Tweet
E sta mi se desilo pre jedno godinu dana, ma mislim to je strasno.
Kad dan krene baksuzno prosto se pitam koji sam djavo i ustajao iz kreveta.
Svidela mi se jedna devojka mladja od mene 5 godina, ali nisam nikako smeo da joj to stavim do znanja. Sta ti znam, stidljiv sam decko
a pogotovu kad mi se neka devojka bas iskreno svidi, tj. kada se stvarno zaljubim. Nekako sam je i upoznao, ali ona mene uopste nije konstatovala, pocnemo neku pricu, ali ona gleda da sto pre zavrsi. Necu da je imenujem, posto ima neobicno ime (pa se mozda i prepozna ako cita forum 
) samo cu reci plavusica. Plavusica je stalno bila sa svojom isto tako slatkom najboljom drugaricom. Smislio sam savrsen plan. Doci cu kod nje na faks sa svojim najboljim drugom i startovacemo ih obe, racunam sa ortakom je ipak lakse.
Tog dana sam uzeo od caleta Mecku, da bih je i autom ocarao, posto sam mislio da je mala sponzorusa (posto se tako oblaci, uvek je dignutog nosa, arogantna i tako to). Dolazimo ortak i ja ispred njenog faksa, saznao sam raspored njenih predavanja, a znam da ih plavusica posecuje.
Cekamo i cekamo... konacno vidim 2 slatka picica izlaze... ne smem ni da zamislim kako li sam izgledao. Ovog ortaka (za kog sam mislio da ima veca m*da od mene) vucem za ruku da im pridjemo, ali on se us*ao, kaze mi nemoj-nemoj. One su tu sa 2 ortaka, u glavi mi se motala misao "ovo nema sanse da uspe, ispascu totalni debil". Tako se na kraju i desilo...ali otom potom.
U delicu sekunde im prilazim i krenem spiku:
JA:caos, sta se radi, jel idete do grada
plavusica: aha
JA:evo tu sam sa kolima, mozemo da vas povezemo
plavusica nista ne odgovara, ali njena najbolja ortakinja kaze: imamo neke obaveze u centru
njihov ortak mi doda: brate one idu samnom.
Joj kad tad nisam pop*deo necu nikad
samo sam im rekao: nista onda lep provod
Ulaze u belog Punta, moj ortak je vec "pobegao" i gledao da brze bolje udje u moj auto.
Ulazim u auto, sta da radim, mislim poludecu.
Krecemo, a njihov Punto je ispred nas, razmisljam sta da radim, hteo sam da stanem pored njih na semaforu, da otvorim prozor, a da iz mog auta gruva muzika u fazonu bole me q. za sve, i samo da ih onako pogledam mrko. Ali razmisljam, ne to samo to ne, ispascu kompletan ali kompletan debil. Mislim u tom trenutku svasta mi je jos padalo napamet, u tim trenucima covek vise ne misli racionalno vec emocije preovladjuju.
U jednom trenutku sam dao gas do daske i pretekao ih, otisao sam sa ortakom na 25 maj. Ustvari prvo smo se malo vozikali po centru, pa smo onda otisli na 25 maj. Trazio sam slobodno parking mesto, kad mi ortak kaze, "evo ih covece", ko,sta?!, pa oni bre!!! Vidim beli Punto,izlaze plavusica i ortakinja i ona 2 tipa, naglo kocim, ubacujem u R al kasno videli su nas...joj sta ce sad pomisliti, strasno. Parkiram se na prvo parking mesto, ortak kaze, evo ih idu ka nama, prva misao koja mi je pala napamet, sto bre nemam tamna stakla, kazem ortaku legni legni dole, ma brate vide nas, gledaju nas nevredi sada, u panici sagnem se da me ne vide, al kasno, vec su nas videle, a videle su i kako se debilisem, tj. sakrivam da me ne vide. Mogu da zamislim samo kako je njima, sigurno su mislile da smo ih pratili, kakva koincidencija da dodjemo na isto mesto. Pitam ortaka, jel su otisle, otisle su. Ustajem izlazim iz auta skoro osamucen. Vidim ortaci ih setaju obalom Dunava, uf so romantic, samo steta sto jedan od njih dvojice nisam ja... al sta ces ko pre devojci njegova devojka. Tako je uvek bilo i bice.
Popili smo po pivo da se malo ja smirim. Izlazimo iz lokala idemo ka parkingu kad ono NEMA AUTA!!! Pa ne verujem, koji sam ja baksuz nisu ga valjda ukrali...imao sam srece nisu, vidim da po parkingu operise pauk. Prilazim panduru pitam ga jel su mi oni digli, kaze mi verovatno kolege. Nista na kraju tako je i bilo, pokupim auto na onom placu kod Kalemegdana, bacim pare na glupost... mislim da je najbolje da tog dana nisam ni ustajao iz kreveta. Kad sam podigao auto bio sam toliko besan da sam otisao do parkinga (ovim njihovim ortacima nisu odneli auto) i hteo sam da mu izbusim sve 4 gume na Puntu i da mu razbijem retrovizore. Na svu srecu ortak je bio razumniji od mene i odvratio me od toga tako da se sve zavrsilo na svu srecu bez posledica... osim ako izuzmemo posledice te sto plavusica a i njena ortakinja vise nece ni da mi se jave, maksimalno me izbegavaju, ma od tada ni rec nisu vise progovorile samnom. Mora da sam ostavio mnogo negativan utisak.
I dan danas mi je zao zbog toga, posto sam u plavusicu bio bas iskreno zaljubljen, ali jedno je sigurno od sada "u se i u svoje kljuse" nisam ortake vodio da mi pomazu oko riba ni u 15 necu ni u 25.
Fine.
Napisite i vi neku vasu dogodovstinu
Kad dan krene baksuzno prosto se pitam koji sam djavo i ustajao iz kreveta.
Svidela mi se jedna devojka mladja od mene 5 godina, ali nisam nikako smeo da joj to stavim do znanja. Sta ti znam, stidljiv sam decko
a pogotovu kad mi se neka devojka bas iskreno svidi, tj. kada se stvarno zaljubim. Nekako sam je i upoznao, ali ona mene uopste nije konstatovala, pocnemo neku pricu, ali ona gleda da sto pre zavrsi. Necu da je imenujem, posto ima neobicno ime (pa se mozda i prepozna ako cita forum ) samo cu reci plavusica. Plavusica je stalno bila sa svojom isto tako slatkom najboljom drugaricom. Smislio sam savrsen plan. Doci cu kod nje na faks sa svojim najboljim drugom i startovacemo ih obe, racunam sa ortakom je ipak lakse.Tog dana sam uzeo od caleta Mecku, da bih je i autom ocarao, posto sam mislio da je mala sponzorusa (posto se tako oblaci, uvek je dignutog nosa, arogantna i tako to). Dolazimo ortak i ja ispred njenog faksa, saznao sam raspored njenih predavanja, a znam da ih plavusica posecuje.
Cekamo i cekamo... konacno vidim 2 slatka picica izlaze... ne smem ni da zamislim kako li sam izgledao. Ovog ortaka (za kog sam mislio da ima veca m*da od mene) vucem za ruku da im pridjemo, ali on se us*ao, kaze mi nemoj-nemoj. One su tu sa 2 ortaka, u glavi mi se motala misao "ovo nema sanse da uspe, ispascu totalni debil". Tako se na kraju i desilo...ali otom potom.
U delicu sekunde im prilazim i krenem spiku:
JA:caos, sta se radi, jel idete do grada
plavusica: aha
JA:evo tu sam sa kolima, mozemo da vas povezemo
plavusica nista ne odgovara, ali njena najbolja ortakinja kaze: imamo neke obaveze u centru
njihov ortak mi doda: brate one idu samnom.
Joj kad tad nisam pop*deo necu nikad
samo sam im rekao: nista onda lep provod
Ulaze u belog Punta, moj ortak je vec "pobegao" i gledao da brze bolje udje u moj auto.
Ulazim u auto, sta da radim, mislim poludecu.
Krecemo, a njihov Punto je ispred nas, razmisljam sta da radim, hteo sam da stanem pored njih na semaforu, da otvorim prozor, a da iz mog auta gruva muzika u fazonu bole me q. za sve, i samo da ih onako pogledam mrko. Ali razmisljam, ne to samo to ne, ispascu kompletan ali kompletan debil. Mislim u tom trenutku svasta mi je jos padalo napamet, u tim trenucima covek vise ne misli racionalno vec emocije preovladjuju.
U jednom trenutku sam dao gas do daske i pretekao ih, otisao sam sa ortakom na 25 maj. Ustvari prvo smo se malo vozikali po centru, pa smo onda otisli na 25 maj. Trazio sam slobodno parking mesto, kad mi ortak kaze, "evo ih covece", ko,sta?!, pa oni bre!!! Vidim beli Punto,izlaze plavusica i ortakinja i ona 2 tipa, naglo kocim, ubacujem u R al kasno videli su nas...joj sta ce sad pomisliti, strasno. Parkiram se na prvo parking mesto, ortak kaze, evo ih idu ka nama, prva misao koja mi je pala napamet, sto bre nemam tamna stakla, kazem ortaku legni legni dole, ma brate vide nas, gledaju nas nevredi sada, u panici sagnem se da me ne vide, al kasno, vec su nas videle, a videle su i kako se debilisem, tj. sakrivam da me ne vide. Mogu da zamislim samo kako je njima, sigurno su mislile da smo ih pratili, kakva koincidencija da dodjemo na isto mesto. Pitam ortaka, jel su otisle, otisle su. Ustajem izlazim iz auta skoro osamucen. Vidim ortaci ih setaju obalom Dunava, uf so romantic, samo steta sto jedan od njih dvojice nisam ja... al sta ces ko pre devojci njegova devojka. Tako je uvek bilo i bice.
Popili smo po pivo da se malo ja smirim. Izlazimo iz lokala idemo ka parkingu kad ono NEMA AUTA!!! Pa ne verujem, koji sam ja baksuz nisu ga valjda ukrali...imao sam srece nisu, vidim da po parkingu operise pauk. Prilazim panduru pitam ga jel su mi oni digli, kaze mi verovatno kolege. Nista na kraju tako je i bilo, pokupim auto na onom placu kod Kalemegdana, bacim pare na glupost... mislim da je najbolje da tog dana nisam ni ustajao iz kreveta. Kad sam podigao auto bio sam toliko besan da sam otisao do parkinga (ovim njihovim ortacima nisu odneli auto) i hteo sam da mu izbusim sve 4 gume na Puntu i da mu razbijem retrovizore. Na svu srecu ortak je bio razumniji od mene i odvratio me od toga tako da se sve zavrsilo na svu srecu bez posledica... osim ako izuzmemo posledice te sto plavusica a i njena ortakinja vise nece ni da mi se jave, maksimalno me izbegavaju, ma od tada ni rec nisu vise progovorile samnom. Mora da sam ostavio mnogo negativan utisak.
I dan danas mi je zao zbog toga, posto sam u plavusicu bio bas iskreno zaljubljen, ali jedno je sigurno od sada "u se i u svoje kljuse" nisam ortake vodio da mi pomazu oko riba ni u 15 necu ni u 25.
Fine.
Napisite i vi neku vasu dogodovstinu
Comment