Ayrton Senna da Silva........In Memoriam

[cuore sportivo]

Nebi,mada je tada Sumaher davao izjave da Senna moze samo da mu gleda izduvne cevi sto je u dosta slucaja i pokazao

>>>>>>

Michael RUINS

>>>>>>

No comment

[Wiz]

Nisam ja fan ni jednog ni drugog a Sennu sam uvek vise cenio,samo kazem sta je on izjavljivao,mada po stilu voznje su oboje slicni

[cuore sportivo]

Info i na Srpskom jeziku...


Rodjen je 21. marta 1960. godine u Santani, mestu u blizini Sao Paula. Od malih nogu je pokazao veliko interesovanje za automobile i automobilizam. Sa 4 godine je prvi put seo za volan kartinga, a sa 13 je konacno mogao da ucestvuje u profesionalno karting takmicenju. Prvu trku je vozio iste godine, na stazi koja je deo Interlagos kompleksa i, naravno, pobedio. Ayrton je 1977. osvojio karting prvenstvo Juzne Amerike, a uspeh je ponovio i sledece godine. Cilj svakog mladog vozaca kartinga je Evropa i Svetsko prvenstvo, te godine odrzano u Le Manu. U mnogo jacoj konkurenciji nego u Juznoj Americi, Ayrton je zavrsio sesti sto je smatrano fenomenalnim rezultatom za vozaca njegovog iskustva. 1979. i 1980, na Svetskim prvenstvima odrzanim u Portugalu i Belgiji zavrsavao je drugi.
1981. Ayrton odlazi u Englesku da bi vozio Formulu Ford 1600 za ekipu Van Diemen. Ekipa je ubrzo shvatila koliki potencijal je u njemu sto je i dokazao pobedivsi u obe serije trka u kojima je ucestvovao. Ali tada je naisao na problem. Da bi nastavio karijeru trebalo mu je sponzorstvo, a kako je vec bilo nekoliko Brazilskih vozaca u jacim takmicenjima, potreban novac nije mogao dobiti. Frustriran, odlucio je da zavrsi karijeru. Vratio se u Brazil, ali cetiri meseca kasnije, uz finansijsku pomoc oca i Brazilske Banke, ponovo se vraca Formuli Ford. 1982. pobedio je na 22 trke i osvojio prvenstvo.
Sledeca stepenica bila je Formula 3. Dva vozaca su usla u sezonu 1983. kao favoriti, Ayrton Senna i mlada nada Britanije, Martin Brundle. Senna je pobedio u prvih 9 od ukupno 20 trka, ali ni Brundle nije odustajao. Do poslednje trke nije se znalo ko ce biti sampion. Senna je tu poslednju dobio osvojivsi titulu i otvorivsi sebi vrata Formule 1.
Zapoceo je ozbiljne pregovore sa nekim od timova Formule 1. Njegov izbor bi bio Brabham, ali Piquet to nije dozvolio, pa je Senna morao da se zadovolji bolidom Tolemana, ekipom od koje je kasnije nastao Benneton.
Ali, u Formuli 1 i najbolji vozac sa losim bolidom ne moze puno da ucini, pa tako ni Senna nije ostvarivao neke bitnije rezultate. Sve do trke u Monaku, vozene po kisi. Ayrton je imao trinaestu startnu poziciju, a vec u sedmom krugu nalazio se na sestom mestu. U jedanaestom krugu umalo nije izleteo. Kisa je stvarala mnogo problema vecini vozaca, tako da je Senna u dvadesetom krugu, posle izletanja Laude i Mansella, bio na drugom mestu, sa 34 sekunde zaostatka za vodecim Prostom. Jedanaest krugova kasnije razlika je iznosila 7.4 sekunde, ali je trka tada prekinuta. Mozda Senna nije ostvario svoju prvu pobedu, ali legenda je rodjena.
Sledece godine, Ayrton je presao u Lotus kome u to vreme nije islo bas najbolje, ali su imali bolje bolide. Vozeci za Lotus stigao je i do svoje prve pobede. Bilo je to na trci u Portugalu, na stazi Estoril i to, naravno, po kisi. Sledeca je bila trka u Belgiji i jos jedna pobeda za "Kisnog Coveka".
1988. Senna se pridruzuje Prostu u McLarenu. Konacno, sve je bilo na svom mestu i te godine Ayrton pobedjuje na 8 trka i osvaja svoju prvu titulu svetskog prvaka.
1989. sezonu je zavrsio na drugom mestu, iza svog klupskog kolege Alana Prosta uprkos tome sto je imao vise pobeda. Odnosi izmedju ove dvojice vozaca su se toliko pogorsali da je Prost napustio Mclaren i presao u Ferrari.
1990. i 1991. Senna, kome se u McLarenu pridruzio Gerhard Berger, osvaja uzastopne titule uz zestoku borbu sa Prostom i Mansellom.
Prelazak u Williams je bilo ono sto je Senna odavno zeleo i cak je hteo da vozi za njih bez plate, ali tek 1994. godine potpisao je ugovor sa ovom ekipom.
Te sezone je osvojio pol-pozicije na Velikim Nagradama Brazila, Pacifika i San Marina.
1. maj 1994. godine bio je tragican za Ayrtona. Nakon pogibije Rolanda Ratzenbergera i teskog udesa Rubensa Barrichella na treningu koji su potresli svet automobilizma, desila se i nesreca na trci koja je sokirala ceo svet. U krivini Tamburello, prvoj posle startno-ciljnog pravca, Ayrton Senna je izleteo...
Izgleda da je tih nekoliko svetlih godina kada su se gospoda Ayrton Senna, Mansell, Prost i Piquet besomucno borili za i najmanju prednost na stazi zauvek nestale iz sveta Formule 1.
Pocivaj u miru, Kisni Covece...


161 trka
65 pol pozicija
41 pobeda
80 puta na pobednickom postolju
614 osvojenih poena

[cuore sportivo]

Simpatican tekst sa www.velikanagrada.com

Ayrton je rođen 21.03.1960. u Santani, bogatom predgrađu Sao Paola u Brazilu. Otac mu je bio Milton da Silva, bogati industrijalac i zemljoposjednik. Kao dijete Ayrton nije bio omiljen i čudno se ponašao, a kasnije je otkriveno da pati od poremećaja koordinacije mišića. Njegov otac, zaljubljenik u automobile i utrke, primjetio je interes njegovog sina za automobile. Za svoj četvrti rođendan mali Ayrton dobio je svoje prvo vozilo. Bio je to karting od 1 KS, ali čim bi sjeo u njega njegova osobnost bi se promijenila. Više nije bio čudan i dezorijentiran već sabran, smiren i koncentriran. Svaki vikend nakon toga obitelj je odlazila u lokalne parkove gdje bi Ayrton mogao uživati u vožnji u svojem kartingu. Njegov otac napokon je našao nešto što će ga zanimati i što bi mogao voljeti i vjerovao je da su automobili nešto u čemu bi Ayrton mogao iskoristiti svoj cjelokupan potecijal. Sa samo 8 godina Ayrton je već vozio obiteljski automobil i sa divljenjem je promatrao utrke iz Europe gdje su carovali Jim Clark i Jackie Stewart koji su mu postali idoli. Ayrton nije bio dobar učenik, ali kada bi mu otac zaprijetio zabranom vožnje ocjene bi se popravile.
Na deseti rođendan Ayrton je dobio karting sa 100cc motorom, ali kako je u Brazilu tada minimalna dob za natjecanje u prvenstvu bila 13 godina morao se je zadovoljiti vježbanjem u parku.

Kao dvanaestogodišnjak Senna je pratio uspjehe velikog Emersona Fittipaldija koji je 1972.god osvojio svoj prvi naslov prvaka i tada je Ayrton zajedno sa cijelim Brazilom slavio svog heroja. Naredne godine Brazil je po prvi put bio domaćin utrke za svjetsko prvenstvo Formule 1 , a odmah na prvoj utrci pobjedio je Fittipaldi i sve je to budno pratio mali Senna.

Napokon je navršio 13 godina i mogao se utrkivati. Prva utka Ayrtona Senne bila je u karting prvenstvu Brazila baš na stazi u Sao Paolu koju je tako dobro poznavao. Sva energija i znanje skupljeni dugogodišnjim treniranjem izbili su na površinu i Ayrton je pobijedio utrku. 1977. Ayrton je osvojio karting sampionat Juzne Amerike i to ponovio naredne godine.Cilj svakog nadahnutog vozaca kartinga bila je Evropa i svetski sampinat u LeMansu. Protiv mnogo jace konkurencije Ayrton je uspio da zavrsi sesti sto je se smatralo velikim uspjehom za vozaca sa njegovim iskustvom,ali je on otisao razocaran ne osvojivsi nijednu od tri trke koje su predstavljale finale. 1979 se vratio u Evropu na neko vrijeme i zavrsava drugi na svjetskom sampionatu u Estorilu. U Nivellesu u Belgiji naredne godine je osvojio jos jedno drugo.

1981. započinje Ayrtonova karijera u formulama. Počeo se utrkivati u Engleskoj u Formuli Ford 1600 za Van Diemen. Sa svojom mladom ženom Liliane Vasconcelos živio je u bungalovu pokraj staze u Snettertonu i brzo se privikao na bolide Formule Ford. Na prvoj utrci završio je na osmom mjestu na slijedećoj na trećem. U Van Diemen timu brzo su uvidjeli njegov potencijal i dali mu najnoviji bolid kojim je odmah osvojio prvu startnu poziciju. Kako je utrka održana u kišnim uvjetima nitko mu se nije mogao približiti. Te godine pobijedio je oba prvenstva na kojima se natjecao.

Tada se našao na životnom raskrižju. Kako bi nastavio karijeru trebao mu je sponzor, ali kako je u višim formulama bilo još nekoliko Brazilskih vozača sponzori su ga zaobišli. Razočaran, najavio je prekid karijere govoreći kako dobar vozač bez novca ne može ništa postići, a loš, ali sponzoriran vozač može dobiti najbolji bolid. Vratio se u Brazil i počeo je raditi u očevoj tvrtki. Nije izdržao dugo. Već nakon četiri mjeseca vraća se utrkivanju, ali njegova žena to ne želi. Liliane je bila naučena na život u izobilju i nije se željela vratiti na život u bungalovu pokraj staze tako da su se rastali. Njegov otac i privatna brazilska banka pristali su financirati još jednu godinu utrkivanja u Formuli Ford. 1982. Ayrton je pobijedio na 22 utrke i osvojio je prvenstvo te godine. Slijedeći korak bila je Formula 3, a to je samo korak od Formule 1.

Nastavlja se...

Tekst napisao:
Tomo Raič

[dfast]

NEDELJA, 1 MAJ 1994 ? IMOLA

Obično nisam nervozan zbog bilo kakvog predosecaja, ali to je bio zaista loš vikend, i mada sam bio prilično uznemiren zbog nezgode u subotu, u kojoj je Austrijski vozač Roland Ratcenberger poginuo tokom kvalifikacija, u nedelju ujutro sam se pribrao i usmerio na predstojeću trku. Izvesno sam samo čekao kraj vikenda.
U nedelju pre podne, warm-up je prošao dobro. Nisam video niti pričao sa Sennom od prethodne večeri kada sam ga video u medicinskom centru posle fatalnog udesa. Moja zabrinutost je porasla na brifingu vozača kada smo minutom ćutanja odali poštu Rolandu. Mislio sam da je to loša ideja, da vozači podnose dodatni psihološki napor a već suočeni sa rizicima. Ali nisam imao udela niti uticaja na odluku oko brifinga. U svakom slučaju, dok sam ih posmatrao u sali, većinom su to podnosili dobro, osim Ayrtona, koji je po drugi put u 24h, plakao. Činio je sve da prevazidje svoju tugu, ali tihe suze su klizile niz njegovo lice i brisao ih je u naporu da sakrije svoju žalost. Sklonio sam svoj pogled poštujući njegovu tugu. Nisam pričao s njim posle brifinga ? neobično, normalno smo uvek razgovarali.
Problemi su počeli u petak pre podne na kvalifikacijama. Sedeo sam u svojim kolima na krivini pre boksa, u društvu Mario Casoni, mog uobičajenog vozača u Imoli, i Dr Baccarini, Italijanskog anasteziologa sa kojim sam radio nekoliko godina. Čuli smo glasan udarac udesa iza nas, okrenuli se i videli prevrnut bolid, skoro vertikalno oslonjen na zaštitnu ogradu. Mario je momentalno krenuo ka mestu udesa, dok je Roland Bruynseraede, stalni Race direktor glasno govorio ?Red flag? preko radia. Krenuli smo na stazu mašući bolidima formule 1 koji su još uvek kružili, i došli na mesto udesa.
Kako smo prilazili, redari sa staze su već intervenisali brzo podižući polupan bolid, na previše brz način koji može biti vrlo nebezbedan ukoliko vozač ima povredu vrata. Prepoznao sam vozača i čuo njegovo isprekidano disanje. To je bio Rubens Barrichello. Dr Baccarini je držao njegovu kacigu dok sam sekao pojaseve. Krvario je zbog posekotine blizu nosa, ali je problem bio u disajnim putevima. To je uvek košmar, posle tri do četiri minuta bez kiseonika, ćelije mozga počinju da umiru. Postavio sam mu tvrdi okovratnik da bi mu zaštitio vrat kada je pristigao i drugi tim doktora.
Na svakoj stazi su najmanje dva tima doktora i redara koji su trenirani da izvuku vozača za koga se sumnja da ima povrede kičme i vrata. Kada je vozač bez svesti, nemoguće je znati postoji li povreda kičmenog stuba tako da je to rutina sa svim vozačima u nesvesnom stanju. Dok su ga izvlačili iz kokpita štitili smo mu disajne puteve i vrat. Pretpostavljam da je prošlo dva ili tri minuta pre nego sto je mladi Barrichello postao svestan, postajući zbunjen i iracionalan. Veliko olakšanje za spasioce.
Trebalo je nekoliko minuta da ga izvučemo napolje, nakon čega je izgledao svestan i nepovrdjen. Prevezen je do medincinskog centra gde je trenutno snimljen rengenom, skeniran i pregledan od strane Dr Franco Servadei, odličnog neurohirurga. Neposredno posle prebačen je helikopterom u bolnicu, a svi smo se nadali da će s njim sve biti u redu. Atmosfera je bila odlična, zahvaljujući medicinskom osoblju koje je činilo da sistem radi a rezultati su bili dobri. Sledećeg jutra uspešno rehabilitovan, Rubens je napustio bolnicu.
U subotu pre podne je bila drugačija priča. U toku su bile druge kvalifikacije kada je dat signal za crvenu zastavu. Krenuli smo velikom brzinom, prošli izlaz pit stopa pa kroz Tamburello, i kako smo prilazili Tosi, videli su se razbacani delovi po stazi. Na vrhu Tose bio je rasturen Simtec bolid. Doktori su pristigli na mesto udesa u roku od dvanaest sekundi, dok je interventno vozilo Dr Lega stiglo za dvadeset i pet sekundi.
Kada smo stigli doktori su vec bili u poslu ? kaciga skinuta, disajni putevi obezbedjeni i na mestu ? ali je vozač i dalje bio u kokpitu. Brzo sam pogledao u vozačeve zenice, bilo je potrebno odmah ga izvući iz kokpita što je i uradjeno, introvenozna infuzija, intubacija, ventilacija i kardiopulsno oživljavanje, što je primenjeno. Ambulantna kola su stigla za sedam minuta, i kratko posle toga Roland Ratzenberger je bio na odelenju intenzivne nege medicinskog centra na Imoli. Brzo je postalo jasno da se više ništa ne može učiniti na stazi i pozvan je helikopter za Rolanda i medicinski tim da se transportuju u bolnicu u Bologna.
Tada se Senna pojavio na vratima centra. Bio je na mestu udesa i postavljao pitanja redarima na stazi u vezi udesa, došao do medicinskog centra gde su mu zabranili ulaz. Medjutim on je preskočio zaštitnu ogradu u pojavio se na vratima odeljenja. Poveo sam ga sa sobom van centara i odgovorio mu na njegova pitanja krajnje iskreno. Dok smo razgovarali pristigao je i Charlie Moodz, tim menadžer Simteca. Tada sam im rekao loše vesti tj da se Rolandu nije moglo pomoći. Bilo je vrlo teško razgovarati sa njima dvojicom a u isto vreme zadržati mirnoću i emocije.
Ayrton je bio van sebe: nije bio nikada blizu smrti na stazi ranije. Poslednja tragedija na trci Formule jedan je bila u Montraelu 1982 kada je Ricardo Paletti nastradao na startu trke, pre nego sto je Sennina karijera dostigla Grand Prix nivo. Iako potpuno svesni rizika i opasnosti na stazi, imali smo godine voznji iza nas bez fatalnih posledica. Bilo je dosta incidenata i ozbiljnih povreda ali niko nije bio nepovratno izgubljen. To je bilo okrutno i strašno za nas, da se to deslilo ponovo. Ayrton se naslonio I rasplakao na mom ramenu. Nakon svega , zašto I ne. Bili smo bliski prijatelji mnogo godina, pecali smo zajedno, posećivali familije ? on je bio deo moje porodice ? pričali smo o stvarima o kojima smo brinuli I o formuli i o životu.
Sada je na mom ramenu a moje ruke su oko njega. Osećao sam da treba da mu kažem ono što mislim. ?Zašto se ne povučeš iz formule već sutra, ne mislim da treba vise to da radiš. U stvari šta još treba da uradiš_ Bio si šampion tri puta, očigledno si najbrži, ostavi sve to I hajdemo na pecanje?. Bio je tih, dodao sam ?mislim da ne vredi više nastavljati rizikovati?. Pogledao me je veoma smireno I rekao ?Sid, postoje stvari preko kojih više nemaš kontrolu. Ne mogu prekinuti, moram ići dalje. To su bile poslednje reči koje mi je rekao.

Nedelja, bolidi su krenuli u paradni krug, Senna na pol poziciji. Proceduralno sve ispoštovano, vatrogasna vozila na mestu, dat znak zelenom zastavom. Posle samo nekoliko trenutaka žute zastave su svuda, Lotus Pedro Lamy I Benetton J.J.Lehto su imali udes. Moj vozač Casoni je munjevito prošao mimo delova bolida, vozači su već izašli iz bolida nepovredjeni pa smo nastavili dalje, ali je bilo dosta ostataka bolida po stazi tako da smo očekivali ponovni start trke. Medjutim kako smo prolazili dalje kroz Tosa, Acque Minerali I Rivazza krivine, postalo je jasno da će se trka nastaviti. Završili smo naš krug bez intervencije I zauzeli nasu poziciju kad je vodeća formula završavala svoj već drugi krug. Zbog ostataka bolida na stazi izašao je pace-car koji treba da obezbedi sporiju brzinu bolida dok se staza ne očisti. Nisam tada znao ali točak od jednog od bolida je otpao I preskočio zaštitnu ogradu I povredio devet posetilaca trke. U svakom slučaju napravljeno je pet krugova dok se staza nije sredila.
Pace-car napušta stazu, Senna je na čelu, odmah iza njega je Schumacher. Njih dvojica su ušli kao svetlost u njihov naredni krug. Moj predosećaj se iskristalizovao, okrenuo sam se Casoniu i rekao mu ?Ovde može biti ****nog udesa svakog minuta?. Ostali automobili su nestali sa našeg vidokruga na kraju izlaza iz boksa u prvcu Tamburella.
Sledećeg momenta pojavila se crvena zastava. Krenuli smo stazom do Tamburella, i nekako sam znao da je to Senna. Prva interventna ekipa je već bila kod Williams bolida držeći njegovu kacigu koja je bila na glavi. Po treći put ovog vikenda sečemo sigurnosne pojaseve I skidamo kacigu. Pridržavali smo Ayrtonov vrat I skinuli kacigu. Njegove oči su bile zatvorene I bio je duboko nesvestan. Oslobodili smo disajne puteve, a njegovo lice je izgledalo spokojno. Podigao sam mu kapke a njegove zenice su pokazivale stanje ozbiljne povrede mozga. Podigli smo ga iz kokpita I spustili na zemlju. Kako smo to uradili, čuli smo kako je izdahnuo. Pomislio sam kako nas je njegova duša na trenutak napustila. Još pomoći je pristiglo, Dr Pezzi je krenuo sa intubacijom Senne, priključili infuzije i nadalje, sam mogao osetiti njegov puls, mada sam znao da zbog obima njegove povrede neće preživeti. Pozvali smo helikopter, i pod negom Dr Giovanni Gordinia i njegovog tima anasteziologa prevežen je u Maggiore bolnicu.
Ništa više nismo mogli da uradimo što bi imalo uticaja na situaciju. Pokupio sam Senninu kacigu i rukavice i krenuo ka medicinskom centru. Dr Servadei je bio na telefonu sa bolnicom obezbedjujući informacije za bolničko osoblje. Primio sam informaciju da će trka biti nastavljenja i pošao ka Casoniu.
Ponovni start je prošao bez incidenata, ali naredna dva sata su za mene bili nesnosni. Kada smo krenuli kroz Tambirello, tamo je bila velika površina belog praha posuta da apsorbuje prosuto ulje iz motora, obeležavajući mesto gde sam verujem, izgubio mog dragog I voljenog prijatelja.
Trka je I dalje bila povezana sa incidentima, u boksu Michele Alboreto je izgubio jedan točak posle zamene na svom Minardiju i povredio nekoliko mehaničara. Sve je bilo dobro organizovanu u Maggiore bolnici. Skeniranje mozga je potvrdilo da nema nade. Slike rendgenskih snimaka pokazale su oštećenja lobanje I mozga sto je zaokružilo priču. Ayrtonov brat Leonardo I njegov menadžer su čekali zabrinuto ispred, I Dr Servadei, Dr Gordini I ja smo im rekli da je situacija beznadežna. Uprkos svim naporima, praćenje krvnog pritiska, disanja I rada srca pokazivalo je da je kraj blizu. Pričao sam sa Ayrtonovom porodicom koju poznajem, koja je u Brazilu i predložio im da ne dolaze u Bolognu. Prihvatili su tragičnu vest sa ponosom I prihvatili savet da ostanu u Brazilu.
?






LIFE AT THE LIMIT
TRIUMPH AND TRAGEDY IN FORMULA ONE
Professor Sid Watkins (1996)

Skoro sam procitao ovu neverovatnu knjigu koja prilicno opisuje kroz sta je sve formula jedna prolazila sto se tice bezbednosti da bi postala ono sto je danas. Preveo sam vam samo jedan mali odlomak, a inace pokriva period od 1976 do 1996 iz ugla neurohirurga Sida Watkinsa koji prati formulu svih ovih godina.

[cuore sportivo]

Sjajno DFast.........suze mi podjose.........

[tenzo RS]

...ma nek ide sve u pi*du materinu...!!!...kad god ovako nesto procitam ili cujem najezim se i stvori mi se neki pritisak u grlu...
...brat vozi trke...najbolji drugari isto...svoj zivot sam posvetio trkama...i kad procitam ovako nesto zaista me pogodi...

...nemam reci...