Biodizel, osobine i upotreba

[expendable]

Intenzivne studije su pravljene u vezi sa korišćenjem biodizela.
Kao i uvek, sve je to "politički" obojeno. Bolja percepcija BD-a je u EU (pogađate zašto?) nego u USA (takođe?) a istina je izgleda negde između (ta dva stanovišta).

Najkraće moguće:
1) BD 100 je više za traktore a kod automobila za Mercedes 123 i slična vozila.
2) BD 50 (50% ili lopa-lopa) je za većinu motora zaključno sa Euro 3 (indirektno ubrizgavanje goriva, bez DPF ... čak i poneki Common Rail).
3) BD 30 je već sigurnija stvar za Euro 3 a naročito Common Rail kao i za neka Euro 4 vozila pa čak i sa DPF.
4) BD 10 (ili bolje reći 7%) je jedino sigurna stvar za Euro 4 a naročito Euro 5 motore. Što se DPF tiče ne bi trebalo da bude problema (ako je BD po propisu, što je kod nas - ?!) jer principijalno BD stvara manje čađi.

Lično bih za stare automobile (zaključno sa Euro 2) savetovao 50% BD, za Euro 3 - 30%, a za sve ostale 10% (čitaj, ne isplati se osim za veoma ekološki odgovorne osobe).

Iako se upinju iz petnih žila (Evropljani) da dokažu da nema povećane potrošnje goriva, nekih 2-3% je nešto sa čim treba računati.
Nije ni u drugim zemljama (EU) mnogo bolje, ali razlika u ceni je zaista simbolična (jbg. treba da se subvencionira proizvodnja pa još da se ne uzme za budžet, teška muka ta ekologija) i nedovoljno podsticajna.

Na stranu to što je ceo koncept BOLESTAN (hranu koristiti za gorivo, pored milijardu ljudi bez 'leba) i sarkastično sadističan (ama alergičan sam na isti), i jedino ga drži to što se uljana repica (skoro pa korov) može gajiti i na lošem (pa i zagađenom) zemljištu te još uvek ima nekog opravdanja za ovako nešto. Inače ne donosi pare u budžet (ili mršavo), jeste obnovljivo ali samo u teoriji jer je iskorišćenje energije blizu 0% pa je saugas ili parna mašina jednako dobar koncept "obnovljivih resursa".

No, svako neka odluči po svom. Jedino da rasčistimo šta je tu "Bio", "alternativno", "zeleno" i "obnovljivo".

Dakle, uz skromnu uštedu ... možda vredi i probati.
Na kraju, krajeva, ne korišćenje najviše može da zez.. onog koga su ubedili da je to bolje nego da seje žito ili kukuruz (seljaka) pa je o moralu priča zapravo bez kraja.

Šta može da se desi naopako?
U principu ne mnogo toga, ali zapušeni filter goriva (naročito zimi) skoro da ne gine, a motorno ulje treba menjati češće.
Koliko češće? Pa jedno 2x u slučaju BD 50 ili bar 20, 25 ili 33% ranije u slučaju BD 30.
Ovo zbog (DOKAZANOG) razblaženja gorivom (zbog njegovih osobina) pri čemu motorno ulje po pravilu sklizne jednu viskoznu gradaciju niže unutar standardnog servisnog intervala.
Ukoliko se ulje češće menja NEMA negativnog uticaja (jedino je uslovljeno manjom viskoznošću istog) na vek motora, čak bi se moglo reći da ga neznatno povećava (ali su rezultati unutar statističke greške da bi se tako nešto moglo tvrditi).
Najgore što se može desiti (valjda) je moguć problem sa zapušenjem (makar delimičnim) dizni, brizgaljki koje ćete sasvim izvesno morati češće da čistite pa i to treba uračunati u cenu. Kod starijih vozila je ovo ređi problem (ako ga uopšte i bude, obzirom na mešavinu sa ED).
Zbog toga je (osim skraćenja intervala) dobro uraditi sledeće:
1) Ako (a trebalo bi) dolivate ulje, dolivajte malo viskoznije od onog u motoru a istih ili bar sličnih specifikacija.
2) Koristite ulje višeg kvaliteta od minimalno zahtevanog od strane proizvođača (ACEA B4 umesto B3 ili B4-04 umesto B4-02, kod teretnjaka CI-4 umesto CG-4 i slično).

I da ne bude sve tako CRNO ima i jedan zanimljiv detalj: svi oni koji se (uglavnom neopravdano) plaše da ED ima negativan uticaj na boš pumpu (stariji dizelaši) bi trebali da koriste (makar) BD 30 u kombinaciji sa ED i da zaborave na svoj problem (umišljen ili ne, uglavnom da).

Komplikacija sa "mešavinom" sigurno nije praktična ali se rešava tako što se ona napravi na pun (ili što bliže tome) rezervoar.

[veljko]

pre mozda mesec dana (bar sam ja tada video) se pojavio BD 100 na europetrolovoj pumpi kod najlona (NS), i kontao sam da sipam, posto je nestalo lozaka u veterniku, al sad kad procitah ovo, pa taj broj 100 u stvari govori da je to najgori kvalitet , a ja mislio potpuno suprotno, a nije ni neka razlika u cenu

kaze se: lapo-lapo

[Saša]

Ne znam kako vi ljudi, ali da vozim novog, savremenog i osetljivog dizela ja taj zejtin od goriva nikad ne bih sipao u svoj dragoceni i skupoceni autić, pa da posle razmišljam hoće li se zapeći neka dizna, crći pumpa ili nešto još gore. U stvari, jedino u slučaju da ništa drugo i nema da se sipa, a i tada bih razmislio...

[expendable]

pre mozda mesec dana (bar sam ja tada video) se pojavio BD 100 na europetrolovoj pumpi kod najlona (NS), i kontao sam da sipam, posto je nestalo lozaka u veterniku, al sad kad procitah ovo, pa taj broj 100 u stvari govori da je to najgori kvalitet , a ja mislio potpuno suprotno, a nije ni neka razlika u cenu

kaze se: lapo-lapo

Da 100 označava da je 100% biodizel (bar se lako preračuna za razblaženje).
Tako da u tom smislu jeste gori kvalitet.
Ovde je država nespretno reagovala ... u Evropi je uglavnom BD 5 (5%) i može da se sipa u svako vozilo.
Ukupna količina prodatog je (naravno) velika (postoji naravno i BD 0%), jer je ovo gorivo malo jeftinije (zbog poreza) a dovoljno dobro.
Ipak, sve bez common rail ili VW PD motora podsećam da (ako cena bude niža, recimo "domaći a svetski", sa subvencijama bude oko 1€/l) vredi probati u odnosu 1:4 (20%) jer je više nego O.K. (i naravno 1:1, iliti lapo-lapo za pre Euro 3).

P.S.
Hvala! (jeste lapo-lapo, permutovah, u prvom postu, u brzom kuckanju).

[veljko]

ako se ne varam cena je 129.90 tog BD100, sto na rezervoar od 50 litara dolazi do ustede od nekih 1000 dinara, kad mesas na 50% izadje usteda od 500 din. realno - ne vredi to tog mrcvarenja. dok sa druge strane, svaki dinar dobro dodje... al opet, posto smo ovde gde jesmo, ne bi me cudilo da je to ustvari neki "EURO 6" dizel, a samo se prodaje bez akciza i sa poreskim olaksicama , il tako nesto.

[veljko]

Mane

Zbog niže vrednosti pH od običnog dizel-goriva, biodizel šteti nekim plastičkim i gumenim delovima automobila koji nisu sertifikovani za upotrebu biodizela. Kod njih se vremenom rastvaraju gumene cevi. On dospeva u ulje i zahteva kraće intervale promene ulja. Primećena su i oštećenja dizel pumpe koja služi za dovod goriva u motor. Taj se problem većinom javlja kod nesertifikovanih destilerija biodizela.

I nakon 10 godina od pojave prvih biodizela, autoindustrija veoma sporo reaguje i pravi veoma malo automobila koji su sertifikovani za korišćenje biodizela.

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B5%D0%BB


ima li ovde istine, na rastvaranje gumenih delova i sl.

[expendable]

Ne šteti zbog niže pH vrednosti. Ako kod BD-a i može da se (teorijski) priča o pH vrednosti ona kod običnog (ED, D2) dizela nema nikakvo značenje.
Ako se misli na kiselost (niska pH vrednost) to ne stoji kao i na alkalnost (teorijski moguće ako nije po normama), zaostali NaOH, ni to nije nešto što je realno zbog ograničenog sadržaja Na+K u biodizelu tako da zaostatak može biti u tragovima.
Takođe nije (kako se često misli) ni od metil alkohola čiji je sadržaj ograničen na 0,2% a sve i da nije on nije tako jak rastvarač.

Uticaj na plastične i gumene materijale postoji. On je posledica osobina samog biodizela. BD kao smeša metil estara masnih kiselina (FAME na engleskom) je prilično jak rastvarač (za razliku od običnog dizela). BD štetno deluje na polistiren, PVC (dugoročno) ... može se naći na šta sve još (PE naročito PE HD nisu među njima sigurno). Na materijale bazirane na prirodnoj gumi deluje tako što ih rastvara (i to priličnom brzinom, nedelje ili meseci dok ih pošteno ne načne). Sintetički gumeni materijali su otporniji. Uopšteno, svi motori pre 1990 su potencijalno ugroženi a u modernoj automobilskoj industriji materijali su otporni od sredine '90-tih (početka zapravo ali uzmite 1994. kao prvu sigurnu godinu),
Na poljoinfo se čovek (nedavno) žalio da čist (100%) BD rastvara boje što je takođe moguće.

Na čelik ne deluje korozivno kao ni na obojene metale (teorijski da u nekoj meri ali nije od praktičnog značaja) mada je daleko od neutralnosti (i "zaštite") dizela.

Ne zaboraviti ESTRI su (jako) polarizovana jedinjenja (i tu nema pomoći).

Mešanjem sa običnim dizelom ova osobina se jako ublažava. Zato sam i naveo da bi maksimalnih 50% trebalo da se primenjuje, dugoročno možda i tek 20 ili 30%. Mercedes je najjasniji i dozvoljava samo 5% (za sada) u svojim motorima.
(ne važi za starije ... mnogo starije).

Autoindustrija je jedna veoma konzervativna (u suštini) i bila je jako oprezna sa BD. Nove regulative i standardi kvaliteta su otvorili prostor za širu upotrebu BD 7 pa i BD 10 ali će proces biti postepen. Verovatno će BD 10 zameniti (široko rasprostranjen) BD 5 tek za nekih 5 godina. Ovaj procenat će se povećavati i verovatno dostići 20% dvadesetih godina ovog veka.
Nije sve ni tako crno kod BD-a. Ovo gorivo je praktično bez sumpora (nula) što je bolje od najboljih dizela baziranih na nafti (Euro 7 ili 8 po ovom kriterijumu, slikovito rečeno). Cetanski broj (indeks) je visok i na nivou ED EN 590:2009 bez aditiva (ED bez njih bi daleko zaostajao i bio veoma blizu D2 gorivu). Osim toga, veliki napredak je ostvaren po pitanju aditiva za BD, pre svega za poboljšanje osobina na niskim temperaturama ali i za korekciju drugih nedostataka istog. Prednjače naravno Nemci (a znamo da je "nemačka medicina" najbolja - "die beste"): Evonik, BASF i drugi.

Osnovni problem je (na početku) u EU bilo pitanje kontinualnog snabdevanja BD-om standardnog kvaliteta. Sada je to rešeno za BD 5 koji se može kupiti širom EU (i manje je opterećen porezom). Zato ne treba biti oštar prema našima jer šira upotreba domaćeg (samo onda ima veći smisao subvencija ili smanjenje poreza) BD-a dugoročni projekat (vreme je da se počne). Rezultat bi za početak (ne treba se praviti mnogo pametan, već je dokazano) trebao da bude BD 5 sa cenom od makar 5% manjom od čistog ED. Takođe bi BD mogao i da se prodaje kao čist (100%) za mešanje po potrebama korisnika ali sa cenom bar 20% nižom od ED-a. Dotle, BD jeste zanimljiva alternativa (za mešavine 5-50%) ali ne toliko isplativa.