Mini Morris,MG

[Sasha]

Mini Morris


Ovaj automobil jedna je od najdragocjenijih ikona kojom se može podičiti povijest, ne samo rada British Motor Corporationa, već cijele engleske te svjetske autoindustrije, baš kao što je i dokaz da ljubav prema vlastitom vozilu ponekad zaista nema granica

[Sasha]

Nakon trećeg uzastopnog padanja ispita iz matematike mladi student Alec Issigonis vjerojatno se upitao hoće li ga ikada položiti te ima li njegova nazočnost na Battersea Technical Collegeu uopće smisla. Na svu sreću, na diplomu nije morao još dugo čekati, a Alec je svoju neospornu želju za dokazivanjem iskazao nešto kasnije, i to u obliku automobila kojim je dokazao da je sve ono, za što su mu svi govorili da je nemoguće, zapravo - moguće. Kako u automobil dužine minijaturnih 310 centimetara smjestiti četvero odraslih osoba, ostaviti mjesta za prtljažnik, te pritom naći mjesta i za motor koji bi ga trebao pokretati, bio je težak zadatak za Sir Issigonisa. Ipak, on nije bio poput ostalih konstruktora toga doba koji su pucali na sigurno, već je hrabro svoju ideju preslikao na ploču. Tako je godine 1959. nastao jedan od najgenijalnijih automobila ikad konstruiranih - legendarni Mini. Prvi serijski modeli nosili su nazive Austin Seven i Morris Mini Minor, a pokretao ih je motor od 848 cm3 snage 34 konja pri 5.500 o/min. Karoserija je bila izrazito ravnih linija, što je i bio razlog uspjeha ovog koncepta, ali je danak ipak platio prtljažnik, čijih je 116 litara obujma ipak premalo za bilo kakve kofere, no zato je bio idealan kao pretinac za rukavice ili sunčane naočale. Posebno simpatičan detalj bili su minijaturni 10-colni kotači na kojima su 630 kg teški Miniji prevaljivali na stotine tisuće kilometara. Maksimalna brzina ovog pravog malog čuda iznosila je 115 km/h, a do stotke je dolazio za pola minute, dok je u automobil bilo moguće natočiti najviše 34 litre goriva, što je bilo dostatno za petstotinjak kilometara autonomije. Pred kraj proizvodnje u Minija je ugrađivan moderniji, jednolitreni motor od 42 KS, pa mu je krajnja brzina narasla na 132 km/h, ubrzanje do stotke skraćeno na 18,7 s, a potrošnja pala ispod 6 l/100 km. Sama vožnja u Miniju ne bi se baš mogla nazvati najudobnijom. Ovjes je izrazito krut, što najbolje osjećaju pojedine kosti u tijelu, na primjer rebra. Zato je držanje ceste zato fantastično, a brzi ulasci u oštrije zavoje ne predstavljaju mu gotovo nikakav problem. Automobil je kao stvoren za istinski užitak u pravoj vožnji, dok su neki drugi elementi, ili u drugom planu, ili ih uopće niti nije bilo. Instrument-ploča u principu se sastojala od brzinomjera s mjeračem količine goriva te prekidača čiji se broj može izbrojati prstima jedne ruke, a kvake na vratima za prve su modele bile nepoznanica.

[Sasha]

Kasnije su u proizvodnju ušli i modeli sa skupljim paketima opreme, kao što je koža, drvo, klima, elektronika i kvake, ali je cijena tada vrtoglavo narasla. Zanimljivo je da je brzinomjer bio postavljen u središnji dio konzole, što je za većinu automobila i dan-danas nepojmljivo. Ipak, broj novih konceptnih vozila koja viđamo na recentnim auto-izložbama, a koriste upravo to rješenje, iz dana u dan sve je veći. U svojoj dugoj povijesti Mini se može pohvaliti i značajnim sportskim rezultatima od kojih se posebno ističe osvajanje Rallyja Monte Carla 1964, 1965. i 1967. godine. Za ove uspjehe najzaslužniji je bio John Cooper koji je s podosta prepravki na automobilu pojačao snagu motora, prvo na 55, a zatim i na 70 KS, što je bilo dovoljno da se automobil prodaje pod njegovim imenom - Mini Cooper. \"John Cooper mi je platio da vozim, ali - nije morao!\" - bile su riječi Johna Rhodesa, vozača Minija na rallyju. Cooper je, pak, bio puno realniji po tom pitanju; potpisao je ugovor koji mu garantira zaradu od svakog pojedinačnog modela s imenom Cooper, što se ispostavilo vrlo mudrim poslovnim potezom. Osim raznih imena pod kojima se prodavao, Mini se izrađivao i u nekoliko karoserijskih varijanti; karavan i pick-up bili su namijenjeni svima koji ipak žele prevesti barem nešto robe, a pritom ne žele voziti ništa osim svog ljubimca Minija, dok je prekrasan kabriolet bio i ostao prestižni model za kupce s najdubljim džepom. Sir Alec Issigonis svojim je dizajnerskim remek-djelom inicirao pravu Minimaniju šezdesetih godina, pa su mnogi muškarci mogli ugodno odmarati oči na ženskim mini suknjama, te svemu naniže vidljivom. Svojevrsna Minimanija traje i danas, ako imate dovoljno novaca i ako ste velik zaljubljenik u najveću najmanju automobilsku legendu ikad serijski proizvedenu. Ukoliko želite postati Minimanijak, samo obucite majicu i košulju sa znakom Minija, pišite i pripaljujte olovkom i upaljačem s Minijevim logom. Švicarski nožić ili pak brijači set za muškarca sa znakom Minija bit će, pak, idealan poklon nekome koga volite barem približno jednako kao što on voli svoj automobil. Svi oni koji se odluče pokupovati sami sebi sve navedene i ine proizvode dokaz su da ljubav prema vlastitom vozilu ponekad zaista nema granica. Pogotovo ako se on zove Mini. Mini je vjerojatno jedna od najdragocjenijih ikona kojom se može podičiti povijest, ne samo rada British Motor Corporationa, već i cijele engleske te svjetske autoindustrije. To je samo potvrdio izbor za automobil stoljeća, gdje je ovaj patuljasti autić završio na visokom drugom mjestu, dok su ga još 1996, na sličnom izboru čitaoci britanskog lista Autocar Magazine postavili na najviše prijestolje. Upravo kao i nova Buba, novodizajnirani će Mini biti daleko od nekad radnicima namijenjenog narodnog vozila. Sada su njegova ciljna skupina dobrostojeći poslovni ljudi koji su se nekad u svojim studentskim danima vozili upravo u njemu, baš kao i svi oni čija je prošlost na neki, samo njima poznat sentimentalni način vezana upravo uz automobil koji je jednom zauvijek svima dokazao da veličina ponekad zaista nije bitna. Pogotovo ako je u pitanju Mini.

[Sasha]

[Sasha]

MG B



Tokom godina, britanska auto-industrija konstantno je zračila individualnošću i specifičnim stilom, bez obzira da li se radilo o ekstravagantnim i luksuznim modelima ili automobilima za široke narodne mase

[Sasha]

U takvom okruženju, pored specifičnih automobilskih brendova, razvile su se i interesantne klase vozila koje su imale manje ili više uspeha u svetu. Najpoznatija endemska kategorija automobila koja je rođena na ostrvu su sigurno roadsteri. Ovaj naziv označava male, otvorene, sportske dvosede, ne preterano velike cene, kvalitetnih voznih svojstava, spartanske unutrašnjosti i neodoljivog šarma, koji su postali zaštitni znak engleske auto-industrije i predmet želja mnogih ljubitelja širom sveta. U mnoštvu modela i marki koje su ih pravile, ističe se MG (Morris Garages), fabrika koja je svojim roadsterima praktično stvorila ovu klasu, a modelom MG B i modernu istoriju automobilizma.

MG kao brend postoji od dvadesetih godina prošlog veka, konkretno od 1923., ali zbog konkurencije mnogih sličnih fabrika, nije postojala šira afirmacija ove firme. Posle Drugog svetskog rata, sticajem okolnosti, ovo ime postaje mnogo poznatije i vezuje se za proizvodnju malih kabrioleta, roadstera. Naime, veliki broj savezničkih, pogotovo američkih vojnika koji su bili stacionirani u Velikoj Britaniji zavoleo je predratne modele TC i TD, a posle demobilizacije, skoro svi su odlučili da svoje automobile transportuju kući, tako da, kada je 1955. godine predstavljen model MG A, tržište sa obe strane okeana bilo je dobro upoznato sa fabrikom.

Početkom šezdesetih godina počinje razvoj novog modela koji je trebao da bude prvi potpuno novi MG posle dugo godina. Stoga su se dizajneri i konstruktori potrudili da predstave modernu koncepciju. Naime, automobil je imao samonoseću karoseriju i takozvanu ?box? konstrukciju, što znači da je motorski prostor napravljen kao jedna, kabina kao druga, a prtljažnik sa zadnjim vešanjem kao treća ?kutija?. Ovakav dizajn je omogućio izuzetno veliku čvrstinu automobila koja kod roadstera nikada nije bila jača strana. Iako je novi MG B bio kraći od prethodnika, prostor za putnike je bio nešto veći, a vozač je uživao u punoj instrumentaciji. Krov je bio platneni i sklapao se, naravno, ručno iza sedišta. Pogon je predstavljao već poznati četvorocilindarski motor od 1789 ccm koji je razvijao solidnih 94 KS. Snaga se prenosila na zadnje točkove preko manuelnog menjača sa četiri brzine.

Sve to je pokriveno karoserijom koja je svojim izgledom nedvosmisleno pokazivala koje je poreklo automobila. Dosta hroma, žičani točkovi i dizajnerski oblici koji su podsećali na skoro sve britanske klasike do tog trenutka, stvorili su skladnu celinu.

Automobil je zvanično predstavljen 1962. godine i odmah je naišao na odličan odziv tržišta, kako u domovini tako i u Evropi i u Americi gde je ova marka godinama bila sinonim za mali kabriolet engleske produkcije. Godine 1964. kupcima se nudi više dodatne opreme i elemenata luksuza u kabini. Sledeće godine, MG iznenađuje auto-svet predstavljanjem interesantnog modela MG B GT, odnosno kupe verzije. U osnovi, automobil je bio isti, ali je vetrobransko staklo bilo više, što je nagoveštavalo višu liniju krova koja se završavala trećim vratima. Ovaj neuobičajen koncept pokazao se veoma praktičnim jer je postalo moguće montirati i zadnja sedišta, sa veoma skučenim prostorom, a prtljažnik je malo povećan. Tehnički, automobil nije modifikovan i prodaja je dobro startovala mada su roadsteri i dalje činili glavnicu proizvedenih primeraka.

Godine 1967. predstavljena je nova serija nazvana Mk II. Oba modela, kupe i kabrio, neznatno su modernizovana uz blago poboljšan menjač i opciju automatske transmisije i svetlo za vožnju unazad koje je montirano na zadnjem braniku i samo vešti poznavaoci mogu da na prvi pogled prepoznaju razliku.

[Sasha]

Međutim, za MG ova godina je važnija zbog predstavljanja modela C koji je predstavljao mišićavu i sportsku verziju koja je uz minimalne modifikacije mogla da se takmiči. Novi model se isporučivao u obe karoserijske varijante i prepoznaje se po malo širim blatobranima i haubi sa ispupčenjima koja su bila neophodna da bi se novi motor smestio. Taj novi agregat je bio šestocilindarski redni, zapremine 2912 ccm i snage 150 KS (u trkačkom trimu, oko 25 KS više). Ovaj model je bio začet da bi se pomogli trkački napori fabrike i brojnih pojedinaca kao i da bi se predstavila adekvatna zamena za Austin--Healey 3000 koji je dugo bio najbolji ?power roadster? na tržištu.

No, specijalizovana štampa nije volela automobil i uočeni nedostaci, kao slabo ubrzanje i loša stabilnost, bili su presudni. Posle samo dve godine proizvodnje, 1969. MG C je povučen iz prodaje. Dodatni razlog za ovaj potez bio je i taj što je fabrika MG postala deo velike British Leyland korporacije, koja je bila zainteresovana samo za profit koji ovaj model, nažalost, nije donosio.

U to vreme, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, proizvodnja standardnog MG B modela dostiže vrhunac. Automobil je bio opšte prihvaćen, pogotovo od strane hipi generacije, sa obe strane okeana i odlično prodavan. Može se reći da je ovaj MG jedan od esencijalnih britanskih automobila šezdesetih godina, koji ravnopravno stoji uz veličine kao što su Mini Moris ili Jaguar E-Type.

Sledeća važna godina u istoriji ovog modela je 1973. Naime, te godine je javnosti prezentovana još jedna interesantna evolucija, nazvana MG B GT V8. Novi model je imao V8 agregat od 3532 ccm i od 137 do 140 KS. Uprava kompanije je uvidela prednosti ?života? u velikoj korporaciji, tako da su iskoristili poznati V8 motor Rovera (u osnovi, to je bio eksperimentalni agregat Buicka iz šezdesetih), koji se ugrađivao i u prvi Range Rover. Novi pogon se pokazao kao odlično rešenje jer je bio skoro ceo od aluminijuma, veoma lak, čak lakši od početnog četvorocilindarskog motora. Uz veliki obrtni moment, miran rad i sasvim dovoljnu snagu, MG B GT V8 je zaista i bio Grand Tourismo automobil. Prodaja je momentalno skočila iako je novi model bio dostupan samo kao kupe, a kupci su bili izuzetno zadovoljni. Čudno je i do danas nejasno zašto samo ova verzija nikada nije izvožena u SAD iako bi tamo nesumnjivo imala veliku publiku.

Sledeće godine, na scenu stupa treća generacija i prvi ozbiljniji redizajn. Imajući u vidu sve agresivnije sigurnosne propise na svetskom tržištu, MG biva primoran da na sve modele, počev od 1974. montira crne plastične branike koji su morali da izdrže udar od 7 km/h. To utiče na dizajn prednjeg i zadnjeg dela i ova prilika je iskorišćena da se modernizuje enterijer i ponuda dodatne opreme. Ovaj poslednji period razvoja modela poznat je pod nazivom ?era gumenih branika?. Dve godine kasnije, 1976, iz ponude se povlači MG B GT V8. Ova, pomalo nerazumna, odluka kompanije bila je objašnjena nedostatkom motora i naftnom krizom, jer je V8 ipak bio solidan potrošač. Ono što je najčudnije je to što je u trenutku povlačenja GT V8 bio sasvim dobro prodavan automobil.

U svakom slučaju, kraj je bio na vidiku i u kasnim sedamdesetim ovaj model je polako popuštao na tržištu. Poslednji primerci proizvedeni su 1980. godine, a ubrzo zatim, MG kao marka je ugašen.

Ukupan broj proizvedenih primeraka je 512.243 komada od kojih je jedan broj bio i na našim ulicama. I danas je dosta nejasno zašto je British Leyland svesno gušio ovaj model i propast fabrike se vezuje samo za loš menadžment.

Osim na ulici, MG B je bio čest i na stazama i relijima širom sveta. Adekvatna konstrukcija, prihvatljiva cena i uvek pristojne performanse činile su ga omiljenim trkačkim automobilom mnogih privatnih timova sa obe strane okeana. Ovaj model je čak pobedio u klasi na Reliju Monte Carlo i bio je stalan gost na Sebringu, Le Mansu i ostalim čuvenim trkalištima.

Danas je MG B, u svim verzijama, veoma omiljen old-tajmer koji za malo novca pruža mnogo uživanja i realne upotrebljivosti. U svetu su česti klubovi koji okupljaju vlasnike ovog automobila, a zbog velike proizvodnje i omiljenosti, širom planete, delovi, informacije i iskustva nisu teška za nalaženje. Kod nas ih je, kao što je već rečeno, bilo dosta, a nekoliko dobro očuvanih primeraka je i dalje u upotrebi. Bila bi prava šteta kada u našoj automobilskoj riznici ne bi imali najtipičniji engleski roadster koji i danas, podjednako snažno, pleni svojim oblikom, duhom i šarmom.

[Sasha]

[Sasha]

MG A 1600 Mk II Cabriolet (1961)

[Sasha]

[Sasha]

[Sasha]

MG C Cabriolet (1967)

[Sasha]

[Sasha]

MG Midget mk 2 cabriolet (1966)

[Sasha]