odnosa benzina i plina ili nije?
Ako neko ima neki grafik koji pokazuje razliku između nesagorelog kiseonika u izduvnoj grani pri sagorevanju plina i benzina u nekom opsegu razmera između 12:1 i 17:1, grafik bi bio od velike koristi; tražio sam po netu ali nigde nisam uspeo da nađem takvo poređenje.

Unapred zahvalan,
Sale

[Stratos]

Re: Lambda sonda; stohiometrijski odnos i lambda

Možeš li da pronađeš definiciju lambda faktora i da je staviš u funkciju odnosa vazduha i goriva. Nisam prof. Mislim profesionalac,ali mi se čini da je odgovor okolo toga

[SaleB]

Re: Lambda sonda; stohiometrijski odnos i lambda

Od toga je i nastala zabuna. Stohiometrijski odnos vazduha i benzina predstavlja taman dovoljnu masu vaduha potrebnog za sagorevanje jedinicne mase benzina. Za različita goriva taj idealni odnos je različit (vodonik 34:1, benzin 14,7:1, lpg 15,5:1, ...). Lambda predstavlja odnos merenog odnosa i stohiometrijskog i u idealnom slučaju je jednaka 1. Iz toga mogu da zaključim da je lambda = 1 i da svako gorivo ima sopstvene usluve u kojima je lambda =1. Da li sam u pravu?

E sada, standardna wideband sonda na benzinskim motorima meri količinu preostalog kiseonika O2 ako je smeša slaba ili ugljovodonika HC ako je smeša jaka i na osnovu diferencije u odnosu na atmosverski vazduh proizvodi određeni napon. Kriva promene tog napona se može naći kojegde po netu. Ono što ja ne mogu da nađem je oblik te krive te iste sonde kada taj isti benzinski motor radi na plin. Ne znam hemiju, ali predpostavljam da se količina nesagorelog kiseonika razlikuje u slucaju sagorevanja 2% slabije smeše benzina od stoh. i 2% slabije smeše plina od stoh. u tom slučaju grafik koji predstavlja zavisnost napona lambda sonde od lambda vrednosti ne može da se primeni na plin, ali bi takođe trebalo da znači da je pri sagorevanju stoh. smeše bilo kog goriva napon na sondi 0,45v, a da se grafik razlikuje za svako gorivo u + i u - na lambda (horizonalnoj) osi. Ako je ovo sve što sam naveo tačno, a moliću nekog ko je upućeniji da me isravi ako grešim, potreban mi je grafik zavisnosti napona lambda sonde u odnosu na promenu lamda vrednosti plina ili bar neke poznate vrednosti odnosa navedenih veličina.

Stigao sam do ačke odakle ne znam dalje, tako da će svaka pomoć biti od velike pomoći.

Nadam se da sam upotpunio pitanje u odnosu na prethodno

PS: Jedan od mnogih primera grafika koji sam pominjao se može nači na linku http://www.lambdasensor.com/main/pic/graph.gif

Pozdrav,
Sasa

[Stratos]

Re: Lambda sonda; stohiometrijski odnos i lambda

Tako je kako si i rekao i nikako drugačije,međutim,jako mi je žao što ti ne mogu pomoći u vezi grafikona,ali sam siguran da taj grafikon zavisi i od tipa a i kod istih tipova je razlika po kat.br. lambda sonde.Razumem da tebi treba neki uobičajeni,prosečni ili teoretski grafikon ali jedino što ti još mogu reći je da je stihiometrijski odnos gasa i vazduha negde oko 15,7:1 a zavisi od tačne smeše gasova u TNG gorivu.
Svako merenje koje mi pada na pamet bi trebalo raditi u lab.uslovima,tako da to,predpostavljam otpada.
Nadam se da sam te bar malo pogurao i verujem da ćeš se snaći.

[slavko_bgd]

Re: Lambda sonda; stohiometrijski odnos i lambda

@Sale B:

1.Za svako gorivo se razlikuju stehiometrijski odnosi ali isto tako, ne ponasa se svako gorivo identicno u istom motoru. Jos jedan faktor je stepen kompresije motora (za benzin do 1:10, za TNG 1:12, za metan >1:16 itd).
2. Lambda sonda uporedjuje kolicinu kiseonika u izduvnoj cevi i u spoljasnjoj atmosferi. Na osnovu ove razlike generise se napon. Kolicina HC,CO,CO2,NOx meri se drugim indikatorima;
3. Mislim da nigde neces naci krivu napona za rad benzinskog motora na gasovita goriva iz nekoliko razloga. Jedan od njih je i taj sto je kod motora sa ubrizgavanjem kriva napona O2S identicna kao pri radu na benzin. Razlog je, kao sto rece Dora svojevremeno, sto je benzinski ECU glup ko noc i nema pojma na koje gorivo radi.

Dakle,isti kontroler vrsi korekciju kolicine goriva bez obzira na gorivo a prema kolicini (masi u kg)u****nog vazduha koja je identicna za svako gorivo.Uprosceno, ako isti motor u jedinici vremena u**** 100 kg vazduha, ECU ce ubrizgati 6,80 kg benzina ili 6,45 kg TNG-a ili 5,74 kg metana itd.Iz tog razloga,u idealnim uslovima, kriva napona O2S je identicna,tzv fuel trim je identican iako performanse i sastav izduvnih gasova nisu identicni.
To je sto se tice lambda sonde i napona. Sastav izduvnih gasova je vec nesto drugo i zavisi od mnogo drugih faktora...

Pozdrav,