Neravnomerno trosenje diskova

[dima]

Resih da obradim diskove i posle obrade sam primetio da mi levi disk neravnomerno istrosen. Da pokusam da objasnim preciznije - diskovi su ventilirajuci i sa leve i desne strane kanala za ventilaciju su dva prstena (ili posebna diska spojena rebrima za ventilaciju) po kojima klize plocice. E sad unutrasnji prsten levog diska na kome naleze kociona plocica koja je nakacena za klip je debljine 5.3mm a spoljasnji prsten je debljine 7.7mm. Ukupna debljina diska je 22.8mm sto je po autodati jos za upotrebu (21mm min).
I sa desnim diskom je stvar slicna samo mnogo blaza - razlika izmedju unutrasnjeg i spoljasnjeg prstena je 0.6mm.
Mene brine ova nejednaka istrosenost jer je ova unutrasnja strana 2.4 mm tanja od spoljasnje - da li tu postoji dozvoljeno odstupanje (ili dozvoljen minimum svakog prstena) izmedju debljina kocionih prstenova - staza ili je bitna samo ukupna debljina celog diska?

U pitanju je Opel Astra G 1.4 16v karavan.

[Franjo]

Da si pitao pre no što si obrađivao, savetovao bih, da to ne činiš! Minimalna debljina diska, meri se na kako kažeš "prstenu", gde naležu pločice.
U auto dati, mogao si da vidiš, da je dozvoljena varijacija u debljini 0.010 mm! Znači: stotinka milimetra! Preko te mere, smatra se, da je došlo do krivljenja diska. Obrada diska može da ispuni taj uslov, jedino, ako se brušenje vrši istovremeno s obe strane. Obradom diska na strugu s jedne strane, pa okretanjem, radi obrade druge strane, to je teško postići. Rekao bih, nemoguće.

Nisu mi jasne navedene razlike, ali, moj stav je uvek - novi (upareni) diskovi! I garantovanog kvaliteta.

[chaboo]

Vodjice kocionih klesta ribaju ili su krive, pa se onda vise trosi strana do klipa.

[dima]

Mislio sam da se varijacija od jedne stote odnosi na hrapavost povsine diska, ipak je to veoma malo.

Ajde da probam nekom slikom na brzinu da pojasnim:

[Franjo]

U auto-data, mogao si da vidiš, da je hrapavost (ris) usled trošenja, dozvoljena maksimalno 0.10 mm. Kao što vidiš, ni to nije mnogo.

Da li si izmerene vrednosti, na slici crvenom bojom uneo nakon obrade diska? Koliko se sećam, obe ploče samoventilirajućeg diska su iste debljine. Ako je prikazana razlika rezultat obrade samo jedne strane, loše je urađeno. Ploče diska imaju posebno obrađen sloj debljine 2 mm, koji mu daje čvrstinu i trajnost. Na taj sloj naležu kočione pločice. Prekomernim skidanjem tog sloja, uništava se disk.

[dima]

Nije rezultat obrade, na obe strane je skinut samo ris po obodu diska koji je nastao usled ujedanja plocica. Znaci razlika je nastala pri eksplataciji diska ne pri obradi

Nigde do sada nisam nasao da li dozvoljena razlika u debljinama diskova, sve dok veceras nisam naisao na textarovu brosuru za procenu stanja plocica i diskova gde pise da je: "Maksimalno dopuštena razlika po frikcionom prstenu 0,5 mm."

http://www.wagenint.rs/brosure/textarbros.pdf

Znaci zakljucak je da ovo stanje nije dozvoljeno - moraju novi diskovi. Jedino se sada dvoumim da li da ostavim postojece Delphi plocice jer su 13mm debljine - izgleda da su stavljene relativno skoro (auto je odskora u mom vlasnistvu). Taman bi se dobro uparile sa Delphi diskovima.

[Milenko]

Neravnomerno trošenje može biti od prljavog klipa.Trebalo bi proveriti dali su klipovi čisti .Moraju biti uglancani bez prljavštine i rđe.

[Radan]

Svakako,pre ugradnje novih diskova servisirati i klešta i klipove i naravno ugraditi i nove disk pločice.Sistem upravljanja i sistem kočenja je osnovna stvar na svakom automobilu i to mora da funkcioniše 100% kako treba.

[sErGiO]

Šuraku se desilo da se na Citroen Picassu istroši više unutrašnja pločica i to toliko da je skoro ispala iz kočionih čeljusti.



Da li bi trebalo ove kočione čeljusti reparirati, očistiti ili šta god? U čemu je problem?

[vujke]

Deluje ovako napamet da mu klizaci nisu u funkciji.

Sent from my MI 5s using Tapatalk

[Dora]

Ukoliko sama pločica nije felerična, ne rade čeljusti kako treba. Jednoklipne čeljusti rade tako da klip gura pločicu prema disku pa kad je nasloni koristi to kao polugu pa "privuče drugu stranu i stisne disk. Kad zariba taj klizač čeljusti onda se pločica do klipa brzo potroši a diske se krivi jer se savija prema drugoj pločici.

Nemam pojma da li si razumeo ali to je to.. Treba oribati mehanizam na kome "plivaju" čeljusti.
P.S.
Malo sam zardjao Može biti i da je klip zaribao pa se pločica ne vrača, ne odmakne se od diska i tako se brže trši ali to mora da se primeti kroz konstantno kočenje ili grejanje točka...

[sErGiO]

Razumeo sam. Tako sam nešto i sam pretpostavljao. Hvala na odgovorima.

[YUgisa]

Moze da bude i plocica da je zaglavljena u svom lezistu iako sve ostalo radi pa ne moze da se odvoji od diska. To obicno nije dovoljno ni da se greje jako disk, ali se postepeno potrosi plocica.