Tweet
Mozda ce post biti dugacak,mozda mu nije mesto ovde ali imajuci u vidu kakva mi je namera nadam se da ce se ljudima dopasti prica.
Automobili su mi oduvek bili strast.Medjutim svoj prvi auto sam kupio tek kada sam zavrsio fakultet,ustvari to je bio poklon roditelja a za njegov izbor bila je kriva jedana noc i film "posao u Italiji",vec sutradan sam sa ocem bio u kolima na putu za Sjenicu i kupovinu automobila o kome sam sanjao.Nije mi se dopao,500 km uzalud.I onda sam sledecih par meseci prevrnuo Srbiju da nadjem priomerak koji zelim i nasao ga pod jednom strehom u nekom selu pored Pozarevca,u originalnom stanju...malo ga doradio i napravio cooper izgled.Bio je to jedan mali Mini 850 i sa kojim sam se druzio punih 5 godina.Imao je nekih 33 god kada je dosao u moj posed.Za to vreme sam nekoliko puta isao sa njim do Italije ,svake godine do CG i dosta po Srbiji.Nigde me nije ostavio.
Ali svakoj ljubavi dodje kraj,sljakalo se mnogo,zaradilo se i onda je iz mene poceo da izbija onaj Balkanski sindrom zvani zelja da budem prvi koji ce prdnuti u sediste novih kola isteranih iz salona.Naravno usledila je jedna Fabia 2 sport paketu sa 1.6 benzincem u nosu te 2008 godine. Mislim da ce to biti jedini auto koji je imao sve sto sam pozeleo i naknadno napakovao od fabricke opreme prilikom narucivanja.Bila je brza,stabilna...pravi momacki auto.I tako u sreci i veselju provedosmo punih 35000 km kada je usledila nepristojna ponuda za nju koja se ne odbija.Ali nije samo to nego i potreba da se obezbedi neka lova za start sa tadasnjom verenicom koju cu samo mesec dana po pradji zateci na kako tarlaha...Tako je otarlahala i ona i Fabija. Fabija je dobila novog vlasnika a ja tri stentica.
Trebalo je naci prevozno sredstvo za ranjeno srce...Naravno u to vreme pomama za punticima iz Zastave zbog smesno jeftinih kredita.Jednog kupio tata a drugog ja.Moj je bio mjet.Isao kao vetar,trosio kao upaljac i zahvaljujuci njemu sam nahvato svoju sadanju suprugi.Zaahvaljujuci njemu smo uvideli prednosti malog auta... :headbang:
I tako pocesmo da zivimo zajedno a zena doveze jedno vozilo zvano GENERATION,koga sam ja zbog porekla tj proizvodnje u Turskoj nazvao Musa Kesedzija.Ustvari ona izabrala i dala ucesce a ja placao ratu.On se razlikovao umnogome od originala i trebalo mi je jako puno vremena da ga stilizujem da bi licio na nesto.Dva autoomobila u kuci su ko dva deteta i jedan je morao na dobos,mi smo hteli da to bude Turcin ali je otisao Zunto.Slike pre i posle.
Imao je motor od 110 ks ali mi se cini da je jedno 20-ak konja uvek bilo negde na ispasi.Dok mu nisam stavio plin mislio sam da je rezervoar probusen.Nakon nesto vise od 3 godine voznje i 70000 km resio sam se da promenim auto.
Dugo ali jako dugo sam mozgao sta,nisam hteo preveliku doplatu a opet sam hteo visi segment.Oduvek mi se 159-ka svidjala ali naplasen kojekakvim pricama o Alfi ovaj brend nisam uopste razmatrao zbog reci vlasnika Alfe:
"Mnogo mrzim alfa romeo i đubrad šta ga voze. Kod nas u švajcarskoj postoji klub ljubitelja tog sranja. Nije mi jasno kako neko može da voli prepakovano ***** od fiata. Imo sam je davno i stalno se kvarila. koliko sam dao na opravke mogo sam tri stojadina da kupim. Mogu da kažem da je Yugo vasionski brod za đubre talijansko. Motor je smeće nikad nisam mogo da ga uštelujem. Plastika je pucala ko staklo a sedala propala iza prvog seksa unutra. Kiša je curila unutra ko slap, a svetla su se videla ni 2 metra. Iza dve godine celu je pojela rđa. Zavideo sam komšijinom spačeku. Stvarno mi nije jasna ljubav prema tom ĐUBRETU"
Ali jednog dana sam se provozao u istoj i krenuo detaljnije da se raspitujem.Onda sam pronasao prodavca,otisao i video nju ZORICU.
Bila je to ljubav na prvi pogled.Bilo je to najbolje vozilo u koje sam do tada seo,2010 god,1.9 jtdm sa 120 ks u eco navi progression paketu.Usledio je veli servis i tako to.Uglavnom dobio sam auto koji sam hteo a pritom zadovoljio porodicne prohteve,dakle karavan da mozemo da se popakujemo kad krenemo,jer idemo ko Turci u sezoni godisnjih odmora.
Automobili su mi oduvek bili strast.Medjutim svoj prvi auto sam kupio tek kada sam zavrsio fakultet,ustvari to je bio poklon roditelja a za njegov izbor bila je kriva jedana noc i film "posao u Italiji",vec sutradan sam sa ocem bio u kolima na putu za Sjenicu i kupovinu automobila o kome sam sanjao.Nije mi se dopao,500 km uzalud.I onda sam sledecih par meseci prevrnuo Srbiju da nadjem priomerak koji zelim i nasao ga pod jednom strehom u nekom selu pored Pozarevca,u originalnom stanju...malo ga doradio i napravio cooper izgled.Bio je to jedan mali Mini 850 i sa kojim sam se druzio punih 5 godina.Imao je nekih 33 god kada je dosao u moj posed.Za to vreme sam nekoliko puta isao sa njim do Italije ,svake godine do CG i dosta po Srbiji.Nigde me nije ostavio.
Ali svakoj ljubavi dodje kraj,sljakalo se mnogo,zaradilo se i onda je iz mene poceo da izbija onaj Balkanski sindrom zvani zelja da budem prvi koji ce prdnuti u sediste novih kola isteranih iz salona.Naravno usledila je jedna Fabia 2 sport paketu sa 1.6 benzincem u nosu te 2008 godine. Mislim da ce to biti jedini auto koji je imao sve sto sam pozeleo i naknadno napakovao od fabricke opreme prilikom narucivanja.Bila je brza,stabilna...pravi momacki auto.I tako u sreci i veselju provedosmo punih 35000 km kada je usledila nepristojna ponuda za nju koja se ne odbija.Ali nije samo to nego i potreba da se obezbedi neka lova za start sa tadasnjom verenicom koju cu samo mesec dana po pradji zateci na kako tarlaha...Tako je otarlahala i ona i Fabija. Fabija je dobila novog vlasnika a ja tri stentica.
Trebalo je naci prevozno sredstvo za ranjeno srce...Naravno u to vreme pomama za punticima iz Zastave zbog smesno jeftinih kredita.Jednog kupio tata a drugog ja.Moj je bio mjet.Isao kao vetar,trosio kao upaljac i zahvaljujuci njemu sam nahvato svoju sadanju suprugi.Zaahvaljujuci njemu smo uvideli prednosti malog auta... :headbang:
I tako pocesmo da zivimo zajedno a zena doveze jedno vozilo zvano GENERATION,koga sam ja zbog porekla tj proizvodnje u Turskoj nazvao Musa Kesedzija.Ustvari ona izabrala i dala ucesce a ja placao ratu.On se razlikovao umnogome od originala i trebalo mi je jako puno vremena da ga stilizujem da bi licio na nesto.Dva autoomobila u kuci su ko dva deteta i jedan je morao na dobos,mi smo hteli da to bude Turcin ali je otisao Zunto.Slike pre i posle.
Imao je motor od 110 ks ali mi se cini da je jedno 20-ak konja uvek bilo negde na ispasi.Dok mu nisam stavio plin mislio sam da je rezervoar probusen.Nakon nesto vise od 3 godine voznje i 70000 km resio sam se da promenim auto.
Dugo ali jako dugo sam mozgao sta,nisam hteo preveliku doplatu a opet sam hteo visi segment.Oduvek mi se 159-ka svidjala ali naplasen kojekakvim pricama o Alfi ovaj brend nisam uopste razmatrao zbog reci vlasnika Alfe:
"Mnogo mrzim alfa romeo i đubrad šta ga voze. Kod nas u švajcarskoj postoji klub ljubitelja tog sranja. Nije mi jasno kako neko može da voli prepakovano ***** od fiata. Imo sam je davno i stalno se kvarila. koliko sam dao na opravke mogo sam tri stojadina da kupim. Mogu da kažem da je Yugo vasionski brod za đubre talijansko. Motor je smeće nikad nisam mogo da ga uštelujem. Plastika je pucala ko staklo a sedala propala iza prvog seksa unutra. Kiša je curila unutra ko slap, a svetla su se videla ni 2 metra. Iza dve godine celu je pojela rđa. Zavideo sam komšijinom spačeku. Stvarno mi nije jasna ljubav prema tom ĐUBRETU"
Ali jednog dana sam se provozao u istoj i krenuo detaljnije da se raspitujem.Onda sam pronasao prodavca,otisao i video nju ZORICU.
Bila je to ljubav na prvi pogled.Bilo je to najbolje vozilo u koje sam do tada seo,2010 god,1.9 jtdm sa 120 ks u eco navi progression paketu.Usledio je veli servis i tako to.Uglavnom dobio sam auto koji sam hteo a pritom zadovoljio porodicne prohteve,dakle karavan da mozemo da se popakujemo kad krenemo,jer idemo ko Turci u sezoni godisnjih odmora.
Comment