CADILLAC

[Sasha]

U septembru 1902. godine kroz kapiju fabrike u Detroitu prošao je prvi Cadillac, tzv. Model A. Danas ova severnoamerička marka automobila spada u najpoznatije u svetu. Tokom godina Cadillac se ustoličio kao simbol stila, elegancije i upečatljivog američkog dizajna, ali i kao promoter inovativnih tehničkih rešenja i kreativnih koncept - vozila.

[Sasha]

Sve je počelo kada je propala jedna od prvobitnih firmi Henry Ford-a. Ford-ovi akcionari su pozvali vodećeg Ford-ovog inženjera Henry Leland-a da pregleda i klasifikuje aktivu propale firme. Radeći taj posao, Leland je došao do zanimljive ideje da na šasiju poslednjeg Fordovog modela stavi jednocilindrični motor koji je proizvodio Oldsmobile. Ova kombinacija se pokazala kao dobra, pa je iz nje, nešto kasnije, nastao uspešan model automobila. Ohrabreni ovim uspehom, Leland i raniji Ford-ovi akcionari formirali su firmu Cadillac Automobile Co. U menđuvremenu je i Henry Ford, kome je u početku nedostajao poslovni uspeh, pokrenuo novu automobilsku kompaniju koja je konačno proradila i razvila se u giganta automobilske industrije. Ford i Cadillac iz 1903. godine bili su vrlo slični, s obzirom da su imali istu osnovu. Prvi Cadillac je koštao 850 US$ i predstavljen je 1903. godine na Njujorškom auto salonu. U toku prve nedelje salona pristiglo je čak 2286 porudžbina, tako da je Cadillac u prvoj godini rada lako dostigao proizvodnju od 2500 komada, što je za ono vreme bio ogroman uspeh. Već 1905. godine startuje i novi Cadillac sa četvorocilindričnim motorom koji je koštao 2800 US$. Henry Leland je bio vrlo pedantan inženjer sa odličnim smislom za organizaciju proizvodnje. Vrlo dobro je razumeo šta za serijsku proizvodnju znači tačnost mašinske obrade.


Zato je 1907. godine nabavio vrlo precizne merne instrumente koje je koristio u kontroli proizvodnje, što mu je omogućilo da postigne visoku tačnost mašinske obrade. Takođe, znatno je unapredio organizaciju i postupke ukupne kontrole velikoserijske proizvodnje, što je rezultiralo visokim kvalitetom proizvoda. Za ovaj inovativni pristup Cadillac je 1908. godine dobio priznanje Thomas Dewar Trophy koje je dodeljivao Royal Automobile Club iz Londona za najvažnije dostignuće u automobilskoj tehnologiji. Za demonstraciju, tri Cadillac-a su rastavljena na sastavne delove, a potom su od izmešanih delova ponovo sastavljena vozila koja su funkcionisala bez teškoća. To je za ono vreme bio neverovatan uspeh koji je firmi doneo veliki prestiž.

[Sasha]

1909. godine firmu Cadillac je otkupio General Motors (GM) ali je zadržano ime već tada renomirane marke. Henry Leland je postavljen za predsednika kompanije, čime mu je omogućeno da i dalje ostvaruje znatan uticaj na pristup u razvoju novih modela. Leland-ov inovativni duh doprineo je da Cadillac nastavi da prednjači u brzini primene novih tehničkih rešenja.


Tako je 1911. Cadillac prvi uveo u komercijalnu upotrebu elektrostarter koji je za firmu Delco razvio Charles Kettering. Time je praktično rešen problem startovanja vozilskih motora, koji je do tada predstavljao veliko ograničenje u ekspanziji motornih vozila. Elektrostarter je Cadillac-u doneo još jedano priznanje Dewar Trophy, a auto-industrija je munjevito reagovala u primeni sličnih rešenja. U narednim godinama firma je i dalje lansirala uspešne modele. Ipak, Henry Leland je 1918. godine napustio Cadillac i osnovao novu firmu Lincoln koja je Cadillac-u vrlo brzo postala najozbiljniji konkurent. Intersantno je da je Lincoln vrlo brzo, već 1923. godine, bio kupljen ali ovaj put od strane Henry Ford-a. Tako je Leland zatvorio pun krug od Ford-a, preko Cadillac-a, General Motors-a, Lincoln-a do Ford-a. Iako je Leland napustio Cadillac, njegov način razmišljanja ostao je i dalje prisutan, tako da je firma nastavila da aktivno prati novine u tehnici. Cadillac je među prvima razvio V motor na kojem je na kolenastom vratilu primenio kontra-tegove, čime je postignut izuzetno miran rad motora. S obzirom da se radilo o V8 motoru, a kasnije i o V16 motoru, Cadillac je raspolagao vrlo snažnim pogonskim agregatima. 1928. godine uvedena je još jedna novina - sinhronizovani manuelni menjač, što je u ono vreme bilo vrlo napredno. Tako su stvoreni uslovi da Cadillac ¨napadne¨ visoku klasu potencijalnih kupaca kod koje su se tada već ustoličili Packard, Rolls-Royce i dr. S obzirom da se radilo o autentičnom amerčkom vozilu, čiji je spoljašnji dizajn već tada bio raskošniji i glamurozniji u odnosu na evropske modele, bilo je prirodno da upravo Cadillac postane jedan od najvažnijih simbola ¨američkog sna¨. Ovakav pristup potencijalnim kupcima postavio je mnoge nove tehničke zahteve koji su se odnosili na povećanje udobnosti putnika i na spoljašnjost vozila. Tako je, na primer, Cadillac 1933. godine među prvima počeo da koristi prinudnu ventilaciju vozačke kabine, a 1934. godine uveo je u serijsku proizvodnju tzv. kupolni krov, zahvaljujući čemu su dizajneri mogli da ostvare mnoga atraktivnija rešenja spoljašnjosti vozila.

[Sasha]

Ipak, i pored nesumljivog napretka u dizajnu i komforu, pogonska grupa je i dalje ostala u centru pažnje Cadillac-ovih inženjera. Prvobitni motor V16 je, u vreme kada se pojavio, 1930. godine, sa svojih 165 KS bio najsnažniji motor u Americi. Zatim je nešto kasnije usledio i ¨skraćeni¨ motor V12, nastao na bazi perthodnog. Interesantno je da su ovi motori imali viseće ventile, što je tada bilo retko, a takođe su imali i pionirsku varijanu hidrauličkih podizača. Već 1938. godine Cadillac izbacuje potpuno novi V16 motor koji se ugrađuje u Coupe 60 Special, a zatim i u modele koji će slediti kasnije. Iako je proizveden u relativno maloj seriji, Coupe 60 Special je bio neka vrsta prekretnice u dizajnu američkih vozila. Izgledom je podsećao na veliku lađu, a velika ovalna krila stvarala su utisak da se vozilo kreće kroz talase. Nestvarnom utisku doprinosili su i naglašeni hromirani ramovi prozora. Svi naredni modeli Cadillac-a imali su naglašenu zaobljenu i hromiranu masku hladnjaka koja je sve do današnjih dana zadržana kao znak raspoznavanja.
Još jedan od kurioziteta je i to da je Cadillacov V8 motor sa GM-ovim poluautomatskim menjačem Hydramatic u II svetskom ratu korišćen za pogon američkog tenka M28. Cadillac je ovu pogonsku grupu već od 1941. godine nudio u serijskim automobilima. Godine eksploatacije u ratnim uslovima učinile su da GM i Cadillac unaprede ovo rešenje, tako da je Hydramatic godinama ostao simbol za pouzdanu i robusnu transmisiju.
Cadillac-ovi modeli iz pedesetih godina prošlog veka predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata Rock 'n Roll ikonografije. Malo je poznato da je upravo Cadillac 1948. godine izbacio prvi model sa karakterističnim repovima iznad zadnjih farova. Ovaj dizajnerski trik bio je odlično prihvaćen među kupcima, pa su ubrzo svi američki proizvođači počeli da se utrkuju u tome čija će limuzina imati lepše i veće repove. Naravno preterivalo se i u obilju hromiranih detalja i u kontrasnom bojenju krila i krova u odnosu na ostali deo karoserije, što je takođe Cadillac uveo u modu.

[Sasha]

U narednim godinama Cadillac je, pored glamurozne spoljašnjosti, nudio vrlo snažne motore i to uglavnom V8. Transmisija je bila dobra i robusnam a svaki model je donosio i po neko novo tehničko rešenje. Kulminacija je dostignuta sa modelima serije Eldorado čiji rodonačelnik potiče iz 1953.godine i modelima Seville od kojih je prvi startovao 1976. godine.


Šesdesetih i sedamdesetih godina Cadillac je bio najvažniji statusni simbol američke novobogataške klase. Kao da su glamurozni izgled i XXL format vozila imali za cilj da sakriju tragove koji vode do vlasnikovog pravog porekla. Parkinzi velikih kockarnica u Las Vegasu pretvoreni su u prave ergele blistavih Cadillaca, Holywood-ske, sportske i rock zvezde su se razmetale Cadillac-ima neobičnih boja, dok su mafijaški bosovi preferirali crne limuzine sa dodatno zatamnjenim staklima. Paradoksalno je da je novostečeni imidž Cadillac-a umnogome doprineo da evropski proizvođači, kao što su BMW i Merzedes, i nešto manje Volvo, postanu statusni simboli američke yuppie generacije iz osamdesetih i devedesetih.

[Sasha]

Nova, obrazovana i bogata klijentela dala je prednost evropskoj rafiniranosti u odnosu na glamur i razmetljivost koju je nudio Cadillac. Ova situacija je bila snažan podsticaj Cadillac-ovim dizajnerima da se vrate prvobitnim idejama i ¨smire¨ spoljašnjost vozila. Tako su Cadillac-ovi modeli devedesetih dobili diskretniju spoljašnjost, što im je vratilo izvornu eleganciju. Cadillac je počeo mnogo više da liči na evropska vozila, ali je zadržao tipično američki koncept snažnog, ali predimenzionisanog motora. Kao rezultat nove filozofije firme, 1992. godine nastao je model Seville STS, koji je predstavljao svojevrstan come back na američko tržište.
I pored povremenih stagnacija, Cadillac nikada nije prestao da bude popularan. Generacije Amerikanaca su stasale uz mit o Cadillac-u, tako da je on postao neka vrsta nacionalne institucije. A kad nešto postane nacionalna institucija, onda je automatski ¨osuđeno¨ da traje. Novonajavljeni roadster Evoque, kao i najnoviji modeli sa slavnim imenima Seville, De Ville, CTS i terenac Escalade bi trebali to i da dokažu.

[Sasha]

CADILLAC ELDORADO



Po legendi, El Dorado je mitska zemlja neviđenog bogatstva skrivena u bespućima Južne Amerike, a priča o ovom području naterala je bezbrojne istraživače da zarone u dubinu prašume i započnu poduhvat posle koga se samo mali broj vratio živ i to, naravno, praznih ruku

[Sasha]

Znajući to, postavlja se pitanje da li postoji bolje ime za seriju vrhunskih kupea i kabrioleta Cadillaca, koji još od ranih pedesetih godina prošlog veka predstavljaju ?obećanu zemlju? na automobilskoj planeti?

Ime Eldorado u nomenklaturi Cadillaca postoji još od 1953. i u početku je predstavljalo najviši i najluksuzniji nivo opreme da bi 1955. godine postalo oznaka za poseban model. Tokom istorije pod ovim imenom proizvedene su, u svakom pogledu, superiorne mašine i iz tog niza se nesumnjivo izdvaja model iz 1959. godine, kao ultimativna ilustracija jednog vremena, jedne industrije i jednog razmišljanja koje je danas veoma interesantno.

Tih (50-ih i 60-ih) godina, američka automobilska industrija bila je poznata po tome da su svi proizvođači, koji su držali do sebe, izbacivali nove modele svake nove sezone. To konkretno znači da se mehanika i enterijer jednog automobila nije drastično menjao po 5 do 6 godina, ali je svake sezine karoserija bila nova i drugačijeg (ponekad totalno) izgleda. U praksi je takav tempo, koji je danas nezamisliv, bio veoma interesantan i šarolik i omogućavao je brzu evoluciju dizajna i veliku slobodu kreiranja, imajući u vidu da, ako se publici ne dopadne izgled karoserije, već sledeće godine greška može biti ispravljena. Sa druge strane, današnjim poznavaocima je maksimalno otežan posao zbog mnoštva ?lica? koje treba zapamtiti i prepoznati. Doduše, događalo se da uspele kreacije na tržištu provedu i po 2 do 3 godine sa minimalnim promenama.

U takvim okolnostima 1958. godine počelo je stvaranje nove serije Cadillaca. Dizajneri su želeli potpuno nov izgled jer su modeli za 1957. i 1958. godinu suviše podsećali na jeftinije primerke drugih fabrika. U pomoć je zato pozvan svemoćni Harley Earl, čuveni stilski guru GM-a. Svojim uticajem stvorio je nezaboravan oblik, nesumnjivi vrhunac dizajna američkih automobila pedesetih godina sa svim elementima tog stila, kontraverzne kulturne vrednosti ali definitivne gracioznosti, grandioznosti i specijalne lepote.

Serija modela za 1959. godinu predstavljena je pred sam kraj 1958. Izuzetna samouverenost Cadillaca se videla i po tome što je u startu predstavljeno čak 12 modela, odnosno sve varijante limuzina, kupea i kabrioleta. Pored potpuno novog dizajna koji je na prepad osvojio tadašnju javnost, nova linija modela je posedovala neka tehnička rešenja i opremu koja je predstavljala sam vrh automobilske tehnike onog vremena, a koja i danas izaziva poštovanje. Na vrhu ponude nalazio se model Eldorado, kao kupe i kabriolet i specijalna verzija nazvana Eldorado Biaritz koja je posedovala još više luksuza. Upravo ovi modeli su najinteresantniji primerci koji u automobilskoj istoriji predstavljaju zenit tipično američke mode hromiranih ?krila? koja se posle ovih primeraka gasi i ustupa mesto smirenijem i elegantnijem dizajnerskom izrazu.

[Sasha]

Javnost je bila fascinirana novim modelima Cadillaca, pogotovo onim pod imenom Eldorado. Za početak, sama pojava automobila sa bogato hromiranom ?diamond? prednjom maskom, novim panoramskim prednjim staklom i ?krilima? visokim čak 97 centimetara (najvišim u istoriji), koja su se završavala ?rocket ship? zadnjim svetlima, nikog nije ostavljala ravnodušnim. Ništa manje fascinantna nisu bila ni tehnička rešenja primenjena na ovim automobilima. Naime, svi Eldorado modeli su imali, kao standardnu opremu, vazdušno ogibljenje, sedišta, prozore, krov (kod kabrio-verzija) i brave na struju, servo-kočnice i volan, Hydra-Matic, četvorostepeni automatik menjač, radio i farove za maglu. Jedine opcije koje su kupcima bile dostupne su ?Autronic Eye?, optički podešivač farova i erkondišn. Cena ovog, u ono vreme, najluksuznijeg serijskog kupe/kabrioleta na svetu, bila je visokih 7401 $ (osnovna cena), ubedljivo iznad konkurencije.

Ispod haube novi Cadillac je bio podjednako raskošan. Kao i svi modeli te sezone i Eldorado je imao takozvani ?Q? motor, odnosno V8 od 390 k.i. (6,4 l) koji je u ovom modelu razvijao 345 KS, dvadeset više od ostale ?braće?, zahvaljujući tri dvogrla Rochester karburatora. Potrošnja, uzevši u obzir karakteristike, nije bila strašna i iznosila je 17 od 18 litara na 100 pređenih kilometara kombinovane vožnje i to ako je vozač opušten. U slučaju da su karburatori loše podešeni, a vozač agresivan, jednostavno, nije postojao dovoljno velik rezervoar.

Imajući u vidu kapitalne dimenzije automobila, odnosno dužinu od preko 5,5 metara (reč je o karoseriji sa dvoje vrata), širinu od nešto preko 2 metra i težinu od 2,6 tona, performanse nisu bile loše. Za sprint od 0 do 100 bilo je potrebno 10 sekundi, a maksimalna brzina bila je oko 200 km/h, za ono vreme fantastični rezultati. Doduše, malo koji vlasnik se usudio da je dostigne, jer su se o kočenju brinula četiri doboša koji jednostavno nisu dorasla težini i snazi ovog automobila.

Međutim, tek u vožnji se primećivala prava vrednost Eldorada. Neverovatan komfor i udobnost kožnih sedišta i potpuno odsustvo potresa bez obzira na podlogu i danas fascinira. Ipak, vozač je imao određenih problema zbog velikih mrtvih uglova (krila koja su onemogućavala potpun pogled unazad) ili donja ivica panoramskog stakla koje je smetala prilikom izlaska iz vozila, ali to nije uticalo na popularnost. Kao svi prošli i potonji modeli i ovaj Eldorado je napravljen za lagano krstarenje ili duge prave puteve, a prilikom oštre vožnje, naginjanje ogromne karoserije, škripanje guma i proklizavanje, trebalo je shvatiti kao upozorenje.

Svi modeli Cadillaca su odlično prihvaćeni na tržištu, dok je proizvodnja Eldorado verzija bila utrostručena. Da bi izašli u susret kupcima ovog prestižnog automobila, još pet novih boja karoserije (na postojećih 15) i dve nove boje enterijera postale su dostupne.

S obzirom na glamuroznost kojom je Cadillac Eldorado od prednjih farova pa do vrhova ?krila? odisao, ne treba da čudi što je bio omiljeni automobil svetskog džet-seta. Čak i u evropskim ?patricijskim? krugovima, nenaviknutim na američka preterivanja, ovaj model je bio simbol prestiža. Među poznatim ličnostima koje su posedovale Eldorado, nalaze se Frenk Sinatra, Marilyn Monroe, Jerry Lewis i druge, uglavnom holivudske zvezde. Često se može čuti da je to bio omiljeni automobil Elvisa Presleya, ali kralj Rock ?n? Rolla je tu celu godinu proveo u vojsci, pa je tako malo verovatno da je uživao u čarima novog Eldorada iz 1959. godine.

[Sasha]

U svakom slučaju, već krajem 1959., predstavljaju se modeli za narednu sezonu koji imaju samo blago modifikovanu prednju masku i nešto manja krila bez ?rocket ship? zadnjih svetala. Osim toga, za tu sezonu Eldorado ostaje bez vazdušnog ogibljenja koje se pokazalo kao nepouzdano i još nekih tehničkih dodataka. Tržište na novu seriju reaguje samo osrednje, a 1959. godište počinje da se prepoznaje kao vrhunac svih Eldorado modela sa zadnjom vučom.

Zahvaljujući masovnosti američke automobilske industrije, ukupan broj proizvedenih primeraka je preko 16.000 komada, a od toga 10.000 predstavljaju Eldorado kabrioleti, 1.020 Eldorado Biaritz kabrio, dok ostalo otpada na kupe verzije. Danas se procenjuje da je preživelo oko 25% produkcije, što je relativno malo imajući u vidu izuzetan kvalitet izrade, najviše zbog brzog tempa izbacivanja novih modela pa su stariji automobili brzo napuštani.

Iako se očekivalo da ovaj model ostane samo momenat u istoriji Cadillaca, nesumnjiva izuzetnost i ponovna popularnost tog stila, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, vratila je Eldorado iz 1959. u centar interesovanja. Osim toga, ovaj model je često korišćen u mnogim filmovima, spotovima i reklamama, pa je tako globalno prepoznatljiv. Međutim, pojava ovog modela je često korišćena kao ilustracija kiča i preterivanja, koje američkom automobilskom izrazu, kao delu subkulture, nikad nije bilo strano. Ruku na srce, ovaj model i ima predispozicije da bude tako kategorisan, pogotovo ako je ofarban u roza ili neku drugu pastelnu boju, koje su pedesetih bile izuzetno popularne.

Budući da su najeksponiraniji primerci bili baš ružičasti, u slengu se stvorio izraz ? Pink Cadillac?, koji označava neukus i primitivu u automobilskom a i u drugim oblicima i odnosi se baš na ovaj auto. Ipak, ovaj status je nezaslužen, jer je reč o jednom definitivno lepom i estetski vrednom i interesantnom automobilu koji bio i čest prevoz mnogih državnika, a baš u crnoj ili nekim konzervativnijim bojama, Eldorado iz 1959. godine izgleda veoma elegantno. Zbog mnogo ?lica? koja ima, ovaj model se može lako zamisliti kako juri prema nekoj ?rock a billy? žurci ili kako parkiran stoji ispred čuvenog ?Birdland? džez kluba, gde je svirao Miles Davis i nijedna od tih mu uloga nije strana.

Više od četrdeset godina kasnije, Eldorado iz 1959. je i dalje izuzetna mašina. Što zbog svih glasina i priča koje ga okružuju, što zbog dizajna i snage i reputacije. Bez obzira da li volite ovakve automobile, morate ih poštovati jer, znajući sve navedeno, ovaj model ima nesumnjivu auru besmrtnosti i istaknuto mesto u automobilskoj istoriji.

[Sasha]

Cadillac Eldorado Brougham

[Sasha]

konstrukcija sasije sa vazdusnim ogibljenjema i 390 cid V8 Q motorom koji je u periodu 1957-1958 imao dva cetvorogrla Rochestera i 325 KS a od 1959-1960, tri cetvorogrla Rochestera i 345 KS

[vasa123]

Gledajući danas oglase slučajno sam naleteo na ovog...

http://www.polovniautomobili.com/auto_o ... p?id=65017

[Bzuva]

Taj automobil nema veze sa Cadillacom

http://en.wikipedia.org/wiki/AMC_Ambassador