bezolovni vs super & sila kocenja ???

[mitros]

1.Procitao sam clanak o aditivu za bezolovni benzin,koji bi trebalo da se koristi u automobilima,koji nemaju katalizator(fabricki),a sipa im se bezolovno gorivo.Navodno,motori,predvidjeni za bezolovni,imaju ojacana sedista ventila,u odnosu na standardne,jer u bezolovnom nema olova,koje ublazava detonacije.Znaci,da je motor,predvidjen za olovni,podlozan vecem habanju,kada mu se sipa bezolovni.(?)
Zanima me,da li zaista,postoji ta razlika u konstrukciji.Kod mene je civic 1,6i(1991.),i dosao je bez katalizatora.S obzirom,da je to relativno mala serija(radjen,verovatno,za istocno-evropsko trziste,jer 91.,nema sanse da je mogao na zapad,bez kat.),sumnjam da su im,posebno,radili neke delove motora,ali posto sipam bezolovac (jeftiniji je),ipak je pocelo da me kopka ima li,u toj prici,necega...?Mozda se to odnosi,samo na motore kad jos nije bilo katalizatora(s pocetka 80.-ih,npr)?
Ne verujem,da sam jedini koga bi ovo interesovalo,pa molim sve,koji znaju vise,da napisu koju rec.
2.Drugi problemcic se odnosi na razliku sile kocenja,pojedinih tockova.Na poslednjem tehnickom,pokazalo mi je 11% razlike na prednjim tockovima(levi slabiji od desnog),i 9% na zadnjim.Tehnicki je prosao bez problema,ali me interesuje,koja razlika je u granicama normale,i koji su,eventualni uzroci te razlike?Jos je interesantnije,sto je za rucnu, razlika 1%(a 9% za noznu),pa izgleda,da problem nije u diskovima i plocicama?Napominjem,da auto ne vuce i ne zanosi,ni u jednu stranu,ni prilikom ostrih kocenja.
Hvala,unapred,na svim odgovorima i misljenjima.

[dfast]

Sto se tice razlike izmedju goriva, to sam pitanje i ja postavljao vise puta i razlicitim ljudima. Od tehnologa sam dobijao odgovore da je bezolovni benzin kvalitetniji i da samo treba viditi racuna o oktanskoj vrednosti goriva deklarisanoj za odredjeni motor. Istina je da motori sa katalizatorima imaju manju kompresiju i prostor za sagorevanje prilagodjen bezolovnom benzinu od 95 oktana. Ali u praksi problem nastaje samo ako dodje do kliktanja tj. samodetonacija koje su stetne za motor.Ako vozis benzinca koji treba da trosi super od 98 oktana, koristi super ili bezolovni sa tom oktanskom vrednoscu i ne bi rebalo da bude problema, ili bar ja tako radim. Moze se i paljenje pomneriti malo na ranije i time se motor prilagodi i nize oktanskom gorivu ali se gubi na fabricki deklarisanim preformansama. Zaista ne znam da li upotreba bezolovnog umesto olovnog moze stetiti motoru, ljudi svasta pricaju ali ja nisam argumentovano cuo da je to nekom skratilo vek upotrebe ili naskodilo ventilima, osim kad je u pitanju problem sa samodetonacijama.
Ja licno u svoj auto sipam i jedan i drugi, auto je bez katalizatora i nisam imao problema.
Sto se tice kocnica, po pravilu razlika na tockovima na istoj osovini ne sme biti veca od 20%, a razlozi su upravo oni koje si naveo-plocice, diskovi, paknovi. Upotrebom i njihovim trosenjem dolazi do pojave te razlike a i zavisi i od servisa u kom si kontrolisao kocnice, odnosno mozda i ti uredjaju nisu toliko precizni pa se te razlike pojavljuju. Ukoliko ti auto dobro koci i bez zanosenja nema brige.

[sw.brick]

Znaci,da je motor,predvidjen za olovni,podlozan vecem habanju,kada mu se sipa bezolovni.(?)

da, to se odnosi uglavnom na starije konstrukcije motora iz 60tih godina, i delimicno 70tih iz doba pre beozlovnog koji je zamenio olovni 1975. godine.

vecina modernih motora je pravljena i za bezolovni i za olovni benzin sto se konstrukcije glave motora tice, da li neki konkretan auto iz prelaznog dobaima ili nema katalozator nema bas neke veze sa tim.
u upustvu za upotrebu konkretnog auta obicno pise da li moze da se koristi i bezolovni benzin bez ikakvih ogranicenja.

negde od 1986/1987. prakticno vice nije bilo motora koji ide samo na olovni, svi su vec presli na izradu glava na nacin da podnose bezolovni.

mozda ima nekih izuzetaka i zaostalih konstrukcija iz ranijeg perioda, ali mislim da je na takve teze naici danas.

[sw.brick]

Drugi problemcic se odnosi na razliku sile kocenja,pojedinih tockova.Na poslednjem tehnickom,pokazalo mi je 11% razlike na prednjim tockovima(levi slabiji od desnog),i 9% na zadnjim.Tehnicki je prosao bez problema,ali me interesuje,koja razlika je u granicama normale

do 5% ako su diskosne u pitanju, ako je dobro stanje kocionog sistema razlika je <2% mada na tom nivou vec puno zavisi i od guma, stanja valjkova , raposreda mase unutar vozila (levo desno) i drugih detalja.

najjednostavniji test je recimo i bez valjaka da se nadje ravni gladak asfaltni put, vozi se recimo oko 80-90 km/h pusti volan potpuno i stisne kocnica do daske da zablikiraju tockovi- sve ako nema ABSa ili je iskljucen.

isto se ponovi i sa rucnom kocnicom pri 50-60km/h.

kada se test zavrsi, vrati se na mesto dogadjaja, i pregleda vizuelno trag guma koji je ostao, ako se dobiju 2 paralelne linije sve je ok. ako je auto krivudao, ili cak krenuo u jednu stranu nesto nije bas u top stanju sa kocnicama i jedan jaci pregled bi bio koristan.

pretpostavka je da sam auto ima ispravne trapove tako da nimalo ne vuce ustranu sam od sebe i da su gume prema specifikaciji napumpane, posebno odnos napred nazad sto se tice pritiska.

ako pri radu ABSa auto nije apsolutno na pravcu, ABS je verovatno neispravan (delimicno) i ne regulise pravilno modulaciju pritiska u kocnicama.

to vazi i kada su recimo levi tockovi na suvom a desni na mokrom, ili levi na asfaltu a desni na makadamu i slicno- ABS uvek mora da odrzi auto na pravcu i da "prepoznaje" otpor podloge odnosno trakciju guma.

[Black Knight]

a razlika/e prednji-zadnji sa abs-om?

[sw.brick]

razlika sile kocenja napred u odnosu na pozadi je direktna funkcija rasporeda masa vozila i proracuna dinamike vozila, odnosno transfera masa pri kocenju.

taj odnos se posebno regulise i promenljiv je zavisno od broja putnika, prazan ili pun rezervoar goriva, kretanje uzbrdo ili nizbrdo, i drugih faktora.

[Eon]

U korisnickom uputstvu za svako vozilo stoji koje gorivo treba koristiti, sa tim sto ako je motor predvidjen za bezolovni, treba iskljucivo njega koristiti jer propada katalizator kada se koristi super, a ako je predvidjen za super, treba iskljucivo njega koristiti, jer stvarno brze propadaju sicevi ventila. Mada se to tek primeti na predjenih 100k, bar po majstorima. Da je ta logika ispravna govori i cinjecica da su automobili predvidjeni za bezolovni dugotrajaniji kada koriste plin nego oni koji koriste super.
Sto se tice kocnica, margine su dozvoljene do 20% za dobose i 12 % za diskove, ali uredjajima na tehnickom i ne treba verovati!

[BOOST]

Malo natrijuma nikad nije na odmet

Razlika u sili kocenja je prikazana kao maximalna razlika pri max pritisku ili kroz ceo registar, dakle od pocetka kocenja?

Vrlo bitno.

[sw.brick]

samo pir max pritisku, kod nas koliko znam.

i nas standard dozvoljava razliku od 20% po nekom prastarom pravilniku iz doba tristaca i onih kamioineta Zastava 640,

do tih formalnih 20% se vode da su kocnice ispravne a kada bude recimo 22% onda se proglase za neispravne...

inace, bukvalno nikada meni nisu merili kocnice a da su prethodno izmerili temperaturu, pritisak i dubinu sare guma a sto sve kriticno utice na silu trenja kotrljanja koja se zapravo i meri.

[BOOST]

OK..

Na maximalnom pritisku su konstrukciono tockovi vec odavno zablokirali tocak i to tacnije na od 60-70% od max pritiska.

Jako lako da na max pritisku dolazi do vece razlike nego pri nizim pritiscima u sistemu.
Kod nas se prati iz starta i dozvoljeno je 10% kroz registar sto aparatura momentalno markira.

Nivo podataka merenja nije zadovoljavajuci da bi se moglo dati vise kroz odgovore.

[mitros]

Hvala mnogo svima,sad sam mirniji!I sam,ipak,vise verujem vlastitom osecaju za volanom,nego prastarim skalamerijama na tehnickom.

[Guest]

Sto se tice goriva, Olovo kao dodatak se koristilo i za podmazivanje vodjica ventila i to je jedini nedostatak za starije "olovne" motore. Od 2006 godine Super (olovni) se nece moci vise kupiti ali su proizvodjaci jos pre 6 godina izbacili dodatak bezolovnom koji "podmazuje" vodjice a ne skodi modernijem "bezolovnom" motoru.

[sw.brick]

hm, vodjice venitla se ne podmazuju zasebno nicim, nema ni potrebe.
aditivi za zamenu olova sluze za uslovno "podmazvinjae" sedista ventila u glavi. to je radio tetra etil olovo u tzv olovnim benzinima, u motorima gde su glave motora pravljene od mekanih matarijala.

u nedostatuku aditiva , i ako se vozi auta koji NIJE predvidjen za bezolvoni najveci kvar koji moze da nastane je brze trosenje spoja ventil- sedeiste ventila i posledicno cesca regulacija zazora.to su obicno motori sa manuelnim podesavanjem (peripdocno) zazora starijijh konstrukcija koji su ionako na karju radnog veka usled starosti, najcesce.

moderniji motori u zadnjih 20tak godina nemaju problema sa upotrebom bilo koje vrste benzina sto se mehanike i samog ventilskog razvoda tice.

ja barem ne znam ni za jedan noviji auto sa mekanom glavom.

[BOOST]