Tweet
Iako je na svim tržištima u svetu podredovanje u transportu robe "institiucija" stara koliko i transport o tome se generalno ne zna mnogo. Poenta posredovanja je da se između klijenta (kome treba prevoz) i prevoznika- kamiondžije (koji ima kamion) nalazi posrednik. Za klijenta (naručioca prevoza) posrednik je u ulozi prevoznika, za prevoznika koji obavlja transport, posrednik je naručilac transporta. Zvuči jednostavno, ali nije. Jedan od glavnih razloga što mi je ovo palo na pamet da pišem je sve veći broj ovakvih kompanija u našoj zemlji i činjenica da će ih u budućnosti biti sve više (ili manje, videćemo).
Iako je ova delatnost relativno nova u našoj zemlji, veliki broj ovakvih kompanija je počeo da se pojavljuje sa početkom privatizacije u zemlji i sa "početkom kraja" bivših država. Pošto je transport (kao i sve drugo naravno) bio organizovan isključivo u državnim preduzećima, sa raspadom istih pojavio se veliki broj ljudi koji znaju posao, ali nemaju sredstva da sam transport i obave. Naravno, njihov izlaz je bio otvaranje privatne firme koja bi se bavila posredovanjem u transportu. Čak i danas može se videti uticaj velikih kompanija koje su nekada poslovale na tržištu bivše SFRJ pa je veliki broj prevoznika i sada koncentrisan u gradovima gde su nekada radili veliki društveni prevoznici (Čačak, Kraljevo, Niš, Zrenjanin...).
Veliki problem koji prati sve kompanije koje se bave posredovanjem u transportu je loš glas koji "bije" sve ovakve firme. Kao i u svakom poslu stalna pojava su kompanije koje se pojave, rade kratko vreme, naprave gomilu dugova i zatim nestaju. Drugi veliki problem je nelikvidnost ovakvih firmi. Po osnivanju, većina ovakvih kompanija (obično sa malim brojem radnika 1 ili 2) jako lepo posluju, posle šest meseci u poslu već počinju problemi sa naplatom dugovanja (koji su APSOLUTNO NEIZBEŽNI u ovom poslu) da bi već u 9-tom ili 10-tom mesecu započeli pokušaji da se iz takve situacije "izvuče" pomeranjem rokova plaćanja (tako su nastale i one čuvene valute plaćanja -90, 120,150 dana
Ovakvim odlaganjem plaćanja i izbegavanjem dužnika (sport koji naša sorta vrlo uspešno praktikuje je jedan od razloga što je većina posredničkih kompanija, opravdano, na lošem glasu među transporterima.
Drugi razlog je pojava jednog broja ljudi koji su u celoj priči videli priliku da lagano zarade "velike pare". Svako od Vas je čuo za muku nekoga od kolega koji ne mogu da naplate dugovanja od posrednika jer je čovek "nestao", "ne javlja se na telefon", "pobegao na Obalu Lozovače"... postoji i sada u Srbiji priličan broj takvih "operatera". Čisto zbog edukacije da objasnim na koji način takvi "likovi" funkcionišu. Najčešće su u pitanju mala ekipa (retko veća od 3 čoveka) ili pojedinac. Kada nabave robu koju mogu dobiti na prevoz, angažuju prevoznika kome ispunjavaju koju god cenu da ovaj zatraži. Razmene se nalozi za utovar (klijent daje nalog za utovar posredniku, a ovaj daje nalog prevozniku) i po obavljenom transportu prevoznik fakturiše posredniku (jako bitan momenat!) uz fakturu obavezno dostavljajući orginal CMR, Ex ili T1 dokumente. Uz takvu kompletnu dokumentaciju posrednik (prevarant) naplaćuje prevoz (njemu nije ni bitno koliko naplaćuje jer nema nikakve troškove) i obično se gubi bez traga. Najgora stvar u svemu je to što je iza svega valuta plaćanja od minimum 30 dana, a to je vreme za koje veliki broj prevoznika može biti prevaren od strane istog čoveka.
Kako raditi sa ovakvim kompanijama?
Većina posrednika u Srbiji su kompanije koje posluju pošteno i sa kojima nećete imati problema, ali zbog onih koji ne idu na pošten posao morate biti oprezni.
1. OBAVEZNO se raspitajte o posredniku sa kojim želite da radite. Tražite od njih da Vam navedu bar nekog prevoznika sa kojim posluju i ne oklevajte da pozovete kolegu (na kraju krajeva svi smo u istoj čorbi) da biste se raspitali o posredniku. Uvek se trudite da dođete do što više informacija o kompaniji.
2. NI POD RAZNO ne uzimajte naloge koji nisu kompletni!
Nalog za utovar mora imati tačno navedeno mesto utovara (često i referentni broj utovara), tačno navedenu adresu istovara (ne pristajte na naloge na kojima piše istovar po CMR-u!
), tačno navedeno mesto izvoznog carinjenja i ko snosi troškove izvoznog carinjenja (često prevoznik plaća izvozno carinjenje što svakako nije obavezan, a što može postati i predmet spora kasnije), tačno navedeno mesto uvoznog carinjenja (u slučaju da vozite zbirni kamion i da imate zbirnu robu za Beograd Bog nek Vam je u pomoći!) kao i kontakt telefone onoga ko je odgovoran za uvozno carinjenje i davanje garancija za prelazak robe. Uvek se raspitajte da li je roba polovna (mora se dostaviti potvrda da bi ta roba uopšte ušla u zemlju) i da li roba mora proći neki pregled na granici.
3. Ugovorite valutu plaćanja precizno i bez odstupnja kao i kurs po kome ćete fakturisati. Ako je potrebno insistirajte na tačnom datumu kada će Vam biti plaćeno.
Možda sve ovo zvuči gadno, ali u stvari nije. Ja ovo pišem iz ugla posrednika (već dve godine imam svoju firmu koja se time bavi- nije reklama i neću navoditi ime firme) i znam koje probleme ja imam sa prevoznicima. Osnova poslovanja ovakvih firmi je POVERENJE, ali da bi se do tog poverenja došlo mnogo robe mora proći kroz Kelebiju i mnogo tura i uplata mora da promeni ruke.
Inače, kad sam počeo da radim sa svojim kompanijom, jedan stariji kolega mi je rekao ono što je suština odnosa u transportu: U ovom poslu se poverenje i ugled firme stvara godinama, a uništava jednim telefonskim pozivom.
P.S. Jesam smorio ovim postom, ali mi ovo dođe kao Amerikancima psihijatar! Dođem ovde, ispričam Vam šta me muči i lakše mi je posle toga. A ako nekome pomogne, super, ako ne pomogne... jbg
Iako je ova delatnost relativno nova u našoj zemlji, veliki broj ovakvih kompanija je počeo da se pojavljuje sa početkom privatizacije u zemlji i sa "početkom kraja" bivših država. Pošto je transport (kao i sve drugo naravno) bio organizovan isključivo u državnim preduzećima, sa raspadom istih pojavio se veliki broj ljudi koji znaju posao, ali nemaju sredstva da sam transport i obave. Naravno, njihov izlaz je bio otvaranje privatne firme koja bi se bavila posredovanjem u transportu. Čak i danas može se videti uticaj velikih kompanija koje su nekada poslovale na tržištu bivše SFRJ pa je veliki broj prevoznika i sada koncentrisan u gradovima gde su nekada radili veliki društveni prevoznici (Čačak, Kraljevo, Niš, Zrenjanin...).
Veliki problem koji prati sve kompanije koje se bave posredovanjem u transportu je loš glas koji "bije" sve ovakve firme. Kao i u svakom poslu stalna pojava su kompanije koje se pojave, rade kratko vreme, naprave gomilu dugova i zatim nestaju. Drugi veliki problem je nelikvidnost ovakvih firmi. Po osnivanju, većina ovakvih kompanija (obično sa malim brojem radnika 1 ili 2) jako lepo posluju, posle šest meseci u poslu već počinju problemi sa naplatom dugovanja (koji su APSOLUTNO NEIZBEŽNI u ovom poslu) da bi već u 9-tom ili 10-tom mesecu započeli pokušaji da se iz takve situacije "izvuče" pomeranjem rokova plaćanja (tako su nastale i one čuvene valute plaćanja -90, 120,150 dana
Ovakvim odlaganjem plaćanja i izbegavanjem dužnika (sport koji naša sorta vrlo uspešno praktikuje
je jedan od razloga što je većina posredničkih kompanija, opravdano, na lošem glasu među transporterima. Drugi razlog je pojava jednog broja ljudi koji su u celoj priči videli priliku da lagano zarade "velike pare". Svako od Vas je čuo za muku nekoga od kolega koji ne mogu da naplate dugovanja od posrednika jer je čovek "nestao", "ne javlja se na telefon", "pobegao na Obalu Lozovače"... postoji i sada u Srbiji priličan broj takvih "operatera". Čisto zbog edukacije da objasnim na koji način takvi "likovi" funkcionišu. Najčešće su u pitanju mala ekipa (retko veća od 3 čoveka) ili pojedinac. Kada nabave robu koju mogu dobiti na prevoz, angažuju prevoznika kome ispunjavaju koju god cenu da ovaj zatraži. Razmene se nalozi za utovar (klijent daje nalog za utovar posredniku, a ovaj daje nalog prevozniku) i po obavljenom transportu prevoznik fakturiše posredniku (jako bitan momenat!) uz fakturu obavezno dostavljajući orginal CMR, Ex ili T1 dokumente. Uz takvu kompletnu dokumentaciju posrednik (prevarant) naplaćuje prevoz (njemu nije ni bitno koliko naplaćuje jer nema nikakve troškove) i obično se gubi bez traga. Najgora stvar u svemu je to što je iza svega valuta plaćanja od minimum 30 dana, a to je vreme za koje veliki broj prevoznika može biti prevaren od strane istog čoveka.
Kako raditi sa ovakvim kompanijama?
Većina posrednika u Srbiji su kompanije koje posluju pošteno i sa kojima nećete imati problema, ali zbog onih koji ne idu na pošten posao morate biti oprezni.
1. OBAVEZNO se raspitajte o posredniku sa kojim želite da radite. Tražite od njih da Vam navedu bar nekog prevoznika sa kojim posluju i ne oklevajte da pozovete kolegu (na kraju krajeva svi smo u istoj čorbi) da biste se raspitali o posredniku. Uvek se trudite da dođete do što više informacija o kompaniji.
2. NI POD RAZNO ne uzimajte naloge koji nisu kompletni!
Nalog za utovar mora imati tačno navedeno mesto utovara (često i referentni broj utovara), tačno navedenu adresu istovara (ne pristajte na naloge na kojima piše istovar po CMR-u!
), tačno navedeno mesto izvoznog carinjenja i ko snosi troškove izvoznog carinjenja (često prevoznik plaća izvozno carinjenje što svakako nije obavezan, a što može postati i predmet spora kasnije), tačno navedeno mesto uvoznog carinjenja (u slučaju da vozite zbirni kamion i da imate zbirnu robu za Beograd Bog nek Vam je u pomoći!) kao i kontakt telefone onoga ko je odgovoran za uvozno carinjenje i davanje garancija za prelazak robe. Uvek se raspitajte da li je roba polovna (mora se dostaviti potvrda da bi ta roba uopšte ušla u zemlju) i da li roba mora proći neki pregled na granici.3. Ugovorite valutu plaćanja precizno i bez odstupnja kao i kurs po kome ćete fakturisati. Ako je potrebno insistirajte na tačnom datumu kada će Vam biti plaćeno.
Možda sve ovo zvuči gadno, ali u stvari nije. Ja ovo pišem iz ugla posrednika (već dve godine imam svoju firmu koja se time bavi- nije reklama i neću navoditi ime firme) i znam koje probleme ja imam sa prevoznicima. Osnova poslovanja ovakvih firmi je POVERENJE, ali da bi se do tog poverenja došlo mnogo robe mora proći kroz Kelebiju i mnogo tura i uplata mora da promeni ruke.
Inače, kad sam počeo da radim sa svojim kompanijom, jedan stariji kolega mi je rekao ono što je suština odnosa u transportu: U ovom poslu se poverenje i ugled firme stvara godinama, a uništava jednim telefonskim pozivom.
P.S. Jesam smorio ovim postom, ali mi ovo dođe kao Amerikancima psihijatar! Dođem ovde, ispričam Vam šta me muči i lakše mi je posle toga. A ako nekome pomogne, super, ako ne pomogne... jbg
ma nema veze samo ti pricaj mi cemo da slusamo i necemo mnogo da ti naplacujemo.Imas jos nesto da kazes sto te muci?
Comment