Tweet
Nedvosmisleno sam mishljenja da je nemachka auto-industrija najbolja (ili jedna od dve najbolje) na svetu, i da nudi ono "neshta izmedju" japanske filozofije sa akcentom na izradi sportskih automobila sa jedne, i americhke filozofije o velichini (automobila, motora, kabine...) i funkcionalnosti sa druge strane, dakle nudi najbolje od dva sveta povezujuci dva naizgled tehnoloshki nepomirljiva koncepta. To je, uostalom, i koncept evropske filozofije proizvodnje automobila, ali je na "starom kontinentu" po meni sasvim jasno i odavno odredjen lider kvaliteta kako kvalitetom tako i kvantitetom proizvodnje, ali i tehnichko-tehnoloshkim inovacijama, na shta ukazuje i broj patenata koji su prijavili nemachki proizvodjchi automobila. Sasvim je druga stvar to shto je nemachka auto-industrija "udarila temelje" danashnjoj, modernoj svetskoj auto-industriji, i da je, na kraju krajeva, tu i pocheo razvoj automobilske industrije i da je tu i "rodjen" prvi automobil. Obzirom na ove chinjenice, a uz ispunjen uslov da je ovo pravo mesto za ovu temu, odluchio sam da ovde navedem kratku istoriju nemachke auto-industrije pre svega kroz nekoliko modela koji su oznachili razvoj te industrije kroz godine, i koje su postale svojevrsne ikone nemachke, ali i svetske auto-industrije.
Nemachka je kolevka automobila i automobilizma kakvim ih mi danas spoznajemo. Moderan motor sa unutrashnjim sagorevanjem i chetiri ciklusa rada je delo nemachkog inzhenjera Otto-a, koji ga je konstruisao sredinom 19. veka. Ovaj ce motor neshto kasnije, tachnije 1887. godine josh jedan nemachki inzhenjer, Karl Benz, upotrebiti kao pogonski agregat za vozilo koje je projektovao, chime je praktichno rodjen moderan automobil po danashnjim standardima, sa motorom sa unutrashnjim sagorevanjem u chetiri ciklusa rada. Kasnije je takav motor dalje usavrshio nemachki inzhenjer Gotlieb Daimler, chije je ime josh jedna ikona u svetskoj auto industriji, i chiji je trag u njoj itekako vidljiv i danas. Nemachka je od samog pochetka bila jedno od najproduktivnijih auto-trzhishta, gde je i princip masovne proizvodnje prvi uzeo efekta. Tako se vec 1901. godine u Nemachkoj proizvodilo 900 automobila godishnje, shto je za to vreme impresivan podatak! Danas taj broj premashuje cifru od 10 miliona proizvedenih jedinica na godishnjem nivou!
Priche o nemachkoj auto-industriji chesto su vezane za zhivotne priche ljudi koji su bili na neki nachin vezani za njihovo postojanje. Na primer, kad je August Horch osmislio i dizajnirao svoj prvi automobil, i hteo da pokrene serijsku proizvodnju istog, nije mogao da prijavi patent jer je u nemachkoj auto-industriji tj. proizvodnji vec postojao neko ko se prezivao Horch i ime kao takvo nije moglo biti upotrebljeno za davanje naziva automobilu. Zato je August Horch morao da osmisli drugi naziv za svoj "brend". Obzirom da u slobodnom prevodu njegovo prezime Horch znachi "slushati", on je, zhelevshi da zadrzhi to znachenje, upotrebio rech iz Latinskog jezika koja ima isto znachenje - Audi! Slichno ovome, ime Mercedes je po prvi put upotrebljeno jer se tako zvala cerka jednog od klijenata koji je od fabrike Daimler naruchio "personalizovani" automobil sporskih karakteristika kao poklon svojoj cerci.
"Vorsprung durch Technik" - tehnologijom do progresa je slogan kojim se najcheshce opisuje razvoj nemachke auto-industrije. Danas je ova grana industrije "kamen temeljac" nemachke sveukupne industrije i ekonomije uopshte, uposhljava 1,26 miliona ljudi, a od sveukupnog broja proizvedenih jedinica, vishe od 60 % se izvozi. Brendovi kao shto su Volkswagen, Mercedes, Daimler, BMW, Porsche i Audi su vodeca imena u ogromnoj nacionalnoj industrijsko-tehnoloshkoj mrezhi proizvodjacha automobila i njihovih "sestrinskih" ili "majchinskih" kompanija. Dovoljno je reci da ova grana jedne od najrazvijenijih industrija sveta, nemachke, predstavlja jedan od "stubova nosilaca" nacionalne industrije kao takve, i ekonomije drzhave uopshte, shto je izjava vishe puta ponavljana od strane vishe nemachkih drzhavnika i predsednika.
U chemu je, dakle, tajna takvog razvoja i kontinuiranog uspeha nemachke auto industrije? Zavrshetkom II svetskog rata, od industrije su ostala samo zgarishta od fabrika koje su uglavnom sluzhile vojnoj industriji, a koje su kao takve bili primarni cilj saveznichkih bombardera. Posleratni razvoj nemachke industrije uopshte, a narochito auto-industrije, su obelezhili sledeci proizvodjachi i njihovi modeli koji ce uci u istoriju svetskog automobilizma.
VW "buba"
Vec '50-ih godina pochinje ubrzani razvoj nemachke auto industrije, chiji je pochetak povezan sa modelom VW KDF Wagen (Kraft Durch Freude Wagen), iliti popularnom "bubom". Model je proizveden josh 1939. kad je i postavljen temeljac za fabriku koja ce proizvoditi "narodni auto" u Wolfsburgu, Donja Saksonija. Medjutim, ovaj ce model oznachiti pravi pochetak i svojevrsnu "inicijelnu kapsulu" razvoja posleratne nemachke auto-industrije, jer je proizvodnja istog nastavljena tokom sledecih 50-ak godina. Postavshi stvarnim simbolom "narodnog auta", uz jeftinu koncepciju i niske troshkove proizvodnje, jednostavnoshcu i pouzdanoshcu, a pre svega stilom i harizmom koja je i danas okruzhuje, VW "buba" ce VW postaviti na tron svojevremeno "najzaposlenijeg" svetskog proizvodjacha, donevshi ogromnu zaradu i dostigavshi cifru od ukupno 22 miliona prodatih automobila. Ovo je apsolutni svetski rekord, bez izglednih shansi da uskoro bude dostignut. Poslednji primerak ovog legendarnog modela je sishao sa proizvodne trake u fabrici u Mexicu, jula 2003. godine.
VW "buba" je bila "vodilja" razvoja nemachke auto-industrije, ali ne i jedina njena ikona. Sledeci automobili su takodje ostavili dubokog traga u nemachkoj, ali i svetskoj auto-industriji uopshte, i danas se slobodno mogu ubrojiti u svojevrsne ikone savremene svetske automobilske industrije.
Mercedes-Benz "Gullwing"
Automobil koji je dobio naslednika u Mercedesu McLaren SLR, je svojevremeno postao pobednik Le Mans trke 24 chasa, a osim toga i pobednik na mnogim trkama shirom sveta. Svojevremeno najbolji sportski kupe na svetu, automobil koga su uporedjivali jedino sa Ferrarijem ili Maseratijem, sa svojih maksimalnih 215 KS i 250 km/h, Mercedes 300 SL je dobio nadimak "Gullwing" po vratima koja su se otvarala vertikalno, na gore, chime je postignut ne samo dobar vizuelni utisak, vec i veca chvrstina karoserije zbog manjih otvora na bochnoj liniji karoserije. Po prvi put prikazan u javnosti 1955. godine, ovaj model je do danashnjeg dana sachuvao ekskluzivnost, pre svega zahvaljujuci uspeshnoj sportskoj karijeri, i danas predstavlja jedan od najtrazhenijh egzotichnih modela kolekcionara koji ce im doneti josh malo od prestizha i statusa.
BMW 2002
Danas je jasno da je BMW-ova serija 1 namenjena da zauzme mesto koje je nekad bilo rezervisano za model 2002, dakle, jeftin, kompaktan model koji je "ulaznica" u seriju modela i u ovaj brend uopshte. Svojevremeno predstavljen kao model iz "nove serije" (Neue Serie) kompaktnih sedana, model 2002 je postao ono shto ce BMW-u doneti svetski priznati prestizh i uvrstiti ga u sam vrh najboljih svetskih proizvodjacha sportskih sedana dinamichnih voznih karakteristika. Auto je, u duhu dinamichnih voznih osobina, bio pogonjen 2-litarskim motorom. Kasnije je predstavljena i verzija 2002 Turbo (Kuhnle, Kopp & Kausch, ili KKK turbo punjach), koja je nudila 170 KS na 5800 rpm, respektabilno za tadashnje pojmove. Menjach je bio 5-stepeni Getragov, diferencijal sa ogranichenim proklizavanjem, 13" tochkovi, kao i prednji samoventilirajuci diskovi su ukazivali na sportske karakteristike, a 6,9 sekundi do 100 km/h su bili nesumnjivi pokazatelj istih.
VW Karmann Ghia
Predstavljen 1955. godine, Karmann Ghia je proizvodjen nekih 20-ak godina, sve do 1974. godine. Sem shto je bio apsolutni dizajnerski uspeh, model je i jedan od vecih komercijalnih uspeha fabrike, uz prodatih 360000 kupea i 80000 kabriolet verzija. Spoljashnji sportski karakter, tj. izgled, ne prati ni po chemu ono shto je automobil u stvari bio jer je "ispod haube" najprostiji VW inzhenjering, motor od 35 kW / 50 KS. Ipak, zahvaljujuci maloj tezhini od nekih 800 kg, kao i aerodinamichnom dizajnu, bio je dovoljno agilan i brz za tadashnje pojmove, i u mogucnosti da dosegne maksimalnih 150km/h. Automobil je postao ikona auto-industrije, postavshi i ostavshi jedan od pouzdanijih i proverenih "old-timera" koji i danas sluzhe svoje vlasnike bez vecih problema u eksploataciji.
VW Bus
Svojevremeno je predstavljao obelezhje ne samo auto industrije, vec i jednog vremenskog perioda, srecnih '70-ih, proizvodjen od 1949. do 1967. godine, VW Bus se sa sigurnoshcu mozhe nazvati ikonom auto-industrije. Automobil je ponajmanje bio brz i udoban kao prevozno sredstvo, a pre svega praktichan i vishefunkcionalan, vozilo u kojem nekoliko prijatelja mogu provoditi cele nedelje na putu, i kao takav postao zashtitni znak hipi pokreta. Aerodinamika je bila nepoznat pojam za ovaj model, upravljivost jednom rechju ochajna, a najgori od svega je bio impotentan, vazdushno hladjeni motor. Ovaj auto ste morali jako voleti ako ste zheleli da ga zadrzhite, jer su stalne popravke bile sastavni deo zhivota njihovih vlasnika.
Mercedes-Benz 600 SW
Automobil koji je bio ispred svog vremena, Mercedes-Benz 600 SW je bio predmet obozhavanja koliko i statusni simbol svog vremena, uvrstivshi se u vozni park mnogih koji su mogli da ga priushte, od Mao Ce Tunga, preko Brezhnjeva, do Elvisa, Kralja roka. Bio je ogroman, "coshkast", visokog plafona i velikih staklenih povrshina, glomazan ali je odavao utisak da je ponosan na svoje proporcije. Uz 6,3-litarski V8 motor, samopodeshavajucu tvrdocu oslanjanja i pneumatsko zatvaranje vrata, ovaj model je svojevremeno bio olichenje luksuza i prestizha u limuzini najvishe klase. Sve je to Mercedes imao na umu kad je projektovao savremenog naslednika, model Maybach.
Porsche 356
Zachetnik Porsche-ovog identiteta, onim pod chim podrazumevamo jedan Porsche danas, model 356 je predstavljen josh 1948. godine. Projektovao ga je Ferry Porsche, sin poznatog Dr. Ing. Ferdinanda Porsche-a, i oznachio kao "projekat broj 356", shto ce kasnije i ostati oznaka sa model. Godine 1949. se proizvodi i prvi kabriolet, a paleta vazdushno hladjenih motora se shiri, od 1,1 l, preko 1,3 l, pa sve do najjache verzije od 2 litra. Proizvedeno je ukupno preko 78000 automobila, od kojih je vishe od pola i danas na putevima, i predstavljaju zhelju kolekcionara i objekat obozhavanja ponosnih vlasnika.
BMW 507
Sredinom '50-ih godina se BMW josh uvek oporavljao od posledica rata, pokushavajuci da se ponovo ustolichi kao jedan od najprestizhnijih proizvodjacha automobila na svetu. Tada je "na scenu" stupio Albrecht von Goertz, chovek koji je dizajnirao automobile takvog renomea kao shto su Studevaker, BMW 503, Datsun 240Z, ili jedan Porsche 911, i "na sto" izneo koncept novog vozila, BMW-a 507. Shasija automobila je bila izradjena od lakih legura metala, "zakachena" za ojachan "kavez", a za pogonski agregat je upotrebljen V8 motor sa 3,2 litra zapremine i 150 KS snage. Konachno predstavljen javnosti na Auto salonu u Frankfurtu 1955. godine, automobil je momentalno postao zvezda Auto salona ali i tadashnjeg svetskog automobilizma uopshte, pre svega zahvaljujuci predivnom dizajnu, dugoj liniji haube i kratkoj kabini pomerenoj unazad. To je privuklo i Elvisa Presleya da postane vlasnik jednog od ovih automobila. BMW 507 je definitivno postao jedna od ikona auto-industrije, a danas predstavlja jedan od najtrazhenijih automobila raskalashnih kolekcionara koji su spremni da za isti plate i do 250000 USD! Osim toga, ovaj automobil je nedvosmisleno posluzhio i kao inspiracija za savremeni BMW-ov ultra-luksuzni roadster, model Z8.
Pozz
Nemachka je kolevka automobila i automobilizma kakvim ih mi danas spoznajemo. Moderan motor sa unutrashnjim sagorevanjem i chetiri ciklusa rada je delo nemachkog inzhenjera Otto-a, koji ga je konstruisao sredinom 19. veka. Ovaj ce motor neshto kasnije, tachnije 1887. godine josh jedan nemachki inzhenjer, Karl Benz, upotrebiti kao pogonski agregat za vozilo koje je projektovao, chime je praktichno rodjen moderan automobil po danashnjim standardima, sa motorom sa unutrashnjim sagorevanjem u chetiri ciklusa rada. Kasnije je takav motor dalje usavrshio nemachki inzhenjer Gotlieb Daimler, chije je ime josh jedna ikona u svetskoj auto industriji, i chiji je trag u njoj itekako vidljiv i danas. Nemachka je od samog pochetka bila jedno od najproduktivnijih auto-trzhishta, gde je i princip masovne proizvodnje prvi uzeo efekta. Tako se vec 1901. godine u Nemachkoj proizvodilo 900 automobila godishnje, shto je za to vreme impresivan podatak! Danas taj broj premashuje cifru od 10 miliona proizvedenih jedinica na godishnjem nivou!
Priche o nemachkoj auto-industriji chesto su vezane za zhivotne priche ljudi koji su bili na neki nachin vezani za njihovo postojanje. Na primer, kad je August Horch osmislio i dizajnirao svoj prvi automobil, i hteo da pokrene serijsku proizvodnju istog, nije mogao da prijavi patent jer je u nemachkoj auto-industriji tj. proizvodnji vec postojao neko ko se prezivao Horch i ime kao takvo nije moglo biti upotrebljeno za davanje naziva automobilu. Zato je August Horch morao da osmisli drugi naziv za svoj "brend". Obzirom da u slobodnom prevodu njegovo prezime Horch znachi "slushati", on je, zhelevshi da zadrzhi to znachenje, upotrebio rech iz Latinskog jezika koja ima isto znachenje - Audi! Slichno ovome, ime Mercedes je po prvi put upotrebljeno jer se tako zvala cerka jednog od klijenata koji je od fabrike Daimler naruchio "personalizovani" automobil sporskih karakteristika kao poklon svojoj cerci.
"Vorsprung durch Technik" - tehnologijom do progresa je slogan kojim se najcheshce opisuje razvoj nemachke auto-industrije. Danas je ova grana industrije "kamen temeljac" nemachke sveukupne industrije i ekonomije uopshte, uposhljava 1,26 miliona ljudi, a od sveukupnog broja proizvedenih jedinica, vishe od 60 % se izvozi. Brendovi kao shto su Volkswagen, Mercedes, Daimler, BMW, Porsche i Audi su vodeca imena u ogromnoj nacionalnoj industrijsko-tehnoloshkoj mrezhi proizvodjacha automobila i njihovih "sestrinskih" ili "majchinskih" kompanija. Dovoljno je reci da ova grana jedne od najrazvijenijih industrija sveta, nemachke, predstavlja jedan od "stubova nosilaca" nacionalne industrije kao takve, i ekonomije drzhave uopshte, shto je izjava vishe puta ponavljana od strane vishe nemachkih drzhavnika i predsednika.
U chemu je, dakle, tajna takvog razvoja i kontinuiranog uspeha nemachke auto industrije? Zavrshetkom II svetskog rata, od industrije su ostala samo zgarishta od fabrika koje su uglavnom sluzhile vojnoj industriji, a koje su kao takve bili primarni cilj saveznichkih bombardera. Posleratni razvoj nemachke industrije uopshte, a narochito auto-industrije, su obelezhili sledeci proizvodjachi i njihovi modeli koji ce uci u istoriju svetskog automobilizma.
VW "buba"
Vec '50-ih godina pochinje ubrzani razvoj nemachke auto industrije, chiji je pochetak povezan sa modelom VW KDF Wagen (Kraft Durch Freude Wagen), iliti popularnom "bubom". Model je proizveden josh 1939. kad je i postavljen temeljac za fabriku koja ce proizvoditi "narodni auto" u Wolfsburgu, Donja Saksonija. Medjutim, ovaj ce model oznachiti pravi pochetak i svojevrsnu "inicijelnu kapsulu" razvoja posleratne nemachke auto-industrije, jer je proizvodnja istog nastavljena tokom sledecih 50-ak godina. Postavshi stvarnim simbolom "narodnog auta", uz jeftinu koncepciju i niske troshkove proizvodnje, jednostavnoshcu i pouzdanoshcu, a pre svega stilom i harizmom koja je i danas okruzhuje, VW "buba" ce VW postaviti na tron svojevremeno "najzaposlenijeg" svetskog proizvodjacha, donevshi ogromnu zaradu i dostigavshi cifru od ukupno 22 miliona prodatih automobila. Ovo je apsolutni svetski rekord, bez izglednih shansi da uskoro bude dostignut. Poslednji primerak ovog legendarnog modela je sishao sa proizvodne trake u fabrici u Mexicu, jula 2003. godine.
VW "buba" je bila "vodilja" razvoja nemachke auto-industrije, ali ne i jedina njena ikona. Sledeci automobili su takodje ostavili dubokog traga u nemachkoj, ali i svetskoj auto-industriji uopshte, i danas se slobodno mogu ubrojiti u svojevrsne ikone savremene svetske automobilske industrije.
Mercedes-Benz "Gullwing"
Automobil koji je dobio naslednika u Mercedesu McLaren SLR, je svojevremeno postao pobednik Le Mans trke 24 chasa, a osim toga i pobednik na mnogim trkama shirom sveta. Svojevremeno najbolji sportski kupe na svetu, automobil koga su uporedjivali jedino sa Ferrarijem ili Maseratijem, sa svojih maksimalnih 215 KS i 250 km/h, Mercedes 300 SL je dobio nadimak "Gullwing" po vratima koja su se otvarala vertikalno, na gore, chime je postignut ne samo dobar vizuelni utisak, vec i veca chvrstina karoserije zbog manjih otvora na bochnoj liniji karoserije. Po prvi put prikazan u javnosti 1955. godine, ovaj model je do danashnjeg dana sachuvao ekskluzivnost, pre svega zahvaljujuci uspeshnoj sportskoj karijeri, i danas predstavlja jedan od najtrazhenijh egzotichnih modela kolekcionara koji ce im doneti josh malo od prestizha i statusa.
BMW 2002
Danas je jasno da je BMW-ova serija 1 namenjena da zauzme mesto koje je nekad bilo rezervisano za model 2002, dakle, jeftin, kompaktan model koji je "ulaznica" u seriju modela i u ovaj brend uopshte. Svojevremeno predstavljen kao model iz "nove serije" (Neue Serie) kompaktnih sedana, model 2002 je postao ono shto ce BMW-u doneti svetski priznati prestizh i uvrstiti ga u sam vrh najboljih svetskih proizvodjacha sportskih sedana dinamichnih voznih karakteristika. Auto je, u duhu dinamichnih voznih osobina, bio pogonjen 2-litarskim motorom. Kasnije je predstavljena i verzija 2002 Turbo (Kuhnle, Kopp & Kausch, ili KKK turbo punjach), koja je nudila 170 KS na 5800 rpm, respektabilno za tadashnje pojmove. Menjach je bio 5-stepeni Getragov, diferencijal sa ogranichenim proklizavanjem, 13" tochkovi, kao i prednji samoventilirajuci diskovi su ukazivali na sportske karakteristike, a 6,9 sekundi do 100 km/h su bili nesumnjivi pokazatelj istih.
VW Karmann Ghia
Predstavljen 1955. godine, Karmann Ghia je proizvodjen nekih 20-ak godina, sve do 1974. godine. Sem shto je bio apsolutni dizajnerski uspeh, model je i jedan od vecih komercijalnih uspeha fabrike, uz prodatih 360000 kupea i 80000 kabriolet verzija. Spoljashnji sportski karakter, tj. izgled, ne prati ni po chemu ono shto je automobil u stvari bio jer je "ispod haube" najprostiji VW inzhenjering, motor od 35 kW / 50 KS. Ipak, zahvaljujuci maloj tezhini od nekih 800 kg, kao i aerodinamichnom dizajnu, bio je dovoljno agilan i brz za tadashnje pojmove, i u mogucnosti da dosegne maksimalnih 150km/h. Automobil je postao ikona auto-industrije, postavshi i ostavshi jedan od pouzdanijih i proverenih "old-timera" koji i danas sluzhe svoje vlasnike bez vecih problema u eksploataciji.
VW Bus
Svojevremeno je predstavljao obelezhje ne samo auto industrije, vec i jednog vremenskog perioda, srecnih '70-ih, proizvodjen od 1949. do 1967. godine, VW Bus se sa sigurnoshcu mozhe nazvati ikonom auto-industrije. Automobil je ponajmanje bio brz i udoban kao prevozno sredstvo, a pre svega praktichan i vishefunkcionalan, vozilo u kojem nekoliko prijatelja mogu provoditi cele nedelje na putu, i kao takav postao zashtitni znak hipi pokreta. Aerodinamika je bila nepoznat pojam za ovaj model, upravljivost jednom rechju ochajna, a najgori od svega je bio impotentan, vazdushno hladjeni motor. Ovaj auto ste morali jako voleti ako ste zheleli da ga zadrzhite, jer su stalne popravke bile sastavni deo zhivota njihovih vlasnika.
Mercedes-Benz 600 SW
Automobil koji je bio ispred svog vremena, Mercedes-Benz 600 SW je bio predmet obozhavanja koliko i statusni simbol svog vremena, uvrstivshi se u vozni park mnogih koji su mogli da ga priushte, od Mao Ce Tunga, preko Brezhnjeva, do Elvisa, Kralja roka. Bio je ogroman, "coshkast", visokog plafona i velikih staklenih povrshina, glomazan ali je odavao utisak da je ponosan na svoje proporcije. Uz 6,3-litarski V8 motor, samopodeshavajucu tvrdocu oslanjanja i pneumatsko zatvaranje vrata, ovaj model je svojevremeno bio olichenje luksuza i prestizha u limuzini najvishe klase. Sve je to Mercedes imao na umu kad je projektovao savremenog naslednika, model Maybach.
Porsche 356
Zachetnik Porsche-ovog identiteta, onim pod chim podrazumevamo jedan Porsche danas, model 356 je predstavljen josh 1948. godine. Projektovao ga je Ferry Porsche, sin poznatog Dr. Ing. Ferdinanda Porsche-a, i oznachio kao "projekat broj 356", shto ce kasnije i ostati oznaka sa model. Godine 1949. se proizvodi i prvi kabriolet, a paleta vazdushno hladjenih motora se shiri, od 1,1 l, preko 1,3 l, pa sve do najjache verzije od 2 litra. Proizvedeno je ukupno preko 78000 automobila, od kojih je vishe od pola i danas na putevima, i predstavljaju zhelju kolekcionara i objekat obozhavanja ponosnih vlasnika.
BMW 507
Sredinom '50-ih godina se BMW josh uvek oporavljao od posledica rata, pokushavajuci da se ponovo ustolichi kao jedan od najprestizhnijih proizvodjacha automobila na svetu. Tada je "na scenu" stupio Albrecht von Goertz, chovek koji je dizajnirao automobile takvog renomea kao shto su Studevaker, BMW 503, Datsun 240Z, ili jedan Porsche 911, i "na sto" izneo koncept novog vozila, BMW-a 507. Shasija automobila je bila izradjena od lakih legura metala, "zakachena" za ojachan "kavez", a za pogonski agregat je upotrebljen V8 motor sa 3,2 litra zapremine i 150 KS snage. Konachno predstavljen javnosti na Auto salonu u Frankfurtu 1955. godine, automobil je momentalno postao zvezda Auto salona ali i tadashnjeg svetskog automobilizma uopshte, pre svega zahvaljujuci predivnom dizajnu, dugoj liniji haube i kratkoj kabini pomerenoj unazad. To je privuklo i Elvisa Presleya da postane vlasnik jednog od ovih automobila. BMW 507 je definitivno postao jedna od ikona auto-industrije, a danas predstavlja jedan od najtrazhenijih automobila raskalashnih kolekcionara koji su spremni da za isti plate i do 250000 USD! Osim toga, ovaj automobil je nedvosmisleno posluzhio i kao inspiracija za savremeni BMW-ov ultra-luksuzni roadster, model Z8.
Pozz