Tweet
Preuzeto sa FaceBook-a...
Ако имате пса-прочитајте ову причу....
Ако сте имали пса-прочитајте ову причу...
Ако желите да имате пса прочитајте ову причу....
Кад сам била штене,забављала сам те својим триковима,и насмејавала те.Називао си ме својим дететом и упркос бескрајним парима ижваканих ципела и неколико уништених јастука,постала сам твој најбољи пријатељ.
Кад сам год била „злочеста“,претио си ми прстом и питао си ме „Како си могла?“-али
си онда одустао од своје строгости и свалио ме на леђа те чешкао мој трбух.Моје
разарање куће трајало је нешто дуже него што се очекивало,јер си ти био страшно запослен,али на томе смо радили скупа.Сећам се ноћи кад смо се мазили у кревету кад сам слушала све
твоје исповести и тајне снове,а ја сам веровала да живот не може бити савршенији него што јест.
Ишли смо у дугачке шетње и трчали по парку,возили се аутом,ишли на сладолед(ја сам добијала
само корнет јер је „сладолед штетан за псе“,како си ти то рекао), лешкарила бескрајно дуго на сунцу,чекајући крај дана и тренутак када ћеш ти доћи кући.Полако,почео си све више времена
посећивати своме послу и каријери,а и више си времена проводио и тражећи свог људског
партнера.Ја сам стрпљиво чекала, тешила те сваки пут кад ти је срце било сломљено и када
си се разочарао,никада нисам приговарала твојим лошим одлукама, скакала сам од радости
кад си долазио кући или када си се заљубио.Она,сада твоја жена није била „љубитељ паса“-
ипак сам је срдачно примила у наш дом,покушала јој показати да је волим,и слушала сам је.
Била сам срећна јер си ти био срећан.Онда су дошле људске бебе и ја сам с тобом делила твоје
Усхићење.Била сам очарана њиховом розом бојом,њиховим мирисом,и желела сам се бринути за њих попут мајке.Једино сте се ти и она бојали да ћу их повредити,тако да сам већину
времена проводила протерана у другој соби или у кућици за псе.
Ох,како сам их желела волети,постала сам "заточеник љубави"
Како су одрастали, ја сам постала њихов пријатељ.Држали су се за моје крзно и подизали
се на климавим ногама,гурали своје прсте у моје око,истраживали моје уши и љубили ме
у нос.Волела сам све на њима и њихов додир-јер је твој додир постао редак-и била бих дала свој живот да их обраним, ако треба.
Ушуњала бих се у њихове кревете и слушала њихове бриге и тајне снове,заједно бисмо ишчекивали звук твог аута како се паркира у дворишту.Некада кад би те људи питали имаш
ли пса,вадио би моју слику из новчаника и причао приче о мени.Ових последњих пар година,
твој сам“само пас“,а ти си ми замерао сав новац који се трошио на мене.Сада имаш прилику
за нови посао у другоме граду а и ти и они ћете се преселити у стан у којему није дозвољено
држање кућних љубимаца.Донео си праву одлуку за себе и своју“ породицу",али некада сам и
ја била та твоја породица.Била сам узбуђена када смо кренули аутом,али узбуђење је спласнуло
када смо дошли до азила за животиње.Заударао је на напуштене псе и мачке,на страх и безнађе.
Испунио си све образце и рекао:“знам да ћете јој принаћи красан дом“.Направили су гримасу и
упутили ти болан поглед.Они разумеју какве су шансе за старог пса,чак и оног са папирима.
Морао си отргнути огрлицу из руку свог сина док је он викнуо“Немој тата!Молим те немој им дати да одведу мог пса!“А ја сам била забринута за њега,мислила сам какву је поуку од тебе извукао
О пријатељству и верности,о љубави и одговорности и о поштовању свега што је живо.
Потапшао си ме по глави за растанак,избегавајући ме погледати у очи,те пристојно одбио понети
са собом огрлицу и поводац.Имао си рок који си морао испоштовати на послу, а сада сам ја
добила рок.Након што си отишао,две љубазне госпође рекле су да си вероватно месецима знао
да ћеш се преселити,али ниси ништа урадио да ми пронађеш нови дом.Климале су главом у
неверици и питале се“Како је могао?“У азилу нам пружају онолико нежности и пажње
колико им допуштају њихове обавезе.Наравно,хране нас редовно,али ја сам већ одавно
изгубила апетит.Испрва,кад год је неко прошао поред мога кавеза,ја сам потрчала напред,
у нади да си то ти-да си се предомислио..да је све ово само ружан сан..или сам се надала да ће бар неко доћи,неко коме је стало.неко ко ће ме спасити.Када сам схватила да се не могу
борити са живахношћу штенаца који су,несвесни своје судбине,пленили свачију пажњу,повукла сам се у дно кавеза и чекала.Чула сам њене кораке док је долазила по мене на крају дана..каскала
сам дуж ходника за њом до издвојене собе,задивљујуће тихе собе.
Ставила ме на стол,почешкала по ушима и рекла да не бринем.Срце ми је снажно тукло
у ишчекивању онога што ће доћи,али и обузео ме је осећај олакшања.Заточеничкој љубави
истекли су дани.Како је то у мојој природи,више сам бринула за њу.Терет који носи претежак је за
њу,то сам знала једнако као што сам знала сваку твоју промену расположења.Нежно
је ставила подвез око моје предње ноге док јој је суза клизила низ образ.Полизала сам јој
руку онако како сам тебе обичавала тешити пре неколико година.Стручно је ставила иглу у моју вену.Кад сам осетила убод и хладну течност која је струјала кроз моје тело,поспано сам легла,погледала у њене очи и прошаптала „Како можеш?“Мозда зато што разуме мој псећи говор,рекла ми је“Опрости“.Загрлила ме је снажно и објаснила да је њен посао побринути се
да одем на боље место,где ме нико неће игнорисати,злостављати или напустити и где нећу
бити препуштена самој себи..место љубави и светла,толико различитог од овог земаљског.И са
последњом снагом да моје „Како можеш?“..није било упућено њој.Мислила сам на тебе,
свог Вољеног Газду.На тебе ћу мислити и чекати заувек.Желим да ти и други у
твом животу наставе показивати оволико оданости.
Џим Вилис
12 molbi jednog psa
1) Moj zivot traje 10 do 15 godina. Svaki rastanak od tebe za mene znaci patnju. Razmisli o tome pre nego sto me uzmes.
2) Voli me onakvog kakav sam, jer si me ti birao. Ja nemam tu mogucnost, da biram prijatelja i gospodara.
3) Daj mi vremena da shvatim sta od mene trazis.Pre nego sto me, u toku obuke, izgrdis - preispitaj sebe, mozda ti gresis ili ja ne mogu da shvatim sta ti zelis.
4) Voli me, ja živim od tvoje ljubavi.
5) Ne ljuti se na mene i ne kaznjavaj me.Ti imas svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe.
6) Pricaj sa mnom! I ako ti se cini da te ne razumem, ja ipak znam sta ti mislis i osecas.
7) Znaj da ja ne zaboravljam kako se sa mnom postupa.
8) Pomisli, pre nego sto me udaris, da te ja sa lakocom mogu ugristi, ali ja to nikada ne radim.
9) Ne uzimaj me kao igracku, dok sam mali i sladak, da bi me kasnije odbacio, jer je moja ljubav prema tebi vecna.
10) Brini o meni kada ostarim, ostanem bez zuba, ogluvim i prestanem da se krecem. I o tebi ce se neko brinuti - starost je ista za sve.
11) Prati me na mom poslednjem putu... Nemoj nikada reci: "Ja to ne mogu da gledam" ili: "Neka se to dogodi u mojoj odsutnosti". S tobom je za mene sve lakse. Neka ti to bude dug za moju vernost i nasu lepu mladost.
12) Kada me vise ne bude bilo, nemoj tugovati, vec usreci nekog novog psa i voli ga kao sto si mene voleo.
Ако имате пса-прочитајте ову причу....
Ако сте имали пса-прочитајте ову причу...
Ако желите да имате пса прочитајте ову причу....
Кад сам била штене,забављала сам те својим триковима,и насмејавала те.Називао си ме својим дететом и упркос бескрајним парима ижваканих ципела и неколико уништених јастука,постала сам твој најбољи пријатељ.
Кад сам год била „злочеста“,претио си ми прстом и питао си ме „Како си могла?“-али
си онда одустао од своје строгости и свалио ме на леђа те чешкао мој трбух.Моје
разарање куће трајало је нешто дуже него што се очекивало,јер си ти био страшно запослен,али на томе смо радили скупа.Сећам се ноћи кад смо се мазили у кревету кад сам слушала све
твоје исповести и тајне снове,а ја сам веровала да живот не може бити савршенији него што јест.
Ишли смо у дугачке шетње и трчали по парку,возили се аутом,ишли на сладолед(ја сам добијала
само корнет јер је „сладолед штетан за псе“,како си ти то рекао), лешкарила бескрајно дуго на сунцу,чекајући крај дана и тренутак када ћеш ти доћи кући.Полако,почео си све више времена
посећивати своме послу и каријери,а и више си времена проводио и тражећи свог људског
партнера.Ја сам стрпљиво чекала, тешила те сваки пут кад ти је срце било сломљено и када
си се разочарао,никада нисам приговарала твојим лошим одлукама, скакала сам од радости
кад си долазио кући или када си се заљубио.Она,сада твоја жена није била „љубитељ паса“-
ипак сам је срдачно примила у наш дом,покушала јој показати да је волим,и слушала сам је.
Била сам срећна јер си ти био срећан.Онда су дошле људске бебе и ја сам с тобом делила твоје
Усхићење.Била сам очарана њиховом розом бојом,њиховим мирисом,и желела сам се бринути за њих попут мајке.Једино сте се ти и она бојали да ћу их повредити,тако да сам већину
времена проводила протерана у другој соби или у кућици за псе.
Ох,како сам их желела волети,постала сам "заточеник љубави"
Како су одрастали, ја сам постала њихов пријатељ.Држали су се за моје крзно и подизали
се на климавим ногама,гурали своје прсте у моје око,истраживали моје уши и љубили ме
у нос.Волела сам све на њима и њихов додир-јер је твој додир постао редак-и била бих дала свој живот да их обраним, ако треба.
Ушуњала бих се у њихове кревете и слушала њихове бриге и тајне снове,заједно бисмо ишчекивали звук твог аута како се паркира у дворишту.Некада кад би те људи питали имаш
ли пса,вадио би моју слику из новчаника и причао приче о мени.Ових последњих пар година,
твој сам“само пас“,а ти си ми замерао сав новац који се трошио на мене.Сада имаш прилику
за нови посао у другоме граду а и ти и они ћете се преселити у стан у којему није дозвољено
држање кућних љубимаца.Донео си праву одлуку за себе и своју“ породицу",али некада сам и
ја била та твоја породица.Била сам узбуђена када смо кренули аутом,али узбуђење је спласнуло
када смо дошли до азила за животиње.Заударао је на напуштене псе и мачке,на страх и безнађе.
Испунио си све образце и рекао:“знам да ћете јој принаћи красан дом“.Направили су гримасу и
упутили ти болан поглед.Они разумеју какве су шансе за старог пса,чак и оног са папирима.
Морао си отргнути огрлицу из руку свог сина док је он викнуо“Немој тата!Молим те немој им дати да одведу мог пса!“А ја сам била забринута за њега,мислила сам какву је поуку од тебе извукао
О пријатељству и верности,о љубави и одговорности и о поштовању свега што је живо.
Потапшао си ме по глави за растанак,избегавајући ме погледати у очи,те пристојно одбио понети
са собом огрлицу и поводац.Имао си рок који си морао испоштовати на послу, а сада сам ја
добила рок.Након што си отишао,две љубазне госпође рекле су да си вероватно месецима знао
да ћеш се преселити,али ниси ништа урадио да ми пронађеш нови дом.Климале су главом у
неверици и питале се“Како је могао?“У азилу нам пружају онолико нежности и пажње
колико им допуштају њихове обавезе.Наравно,хране нас редовно,али ја сам већ одавно
изгубила апетит.Испрва,кад год је неко прошао поред мога кавеза,ја сам потрчала напред,
у нади да си то ти-да си се предомислио..да је све ово само ружан сан..или сам се надала да ће бар неко доћи,неко коме је стало.неко ко ће ме спасити.Када сам схватила да се не могу
борити са живахношћу штенаца који су,несвесни своје судбине,пленили свачију пажњу,повукла сам се у дно кавеза и чекала.Чула сам њене кораке док је долазила по мене на крају дана..каскала
сам дуж ходника за њом до издвојене собе,задивљујуће тихе собе.
Ставила ме на стол,почешкала по ушима и рекла да не бринем.Срце ми је снажно тукло
у ишчекивању онога што ће доћи,али и обузео ме је осећај олакшања.Заточеничкој љубави
истекли су дани.Како је то у мојој природи,више сам бринула за њу.Терет који носи претежак је за
њу,то сам знала једнако као што сам знала сваку твоју промену расположења.Нежно
је ставила подвез око моје предње ноге док јој је суза клизила низ образ.Полизала сам јој
руку онако како сам тебе обичавала тешити пре неколико година.Стручно је ставила иглу у моју вену.Кад сам осетила убод и хладну течност која је струјала кроз моје тело,поспано сам легла,погледала у њене очи и прошаптала „Како можеш?“Мозда зато што разуме мој псећи говор,рекла ми је“Опрости“.Загрлила ме је снажно и објаснила да је њен посао побринути се
да одем на боље место,где ме нико неће игнорисати,злостављати или напустити и где нећу
бити препуштена самој себи..место љубави и светла,толико различитог од овог земаљског.И са
последњом снагом да моје „Како можеш?“..није било упућено њој.Мислила сам на тебе,
свог Вољеног Газду.На тебе ћу мислити и чекати заувек.Желим да ти и други у
твом животу наставе показивати оволико оданости.
Џим Вилис
12 molbi jednog psa
1) Moj zivot traje 10 do 15 godina. Svaki rastanak od tebe za mene znaci patnju. Razmisli o tome pre nego sto me uzmes.
2) Voli me onakvog kakav sam, jer si me ti birao. Ja nemam tu mogucnost, da biram prijatelja i gospodara.
3) Daj mi vremena da shvatim sta od mene trazis.Pre nego sto me, u toku obuke, izgrdis - preispitaj sebe, mozda ti gresis ili ja ne mogu da shvatim sta ti zelis.
4) Voli me, ja živim od tvoje ljubavi.
5) Ne ljuti se na mene i ne kaznjavaj me.Ti imas svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe.
6) Pricaj sa mnom! I ako ti se cini da te ne razumem, ja ipak znam sta ti mislis i osecas.
7) Znaj da ja ne zaboravljam kako se sa mnom postupa.
8) Pomisli, pre nego sto me udaris, da te ja sa lakocom mogu ugristi, ali ja to nikada ne radim.
9) Ne uzimaj me kao igracku, dok sam mali i sladak, da bi me kasnije odbacio, jer je moja ljubav prema tebi vecna.
10) Brini o meni kada ostarim, ostanem bez zuba, ogluvim i prestanem da se krecem. I o tebi ce se neko brinuti - starost je ista za sve.
11) Prati me na mom poslednjem putu... Nemoj nikada reci: "Ja to ne mogu da gledam" ili: "Neka se to dogodi u mojoj odsutnosti". S tobom je za mene sve lakse. Neka ti to bude dug za moju vernost i nasu lepu mladost.
12) Kada me vise ne bude bilo, nemoj tugovati, vec usreci nekog novog psa i voli ga kao sto si mene voleo.
Comment