Vasa iskustva sa sportskim plocicama

[pokemoni]

Zanima me koliko vas i koje je sportske plocice koristio do sada i naravno utisci.

[Darko]

Mislis sportske? Jeste ovo tehnicki forum ali malo pismenosti stvarno ne skodi.

[Nenad]

EBC Green Stuff - odlicno hladno kocenje,losije kada se zagreju,cvile i skripe kao lude,krune se po ivicama i to se u kabini cuje kao da se raspadaju. Koce ne linearno,tj.nista pa zakucavanje.Mnogo prashnjave.Ukratko,ne preporucujem nikome.
Hawk HPS - odlicno kocenje i hladnih i zagrejanih i ekstremno kocenje,vrlo linearno kocenje,odlicna modulacija papucicom,prakticno ne cvile,prasnjave ali manje nego EBC,nisu agresivne prema diskovima.
Pagid Dark Blue 4-2 - fenomenalne u svim pogledima

Istorija: odvozao sam 2 kompleta EBC pa jedan Hawk pa Pagid pa sad opet Hawk(kada sam kupovao rezervu za prvi Hawk kupio sam Pagid da probam a i Hawk ako mi se ne svidi Pagid,posle ovog drugog Hawk-a kupicu opet Pagid)
Sve mi traju otprilike isto,oko 12meseci ili oko 15000km

[Azbest]

Sve pločice se prave od mešavine veziva i punioca. Punioci su vlaknasti i praškasti. Kvalitet zavisi od vlaknastih punioca, koji su u principu jako skupi. Osnovni je tvaron pa onda se dodaje tk vlakno i fino mineralno vlakno. Praškasti punioci su jeftini pa se često pribegava dodavanju više praškastih a manje vlakna i onda mora da se daje veziva više a to je obično keš ulje i onda se pojavljuju problemi, škripe kočnice ili se krzaju.
Ja kad radim diskove sam je uradim od juridove mase ili napravim svoju masu e sad problem je što retko radim i to baš kad neko ne može da nađe odgovarajuće pločice a ima metalni deo . Ali to su pločice to nije isto što lepe pa prodaju na buvljaku. Ta masa se radi m na valjku pa se secka i lepi a pločice se sinteruju pod presom na visokom pritisku od praškastih i vlaknastih materijala.

[jura]

plocice

Emile nemoj mnogo da brines za "sporcke" plocice.

[jura]

Mislis Jura , a nije ni Jura nego Dule !

[dranix]

Ja bi da dodam da bi svi koji citaju razumeli da je Twaron isto sto i Kevlar aramidno vlakno tj. za polocice kao vuna od tog vlakna.
Dugacka vlakna se koriste za tkanine, kablove i slicno a "otpad" za recimo plocice i druge smese gde nije potrebno nista bolje.
Razlika je samo u "trade mark" a Twaron je od Akzo Nobel iz Holandije dok je Kevlar od DuPont koji je i prvi napravio tako nesto.

[Azbest]

Ja bi da dodam da bi svi koji citaju razumeli da je Twaron isto sto i Kevlar aramidno vlakno tj. za polocice kao vuna od tog vlakna.
Dugacka vlakna se koriste za tkanine, kablove i slicno a "otpad" za recimo plocice i druge smese gde nije potrebno nista bolje.
Razlika je samo u "trade mark" a Twaron je od Akzo Nobel iz Holandije dok je Kevlar od DuPont koji je i prvi napravio tako nesto.

Ne bih se složio sa tobom, jeste isto ali nije bitna dužina nego debljina.
Ogromna je to razlika, ja radim praktično sa tim i znam, i nikako se ne bih složio da je to otpad, napraviti tvaron je mnogo, mnogo složeno, on je praktično osnova za proizvodnju najkvalitetnijeg kevlarskogog prediva.

Hemijski si 100% u pravu ali fizički nisi. A osnovu jednog proizvoda čini fizička hemija, on može biti organske ili neorganske prirode ali je sasvim to nebitno u njegovom funkcionalnom delu koji je fizički u ovom slučaju.

Da bi napravio dobru kočnicu moraš da koristiš tvaron a ne kevlar, jer je debljina tvarona u nanomilimetrima, a što je tanji on ima veću moć apsorbovanja sile, kevlar je deblji i to je razlika, kevlar je predivo od tvarona, zatim treba dodati poliester i keramiku i nešto malo mineralnog vlakna, to bi bili vlaknasti materijali, e sad najbitnije u svemu je dodati korund a to mnogi ne rade, korund ima ulogu kad kočite da se prema pločici ponaša kao šmirgla, ne prema metalu nego da pločicu svaki put išmirgla i da se ne stvori staklasti deo od fenola i onda nema više kočenja.

Najbolje kočnice su azbestne i nisu još prevaziđene. Ja lično retko radim kočnice, jedino za neke građevinske mašine ili za industriju, moja specijalnost su zaptivači. Ali radim i kočnice i ponekad smotam lamelu, vidim da više nema tih motanih lamela, pa za neku dizalicu ili mašinčinu koja traži napor smotam.

[starac vujadin]

Ferodo Formula 300 (danas DS 3000) - fenomalne plocice, jedino sto se brzo trose, ali da je drugacije ne bi valjale

[prolupator]

@Azbest:
Hajde, ako te ne mrzi ... pojasni kako to radis (plocice), zasto ti materijali u tom odnosu i sl. i zanimaju me namotane lamele i sve u tom pravcu ?!
Nabacaj linkove da ne pitam kojesta...
P.S. Ti si retko osposobljena zverka za teh. info...

[dranix]

Na site-ovima proizvodjaca plocica se cesto pominje karbon. U kom vidu se koristi i zasto? Osim sto znamo da teze gori sta je to jos bitno u njegovim osobinama? Konstrukcione osobine ugljenicnih vlakana su jasne ali bas za kocnice... osim ako nije mozda samo "armatura" za ostale komponente u smesi.

[Azbest]

Karbonska vlakna se dobijaju od poliakrilonitrila, to su uprošćeno rečeno dugački nizovi velikih molekula u kojima se stalno ponavljaju akrilnonitrilna jedinica. Ona se praktično izlažu visokom pritisku i temperaturi bez prisustva kiseonika, i dolazi do karbonizacije u kojoj se atomi azota i vodonika istiskuju. Na taj način se dobijaja, naravno ja govorim uprošćeno, karbonsko vlakno koje je sad niz ugljenikovih atoma.

Na svetu je samo par fabrika koje proizvode karbonsko vlakno, ne treba ga mešati sa grafitnim vlaknom, oni su po hemijskom sastavu isti ali je dobijanje i veze između atoma sasvim drugačije.

Karbonsko vlakno se odlikuje izuzetnim mehaničkim osobinama. Služi za proizvodnju kompozitnih materijala, jer ima takozvanu oznaku UT (ultra tenacidi). Praktično ako je u atmosferi bez kiseonika onda je neuništivo, u prisustvu kiseonika počne da oksidiše na 550C i gradi ugljen dioksid. Desilo se da su ga ugradili u jednoj fabrici iako sam im skrenuo pažnju da je ono dobro za svemirske letelice ali da će na tom mestu da ispari. Naravno da me nisu poslušali i ispario im.
Nedostatak karbonskog vlakna je što košta mnogo, jedan kilogram u pletenici sam plaćao 300€, e sad ima takozvani osakaćeni karbon koji se prodaje na tržištu Srbije pa čovek naleteo i pokušao meni da proda, ja mu predložio da mu napravim to bolje kod mene u garaži.

Karbonska vlakna se koriste u kočnicama ali ja nikad nisam imao para da ih kupim i probam ali pretpostavljam da su moćne takve kočnice. U Poljskoj sarađujem sa jednom firmom zove se Frenoplast i oni koriste za proizvodnju nekih frikcija za brze vozove i neke druge delove.

Ja se nadam da osvojim u Srbiji proizvodnju ekstrudiranih kočionih obloga i to bi bio pomak u proizvodnji.

Rado bih vam postavio linkove ali ih nemam, ja vam pišem iz iskustva onog što radim. Mada sad ima velikih firmi koje se bave proizvodnjom komponenti za kočnice i oni vam daju recepture samo da kupujete kod njih.

Motane lamele se razlikuju od livenih jer se predivo od aramida, azbesta ili od nekog CF umotava u krug i dobijate armiranu lamelu ili kao što rade velike svetske firme stavljaju armaturnu mrežu i onda liju masu. Ima slučajeva gde se masa radi na gumarskim dvovaljcima i onda se samo vulkanizuje.

Ja ne umem da objasnim zašto je to bolje to mašinci znaju, ali za teže uslove traže mi takve lamele i ja ih pravim.

[Azbest]

Setio sam se da je jedan profesor Laušević u Srbiji pravio kočnice za avione od kompozita, imao sam tu njegovu knjigu odlična knjiga. Jedan njegov đak iz tima radi sad u Kragujevcu u TPK Šumadiji to je interesantno, Srbi umeju i znaju samo na žalost nemaju mogućnosti.

[dranix]

Da da. Umeju i znaju vec vise desetina godina i NISTA. To je MIT. Rumuni i Bugari ne znaju nista pa su opet daleko napredniji i stalno rastu. Oni IMAJU mogucnosti. Pitam se kako?
Iz svake zemlje ima pojedinaca koji su i vise nego eksperti za specificne oblasti. To samo po sebi zavrsava povremene poslove onoga ko trazi takvu uslugu i tu je nazalost kraj price. Mnoge tehnologije nikada nece postati masovna proizvodnja iz raznoraznih razloga a ne samo cene ili tehnickih komplikacija.
Sto posto sam siguran da je veca fora napraviti hiljade malih stvari nego jednu veliku. Od stare slave se ne zivi dugo.
Takodje mislim da je tehnicko znanje ukupno na nasoj planeti daleko vece nego sto se koristi opet iz raznih strateskih razloga jer nekome to ne odgovara.

[Azbest]

Da da. Umeju i znaju vec vise desetina godina i NISTA. To je MIT. Rumuni i Bugari ne znaju nista pa su opet daleko napredniji i stalno rastu. Oni IMAJU mogucnosti. Pitam se kako?
Iz svake zemlje ima pojedinaca koji su i vise nego eksperti za specificne oblasti. To samo po sebi zavrsava povremene poslove onoga ko trazi takvu uslugu i tu je nazalost kraj price. Mnoge tehnologije nikada nece postati masovna proizvodnja iz raznoraznih razloga a ne samo cene ili tehnickih komplikacija.
Sto posto sam siguran da je veca fora napraviti hiljade malih stvari nego jednu veliku. Od stare slave se ne zivi dugo.
Takodje mislim da je tehnicko znanje ukupno na nasoj planeti daleko vece nego sto se koristi opet iz raznih strateskih razloga jer nekome to ne odgovara.

Mislim da si 100% u pravu, ja govorim o pojedincima a ne o sistemu. Zastava kad je počela da pravi automobile u početku je pravila bolje pa sve lošije i lošije. To samo mi umemeo.
Ali ja se sećam da je kompozitne materijale za kočnice među prvima počeo Srbin da radi, reč je o profesoru Lauševiću.
A danas Srbi i dalje koče vozove sa papučama od sivog liva, a gledao sam ista tehnologija kao profesorova od pre petnest godina, sada je hit za kočnice za voz.
Inače voz je teško zaustaviti zbog velike mase samog voza plus tereta na njemu. prilikom kočenja ogromna energija se oslobađa.

Mene interesuje obzirom da sam "nemetalac", koja korist od pločica ako diskovi nisu od titana ili čelika sa visokim sadržajem kobalta i volframa.

Primera, ja vam uradim pločicu od kompozita i kakva je tu uloga njena na običnom disku?