Jaguar

[Sasha]

JAGUAR XK 120


U vreme ?klasičnog? automobilizma, sportski automobili su predstavljali duh i karakteristike nacije u kojoj su stvoreni, a naročito ličnost svojih tvoraca. Iako potiču iz istih epoha, njihove međusobne razlike i danas su veoma interesantne

[Sasha]

Nekad je jedna od najspecifičnijih automobilskih industrija na svetu, britanska, bila puna pravih automobilskih vrednosti. Bez obzira da li se radilo o brendovima ili o pojedinačnim modelima, na tom ostrvu su se uvek stvarala izuzetna vozila.

Nažalost, mnoge, slavne i poštovane marke, su nestale i odavno zaboravljene, a među preživelim veličinama, firma Jaguar ima zaslužen status legende. Ovakvu etiketu kompanija Sir Williema Layonsa sigurno nije zaslužila dosadnim i neinventivnim automobilima.

Naprotiv, ta vozila su u svoje vreme predstavljala vrhunac performansi, tehnologije i stila. Jedan od nekolicine večnih modela, koji su proslavili ovu marku i pomogli da dostigne status kakav ima danas, je i prelepi sportista XK 120.

Neposredno pred Drugi svetski rat, Jaguar je već stekao ime rastuće kompanije luksuznih limuzina i sportskih modela, koja je imala iza sebe već par dobro kotiranih modela. Za razliku od konkurencije koja je proizvodila izuzetno skupe i do krajnosti specifične automobile, proizvodi Jaguara su uvek bili i dostižni i upotrebljivi bez kompromisa po pitanju luksuza, individualnosti i brzine.

Rat je prekinuo napredak, a njegovim završetkom Sir Lyons je odlučio da nastavi gde je 1940. godine stao.

Iako je Jaguar tokom rata bio fabrika teških bombardera Lancaster, veoma brzo se vratio na proizvodnju vozila i već 1946. godine, prvi primerci novih predratnih modela, stižu do kupaca. Plan je bio da se stvori potpuno nova limuzina sa kojom bi se aktivno učestvovalo na tržištu.

Budući da je razvoj zahtevao nekoliko godina, bio je potreban model koji bi održao pažnju kupaca i finansijski podržao fabriku.

Zbog toga je odlučeno da se na salonu automobila u Birminghemu 1948. godine prikaže prototip Roadstera koji bi bar malo pokrenuo publiku.

Reakcija posetilaca i specijalizovane javnosti je bila neverovatna i službenici Jaguara su primili ogroman broj narudžbina u toku sajma, iako nisu znali da li će se automobi uopšte i proizvoditi.

Videvši da u rukama imaju potencijalni bestseler velikih razmera, Sir Lyons i ekipa su odlučili da odmah počnu sa proizvodnjom.

Sajamski model je imao karoseriju od aluminijuma i mnogo skupih detalja, koji su po prvobitnom planu trebali da ostanu u produkciji. Međutim, kada se video broj već plaćenih automobila, odlučeno je da se karoserije izrađuju od čelika, sve u cilju brže proizvodnje. Ipak, prvih 259 primeraka je imalo retku aluminijumsku oplatu.

Novi model je nazvan XK 120 gde slovo ?X? (experimental) označava prirodu motora, dok broj simbolizuje maksimalnu brzinu u miljama (120 mp/h - 190 km/h).

Naime, reč je o probnom šestocilindarskom motoru koji je stvoren za vreme rata tokom dugih časova noćnog dežurstva na aerodromima.

Zapremina je iznosila 3,4 litra i ovaj agregat se odlikovao rešenjem sa dve bregaste osovine u glavi. Koristio je dva SU karburatora i imao, u ono vreme sjajnih, 160 KS.

Istovremeno, baš taj motor je veoma značajan, jer će posle uspešnog krštenja u ovom modelu tokom sledećih četrdeset godina biti okosnica motorizacije Jaguara, u manje ili više izmenjenom obliku.

[Sasha]

Kao osnova je uzeta skraćena šasija planiranog modela MK VII koja je prekrivena karoserijom sa jednim od najlepših oblika u automobilskom svetu. Kada je prodaja počela, predstavljene su tri verzije: roadster OTC (Open Two Seats) koja je bila više sportska, sa dva mala vetrobrana i bez krova, DHC (Drop Head Coupe) klasičan kabriolet i FHC (Fixed Head Coupe) što je predstavljalo zatvorenu varijantu.

Tržište je odlično reagovalo na novi model Jaguara i odmah je uvršćen među najbolje posleratne sportske automobile. Iako su na prvim primercima komfor i ergonomija bili pomalo zapostavljeni, kupci se nisu bunili i prodaja je bila na visokom nivou i u Evropi i u SAD. Ovo tržište je bili posebno interesantno, jer je donosilo neophodnu dobit, potrebnu da bi se u kriznim pedesetim godinama opstalo na sceni. Baš zbog toga su modeli namenjeni za izvoz imali i opcione automatske menjače i više unutrašnjeg luksuza.

Imajući u vidu sportsku prirodu XK 120, skoro momentalno je počelo njegovo dokazivanje na stazi. U početku je to bilo isključivo u rukama privatnih timova ili pojedinaca pa je tako i ostvarena pobeda na čuvenoj trci Mille Miglia 1950. godine. Međutim, ubrzo nakon toga, Jaguar fabrički priprema ovaj model, modifikuje karoseriju i učestvuje na raznim takmičenjima, između ostalog i na Le Mansu. Ovi automobili su imali snagu od 180 do 210 KS. Ipak, pravi uspesi na ovoj trci dolaze sa modelom D-Type koji je bio direktni derivat XK serije, što već predstavlja posebnu priču.

U svakom slučaju, popularnost i prodaja konstantno rastu i proizvodnja ovog modela pre 1954. godine dostiže 12061 vozila, a te godine se predstavlja sledeća evolucija nazvana XK 140.

Reč je o logičnom nastavku razvoja koji je doneo promene u konstrukciji kao što su drugačiji upravljački mehanizam i ogibljenje. Spolja su vidljivi brojni hromirani detalji i drugačije vetrobransko staklo, na osnovu koga se prepoznaju i razdvajaju različite generacije. Motorizacija je ostala ista (XK motor), ali je bila snažnija i razvijala je 190 KS pri 5500 o/min. Maksimalna brzina se povećala na 140 mp/h (215 km/h) i otuda i ime modela (XK 140).

Sve tri karoserijske opcije su ostale u ponudi, ali se videla lagana tendencija razvoja ka luksuznijoj GT koncepciji umesto čistokrvne sportske, kako je prevashodno zamišljen. To se pre svega vidi u mnogo luksuznijoj opremi i većem komforu, tako da su neki modeli imali čak i dodatna sedišta (veoma tesna i skoro neupotrebljiva) i promovisani su kao četvorosedi.

Prodaja je ostala na zadovoljavajućem nivou i tokom tri godine tržišnog života ove generacije, proizvedeno je 8943 komada. Pored toga, sportski uspesi su se nastavili.

Ipak, Jaguar je nastavio razvoj i 1957. godine predstavio treću i finalnu verziju ovog modela, nazvanu XK 150. Razlog za ovaj potez je i to što su XK modeli počeli polako da zastarevaju i gube pozicije kako na tržištu tako i na stazi. Ovaj model je, po mišljenu mnogih, najlepša evolucija ove loze, ali je i najdalje otišao od početne zamisli konstruktora. Karoserija je blago modifikovana i savremenije zaobljena, a vetrobransko staklo je zakrivljeno i napravljeno iz jednog komada, što je tada bilo veoma moderno.

Ispod karoserije se moglo naći nezavisno ogibljenje, disk kočnice i servo upravljanje kao i novi, jači i veći motor. Radi se o agregatu od 3,8 litara snage od 220 KS do 265KS (verzija XK 150 S) koji je bio derivat već postojećeg 3,4 litarskog pogona koji je ostao u ponudi. Maksimalna brzina je povećana na 230 km/h (150 mp/h) što je i promenilo oznaku.

Međutim, odvojivši se od osnova na kojima je razvijena, ova generacija je postala rasni grand turismo automobil, prikladniji za snobove nego za amaterske trkače. Ipak, ovakva evolucija se ne smatra greškom jer je XK 150 bio superioran automobil u svakom pogledu: mogao je da bude veoma brz i skoro trkački oštar.

U svakom slučaju, kraj dolazi 1960. godine posle 9395 komada ove, poslednje generacije i oko 30000 proizvedenih primeraka svih modela, uključujući i trkačke verzije. Na osnovi ovog automobila, Jaguar je 1961. godine predstavio famozni E-Type koji je jedna od najvećih legendi među sportskim automobilima.

Jaguar XK serije je veoma popularan klasičan automobil, koji je za proteklih 50 godina stekao verne poštovaoce. Kvaliteti kojima se odlikuje su fantastičan dizajn, vrhunska motorizacija, vozna svojstva i ekskluzivnost. S obzirom na relativno veliki broj proizvedenih automobila za ovu klasu vozila, prilično je čest na svetskom tržištu klasičnih automobila. Iako dostižu visoke cene, najtraženiji su rani modeli.

Slavu je stekao kao čest dekor luksuznog životnog stila i tokom pedesetih, za vreme najveće popularnosti, svaka svetski poznata ličnost koja je držala do sebe je morala da poseduje ili bar da se slika u jednom XK modelu.

Vrednost ovog automobila je i to što je promovisao Jaguar i formirao o ovom brendu sliku kakvu danas imamo. Osim toga pomogao je da se preživi jedan težak period koji bi sigurno potopio ovu čuvenu marku. Ovaj model prikazuje celokupnu britansku industriju u najboljem svetlu koja je zbog ovog i njemu sličnih automobila toliko legendarna.

[Sasha]

[Sasha]

Jaguar E-type


Možete zamisliti kako je ovaj automobil djelovao na prolaznike kada je predstavljen daleke 1961. godine. Beskrajno dug prednji dio sa škrgama... svjetla skrivena ispod pleksiglasa ... Jednostavno svemirski.

[Sasha]

Kažu kako je E-type najuzbudljiviji automobil ikada proizveden. Mi nećemo ići toliko daleko, no da je jedan od najkarizmatičnijih automobila na svijetu ? u to nema sumnje. U svakom slučaju uz ovaj se automobil vežu činjenice koje nikako ne možemo preskočiti. Ukratko, E-type je u svoje vrijeme, a to je dragi naši auto freakovi početak 60-ih godina, bio ekstremno brz, nudio je ?killer? styling, naprednu tehnologiju i bio je (nevjerojatno, ali istinito) prilično jeftin.

Racing technology

E-type korijene vuče iz Jaguarovih godina ovjenčanih sportskom slavom. Točnije, 1953. godine legendarni C-type (?C? kao Competition) osvojio je prvo mjesto na utrci svih utrka ? LeMansu. Uskoro se pojavljuje i D-type sa specijalnom ?monocoque? šasijom i diskovima na svim kotačima. Upravo od njega cestovni E-type nasljeđuje najbolje komponente.

Zastrašujuće performanse

Za pogon se brinuo u osnovi isti stroj koji je predstavljen još daleke 1949. u modelu XK 120. Iz šest cilindara obujma 3,8 litara razvijao je 265 KS. Početkom šezdesetih te su brojke spadale u klasu ?super sport extreme?, tj. mogle bi se usporediti s današnjih 500, 600 KS. Ubrzanje do 100 km/h trajalo je samo 7 sekundi, dok je maksimalna brzina iznosila 240 km/h!

E-type je osvajao držanjem ceste

Automobil se proizvodio u dvije različite verzije, kao Roadster i kao Coupe. Godine 1965. obujam je povećan na 4,2 litre, a iste godine nastaje i model coupe 2+2 s kosim krovom i velikim trećim vratima. Stražnja sjedala su u principu bila manje?više provizorna i na njih su se udobno smjestiti mogli samo desetogodišnjaci. Iako je bio zamišljen kao trkaći automobil pravi uspjesi na trkaćim stazama ipak su izostali. E-type je bio tipičan britanski automobil. Iznutra i izvana elegantan, šarmantan i prije svega plemenit. No ipak, on je svojim vlasnicima omogućavao veliku zabavu u vožnji. Upravljački mehanizam je bio vrlo izravan (samo 2,5 okretaja volana) dok je držanje ceste bilo za svaku pohvalu.

Cijena? Prava sitnica! Ne, ne šalimo se...

Svoju veliku popularnost E-type može zahvaliti svim opisanim karakteristikama, no važnu ulogu pri prodaji igrala je i njegova cijena. Automobil je koštao upola manje od konkurentnog Mercedesa 300 SL. Razlog tome bila je tendencija Britanaca da za svoj proizvod ne traže previše novca. Ako je dobar mora biti i dostupan mnogima, bila je njihova filozofija. Posljednja, a ujedno i najpoznatija izvedba E-typea bila je ona iz 1972. s V 12 motorom koji je iz 5,3 litara obujma razvijao 272 KS. Tri godine kasnije E-type odlazi u legendu.

[Sasha]

Proizvodnja: 1961-1975.
Motor: R6, dvije bregaste osovine u glavi
Obujam cm3: 3781
Snaga (kW/KS): 195/265 @ 5500/min
Ubrzanje 0-100 km/h(s): 7,0
Maksimalna brzina (km/h): 240

[Sasha]

XK 120 C


Godine 1949. Jaguar XK 120 je potpuno iznenadio posleratno auto tržište sa svojim potpuno novim futuristickim dizajnom, i motorom od 3.4 litra, 6 cilindra koji je razvijao 160 konjskih snaga. Proizvodjac iz Koventrija je na tržište izbacio automobil koji se izgledom potpuno odvajao od tadašnjeg tržišta, a koji je pak svojom cenom još uvek bio pristupacan ljubiteljima sportskih automobila. Novi Jaguar je ubrzo osvojio sve što se moglo osvojiti, ali William Lyon, vlasnik Jaguara, je ocigledno ciljao na najznacajniju trku sezone, Le Mans. Za ovakvu trku bilo je potebno napraviti specijalno dizajnirani model, a Jaguar je ocigledno bio spreman na to.

Lyon je imao dva osnovna kriterijuma u vodjenju njegove kompanije. Prvi je da cena Jaguara mora da bude uvek ispod cene odgovarajucih konkurenata, dok je drugi kriterijum zahtevao savrsen i prepoznatljiv dizajn. Prvi u nizu, Jaguar XK 120, je sigurno uspeo da ispuni oba kriterijuma, i ne samo to, nego i ostavi svoje konkurente daleko iza sebe. Nova verzija, Jaguar XK 120 C, morao je da ispuni iste kriterijume i naravno, uspeo je u tome.

[Sasha]

Model namenjen za trke je imao sve one karakteristike za brzu i zahtevnu vožnju na trkama. Imao je gume za trke, manji prednji deo, manju težinu i bolju kontrolu pri vecim brzinama. Snažniji motor je napravljen kombinacijom raznih inovacija. Svakako najvažnija inovacija je bila novi Weber karburator koji je prvi put korišcen na Le Manu 1953. godine. U poslednjih cetiri decenija vlasnici ranijih modela C klase su mahom starije SU karburatore zamenili Weber karburatorima.



Kocnice i pregrejavanje motora su bili glavni nedeostaci ovog automobila, inace kriticne stvari u trkama na duge staze kakva je bila La Mans. Ubrzo je Jaguar uspeo da savlada i ove prepreke napravivši lakšu karoseriju, i samim tim smanjio pritisak na kocnice, dok je boljim oblikovanjem karoserije uspeo da poveca hladjenje motora. Ubrzo su razvijene i nove disk kocnice koje su sa ostalim promenama ugradjene u model iz 1953. godine. Na kraju Lyonovog mandata C klasa je postigla sve ono što se i ocekivalo od nje. Automobil je imao izvarendan dizajn, snagu i kontrolu a uz to i primamljivu cenu. Jedini problem su pravile vremenske nepogode zbog nedostatka zaštite za takve uslove. U ovom periodu Malcom Sayer, vodeci Jaguarov dizajner, uspeo je da smanji otpor vazduha za citavih 20%, što je dodatno povecalo snagu i kontrolu automobila.

[Sasha]

Tadašnja cena od $5000 americkih dolara je bila prava sitnica za auto takvih perfomansi i izgleda, a kako ce se kasnije i ispostaviti, možda i najbolja investicija koju je neko mogao da ucini. Naime, danas ovaj auto vredi preko pola miliona dolara, ako uopšte i možete da ga nadjete na tržištu.

U periodu od 1951. do 1953. godine proizvedeno je 53 automobila, od kojih su verovatno 11 bili "ex-trkaci" na Le Manu. Od ovih 53 samo njih 6 su bili oni koji su napravljeni sa lakšom karoserijom. Iako je bio dosta lagan i podložan lakim "povredama" karoserije ovaj Jaguar je ipak vožen i na normalnim putevima, a ne samo na trkckim stazama. Mada morate priznati da vožnja ovakvog automobila u ono vreme je bila prava atrakcija i doživljaj jer niste ni mogli da vidite nešto približno bilo gde na putevima širom sveta.



Sledeca generacija Jaguara je proizvedena u periodu od 1954. do 1957. godine kada su proizvedena 62 automobila D klase. Ukupno 17 od ovih 62 su bili korišceni za trke. Mnogo manji i nekih 100kg lakši nego li rodjak iz C klase, Jaguar iz D klase uspeo je da ponovi isti uspeh i još jednom ispuni snove Williama Lyona - osvajanje Le Mana. Posle osvajanja drugog mesta iza Ferarija 1954., Jaguar iz D klase uspeo je da osvoji pobede 1955., 1956. i 1957. godine, to jest u totalu 5 pobeda za Jaguar u toj deceniji.

[Sasha]

D klasa

Jos od tridesetih godina 20. veka linija izmedju Jaguarovih trkackih automobila i onih namenjenih sirokom trzistu je bila veoma tanka. Cuveni posleratni modeli XK 120, XK 140, XK 150 i kasnije XK E model, su bili podjednako namenjeni za obicne kupce i za trkacke staze.

Jaguari D klase iz 1954-56, su planski konstruisani za cuvenu LeMans trku. Iako ih je pobednicka zastava zobisla prve sezone, sezone 1955 i 1956 Jaguar je jednostavno dominirao, dok je 1957 godine 5 privatno sponzorisanih Jaguara D klase zauzelo prva 4 mesta i jedno 6 mesto.D klasa je dominirala i na ostalim trkama ovih sezona, dok je Jaguar postao sinonim za trkacke automobile.

Ali ova prica nije zapravo o trkackim automobilima i njihovim uspesima, vec o onim rucno pravljenim Jaguarima D klase koje su vozili dobrostojeci pojedinci u periodu izmedju 1955 do 1957. Svi ovi automobili su bili skoro isti sa onim koji su se koristili na trkackim stazama, i uz to su bili sastavljani zajedno sa MK VII i XK 140 modelima.

[Sasha]

D klasa je zvanicno predstavljena 1954 godine, i kada se malo bolje razmisli to je zapravo bila velika magnezijumska tuba sa odredjenim otvorima za vozaca. Prepoznatljivi dizajn je dosao kao ideja Malcoma Sayera i Sir Williama Lyonsa, Jaguarovog osnivaca i glavnog dizajnera. Originalni D model je krasila dosta komplikovana struktura koju je cinilo motor i prednje nezavisno vesanje koji su bili povezani aluminijumskom vezom. Tu je takodje i bilo komplikovao zadnje vesanje, zatim razni sistemi koji su sprecavali lateralno kretanje. Pored svih ovih stvarcica jedva su smestena dva rezervoara(tot. kapc. 150 litara) koji su se nalazili u zadnjem delu.



Posto su u narednom periodu konstruktori uvideli da magnezijum nije pravi izbor za sasiju, svi naredni modeli su imali metalnu sasiju koja je bila mnogo zahvalnija za popravku od prethodne magnezijumske. Ove promene su primenjene na medele iz 1955-56. D klasa je takodje dobila promenu kada je u pitanju bio i polozaj motora. Naime, novi motori su bili za par stepeni pomereni na desnu stranu, dok su vec stari oprobani karburatori Weber klase takodje morali biti pomereni i podeseni u odnosu na novi polozaj motora. U originalu motori D klase su postizali 250 konjskih snaga pri 5700 obrtaja u minuti. Da bi se kontrolisala ova snaga motora moralo se uciniti nesto i sa kvacilom. Tu je takodje promenjen i menjac, tako da je D klasa imala novi 4 stepeni menjac. Tu su takodje i dodati Dunlop disk kocnice, jedne od prvih koje su bile uspesno primenjene u evropskim trkackim automobilima. Kasnije, tacnije tokom 1955 godine, proizvodjac je uspeo da poveca snagu motora na 270 konjskih snaga pri 6000 obrtaja u minuti, ali je serijska proizvodnja ostala na 250 konjskih snaga, s tim sto je par vlasnika kasnije promenilo i usavrsilo svoje motore do 270.

[Sasha]

Sto se tice komforta,sve sem sedista i prednjeg stakla, bilo je podredjeno dobrim performasama automobila. Pored svih satova, nije postojao sat za merenje nivoa benzina, dok je rucna kocnica bila ustvari jedna dugacka sipka koja je samo virila iz poda. Posto nije bilo izolacije izmedju motora i mesta za vozaca, vozac je vrlo dobro osecao sve ono sto se desavala u automobilu. Takodje zbog nedostatka auspuha, zvuk je bio nepodnosljivo snazan.



Jaguari D klase, iako malobrojni, postali su takoreci most izmedju XK 150 i XK E klase, jedne od najuspesnijih i najpoznatijih klasa sportskih automobila ikada napravljenih. Pored svega D klasa je dokazala da trkacki automobili mogu da postanu samo bolji i bolji, i nista vise.

[Sasha]

Jaguar Type D (1958)

[Sasha]

Jaguar Type E (1961)