DIY klima uredjaj za stan

[Guest]

Geoff Milburn Canada HOMEBREW AC
total cost ~ 25 Eur sa kineskim ventilatorom
ko ima mogucnosti da iskopa rupu u zemlji na razumnoj udaljenosti neka razmisli o geotermalnoj closed circuit verziji sa automobilskim hladnjakom i elektricnom pumpom

[sw.brick]

nista novo u svetu, ja ispitujem jedan slican prototip koji sam napravio od prosle jeseni, ali ispod poda za celu kucu. (protok oko 400 kubuka vazduha po satu)
trenutni rezultat je na spoljnih +28C temperatura uduvavanja je +16C, ili umanjenje za okruglo 12 stepeni.

zimi, dobitak je oko 8 stepeni, znaci za +8C je visa unutra temperatura nego napolju bez ikakvog grejanja naravno.

koncept Nider Energie Haus ili Pasiv Haus je nasiroko aktuelna tema sirom Evrope, princip geotermalne energije se koristi na razne nacine.

ukljucujuci i zimi grejanje putem leda i toplotne pumpe (promena agregatnog stanja vode oslobadja ili apsorbuje toplotnu energiju).

[ale944]

elwood, ovaj kao i ti izmislja toplu (hladnu) vodu....
samo gde naci dovoljno leda za ovakvu "klimatizaciju" ?
iz frizidera ? pa onda lepo sve u krug, frizider greje kuhinju da bi baja stavio led u kofu i hladio sobu hehe

brick, mozes li malo detaljnije da opises tvoj sistem, nisam uspeo iz opisa da skontam tacno sta radis ?

poznati su mi sistemi toplotnoh pumpi koji za toplotni izvor/ponor koriste toplotu akumuliranu u zemlji ali nisam video nijedan da koristi vodu umesto freona, osim specijalnih (starih) parnih rashladnih masina koje zbog karakteristika vode (p-h, t-s dijagram) se koriste u ne bas idealnim temperaturnim opsezima za kucnu klimatizaciju

[sw.brick]

moj sistem je izmenjivac toplote ukopan u zemlju, klasika sto se koncepcije tice a sto se izvedbe tice prilagodjeno datom terenu i uslovima.
u****va spoljni vazduh, zatim se prolaskom kroz zmiju (izmenjivac) duzine oko 17metara pod zemljom zagreva zimi a leti hladi i tako kondicioniran (i filtriran) vazduh uvodi u objekat.

uslov je da objekat prolazi tzv blower door test, odnosno da ima manje od 50Pa produvavanje kroz fasadu (spoljne zidove +vrata+ prozore ) kao ukupni zbir.

uz to pozeljno je i da se ugradi rekuperator toplote na bazi ukrstenog ili rotacionog izmenjivaca toplote sa filterima klase F7, cime se za oko 75% umanjuju toplotni gubici usled nuzne ventilacije.

(npr, sistem firme Genvex, www.genvex.dk koji je ujedno rekuperator ventiilacije i toplotna pumpa u istoj kutiji. ili Honeywell, ili Daikin HRV sistem, itd.. Nemacki Meltem ima slican decentralizovan sistem za po svaku sobu...itd)

sto se tice upotrebe leda, nije klasicna toplotna pumpa i ne koristi se kompresor.
sastoji se iz akumulatora toplote, zemljanog kolektora, vazdusnog kolektora i cirkulacione pumpe.
tu je i jos nekoliko diferencijalnih termostata, sondi, malo elektronike za upravljanje sistemom.

led se koristi za zagrevanje u zimskom periodu, na osnovu apsorpcije energije zemlje preko cevastog kolektora ukopanog u zemlju na oko 2metra dubine, u akumulator vode.
zatim sledi ciklus oduzimanja toplote vodi pri cemu voda menja agregatno stanje u led pri cemu se oslobadja entalpijska energija.

dalje, ciklus se nastavlja tako sto se preokrene cirkulacija i sada vazdusni cevni kolektor (napolju, iznad zemlje, obicno na krovu) preuzima energiju okoline i putem radnog fluida prenosi ledu koji se otapa a istovremeno se vrsi i apsorpcija toplote od zemlje koja okruzuje akumulator vode.

postoje naravno ogranicenja, duzina cevnog kolektora nije bas mala, iznad akumulatora vode ne moze da se gaji cvece , drvece ili slicno.
obicno je potrebno oko 20-30 duznih metara sa 10 metara sirine povrsine kao minimum zemlje, sto nije bas lako obezbediti kao preduslov.

ali, ima i prednosti od kojih je glavna da je voda kao takva prilicno dostupna, da se prebacuje energija iz zemlje koja je besplatna, da je dobitak energije efektivno veci od ulozene i da je materijal relativno jeftin.
najskuplji su zemljani radovi iskopa i sam akumulator vode.

voda je inace jedan od najboljih akumulatora toplote koji postoji, zbog svog velikog specificnog toplotnog kapaciteta.

sa druge strane, entalpijska toplota je takodje besplatna ako se postavi efikasno upravljanje sistemom i "natera" sistem da se ljulja u okolini +4C putem elektronskog upravljanja cirkulacionom pumpom.

sistemi tog tipa su u komercijalnoj ponudi, prave ih firme u Nemackoj, Kanadi i koriste se vec godinama tako da je i praksa potvrdila (naravno) teorijske postavke.

ako zelis mogu te uputiti na detaljnije objasnjenje na slovenackom jeziku (to jedino imam, i na nemackom).

[sw.brick]

kao radni fluid u toplotnim pumpama, danas se vise ne koristi Freon (zabranjen na zapadu) vec Puron (oba su Du Pont trgovacka imena, licence).

imao sam posredno iskustva sa vise tipova toplotnih pumpi vazduh-vazduh, voda-vazduh, voda-voda ali to su uglavnom velikih kapaciteta za velike firme/ustanove.
reda 200-500kW.

iz prve ruke sa 2 tipa vazduh-vazduh kacapiteta 3-4kW. (mali kucni sistemi).

koga zanima teorijska podloga, tablice, primeri i sve drugo na temu grejanja, klimatizacije i ventilacije mogu da preporucim podeblju knjigu autora Reknagel, Sprenger, Sramerk (u originalu) i uz Ceperkovica domace izdanje. (svi tu knjigu zovu tzv Reknagel biblija, posto je veoma detaljna i prakticno standard kod nasih projektanata).

uglavnom moje iskustvo, i ono sto sam video je da je toplotna pumpa veoma efikasno resenje energetskih potreba, uz danas dostizne faktore 1kW ulozene energije kompresora i oslobodjenje 4-5,5kW toplotne energije, znaci neto 400% se prebacuje pumpom.

ekonomicnost je drasticno porasla zadnjih 5-6godina jer su cene toplotnih pumpi pojeftinile oko 10 puta, Kinezi su najveci proizvodjaci.

hvala im

[nikolapanic]

Gledao sam slike na onom sajtu iz prvog posta pa razmisljam,ovo moze da se izvede i za auto.Vec prodaju neke ventilatore u kombinaciji sa ledom(oko 2500 dinara),ali ako stvarno moze da ventilator duva hladan vazduh zbog cevi kroz koje tece hladna voda(pokrenuta pumpom),onda je isplativo kupiti frizider na 12V,napuniti ledom,provesti cev,pokrenuti pumpom i ventilator da odradjuje posao u autu(naravno da se nadje i ventilator na 12V).Posto sam ja ovo video na slici a nemam bas nikakve veze sa ovakvim stvarima,neka mi objasni neko da li je i kako moguce izvesti ovako nesto?

[sw.brick]

moguce je izvesti, ali ne bi bilo efekta.
kolicina toplote koju treba oduzeti od auta (kabine i samog vazduha) je daleko veca od kapaciteta malecnog frizidera.

klima u autu je reda velicine 5-15kW snage kompresora.
ako se zeli koristiti geotermalna energija potrebni su poveliki izmenjivaci toplote, velike dodirne povrsine sa okolinom.

usled toga najbolji efekti se postizu kontinuiranom razmenom toplote, znaci da radi sistem 24 sata/365 dana sto u autu prakticno nije izvodivo.


drugi i vazniji preduslov je da postoji perfektna termo izolacija objekta koji se greje/hladi prema spoljnoj okolini. U faktor je pozeljno da se krece oko 0.15-0.20 (ekvivalent izolacije sa 200mm stiropora) a maksimalno U 0.40-0.50 .

U se dobija kao k/ d gde je k- koeficijent toplotne provodljivosti materijala a d- debljina materijala (izolatora).

k za stiropor je 0.035-0.040.


kako je auto prakticno bez ikakve termo izolacije, led kao akumulator toplote (to jest hladnoce) je premalog kapaciteta u fizicki mogucim dimenzijama koje bi stale uopste u auto.


ono sto sam pomenuo se odnosi na povrsine zemnog kolektora oko 200-300m2 a vodeni akumulator oko 20.000 litara zapremine, za ucinak oko 3-5kW (vrlo okvirno).

NEH kuce imaju 20-30-50 kWh toplotnih gubitaka (zimi) odnosno dobitaka (leti) po kvadartnom metru za svih 365 dana ukupno.

[ale944]

uz to pozeljno je i da se ugradi rekuperator toplote na bazi ukrstenog ili rotacionog izmenjivaca toplote sa filterima klase F7, cime se za oko 75% umanjuju toplotni gubici usled nuzne ventilacije.

prava stvar...

led se koristi za zagrevanje u zimskom periodu, na osnovu apsorpcije energije zemlje preko cevastog kolektora ukopanog u zemlju na oko 2metra dubine, u akumulator vode.
zatim sledi ciklus oduzimanja toplote vodi pri cemu voda menja agregatno stanje u led pri cemu se oslobadja entalpijska energija.

ovo nisam bas razumeo...sta oduzima (latentnu) toplotu vodi i ledi je?
zemlja?

dalje, ciklus se nastavlja tako sto se preokrene cirkulacija i sada vazdusni cevni kolektor (napolju, iznad zemlje, obicno na krovu) preuzima energiju okoline i putem radnog fluida prenosi ledu koji se otapa a istovremeno se vrsi i apsorpcija toplote od zemlje koja okruzuje akumulator vode.

opet ne razumem ... prvo zemlja kao toplotni ponor uzima toplotu od vode, da bi je zatim grejali sa spoljnim vazduhom?

sa druge strane, entalpijska toplota je takodje besplatna ako se postavi efikasno upravljanje sistemom i "natera" sistem da se ljulja u okolini +4C putem elektronskog upravljanja cirkulacionom pumpom.

sta podrazumevas pod "entalpijskom toplotom" ? Latentnu - energiju promene agregatnog stanja ?
zasto onda 4C ?

ako zelis mogu te uputiti na detaljnije objasnjenje na slovenackom jeziku (to jedino imam, i na nemackom).

slab sam i sa nemackim i slovenackim ali ako imas sliku sa semom radnim parametrima instalacije mozes je okaciti
i kako na kraju postizes temperature koje se mogu primeniti za grejanje prostora ? da li je to zatvoren kruzni proces i sta je tu radni fluid ?

uglavnom moje iskustvo, i ono sto sam video je da je toplotna pumpa veoma efikasno resenje energetskih potreba, uz danas dostizne faktore 1kW ulozene energije kompresora i oslobodjenje 4-5,5kW toplotne energije, znaci neto 400% se prebacuje pumpom.

Da, samo glavni faktor za efikasnost toplotne pumpe je temperatura izvora i ponora toplote,kao i temperature ispravanja i kondenzacije radnog fluida, brojke bez tih podataka nista ne znace. to je kao kad
na kucnom split sistemu napisu da greje do -5 C. Da, ali sa kojim stepenom efikasnosti ??? (koef.grejanja)
Naravno, bitna je i karakteristika radnog fluida (latentnte toplote kod ispraravanja i kondenzacije), tako da bih rekao da koef grejanja/hladjenja (efikasnost) prvenstveno zavisi od radnih uslova i adekvatno projektovanog sistema za iste a ne od novih tehnologija i cene izrade. Lepo objasnjeno u Reknagelu

kao radni fluid u toplotnim pumpama, danas se vise ne koristi Freon (zabranjen na zapadu) vec Puron (oba su Du Pont trgovacka imena, licence).

Jeste, ali se ime freon nekako odomacilo pa ga ljudi vecinom koriste za sve rashladne fluide. kao kaladont za pastu za zube

vazduh zbog cevi kroz koje tece hladna voda(pokrenuta pumpom),onda je isplativo kupiti frizider na 12V,napuniti ledom,provesti cev,pokrenuti pumpom i ventilator da odradjuje posao u autu(naravno da se nadje i ventilator na 12V).Posto sam ja ovo video na slici a nemam bas nikakve veze sa ovakvim stvarima,neka mi objasni neko da li je i kako moguce izvesti ovako nesto?

moguce, ali nemoguce tj. nista neces postici iz dva razloga
1. zanemarljivo mali kapacitet hladjenja za potrebe klime za kola
2. toplota koju frizider oduzme vodi se izbacuje u okolinu tj. kabinu
hladis ledom a grejes friziderom = 0

jedino da od kuce nosis led pa stavljas u kola...ali takva klima mi nekako ide samo uz onog jugica sto radi na drva [/quote]

[sw.brick]

ovo nisam bas razumeo

da, nije ni cudo kako sam napisao. ni ja ne bi razumeo

bolje da postavim link, bice jasnije ceo koncept.

sta podrazumevas pod "entalpijskom toplotom" ? Latentnu - energiju promene agregatnog stanja ?
zasto onda 4C

da, latentna.

u okolini 4C, na 5C je voda tecna na -1C je vec led, u smislu da nema potrebe povisavati temp vode iznad tog opsega jer se ne dobija nista a nema ni potrebe cekati da se spusti temp nize jer je vec nastao led.

bice jasnije iz originalnog teksta, ne umem bas da prepricam.

na ovu instalaciju je spregnuta klasicna toplotna pumpa voda-voda koja (preko radnog fluida) hladi vodu iz akumulatora toplote i podize na temperaturu pogodnu za grejanje, oko +50C. idealno za podno/plafonsko/zidno cevno grejanje.

opisana instalacija se koristi na mestima kada nema lokalnog potoka/ bunara/ izvora vode za toplotnu pumpu pa se indirektno iz zemlje dobija energija kroz ciklus zemlja- voda a zatim voda-voda transfera energije.

Da, samo glavni faktor za efikasnost toplotne pumpe je temperatura izvora i ponora toplote,kao i temperature ispravanja i kondenzacije radnog fluida, brojke bez tih podataka nista ne znace

u pravu si, izvor toplote je pomenuti akumulator vode(zemlja na dubini od 2 metra je cele godine na oko +11 do 12C .
radni fluid je Puron (R410A) ili neki slican, to nije problem.

COP faktor grejanja zemnog kolektora je oko 3 do 3,5 uz sve propratne gubitke zbog dvostrukog izmenjivaca (zemlja-voda-led).

i funkcionise podjedanko efikasno i iznad nule i na minus30C posto je zemlja manje vise na t=const i zimi.

kucna klima na bazi vazduh-voda COP ima od negde oko 5 na +7C pa do oko 1,5 na oko -15C.
na -5C COP je jos uvek oko 2 ili preko 2 sto znaci da na ulozenih 1kW dobijemo 2kW.
to mnogo zavisi od modela do modela, odnosno povrsine isparivaca u spoljnoj jedinici.

a ne od novih tehnologija i cene izrade. Lepo objasnjeno u Reknagelu

da potpuno si u pravu,nema tu nista novog izmisljeno samo se nije do sada primenjivalo (bilo preskupo izvesti) a sada sa sve skupljom klasicnom energijom i to postaje ekonomski isplativo za grejanje.


ja jos uvek nisam nacisto oko preciznije kalkulacije tako dobijene energije posto ne uspevam da predidim sve troskove, ukljucujuci i potrebne dozvole.

princip je star, nauka ga objasnila odavno mozda dolazi vreme da pocne i masovnija primena.
kao sto su vazduh -voda aka kucna klima toplotne pumpe danas postale masovnije prisutne u odnosu na recimo pre 30tak godina i obicnom svetu (siromasnom).


zanimam se jos i za tzv kogenerativna postrojenja- ona mala za kucnu primenu gde je pogon zemni gas iz kucnog gasovoda a dobijaju se elektricna energija, topla voda za bojler i topla voda za grejanje uz ukupnu iskoristivost od oko 80tak %. to jos nisam video kod nas, imam neke nemacke kataloge gotovih proizvoda tog tipa.

sacekaj link, bice dosta toga na tom sajtu

[sw.brick]

Ste kdaj pomislili, da bi lahko stanovanjsko hišo ogrevali s pomočjo ledu. Marsikdo takoj pomisli, da je takšen način izkoriščanja shranjene energije v ledu za ogrevanje hiše, skregan z zdravo pametjo. Vendar ni tako, omenjen sistem ima namreč trdne termodinamične osnove, kar bomo spoznali v nadaljevanju tega članka.

Viri energije, ki so nam vsak trenutek na razpolago so razpršeni, odbiti ali direktni sončni žarki, vsebnost toplote v zraku, površinski in talni vodi ter tudi energetski potencial zemlje. Sestavni del ogrevalnega sistema, kjer koristimo prikrito - latentno toploto, ki se sprosti pri spremembi agregatnega stanja vode, je latentni podzemni hranilnik (akumulator) toplote. pomočjo toplotne črpalke in latentnega shranjevalca toplote lahko tako zgoraj omenjene vire energije gospodarno uporabimo.


1. Opis in funkcija hranilnika toplote



Latentni hranilnik toplote je izdelan iz plastike, utrjene s steklenimi vlakni in dodanimi substancami, da se doseže čim boljša toplotna prevodnost sten. Izdelan je tako, da se ne poškoduje zaradi širjenja, ko njegovo vsebino zamrznemo. V zbiralniku je nameščen izmenjevalec toplote, vgrajeni so trije priključki in sicer dva za priklop glikolove mešanice, ki teče preko toplotne črpalke in eden za kontrolno merilno palico in odzračevanje. Zbiralnik ima prostornino 2000 litrov in 6 kWe energijskega potenciala.

Hranilnik zakopljemo na vrtu približno 2 metra globoko, nato pa napolnimo z vodo. Zemljo nad njim lahko brez skrbi ozelenimo, saj bo temperatura v globini korenin ostala nespremenjena. Poizkusi, ki so trajali več let so pokazali, da vegetacija nad shranjevalcem toplote raste normalno. Vgrajeni cevni register prenosnika toplote povežemo v krogotok z sprejemnikom energije - absorberjem in toplotno črpalko.

Sprejemnik energije - absorber je lahko nameščen na strehi objekta, ki ga nameravamo ogrevati. Izdelan je iz šopa plastičnih cevi, povezanih v zbirno cev, torej po podobnem principu kot sončni kolektor, vendar brez ohišja in stekla. Absorber lahko postavimo v obliki ograje ali stolpa, kar nam najbolje ustreza. Važno je, da so plastične cevi tako napeljane, da imajo sonce, veter ali dež prost dostop do čim večjega dela njihove površine. Transport toplote v tem sistemu se vrši s pomočjo glikolove mešanice, ki tudi pri nižjih temperaturah ne zmrzne in tako lahko dejansko optimalno izkoriščamo energijo, ki je skrita v vetru, dežju, soncu in v zemlji, v kateri je zakopan. Pretok energije v sistemu latentnega hranilnika (akumulatorja) toplote in toplotne črpalke je prikazan na sliki št.1.


Največ toplote nam bo hranilnik zagotovil pozimi, ker je okolje v tem času najbolj ohlajeno. V tem primeru bo toplotna črpalka začela ohlajati hranilnik toplote, voda v njem bo začela ledeneti. V tem primeru izkoriščamo pojav, da snovi pri strjevanje oddajajo toploto. Zaradi spremembe agregatnega stanja vode, iz tekočega v trdno, se bo sproščala latentna energija.

Latentna energija, ki se sprošča med spreminjanjem vode v led, nosi v sebi veliko več energije, kot če bi enako količino tople vode ohlajali. Pri ohlajanju enega litra vode za eno stopinjo se sprosti 4,186 kJ (1,16 Wh) energije, pri spreminjanju enega litra vode v led pa se sprošča 335 kJ (93 Wh) energije!

Izkoriščanje latentne toplote omogoča gospodarno delovanje toplotne črpalke tudi pri nižjih zunanjih temperaturah. Zaradi zmrzovanja vode v našem podzemnem shranjevalcu, nastaja tudi pod zemljo velika temperaturna razlika. Ker pa toplota vedno prehaja iz toplejšega telesa k hladnejšemu, lahko na tak način odvzamemo toploto približno 50 kubičnim metrom zemlje, ki se nahaja okrog zakopanega latentnega hranilnika toplote. Zračni absorber pa v nadaljevanju termodinamičnega procesa poizkuša "odledeniti" podzemno skrinjo, kar pomeni, da energija okolice prehaja pod zemljo. Ko bo toplotna črpalka spet potrebovala energijo, se bo proces ponovil.

V prehodnih letnih časih, pomladi in pozimi, se v sredini dneva lahko pojavi višek energije. S to toploto naš zemeljski hranilnik ogrejemo na temperaturo med 20 in 25 stopinj. S tem omogočimo gospodarno ogrevanje s toplotno črpalko v hladnejšem delu dneva, ponoči, zvečer in zjutraj. Temperature v najhladnejšem delu dneva v tem času velikokrat padejo pod ničlo.

V vročih letnih dneh se ledena "podzemna skrinja", kot lahko preprosto imenujemo naš hranilnik, spremeni v akumulator toplote. Temperature so takrat za toplotno črpalko previsoke, zato se bo vsebina akumulatorja ogrela na 35 stopinj. Toplota bo zato prehajala na zemljo in se akumulirala za zimske mesece. Pri tem odpadejo dodatni stroški za komplicirane in drage regulacijske naprave.


2. Praktična uporaba



Opisani sistem lahko deluje samostojno (monovalentno) ali v kombinaciji z toplovodnim kotlom (bivalentno). Pri bivalentnem načinu lahko že z manjšimi stroški pokrijemo do 80 % potreb po toplotni energiji s toplotno črpalko. Pri uporabi več latentnih hranilnikov toplote ali "podzemnih skrinj" z vodo in zadostno veliko površino nadzemnega absorberja, lahko vse potrebe po toploti pokrijemo v monovalentnem načinu delovanja, torej brez dodatnega kotla. Tako lahko enodružinsko hišo s 150 kvadratnimi metri površine in s porabo za ogrevanje, ki znaša 15 kW, ogrejemo z dvema podzemnima latentnima shranjevalcema toplote in s približno 70 kvadratnimi metri absorberja. Potrebujemo še toplotno črpalko s toplotno kapaciteto 15 kW.

S povečanjem ekološke zavesti pri potrošnikih ter naraščanjem cen energije, postajajo toplotne črpalke kot energetsko učinkovit in okolju prijazen sistem za ogrevanje in pripravo tople vode, vse zanimivejše. Z razvojem novih tehnologij, izboljšanjem izkoristka delovanja, zmanjšanjem dimenzij in mase, se uporaba toplotnih črpalk ponovno vrača. Toplotne črpalke nove generacije so znižale mejo delovanja do najnižjih temperatur zunanjega zraka celo do minus 20 stopinj Celzija. Leta 1978 je bil odnos električne energije in pridobljene toplotne energije 1:2, danes pa znaša že 1:4 in več.

Predvideva se, da bodo toplotne črpalke v bodočnosti predstavljale osnovne ogrevalne naprave na nizkotemperaturnih sistemih in bodo zato tudi subvencije za nabavo toplotnih črpalk s strani države mnogo ugodnejše kot so bile do sedaj.

Izračuni in meritve na številnih izvedbah toplotni črpalk so pokazali, da toplotne črpalke porabijo med 35 in 50 % manj primarne energije kot plinski in oljni kondenzacijski kotli. Prav tako se z uporabo toplotnih črpalk zelo zmanjša emisija CO2 in drugih škodljivih plinov, v primerjavi s plinskimi in oljnimi kondenzacijskimi kotli. To zmanjšanje znaša med 30 in 60 %.



slika sledi malo kasnije, samo da je podignem. molim za strpljenje..

[Guest]

elwood, ovaj kao i ti izmislja toplu (hladnu) vodu.... lool
samo gde naci dovoljno leda za ovakvu "klimatizaciju" ?Smesko
iz frizidera ? Smesko pa onda lepo sve u krug, frizider greje kuhinju da bi baja stavio led u kofu i hladio sobu hehe

ma znam ja to dobro zato sam dodao ono o geotermalnoj verziji,sto je trend u EU i brick je svaka cast,celu stvar vec napravio i detaljno ispitao.Rezultati deluju odlicno.
zivim u zgradi(kopanje rupe u zemlji ne dolazi u obzir) ali se voda placa pausalno tako da sada razmisljam o "zatvorenom" sistemu prikljucak za ves masinu - hladnjak - odvod za ves masinu kontam vodovodne cevi prolaze kroz zemlju tako da onaj geotermalni deo sistema vec imam,a voda je drustvena... e jbg...ali i u Kanadi studenti zive tako

[sw.brick]

citav niz tema

http://www.gi-zrmk.si/ensvet.htm

originalni clanak sa slikom na koju se odnosi tekst

http://gcs.gi-zrmk.si/Svetovanje/Clanki ... k/PT29.htm


koga zanima , mislim da ima sta da se cita.

nesto je primenljivo kod nas a nesto je teze dostupno (jos uvek) .

provetravanje zgrade sa rekuperacijom toplote, detaljno

http://gcs.gi-zrmk.si/Svetovanje/Clanki ... /PT278.htm

uzivajte

[ale944]

na ovu instalaciju je spregnuta klasicna toplotna pumpa voda-voda koja (preko radnog fluida) hladi vodu iz akumulatora toplote i podize na temperaturu pogodnu za grejanje, oko +50C. idealno za podno/plafonsko/zidno cevno grejanje.

ok, sad je jasno posto uopste nisi spomenuo t.pumpu u prvom postu
svaka cast za sistem, ubedjen sam da su takvi sistemi buducnost grejanja.
u japanu je poodavno napravljena t.pumpa koja koristi kanalizaciju kao toplotni izvor i greje ceo manji grad, mislim da je to najveca na svetu jos uvek...