E-type

[M-power]

Ljudi moram da se pohvalim sta sam pre neki dan video u gradu.

Mislio sam da ovaj primerak nema sanse sresti u BG-u ali sam se prevario.


Ceo zivot ga gledam na slikama u onoj ruznoj zelenoj boji, ali kada sam video ovaj uzivo pao sam na ****. Tako bih voleo da ga posedujem.
Tako mocno izgleda da je to ne verovatno.
Svaki detalj je kao iz fabrike i auto je sicusan mali uzivo, dok mi je na slici izgledao ogromno sa onom dugackom haubom.

[Austin]

I ja sam skoro video u BG-u nesto sto nisam mislio da cu videti, pogotovo na jednom mestu

[dfast]

Bio je jedan E-type crveni, negde kod Geneksa na Novom Beogradu. Vozio sam se biciklom i zastao pred otvorenom garazom,
gledajuci nesto neobicno, prisao sam ne znajuci koji je model u pitanju i onako stidljivo pitao "a koliko trosi?" Btw bio sam
klinac a to je bilo negde 1986-88.

[starac vujadin]

Vidjam taj sivi E-type skoro svaki dan, lik visi po centru grada, Strahinica bana...
Imam neke dobre slike, postovacu ih kasnije...
U originalnom je stanju, ali ima i mane. Pocele su mu tackice korozije na okvirima svetala i farova, retrovizora. Najveca mana mu je boja. Automobil je namerno matiran i izgleda kao da je plastificiran. Mozda je to nesto prakticno da ne bi rdjao, ali u svakom slucaju nije originalno, a meni je ruzno. Zicane felne mu nisu bas u perfektnom stanju...
Sve je to beznacajno, u odnosu na ono kakva je to pojava. Svi ga gledaju, ne mogu da veruju da je star 40 godina. Fantastican auto!
Sto se tice njegove velicine, on je u svoje vreme vazio za velik auto, a dugo godina je nosio zvanje "auta sa najduzom haubom na svetu".

[starac vujadin]

[Magus]

Prelep auto.

[fantom]

Ovaj E type je bio u nedelju na Palicu na skupu Old Timer-a...na Francuskim je tablicama, stvarno izuzetan primerak, detaljno smo ga slikali, super je fora otvaranja haube i gepek vrata

[Bane R]

Da se i ja priključim podignutoj temi ...

Za mene je e type bio jedan od najlepši automobila, dok nisam video baš ovaj sa F tablama kod hotela Moskva. Da, auto jeste verovatno u boljem stanju nego kad je izažao iz fabrike, ali mi se uživo nije dopao. Moj utisak je da je auto generalno manji u prirodi nego na slikama i filmovima, a mislim da auto sa onoliko velikom haubom može da vozi samo neko ko ima mali penis... Obično su automobili lepši uživo nego na slikama, ali e type bolje da nisam video uživo...

[starac vujadin]

O ukusima se naravno ne raspravlja, ali mislim da bi imao nesto bolje misljenje o E-type da si video Coupe dvosed ili Roadster. Ovaj koji smo videli je 2+2 Coupe i on deluje malo izduzenije od drugih E-type modela i smatra se najmanje cenjenim.

Sva kola su tada bila manja, pa to i ne treba da cudi.

Ja bih ga imao makar imao i mali penis

[Austin]

E-type ili penis pitanje je sad

[milannik]

Jeste lep, ali auto je auto, a penis je penis! Ebes etipe, cuvaj k*! Zna li se koliko je preso? Performanse? Potrosnja, cena ugradnje plina?

[M-power]

Drago mi je da su mnogi zapazili kao i Bane da je auto uzivo minijaturan a nikako veliki kao na slikama i filmovima sto Bane kaze

[fantom]

Auto je mali, a hauba je velika...ceo je auto u haubi
Btw.Potpisujem sve sto je starac vujadin rekao

[Van]

a mislim da auto sa onoliko velikom haubom može da vozi samo neko ko ima mali penis... Obično su automobili lepši uživo nego na slikama, ali e type bolje da nisam video uživo...

Izem ti lebac , koji komentar ... Iskidao sam se skroz

[HEMI 426]

ja sam se malo bavio Etypeovima u srbiji ( Austin ce da mi pomogne ako nesto zaboravim ), bilo ih je nekoliko. Jedini kompletan se nalazi na nbg/u i to je 68 kabrio ( us spec ) sa automatikom. auto je odlican ali je i dalje na rjeckim tablicama jer ga vlasnik ( cudan lik ) nikad nije preregistrovao. Imam i slike tog u bg ali moram da ih skeniram, davno sam bio da ga vidim.

U somboru je postojao covek sa navodno 2 i po primerka. Jedan je navodno izgoreo i otpisan je a drugi je bio nesto bolji i sakriven je iza garaze. Taj bolji je pre godinu dana navodno otisao u nis i par ocevidaca, neupucenih u automobile je, navodno, videlo neki auto sa "haubom k'o cigara". Posto je u ovoj prici "navodno" cest izraz, ko zna sta se tacno desilo ali da na severu postoji etype to niko ne dovodi u sumnju. E sad, taj "i po" primerak je zavrsio u ns.

Prema prici, 80tih je u okolini bg istrulio jedan crni kupe a u zg postoji perfektan Etype Serije III sa V12 motorom...



Divan automobil....penis ili Etype je teska odluka ali mislim da bi zadrzao penis... Mislim, ako ga pametno iskoristim kao zigolo na zapadu, zaradicu za Etype...






















Priča o najboljim britanskim sportskim automobilima, često ima samo jedno poglavlje, Jaguar E ? type...


Do pojave ovog automobila, svetska automobilska javnost, nikada nije bila toliko fascinirana nekim produktom koji dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva. Svojom superiornom kombinacijom fantastičnog dizajna, uzbudljivih performansi i neverovatno niske cene, E ? type je bio senzacija ogromnih razmera. Tokom 14 godina koje je proveo u produkciji, ovaj model nikada nije gubio svoje karakteristike koje su ga činile slavnim ali je evoluirao na jedan veoma interesantan način, prešavši put od spartanskog sportiste do luksuznog bulevarskog kruzera.
Početak priče o ovom izuzetnom automobilu je smešten krajem pedesetih godina prošlog veka u kojima je kompanija Jaguar doživljavala svojevrstan uspeh na tržištu. Linija limuzina koje su ispod haube imale snažne motore a u enterijeru vrhunski luksuz, su se odlično prodavale, kako na domaćem terenu, tako i u Evropi i Americi. Definiciji sopstvenog stila koji je ostao prepoznatljiv, pomogao je i čuveni sportski model XK 120, koji je tih godina već evoluirao do verzije XK 150 ali i pored popularnosti i dobre prodaje nije mogao da sakrije godine. Osim toga, Sir Williem Lyons (osnivač, tadašnji predsednik i većinski vlasnik) je imao i još jednu stvar na koji je mogao da bude veoma ponosan a to su uspesi i pobede na trkalištima širom sveta a pogotovo na Le Mansu. Naime, sa čuvenim modelom D ? type i njegovim varijantama, Jaguar je godinama bio dominatan na čuvenoj francuskoj stazi. Uspeh je bio još i veći ako se zna da je ostvaren uz pomoć čistog entuzijazma članova tima i ispred furiozne konkurencije kao što su Ferrari ili Maserati. Ove titule donele su fabrici veliko poštovanje ali i obavezu da se bar nešto od trkačke tehnike pojavi i u drumskim automobilima.
Prvi korak je bio model XKSS ali reč je o veoma specifičnom modelu koji je bio skup i jedva prikriveni trkač. Sa druge strane, videvši da je životni vek modela XK 150 i cele XK serije pri kraju, Sir Lyons i ekipa su odlučili da stvore potpuno nov automobil, koristeći veliko znanje, snažan motor i unikatni duh brenda.
Novi model je zamišljen kao Jaguarovo najjače oružije u borbi za kupce. Pored adekvatnog dizajna, ovaj automobil je morao da ima i moderna tehnička rešenja, od kojih je većina vukla poreklo sa trkačkih staza kao i prihvatljivu cenu koja bi se uklapala u tradicionalnu politiku kuće čiji proizvodi nikad nisu bili preskupi imajući u vidu ono što se za taj novac dobijalo. Ovim specifikacijama, dat je veoma težak zadatak Jaguarovim projektantima i dizajnerima, koji su oni sa uspehom izvršili.
Tehnički, novi sportista je bio izuzetno napredan. Kao osnova uzeta je šasija koja je imala dva dela sa čeličnim monokokom i nezavisnim ogibljenjem i disk kočnicama na prednoj i zadnjoj osovini. Ova konfiguracija je bila nezamislivo moderna za taj period i poticala je direktno iz Jaguarovog trkačkog programa. Pored toga, tipično za britanske automobile, postojala su neka endemska rešenja kao montiranje zadnjih diskova unutar kućišta diferencijala, koja su čudila ali i intrigirala publiku.
Kod izbora pogona, dileme nije bilo, besmrtni XK agregat zapremine 3781 ccm i 265 KS uz pomoć tri dvostruka karburatora je bio idealan. Reč je o čuvenom Jaguarovom šestocilindričnom motoru koji je predstavljao okonsicu motorizacije ove kompanije tokom, skoro, pedeset godina i koji je u ovom modelu doživeo svoje najbolje trenutke. Pogonski točkovi su bili zadnji i snaga se na njih prenosila preko četvorostepenog manuelnog menjača firme Moss.
Za estetiku je bio zadužen Malcom Sayer koji je (sa uputima samog Sir Lyonsa) stvorio jedan od najlepših,najelegantnijih i najprepoznatljivijih oblika u istoriji automobila. Dizajn je podsećao na trkačke modele i sadržavao je sve elemete kuće ali je svojim mirnim linijama i pravilnim oblicima zaslužio poštovanje, divljenje pa čak i stalno mesto u Muzeju moderne umetnosti u New Yorku.
Premijera novog Jaguara E ? type je bila u martu 1961. godine na salonu automobila u Ženevi. S obzirom da od Jaguara niko nije očekivao tako nešto, impakt na javnost je bio apsolutan, a novi model je odmah bio proglašen za zvezdu salona. Novinari i publika su bili oduševljeni jer je automobil bio potpuno originalan, izuzetno moderan i ni nalik konkurenciji koja je pojavom E ? typa izgledala skoro zastarela. Samo ime E ? type, nije imalo nikakvu simboliku i predstavlja logičan nastavak serije modela ( C ? type, D ? type).
Famu koja se momentalno stvorila oko ovog modela, učvrstile su i informacije o performansama koje su dodatno izbudile svet. Naime, E ? type je bio reklamiran kao prvi serijski automobil koji dostiže 150 mp/h ( 250 km/h) iako je ova cifra bila pomalo preterana, 240 km/h je bilo svakako moguće. Ubrzanje je zavilo od odnosa u diferencijalu ali je najčeće bilo moguće dostići 100 km/h za 7 sekundi. Znajući sve ovo, poznavaoci su još jednom bili jako iznenađeni kada je objavljeno da je cena E ? type samo 2090 funti što je bilo za dva a ponekad i tri puta manje od konkurencije kao što su Ferrari ili Maserati.
Produkcija je počela odmah po predstavljanju a fabrika je, logično, bila zatrpana za narudžbinama. Novi model je bio dostupan u dve karoserijske varijante, kupe, sa praktičnim trećim vratima i velikim prtljažnim prostorom i kabriolet roadster. Interesantno je da je Jaguar E ? type bio veoma kvalitetno izrađen a i ponašanje na putu je bilo na jednako visokom nivou. Ipak, modeli Serije 1 su imali par mana, kao što su skučen enterijer sklon zagrevanju i neprecizan menjač, a uz visoke performanse nisu bili za neiskusne vozače. Ipak, kupci nisu mnogo obraćali pažnju.
Momentalno sa početkom tržišnog života, počinje i trkačka karijera Jaguara E ? type. Doduše, prvo u okviru privatnih timova a tek posle pod pokroviteljstvom fabrike. Na svojoj prvoj trci, 1961. godine, u rukama Grahama Hilla, E ? type odnosi svoju prvu pobedu ispred Aston Martina, Maseratija i Ferrarija, onih modela koji su i činili konkurenciju. Ipak, Jaguar E ? type nije bio tolika sila na stazi koliko je bio jak na tržištu i tek 1966. godine fabrika stvara seriju ultra lakih automobila ( ?lightweight?) sa karosrijom od aluminijuma i modifikovanim motorima. Ova serija nikada nije bila namenjena za civilno korišćenje i svih 13 primeraka su svoj život proveli na trkalištima širom sveta.
Publika koju je E ? type animirao je bila zaista široka. Od urbanih snobova sve do pravih poznavalaca koji su u ovom automobilu prepoznali vrhunski kvalitet. Osim toga, svako ko je tokom šezdesetih želeo da ima jedan od najbržih automobila na tržištu, nije morao da se okreće italijanskoj egzotici već je to svojstvo nalazio kod Jaguara koji je bio daleko prisupačniji i pouzdaniji. Posebno popularan u domovini, E ? type je deo ?swinging London? kulturne i socijalne scene šezdesetih a uz muziku Rolling Stonesa i Beatlesa je njen zaštitni znak.
Shodno svojoj tradiciji slušanja i prihvatanja sugestija kupaca, 1964. godine, Jaguar predstavlja E ? type sa motorom od 4,2 litre i iste snage ali većeg obrtnog momenta i mnogo bolje kulture rada. Reč je o istom agregatu koji je poboljšan i koji je pratila ugradnja novog menjača, sopstvene proizvodnje koji se pokazao daleko bolji od Moss jedinica. Modeli Serije 1 sa 4,2 litarskim motorom su bili mnogo bolji, kultivisaniji i pogodniji za svakodnevnu upotrebu.
Dve godine kasnije, 1966. predstavlja se i model 2 + 2 odnosno verzija koja je mogla da primi četvoro putnika i koja se proizvodila paralelno sa običnim kupeom i kabrioletom. Ovaj interesantan potez je reakcija na kritike publike u vezi prostora. Da bi se dodatna dva sedišta smestila, međuosovinsko rastojanje je povećano za skoro 20 cm dok je i linija krova bila viša u odnosu na dvosede. Ipak, odraslim putnicima je na zadnjim sedištima bilo tesno ali su kupci dobili zanimljivu alternativu.
Godine 1968. prateći nove propise i trendove u industriji, Jaguar predstavlja Seriju 2, modela E ? type. Ova generacija se od predhodne razlikuje po otvorenim farovima (bez pleksiglas zaštite ), većim usisniku za vazduh i zadnjim svetlima koja su bila montirana ispod branika. Težina je bila povećana a performanse su se smanjile za nijansu. Razlog za ove promene leži u nameri fabrike da ostane konkurentna na veoma profitabilnom američkom tržištu, koje je diktiralo razvoj sigurnosnim propisima. Pored toga, automobili za severnoameričko tržište su imali i nešto ?ugušene? motore tako da su bili i sporiji.
Ipak, sir Lyons je video da E ? type posustaje u bitci za kupce jer i pored svih svojih kvaliteta, na tržištu je proveo skoro deset godina. Stoga je odlučeno da se ovaj model ozbiljno modernizuje a akcentat je stavljen na mehaniku. U tom pravcu je išlo i razmišljanje inžinjera Jaguara koji se smatrali da bi najbolje bilo kada bi u E ? type zakucalo V12 srce. Rad na ovom ambicioznom projektu je dugo trajao i novi raskošni agregat je bio spreman početkom sedamdesetih.
Jaguar E ? type Serije 3 je predstavljen 1971. godine. Javnost je ovaj model dočekala pomalo mlako jer je očekivala potpuno nov automobil a ne samo usavršenu varijantu. Ipak, V12 agregat zapremine 5,3 litre je toplo pozdravljen. Ovaj motor je bio jedan od najboljih u svetu i pravo je remek delo Jaguarovih inžinjera. Fantastično miran i snažan ( 275 KS ali merenih po DIN sistemu ), pružao je još bolje performanse ali bio je primer superiornog pogona u već zasterelom telu.
Serija 3 je imala dosta estetskih detalja koji su ublažili originalni dizajn. Veći i drugačiji usinik za vazduk i deblji branici su bili danak novim sigurnosnim zakonima. Tržištu su ponovo bile ponuđene dve verzije, kabriolet i kupe koji je bio samo 2 + 2. Ipak, ova poslednja serija je postala čist grand tourismo automobil prešavši veliki razvojni put od macho karaktera predhodnika, što poznavaoci karakterišu kao loš razvoj događaja.
Bilo kako, Jaguar E ? type se polako približavao kraju svog puta. Uprkos nekadašnjoj fami, u sedamdesetim, ovaj model nije bio interesantan. Prodaja je konstantno padala sve do 1975. godine kada je proizvodnja i prekinuta. Ovaj legendarni ?union jack? sportista je napravljen u tačno 72 507 primeraka.
Jaguar E ? type je najprepoznatljiviji i verovatno najbolji engleski sportski automobil svih vremena. Potpuno originalan i neponovljiv postao je dekor i simbol šezdesetih godina i engleske auto industije tog perioda. Šarm, kvalitet, brzina i karakter svih svojih verzija čine ga višestranim automobilom koji je podjednako dobro mogao da se koristi na trkalištima i uskim Londonskim ulicama kao i na Kaliforniskoj obali. Zbog svega toga, ovaj automobil unikatnih osobina, fatalnog dizajna i vanvremenskog utiska je stvorio istoriju automobilizma a i njen je važan deo.