DELOREAN DMC-12

[Sasha]

DELOREAN DMC-12


U istoriji automobilizma, kompanija De Lorean će ostati zabeležena kao jedna od najkontroverznijih automobilskih marki na svetu. Fama, glasine i istine koje su se preplitale oko fabrike i samog automobila, promovisale su DMC-12 u klasiku, čak i pre isteka trideset godina, obaveznih u oldtajmerskom svetu

[Sasha]

Ključni čovek cele priče bio je John Z. de Lorean, nekada jedan od najpoznatijih i najuticajnijih ličnosti američke, a i svetske auto-industrije. Rođen u Detroitu, De Lorean je odrastao uz automobile. Zaposlivši se u General Motorsu, tačnije u Pontiacu, ubrzo je postao vodeći čovek te kompanije. Proslavio se mnogim mudrim potezima, a sigurno najpoznatiji je predstavljanje čuvenog modela GTO, koji je u početku razvijan bez znanja uprave kompanije. Tokom daljeg napretka postao je predsednik Chevroleta, pa čak i vice-predsednik cele GM grupacije, ali su ga konstantni nesporazumi naveli da napusti to mesto. Ubrzo posle odlaska, De Lorean odlučuje da se posveti svom starom snu, produkciji sportskog automobila pod sopstvenim imenom, a nakon toliko godina neverovatnog poslovnog uspeha u automobilskoj industriji bio je siguran da će lako pronaći podršku za projekat.

Upravo zato, 1975. godine, osnovan je De Lorean Motor Company, sa ciljem da se dizajnira i napravi sportski automobil koji bi bio siguran, pouzdan, komforan, sa odličnim performansama i ležanjem na putu. De Lorean je oko sebe okupio neke od najboljih inženjera toga doba, i to većinu iz General Motorsa. Ubrzo, tim je otišao u Italiju i od, čuvenog, Giorgetta Giugiara naručio dizajn celog vozila, koje bi, po njihovim uputima, trebalo obavezno da ima vrata u obliku galebovih krila (gullwing) i motor pozadi. Sledeća etapa plana bilo je stvaranje proizvodnih pogona, i posle dugog razmatranja, izbor je pao na Dunmurry u Severnoj Irskoj, gde je na blatnjavom polju počela da niče fabrika. Taj potez je Britanska vlada pozdravila i investirala do danas nepoznato veliku količinu novca. Bez obzira na sve akcije, automobil de facto još ni blizu nije postojao, jer osim dizajna, sve ostalo je bilo nepoznato. Uvidevši da razvoj suviše sporo teče, De Lorean odlučuje da potraži pomoć. Posle nesporazuma sa BMW-om i Porscheom, sklapa ugovor sa Lotusom, 1978. godine, na koji i pored protivljenja, Colin Chapman zbog teške finansijske situacije, biva primoran da pristane.

Sa podrškom Lotusa, DMC-12, polako dobija oblik, a automobil se već promoviše kroz specijalizovanu štampu. Prvobitno objavljena cena od 12.000 dolara činila bi ga fantastično konkurentnim, međutim, veoma brzo postaje jasno da od toga nema ništa. Karoserija je ostala praktično nepromenjena sa karakterističnim gullwing vratima i motorom iza vozača, napravljena u potpunosti od nerđajućeg čelika. Prvobitno planiran kao 2+2 coupe, automobil je postao dvosed sa malim prostorom iza putnika i simboličnim prtljažnikom napred. Posle dugotrajnog ispitivanja, za pogon je izabran Renaultov V6 agregat (koji je u DMC-12 nosio oznake Volvoa), sa četiri ventila po cilindru, zapremine 2,8 litara i snage oko 145 konja. Pogon se prenosio na zadnje točkov e preko petostepenog manuelnog menjača, iste fabrike.

Da bi se obezbedio prestiž, vozilo je natovareno Lucasovom elektronikom. Unutrašnjost je obložena kožom, ugrađeni su klima uređaj i električni podizači stakala. Fabrika nije nudila mogućnost farbanja karoserije i svi primerci, osim tri korišćena za testiranje, su metalno sive boje.

[Sasha]

Početkom 1981. godine, automobil je napokon bio gotov, ali sa tri godine zakašnjenja od prvobitno određenog datuma, što je izuzetno koštalo investitore. Svetska premijera bila je na Salonu automobila u Ženevi i fabrika je praktično istog trenutka bila zatrpana porudžbinama. Impakt na javnost je bio baš onakav kakav je De Lorean želeo, a DMC-12 se potpuno razlikovao od konkurencije. Mnogi kupci prvih primeraka iz 1981. godine dali su po 1.000 dolara kao depozit, bez znanja krajnje cene koja je dogurala do iznosa od oko 28.000 dolara, što je bilo jako daleko od obećanih dvanaest, tri godine ranije. Sa tako visokom cenom, De Lorean DMC-12 je zašao u područje ozbiljne, opasne, ali i već etablirane konkurencije kao što su, Porsche 911, Mercedes SL 450 ili Chevrolet Corvette. Tokom prve godine prodaje, 1981, čak je i uspeo da nadmaši Porsche na američkom tržištu, ali su problemi brzo stigli.

Već početkom 1982. godine, prodaja počinje da opada, američki san se rasplinjuje zato što počinju da se šire glasine o izuzetno slabom kvalitetu vozila. Najviše zamerki upućeno je motoru Renaulta, odnosno, Volvoa, koji sa 145 konja jednostavno nije bio dovoljno snažan, a fabričkih 210 km/h je bilo jako sumnjivo. Automobili prodati na američkom tržištu bili su čak i slabiji, zbog modifikacija na motoru radi ekologije. Na nekim modelima su ugrađeni suviše meki amortizeri što je potpuno ubijalo osećaj sportske vožnje i bilo pogodno samo za lagano krstarenje. Enterijer je bio skučen, a elektronika nepouzdana. Pored toga, mnogi dileri su morali da o svom trošku dorađuju automobile koji su iz Irske stizali praktično nezavršeni. Ohrabren odličnom početnom prodajom, De Lorean povećava mesečnu produkciju na 400 primeraka, ali zbog naglog pada prodaje tokom 1982. godine, ovi automobili završavaju na zalihama, pošto ne uspevaju da nađu kupca.

Kao logičan sled stvari, kompanija zapada u ozbiljne finansijske probleme, a De Lorean traži pomoć od vlade Velike Britanije. Sa sve slabijom prodajom, fabrika nekako ulazi u sledeću, 1983. godinu, ali prekid finansijske pomoći dovodi do bankrota. Tada na scenu stupaju poreski organi koji zapažaju izuzetno skup način života De Loreana i ogromne sume novca koje na čudan način prolaze kroz kompaniju. O tom najmutnijem poglavlju priče o ovoj fabrici se malo zna, ali je sasvim sigurno da je De Lorean uhapšen zbog posedovanja narkotika, kao i da u Britaniji stoji još jedan nalog za njegovo hapšenje.

U svakom slučaju, početkom 1983. godine prekida se proizvodnja, ali je ipak još jedan broj primeraka sklopljen i isporučen kupcima koji su već platili automobil. Tačan broj proizvedenih primeraka se ne zna, ali po oficijelnim podacima napravljeno je, 6.539 komada (1981. godine), 1.126 komada (1982.), 918 komada (1983.). Sa druge strane, zaposleni u fabrici tvrde da je stvarno proizvedeno više od 10.000 automobila, ali je posle bankrota sva tehnička i finansijska dokumentacija nestala. Sasvim je sigurno da ni sam De Lorean, koji danas živi povučeno, u Americi, nema tačne podatke.

[Sasha]

Uprkos ovako burnoj istoriji i kontroverzama, danas je DMC-12 svojevrstan kult automobil sa velikim krugom obožavalaca. Cena na tržištu oldtajmera mu je stabilna i kreće se oko 50.000 dolara/evra, što nije mnogo za ovako interesantan i ekstravagantan automobil.

Mišljenja o ovom automobilu su i dan-danas podeljena. Sa jedne strane, smatraju ga bezvrednim produktom demagoga koji nema neku vrednost. Za druge, predstavlja remek-delo automobilskog genija koji je bio žrtva loših okolnosti. Kako god bilo, nema sumnje da je ovo automobil koji se u moru raznih drugih, ističe izgledom, prestižom i neverovatnom istorijom koja ga čini legendom modernog automobilizma. U krajnjoj liniji, pa nije slučajno dobio glavnu ulogu u filmskom serijalu ?Povratak u budućnost?. Steven Spielberg očigledno pripada grupi poštovalaca DMC-12.