Tweet
+ + +
Pomaže Bog ljudi, učesnici foruma.
Od vas sam mnogo naučio o autogas problematici,
pa me zato evo prvi put da otvorim temu koja mene posebno zanima.
O njoj sam sakupio neka saznanja pa želim da ih podelim sa vama, i predlažem da ih možda zajedno upotpunimo i pojasnimo.
TNG (Tečni Naftni Gas) je smeša zasićenih parafinskih ugljovodonika - dominantno propana (C3H8) i butana (C4H10).
U malim količinama i industrijski propan i industrijski butan sadrže i treće komponente. Među trećim komponentama ima
- gorivih: etan, buten, butilen, butadien, izobutan, izobuten, propen, propilen, pentan, izopentan, penten, heksan, metanol itd., i
- negorivih komponenata: azot, kiseonik, odorant, kao i
- štetnih sastojaka: voda, amonijak i sumpor.
DEVET POREĐENJA PROPANA I BUTANA
1. Propan lakše isparava od butana. Ukoliko se nalazi u otvorenom sudu tako da je izložen atmosferskom pritisku, propan isparava već na temperaturi preko –42 °C, dok je za isparavanje butana potrebno da se on zagreje na znatno višu temperaturu od barem –0,5 °C.
(Ove se temperature nazivaju i tačkama ili temperaturama ključanja propana i butana. Za vodu, kako znamo, ona iznosi 100 °C.) Prema tome, čist butan ohlađen ispod –0,5 °C nalazi se u tečnoj fazi i mogli bismo ga sipati u čašu!
Za propan butan smešu (TNG) pod atmosferskim pritiskom ovako nešto bilo bi moguće tek ako bismo je ohladili ispod temperature isparavanja smeše a ona je negde između –42 i –0,5 °C, zavisno od sastava (% propana prema % butana).
Iz ovoga zaključujemo da bi pri spoljnoj temperaturi nižoj od ove bilo nemoguće isparavanje smeše TNG a to znači i nemogućnost pogona vozila.
(Negde na Sibiru npr., gde temperatura ne prekoračuje –21 °C, TNG sastava 50 % : 50 % ne bi uopšte mogla da isparava i zato je neupotrebljiva za vožnju.)
2. Ukoliko isparava pri temperaturi od 0 °C, propan ekspandira oko 270 puta a butan 227 puta, što znači da 1 litar tečne faze propana ispari u 270 litara a butan u 227 litara svoje parne faze. Na višim temperaturama su ovi brojevi veći.
3. Zbog svoje veće isparljivosti, propan daje 3,5 do 5 puta veći doprinos pritisku u rezervoaru od butana. Ova razlika među njima veća je na nižim temperaturama, tako da se može reći i da je pitanje oscilacije sastava TNG smeše osetljivije u zimskom nego u letnjem periodu.
4. Propan ima veći oktanski broj od butana.
5. Za svoje potpuno sagorevanje, 1 litar butana (tečne faze iz rezervoara) zahteva oko 9 % više vazduha (m3) nego 1 litar propana.
6. Svojim potpunim sagorevanjem, 1 litar butana (tečne faze iz rezervoara) oslobađa oko 13 % više energije (kWh) nego 1 litar propana.
[Ovo je razlog da vožnju sa propanom karakteriše veća potrošnja (litara/100 km), i to u podjednakom procentu (13 %) nego kada bi isto vozilo koristilo isključivo butan.
Praktično, u zimskoj vožnji (zbog toga što tada mora da se primenjuje TNG smeša sa većim sadržajem propana) troši se 10-tak % više TNG-a (litara/100 km) nego u vožnji sa letnjom smešom, koja ima više butana.]
7. Za svoje potpuno sagorevanje, 1 m3 butana (iz isparivača) zahteva oko 27 % više vazduha (m3) nego 1 m3 propana.
8. Pod uslovom da mu se obezbedi dovoljna količina vazduha za potpuno sagorevanje, 1 m3 butana (iz isparivača) oslobađa oko 29 % više energije (kWh) nego 1 m3 propana.
[Iz predhodne dve tačke se može izvesti zaključak da će neki motor biti podjednako snažan, nezavisno od toga kakvim sastavom TNG-a se snabdeva, pa i u krajnja dva slučaja: bilo da je to 100 % propan, bilo da je sastav TNG-a 100 % butan.
Obrazloženje:
U komore za sagorevanje motora nije moguće ubaciti i mnogo goriva i mnogo vazduha, već vazduha koliko može da stane (prema zapremini motora u litrima ili kubicima), a goriva koliko sleduje tom vazduhu da bi se formirala optimalna, tzv. stehiometrijska smeša – koja svojim sagorevanjem daje najveću energiju.]
9. Cene propana i butana zavise od proizvođača, energetske i fiskalne politike itd., ali je svuda butan osetno jeftiniji od propana.
* * *
Kontradiktorni naziv "tečan a gas" potiče od praktične osobine TNG-a da se lako kondenzuje i tako može da se čuva kao tečnost – za šta su nam na izboru dva načina. Prvi je, kao što smo napred videli, hlađenjem pri normalnom atmosferskom pritisku a drugi način je jednostavniji – svega je dovoljno da ga zatvorimo u neku posudu, na normalnim temperaturama ambijenta.
Ovaj drugi način se koristi u motornim vozilima. Ako poprimi temperaturu veću od svoje temperature isparavanja TNG isparava, ali zato što je u zatvorenom rezervoaru, isparava do neke granice. Kao posledica isparavanja, u rezervoaru se ostvaruje tačno određeni pritisak zasićenja (parni pritisak ili napon pare). On zavisi isključivo od dva faktora:
- od temperature TNG-a i
- od sastava TNG-a.
[Često se sreće pogrešno mišljenje da pritisak u rezervoaru pored navedenih faktora zavisi i od količine tečne faze TNG-a. Zapravo je svejedno da li je taj nivo maksimalan (odn. do bezbedne granice od 80 %) ili rezervoar sadrži svega nekoliko kapi tečne faze TNG-a.]
Pritisak u rezervoaru TNG veoma je važan za pravilan rad isparivača i sistema TNG auto instalacije. Posledica nedovoljnog pritiska jeste da potisnuta tečna faza ima isti slab pritisak i na ulazu u isparivač, pa isparivač tada ne bi mogao da podmiri traženu količinu gasa, posebno prilikom većih zahteva za TNG-om, pri većim obrtajima motora, i sa hladnim isparivačem.
Dakle, sa stanovišta korisnika, najvažniji kvalitet TNG-a nije oktanski broj, kao kod benzina, već je to sposobnost TNG-a da realizuje pritisak u rezervoaru.
Pošto pritisak u rezervoaru zavisi samo od temperature i sastava TNG smeše, proizlazi jasan zaključak da smeša treba da bude temperaturno (sezonski) promenljivog sastava jer bi samo tako mogla udovoljiti zahtevima primene u TNG sistemima motornih vozila.
Iz iskustva znamo da vozač po ponašanju motora može lakše da oseti razliku između različitih isporuka TNG-a, nego što to može kod različitih isporuka benzina.
Zaključak:
Po više osnova je dakle važno kakva je TNG smeša koju sipamo u rezervoar. Dobra smeša obraduje vozača a loša ga razočarava, ''kompromituje našu stvar'' i zadaje glavobolje majstorima za autogas.
Ukoliko ova tema naiđe na interesovanje, biće mi drago da iznesem još o problematici, poredeći zahteve starog i novog standarda o TNG-u.
Veza:
aktuelna tema na forumu: "Zagrevanje auta na benzin ili gas"
- - -
Pomaže Bog ljudi, učesnici foruma.
Od vas sam mnogo naučio o autogas problematici,
pa me zato evo prvi put da otvorim temu koja mene posebno zanima.
O njoj sam sakupio neka saznanja pa želim da ih podelim sa vama, i predlažem da ih možda zajedno upotpunimo i pojasnimo.
TNG (Tečni Naftni Gas) je smeša zasićenih parafinskih ugljovodonika - dominantno propana (C3H8) i butana (C4H10).
U malim količinama i industrijski propan i industrijski butan sadrže i treće komponente. Među trećim komponentama ima
- gorivih: etan, buten, butilen, butadien, izobutan, izobuten, propen, propilen, pentan, izopentan, penten, heksan, metanol itd., i
- negorivih komponenata: azot, kiseonik, odorant, kao i
- štetnih sastojaka: voda, amonijak i sumpor.
DEVET POREĐENJA PROPANA I BUTANA
1. Propan lakše isparava od butana. Ukoliko se nalazi u otvorenom sudu tako da je izložen atmosferskom pritisku, propan isparava već na temperaturi preko –42 °C, dok je za isparavanje butana potrebno da se on zagreje na znatno višu temperaturu od barem –0,5 °C.
(Ove se temperature nazivaju i tačkama ili temperaturama ključanja propana i butana. Za vodu, kako znamo, ona iznosi 100 °C.) Prema tome, čist butan ohlađen ispod –0,5 °C nalazi se u tečnoj fazi i mogli bismo ga sipati u čašu!
Za propan butan smešu (TNG) pod atmosferskim pritiskom ovako nešto bilo bi moguće tek ako bismo je ohladili ispod temperature isparavanja smeše a ona je negde između –42 i –0,5 °C, zavisno od sastava (% propana prema % butana).
Iz ovoga zaključujemo da bi pri spoljnoj temperaturi nižoj od ove bilo nemoguće isparavanje smeše TNG a to znači i nemogućnost pogona vozila.
(Negde na Sibiru npr., gde temperatura ne prekoračuje –21 °C, TNG sastava 50 % : 50 % ne bi uopšte mogla da isparava i zato je neupotrebljiva za vožnju.)
2. Ukoliko isparava pri temperaturi od 0 °C, propan ekspandira oko 270 puta a butan 227 puta, što znači da 1 litar tečne faze propana ispari u 270 litara a butan u 227 litara svoje parne faze. Na višim temperaturama su ovi brojevi veći.
3. Zbog svoje veće isparljivosti, propan daje 3,5 do 5 puta veći doprinos pritisku u rezervoaru od butana. Ova razlika među njima veća je na nižim temperaturama, tako da se može reći i da je pitanje oscilacije sastava TNG smeše osetljivije u zimskom nego u letnjem periodu.
4. Propan ima veći oktanski broj od butana.
5. Za svoje potpuno sagorevanje, 1 litar butana (tečne faze iz rezervoara) zahteva oko 9 % više vazduha (m3) nego 1 litar propana.
6. Svojim potpunim sagorevanjem, 1 litar butana (tečne faze iz rezervoara) oslobađa oko 13 % više energije (kWh) nego 1 litar propana.
[Ovo je razlog da vožnju sa propanom karakteriše veća potrošnja (litara/100 km), i to u podjednakom procentu (13 %) nego kada bi isto vozilo koristilo isključivo butan.
Praktično, u zimskoj vožnji (zbog toga što tada mora da se primenjuje TNG smeša sa većim sadržajem propana) troši se 10-tak % više TNG-a (litara/100 km) nego u vožnji sa letnjom smešom, koja ima više butana.]
7. Za svoje potpuno sagorevanje, 1 m3 butana (iz isparivača) zahteva oko 27 % više vazduha (m3) nego 1 m3 propana.
8. Pod uslovom da mu se obezbedi dovoljna količina vazduha za potpuno sagorevanje, 1 m3 butana (iz isparivača) oslobađa oko 29 % više energije (kWh) nego 1 m3 propana.
[Iz predhodne dve tačke se može izvesti zaključak da će neki motor biti podjednako snažan, nezavisno od toga kakvim sastavom TNG-a se snabdeva, pa i u krajnja dva slučaja: bilo da je to 100 % propan, bilo da je sastav TNG-a 100 % butan.
Obrazloženje:
U komore za sagorevanje motora nije moguće ubaciti i mnogo goriva i mnogo vazduha, već vazduha koliko može da stane (prema zapremini motora u litrima ili kubicima), a goriva koliko sleduje tom vazduhu da bi se formirala optimalna, tzv. stehiometrijska smeša – koja svojim sagorevanjem daje najveću energiju.]
9. Cene propana i butana zavise od proizvođača, energetske i fiskalne politike itd., ali je svuda butan osetno jeftiniji od propana.
* * *
Kontradiktorni naziv "tečan a gas" potiče od praktične osobine TNG-a da se lako kondenzuje i tako može da se čuva kao tečnost – za šta su nam na izboru dva načina. Prvi je, kao što smo napred videli, hlađenjem pri normalnom atmosferskom pritisku a drugi način je jednostavniji – svega je dovoljno da ga zatvorimo u neku posudu, na normalnim temperaturama ambijenta.
Ovaj drugi način se koristi u motornim vozilima. Ako poprimi temperaturu veću od svoje temperature isparavanja TNG isparava, ali zato što je u zatvorenom rezervoaru, isparava do neke granice. Kao posledica isparavanja, u rezervoaru se ostvaruje tačno određeni pritisak zasićenja (parni pritisak ili napon pare). On zavisi isključivo od dva faktora:
- od temperature TNG-a i
- od sastava TNG-a.
[Često se sreće pogrešno mišljenje da pritisak u rezervoaru pored navedenih faktora zavisi i od količine tečne faze TNG-a. Zapravo je svejedno da li je taj nivo maksimalan (odn. do bezbedne granice od 80 %) ili rezervoar sadrži svega nekoliko kapi tečne faze TNG-a.]
Pritisak u rezervoaru TNG veoma je važan za pravilan rad isparivača i sistema TNG auto instalacije. Posledica nedovoljnog pritiska jeste da potisnuta tečna faza ima isti slab pritisak i na ulazu u isparivač, pa isparivač tada ne bi mogao da podmiri traženu količinu gasa, posebno prilikom većih zahteva za TNG-om, pri većim obrtajima motora, i sa hladnim isparivačem.
Dakle, sa stanovišta korisnika, najvažniji kvalitet TNG-a nije oktanski broj, kao kod benzina, već je to sposobnost TNG-a da realizuje pritisak u rezervoaru.
Pošto pritisak u rezervoaru zavisi samo od temperature i sastava TNG smeše, proizlazi jasan zaključak da smeša treba da bude temperaturno (sezonski) promenljivog sastava jer bi samo tako mogla udovoljiti zahtevima primene u TNG sistemima motornih vozila.
Iz iskustva znamo da vozač po ponašanju motora može lakše da oseti razliku između različitih isporuka TNG-a, nego što to može kod različitih isporuka benzina.
Zaključak:
Po više osnova je dakle važno kakva je TNG smeša koju sipamo u rezervoar. Dobra smeša obraduje vozača a loša ga razočarava, ''kompromituje našu stvar'' i zadaje glavobolje majstorima za autogas.
Ukoliko ova tema naiđe na interesovanje, biće mi drago da iznesem još o problematici, poredeći zahteve starog i novog standarda o TNG-u.
Veza:
aktuelna tema na forumu: "Zagrevanje auta na benzin ili gas"
- - -
Comment