Volan se ne zateže na većim brzinama.

[gari55]

Pitanje prvenstveno za vozače Vectre B.
Imam Opel Vectru 1.6 16V i dešava mi se da se volan na većim brzinama ne zateže, već ide lagano kao kad auto stoji. Interesuju me iskustva ostalih vozača Vectre B sa ovom pojavom, a i drugih.
Da napomenem još da je servo letva volana remontovana pre 3 godine i mislim da ne curi (nije skoro gledana).

[kwisko]

vidi moguce da nije do letve volana proveri ostale stvari ( spone kugle) ....

[M-power]

Ni spone ni kugle nemaju veze sa tim.
Ako uopste ima elektopojacivac sera, verovatno ima onda izgleda da ja iz nekog razloga ne iskljucuje pri vecim brzinama.

[gari55]

Ni spone ni kugle nemaju veze sa tim.
Ako uopste ima elektopojacivac sera, verovatno ima onda izgleda da ja iz nekog razloga ne iskljucuje pri vecim brzinama.

Mislim da je servo potpuno mehanički. Nikakve žice ne idu do servo pumpe (bar ja nisam video), već se ona pokreće pogonskim kaišem, preko remenice.
Ja sumnjam na ispravnost servo pumpe. Kako se manifestuje kvar servo pumpe i šta u njoj može da se pokvari?

[overspeed]

Re: Volan se ne zateže na većim brzinama.

dešava mi se da se volan na većim brzinama ne zateže, već ide lagano kao kad auto stoji.

Ne znam na shta tachno mislish kad kazhesh "na vecim brzinama" - 90 ili 190 km/h?, jer je razlika fundamentalna

Chak i ako imash na Veci neku izvedbu progresivnog rada servo pumpe, ne treba da ochekujesh da ona radi tako da na velikim brzinama volan treba da "zatezhe". U tom sluchaju ce, 'ajde da se skroz laichki izrazim, volan slabije da reaguje na reakcije vozacha, ali nema tu nikakvog otpora ili zatezanja shto se rotacije samog upravljacha tiche. Osecaj na upravljachu treba da ostane isti, bash kao i njegov "otpor" na ulozhen napor na upravljanje vozilom, samo shto se stepen reakcije na rotacije na upravljachu drastichno snizhava u odnosu na sluchaj kad se vozilo krece malim brzinama.

Ako sam dobro razumeo tvoje pitanje, mislim da nemash nikakvih problema na autu. Vozio sam po autoputu jednom prilikom bash Vectru B (2.0 DTI), vishe puta Astru G (1,7 DTI), i nisam imao nikakvih utisaka da upravljachkom sistemu neshta "fali" poput ovog o chemu ti prichash. A shto se servo pumpe tiche, definitivno da nije ukvaru. Da ne radi, ne bi trebalo ni da pitash kako se manifestuje njen kvar - provalio bi i sam chim bi seo za volan =]

[ale944]

"labav" osecaj na volanu pri vecim brzinama ne mora da bude samo do serva. stanje i podesenost trapa dosta uticu.
npr zatur tockova moze da ucini upravo to, , labav volan, a rapon da bude dobar, ne cepa bume itd... neko bolje centriranje/provera trapa bi eleiminisalo ovu dilemu.

[gari55]

Volan je isuviše labav na brzinama preko 90km/h.
Problem nastaje kada auto odskoči usled udara u rupu i sl., kada i sam vozač u autu odskoči. Usled labavosti volana, u tom trenutku vozač može previše da ga okrene i da izgubi kontrolu nad vozilom.
Čini mi se da što auto brže ide volan postaje sve labaviji, umesto da otpor bude isti kao i na manjim brzinama.

[overspeed]

Jesi li merio skoro pritisak u gumama? Proveri to, narochito na prednjoj osovini...

I obavezno proveri geometriju trapova.

[sw.brick]

Kako se manifestuje kvar servo pumpe i šta u njoj može da se pokvari?

kvar, curi ulje iz pumpe.
može da se pokvari regulacioni ventil.

i naravno ležaj remenice.

što se hidraulinog dela tiče, pumpa je praktično nepokvarljiva prvih milion kilometara a kasnije posle 2-3 miliona km eventualno može da se pojavi povećan zazor lopatica usled habanja.

[sw.brick]

Čini mi se da što auto brže ide volan postaje sve labaviji, umesto da otpor bude isti kao i na manjim brzinama

nije mi baš jasan taj opis da vozač odskoči u autu, ali da se vratim na volan.
volan je najteži za okretanja kada auto stoji u mestu, miruje.

kada se vrlo polagano kreće, tipa 10tak km/h volan je laganiji za okretanje.
sa porastom brzine volan se ukrućuje tj postaje teži za okretanje. na oko 80-120 km/h volan treba da postane dosta tvrd na pokušaj izbacivanja iz ravnotežnog položaja.

dakle, ispravan upravljački mehanizam auta ima uvek povećanje otpora okratanja samog volana sa porastom brzine a razlog za to je namerna konstrukcija prednjeg trapa (tzv negativni prečnik) da bi auto sam zadržavao pravac kretanja.

sa povećanjem brzine kretanja raste i sila koja " tera" volan na samocentriranje što se oseti kao povećanje otpora okretanja volana.

taj negativni prečnik upravljanja tj putanje kretanja uveden je 70tih godina kod luksuznijih i 80tih kod manjih auta kao pouzdana mera za umanjivanje posledica pucanja gume na prednjoj osovini.

tada auto pokušava da sam sebe zadrži na pravcu, da sebe centrira a upravljač teži da bude u centralnom položaju.


da bi bilo jednostavnije, uradi dijagnozu upravljačkog sistema i vešanja.

na hladno pre testa proveri precizno meračem koji ima skalu 0,1 bar pritisak u gumama, i podesi po potrebi.

gume treba da budu iste šare, i iste pohabanosti levo desno.



nadji neku ulicu koja je ravna u smislu bočnog nagiba, i koja ima skretanje pod 90 stepeni.
bitno je da je dobar asfalt bez nabora, gladak na tom mestu.

vozi na pravcu sa oko 20km/h, normalno započni skretanje okretanjem volana i otrpilike na izlasku iz krivine potpuno pusti volan, onako da se slobodno okreće.

volan mora da se sam vrati u srednji položaj, da se točkovi sami isprave i da auto sam savlada krivinu, i sam nastavi da se kreće tačno po novom pravcu.

ako se ne vrati tačno do sredine, ili ima otpora vraćanju neispravni su uglovi vešanja odnosno gume, sama letva ili amortizeri.

pri proveri kod trapadžije instistiraj da ti provere i izmere Akermanov ugao upravljača.

na većini kola se ti uglovi u fabrici jednom nameste tj zavare i ne mogu se podešavati.

ako se pokaže da ugao upravljača nije dobar, najverovatnije je pomerena sama šasija vozila, ukrivljena tj auto se izvitoperio.

dalja sanacija ide u više pravaca, i može se rešiti.

ali najvažnije je da uradiš dijagnostiku vešanja i upravljačkog sistema i shodno tome pronadje uzrok problema.

još jedan test ako prodje onaj prvi sa skretanjem pri 20-30 km/h.

izadji na autoput ili drugi put sa podužim ravnim pravcem, u vreme kada je jako malo saobraćaja.

ubrzaj do oko 60-80 km/h, recimo 60.

pusti volan i gledaju u parcijalnu kilometražu.

ako je sve ok, auto treba da sam sebe održava na pravcu barem 200-300m a ne bi bilo čudno niti da celih 500m auto ne napusti svoju traku a da su ruke potpuno odmaknute od volana.

to isto ponovi ali sada sa dodavanjem gasa tj ubrzanjem.

auto će verovatno da malo skrene sa dodavanjem u jednu stranu a da se vraća u kontra stranu sa oduzimanjem gasa, pošto se radi o prednjem pogonu.

ukoliko je to umereno i svaki put se ponovi na isti način, vešanje je ok.

ako se jednom ponovi a sledeći put ne, opet uglovi trapova su tu negde blizu ali su i dalje van normale.

sve testove koje sam opisao uradi 3-5 puta da bi mogao da se uveriš u zakonomernost i time odbaciš trenutni uticaj podloge puta.

ima još jedan kombinovani test.

voziš 40km/h na ravnom putu bez apsolutno ikakvog saobraćaja.

pustiš ruke sa volana (i držiš u pripremi da prihvatiš volan ako zatreba) i do daske stisneš pedalu kočnice.
auto mora da se zadrži na pravcu i ne sme nimalo da skrene sa putanje (zbog onog negativnog prečnika prednjeg vešanja koje sada obavlja taj svoj posao stabilizacije).
isto ponovi sa 80km/h.

preduslov je da su kočnice savršeno ispravne, i da ravnomerno koče same po sebi.


pošto su to sve testovi posledica iz kojih se izvlači uzrok, a nisu raspoloživi uvek idealni i identični uslovi podloge tj puta nije niti najpouzadnije.

najsigurnije je na uredjaju kod trapadžije premeriti sve uglove i to sva 4 točka, dakle i zadnjih + Akermanov ugao upravljanja (ako je moguće izmeriti na aparatu).

i tada uporediti sa fabričkom merom, da li je ugranicama tolerancije.