Tweet
Tir
TIR Konvencija je međunarodna konvencija kojom se reguliše međunarodni drumski prevoz robe na osnovu karneta TIR, i koja omogućava olakšano kretanje robe pod carinskim nadzorom u međunarodnoj trgovini uz istovremeno obezbeđen međunarodni garantni lanac.
Na carinskom području SR Jugoslavije ponovo je zvanično počela da se primenjuje od 01.12.2001.godine.
Otpočinjanje sa primenom TIR konvencije na carinskom području SR Jugoslavije predstavlja rezultat regulisanja statusa SR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama, što je omogućilo da se naša zemlja smatra stranom ugovornicom Konvencije TIR retroaktivno od 27.aprila 1992.godine, a na osnovu izjave Generanog sekretara Ujedinjenih nacija od 12.marta 2001.godine.
Tranzitni sistem TIR prvi put je uspostavljen 1959.godine u Ženevi, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Danas važeća dopunjena i modifikovana Konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR stupila je na snagu 1975.godine.
Postoji pet osnovnih principa na kojima je zasnovan TIR sistem:
1. sigurna vozila ili kontejneri kojima se roba prevozi;
2. međunarodno prihvaćen garantni lanac na osnovu međunarodno priznategarancije;
3. TIR karnet, kao međunarodna carinska isprava;
4. međusobno prihvaćena carinska kontrola u tranzitnim zemljama i
5. kontrolisani pristup za prevoznike, odnosno nosioce TIR sistema.
Tir Karnet
Karnet TIR kao jedan od glavnih stubova TIR sistema, predstavlja međunarodno prihvaćen carinsko kontrolni dokument za međunarodni drumski prevoz (MDP) robe od strane carinskih organa, kako u zemlji polaska, tako i zemlji tranzita i odredišta.
Međunarodno udruženje drumskih prevoznika (IRU) sa sedištem u Ženevi, jedino je ovlašćeno za štampanje karneta TIR. Istovremeno, IRU rukovodi izdavanjem, vraćanjem i čuvanjem TIR karneta.
Obrazac TIR karneta sastoji se od:
1. naslovne strane, prednje korice karneta jedinstvene žute boje;
2. robnog (žutog) manifesta, koji se ne koristi za carinske potrebe;
3. seta vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje;
4. formulara za podnošenje službenog izveštaja i
5. zadnje korice karneta jedinstvene žute boje sa identifikacionom karticom.
Karnet TIR štampan je na francuskom jeziku, sa izuzetkom naslovne strane koja je štampana na francuskom i engleskom jeziku i robnog manifesta koji je na engleskom jeziku.
TIR karnet može imati 4, 6, 14 i 20 vaučera, sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja. Svaka strana vaučera i kontrolnog kupona obeležena je uzastopnim rednim brojevima.
Naslovna strana (prenje korice karneta) u zaglavlju sadrži: naziv izdavaoca karneta - IRU Međunarodno udruženje drumskih prevoznika, broj karneta, broj vaučera i vodeni žig. Naslovna strana je dalje podeljena na dva dela. Prvi, gornji deo popunjava nacionalno udruženje garant a donji nosioc TIR karneta – prevoznik.
Gornja polovina koju popunjava nacionalno udruženje garant, obuhvata rubrike od 1 – 5.
Donja polovina koju popunjava nosioc TIR operacije (prevoznik), obuhvata rubrike od 6 – 12.
Drugi list TIR karneta predstavlja robni (žuti) manifest, koji se ne koristi za carinske potrebe. Međutim nosioc TIR karneta, odnosno prevoznik istovremeno prilikom popunjavanja vaučera popunjava identične rubrike i u robnom manifestu.
Nakon robnog manifesta nalaze se setovi vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje. TIR karnet ukupno može imati 4,6,14 i 20 vaučera, sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. I vaučeri i kontrolni kuponi su označeni uzastopnim rednim brojevima. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja.
Beli vaučeri namenjeni su polaznoim i ulaznim carinarnicama, dok su zeleni vaučeri namenjeni izlaznim, odnosno odredišnim carinarnicama.
Nosioc TIR karneta u obavezi je da popuni rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera, koji su priloženi uz TIR karnet, bez obzira da li će isti biti iskorišćeni ili ne u toku TIR operacije. Podaci na svim vaučerima moraju biti identični.
U Rubrici 1 svih vaučera odštampan je broj TIR karneta sa naslovne strane.
Nosioc TIR karneta mora popuniti rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera i robnom manifestu.
TIR karnet se popunjava na jeziku zemlje otpreme, s tim što carinski organi tranzitnih zemalja imaju pravo da zahtevaju prevod na nacionalni jezik.
Podaci se po pravilu unose pisaćom mašinom, s tim da mogu biti uneti i ručno, ali da budu čitki na svim listovima.
Nakon popunjavanja navedenih podataka kod polazne carinarnice može se započeti TIR operacija. Uz robu, drumsko vozilo i karnet podnosi se prateća dokumentacija (fakture, tovarni list i dr.), Uverenje o odobrenju za prevoz drumskim vozilom (prikolica, poluprikolica ili kontejner).
Nakon što je polazna carinarnica utvrdila da su ispunjeni uslovi za prevoz robe po osnovu karneta TIR, ista će staviti carinska obeležja, popuniti odgovarajuće rubrike i overiti TIR karnet.
Polazna carinarnica popunjava i overava sve primarke vaučera i robni manifest u rubrici 16 i 17 , dok rubrike od 18-23 popunjava na prvom belom i narednom zelenom vaučeru.
Sada je TIR operacija pod carinskim nadzorom, ali polazna carinarnica je u obavezi da popuni i overi potpisom i pečatom i kontrolni kupon na belom vaučeru, obzirom da će beli vaučer biti otkinut i zadržan od strane polazne carinarnice. Svi kontrolni kuponi za razliku od vaučera ostaju u TIR karnetu.
U kontrolnom kuponu 1 (beli), koji ostaje u TIR karnetu carinarnica popunjava rubrike od 1-6.
Polazna carinarnica zadržava beli vaučer, TIR operacija je započeta i čeka se potvrda izlazne carinarnice.
Roba se prevozi do izlazne carinarnice, koja popunjava rubrike zelenog vaučera od 24-28 i kontrolni kupon zelenog vaučera.
Popunjavanje TIR Karneta
Obrazac TIR karneta sastoji se od:
1. naslovne strane, prednje korice karneta jedinstvene žute boje;
2. robnog (žutog) manifesta, koji se ne koristi za carinske potrebe;
3. seta vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje;
4. formulara za podnošenje službenog izveštaja i
5. zadnje korice karneta jedinstvene žute boje sa identifikacionom karticom.
Karnet TIR štampan je na francuskom jeziku, sa izuzetkom naslovne strane koja je štampana na francuskom i engleskom jeziku i robnog manifesta koji je na engleskom jeziku.
TIR karnet može imati 4, 6, 14 i 20 vaučera, sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja. Svaka strana vaučera i kontrolnog kupona obeležena je uzastopnim rednim brojevima.
Naslovna strana (prenje korice karneta) u zaglavlju sadrži: naziv izdavaoca karneta - IRU Međunarodno udruženje drumskih prevoznika, broj karneta, broj vaučera i vodeni žig. Naslovna strana je dalje podeljena na dva dela. Prvi, gornji deo popunjava nacionalno udruženje garant a donji nosioc TIR karneta – prevoznik.
Gornja polovina koju popunjava nacionalno udruženje garant, obuhvata rubrike od 1 – 5, i to:
Rubrika 1 – upisuje se datum važnosti TIR karneta, koji je od značaja za polaznu carinarnicu, obzirom da će polazna carinarnica overiti karnet i odobriti započinjanje TIR operacije, ukoliko se prevoznik pojavi pre isteka ali takođe i na sam dan isteka važnosti koji je upisan u ovoj rubrici. Rok važenja TIR karneta može biti najviše 60 dana od dana izdavanja i isti se ne može produžiti. Ukoliko se prevoznik pojavi zadnjeg dana važnosti, na rok od 60 dana može se dodati vreme potrebno za putovanje ali ne duže od 60 dana.
Rubrika 2 – upisuje se naziv nacionalnog udruženja garanta, odnosno naziv udruženja izdavaoca (u SR Jugoslaviji udruženje izdavaoc je Privredna Komora Jugoslavije).
Rubrika 3 – upisuje se pun naziv i adresa nosioca (prevoznika) koji je odgovoran za TIR operaciju.
Rubrika 4 – stavlja se potpis ovlašćenog predstavnika udruženja izdavaoca i pečat. Ova rubrika mora biti overena zvaničnim pečatom udruženja koji je porijavljen IRU.
Rubrika 5 – stavljen je potpis generalnog sekretara međunarodne organizacije IRU.
Donja polovina koju popunjava nosioc TIR operacije (prevoznik), obuhvata rubrike od 6 – 12, i to:
Rubrika 6 – upisuje se zemlja, odnosno zemlje polaska. Zemlja polaska treba da bude zemlja u kojoj je TIR operacija započeta. Moguće je da roba bude utovarena u više zemalja.
Rubrika 7 – upisuje se zemlja, odnosno zemlje odredišta. Zemlja odredišta treba da bude zemlja u kojoj se TIR operacija završava. Moguće je da roba bude istovarena u više zemalja.
Rubrika 8 – upisuje se registarski broj drumskog vozila i prikolice, odnosno poluprikolice. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj, uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača.
Rubrika 9 – upisuje se broj i datum Uverenja o odobrenju drumskog vozila - prikolice, odnosno poluprikolice. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj, u uverenju uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača.
Uverenje o odobrenju drumskog vozila za prevoz robe pod carinskim obeležjem izdaje carinarnica u kojem konstatuje da drumsko vozilo ispunjava propisane tehničke uslove, kao i da nema opasnosti za krijumčarenje robe u tovarnom prostoru prikolice ili poluprikolice. Ovo uverenje se obnavlja svake 2 godine, osim za kontejnere gde nije vremenski ograničeno. Prevoznik koji vozi pod TIR sistemom mora na zahtev carinskog organa uvek priložiti original uverenja. Rok važnosti uverenja mora da omogući da se u datom roku okonča TIR operacija. Ukoliko nosioc TIR karneta ne poseduje original uverenja ili je rok važnosti istog protekao, TIR operacija će se prekinuti.
Rubrika 10 – upisuje se identifikacioni broj ili brojevi kontejnera. Treba uneti broj svakog kontejnera koji sadrži robu po TIR karnetom.
Rubrika 11 – upisuju se napomene, s tim što ovde treba upisati samo relevantne napomene (npr.kabasta roba, rasuta roba i sl.).
Rubrika 12 – stavlja se potpis nosioca TIR karneta. Potpis predstavlja izjavu kojom nosilac preuzima odgovornost za tačnost podataka koji su uneti u TIR karnet.
Drugi list TIR karneta predstavlja robni (žuti) manifest, koji se ne koristi za carinske potrebe. Međutim nosioc TIR karneta, odnosno prevoznik istovremeno prilikom popunjavanja vaučera popunjava identične rubrike i u robnom manifestu.
Nakon robnog manifesta nalaze se setovi vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje. TIR karnet ukupno može imati 4,6,14 i 20 vaučera, sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. I vaučeri i kontrolni kuponi su označeni uzastopnim rednim brojevima. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja.
Beli vaučeri namenjeni su polaznoim i ulaznim carinarnicama, dok su zeleni vaučeri namenjeni izlaznim, odnosno odredišnim carinarnicama.
Nosioc TIR karneta u obavezi je da popuni rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera, koji su priloženi uz TIR karnet, bez obzira da li će isti biti iskorišćeni ili ne u toku TIR operacije. Podaci na svim vaučerima moraju biti identični.
Ukoliko je neki podatak pogrešno upisan ili je došlo do izmene podatka, isti se neće prepravljati već je obaveza da se pogrešan, odnosno izmenjen podatak precrta a ispod njega upiše novi, kao i da se ispravka potpiše i overi od strane carinske službe, koja je vršila izmenu. Ispravka i overa se vrše na svim primercima vaučera, kao i na robnom manifestu.
U Rubrici 1 svih vaučera odštampan je broj TIR karneta sa naslovne strane.
Nosioc TIR karneta mora popuniti rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera i robnom manifestu, i to:
Rubrika 2 – upisuje se naziv polaznih carinarnica, kojih najviše može biti tri.
Veoma bitna napomena je da TIR karnet može da sadrži ukupno 4 polazne i odredišne carinarnice u bilo kojoj kombinaciji (1 polazna i 3 odredišne, 2 polazne i 2 odredišne i 3 polazne i 1 odredišna).
Rubrika 3 – upisan je naziv izdavaoca TIR karneta – IRU (Međunarodno udruženje drumskih prevoznika).
Rubrika 4 – upisuje se pun naziv i adresa nosioca, odnosno prevoznika koji je odgovoran za TIR operaciju (ova rubrika je identična sa rubrikom 3 naslovne strane).
Rubrika 5 – upisana je zemlja/zemlje polaska, kojih najviše može biti tri. (ova rubrika je identična sa rubrikom 6 naslovne strane).
Rubrika 6 – upisana je zemlja/zemlje odredišta, kojih najviše može biti tri. (ova rubrika je identična sa rubrikom 7 naslovne strane).
Rubrika 7 – upisuje se registarski broj drumskog vozila i prikolice, odnosno poluprikolice. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj, uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača (ova rubrika je identična sa rubrikom 8 naslovne strane).
Rubrika 8 – sadrži podatke o priloženim dokumentima (na pr. CMR, fakture i dr.).
Rubrike 9, 10 i 11 sadrže podatke vezane za robu koja se prevozi. U rubrici 9 upisuju se oznake i brojevi za identifikaciju robe, u rubrici 10 – broj koleta i trgovački naziv robe i u rubrici 11 – bruto težina robe.
Rubrika 12 – upisuje se ukupan i pojedinačan broj koleta za svaku odredišnu carinarnicu, s tim da može biti najviše 3 odredišne carinarnice.
Rubrike 13, 14 i 15 sadrže potpis prevoznika ili ovlašćenog predstavnika, mesto i datum potpisa i pečat preduzeća. Potpis predstavlja izjavu da je nosic preuzeo odgovornost za tačnost podataka koji su uneti u TIR karnet.
TIR karnet se popunjava na jeziku zemlje otpreme, s tim što carinski organi tranzitnih zemalja imaju pravo da zahtevaju prevod na nacionalni jezik.
Podaci se po pravilu unose pisaćom mašinom, s tim da mogu biti uneti i ručno, ali da budu čitki na svim listovima.
Nakon popunjavanja navedenih podataka kod polazne carinarnice može se započeti TIR operacija. Uz robu, drumsko vozilo i karnet podnosi se prateća dokumentacija (fakture, tovarni list i dr.), Uverenje o odobrenju za prevoz drumskim vozilom (prikolica, poluprikolica ili kontejner).
Nakon što je polazna carinarnica utvrdila da su ispunjeni uslovi za prevoz robe po osnovu karneta TIR, ista će staviti carinska obeležja, popuniti odgovarajuće rubrike i overiti TIR karnet.
Polazna carinarnica popunjava i overava sve primarke vaučera i robni manifest u rubrici 16 i 17 , dok rubrike od 18-23 popunjava na prvom belom i narednom zelenom vaučeru.
Rubrika 16 i 17 – unosi se oznaka carinske plombe i potpis, pečat i datum overe carinske službe, i to na svakom pojedinačnom vaučeru, uključujući i dodatne vaučere, kao i robni manifest.
Rubrika 18 – unosi se zvanični naziv polazne carinarnice, odnosno carinske ispostave.
Rubrika 19 – nalazi se kvadratić koji se u polaznoj carinarnici ne popunjava, ali u svakoj narednoj ulaznoj ukoliko su pečati i identifikacione oznake nedirnute staviće se oznaka H, a ukoliko su povređene plombe, odnosno oznake isti se neće popunjavati.
Rubrika 20 – unosi se vremenski rok za tranzit carinske robe, odnosno datum kada transport mora da stigne na izlaznu carinsku ispostavu. Ovaj rok zavisi od nacionalnih propisa – shodno odredbama člana 1. Odluke o posebnim merama carinskog nadzora nad robom koja je u provozu preko carinskog područja SR Jugoslavije, (“Službeni list SRJ” br.73/93, 81/93) ne može biti duži od 72 časa.
Rubrika 21 – unosi se referentni broj iz carinskog registra (TIR/broj/godina).
Rubrika 22 – unosi se zvanični naziv izlazne carinarnice, odnosno carinske ispostave, ili druge relevantne napomene.
Rubrika 23 – vrši se potpis i overa sa carinskim pečatom i datumom.
Sada je TIR operacija pod carinskim nadzorom, ali polazna carinarnica je u obavezi da popuni i overi potpisom i pečatom i kontrolni kupon na belom vaučeru, obzirom da će beli vaučer biti otkinut i zadržan od strane polazne carinarnice. Svi kontrolni kuponi za razliku od vaučera ostaju u TIR karnetu.
U kontrolnom kuponu 1 (beli), koji ostaje u TIR karnetu carinarnica popunjava rubrike od 1-6, i to:
Rubrika 1 – unosi se zvanični naziv ulazne carinarnice, odnosno carinske ispostave (ova rubrika je identična sa rubrikom 18 vaučera).
Rubrika 2 – unosi se referentni broj iz carinskog registra -TIR/broj/godina (ova rubrika je identična sa rubrikom 21 vaučera).
Rubrika 3 – unosi se broj carinskog obeležja (plombe) koji je postavljen na teret.
Rubrika 4 – nalazi se kvadratić koji se u polaznoj carinarnici ne popunjava, ali u svakoj narednoj ulaznoj ukoliko su pečati i identifikacione oznake nedirnute staviće se oznaka H, a ukoliko su povređene plombe, odnosno oznake isti se neće popunjavati. (ova rubrika je identična sa rubrikom 19 vaučera).
Rubrika 5 – unose se sve posebne napomene-zvanični naziv izlazne carinarnice, odnosno carinske ispostave, maršruta i dr. (ova rubrika je identična sa rubrikom 22 vaučera).
Rubrika 6 – vrši se potpis i overa sa carinskim pečatom i datumom (ova rubrika je identična sa rubrikom 23 vaučera).
Polazna carinarnica zadržava beli vaučer, TIR operacija je započeta i čeka se potvrda izlazne carinarnice.
Roba se prevozi do izlazne carinarnice, koja popunjava rubrike zelenog vaučera od 24-28 i kontrolni kupon zelenog vaučera.
Rubrika 24 – unosi se zvanični naziv izlazne carinarnice, odnosno carinske ispostave.
Rubrika 25 – nalazi se kvadratić koji se u izlaznoj carinarnici ako su pečati i carinska obeležja i tovarni prostor nedirnuti popunjava sa H, u suprotnom se ne popunjava, vrši se pregled robe i traži objašnjenje od vozača zašto su ista povređena.
Rubrika 26 – unosi se broj razduženih koleta. Ukoliko se nerazdužuje nijedno koleto polje ostaje prazno.
Rubrika 27 – ukoliko su carinska obeležja povređena ili nedostaje roba stavlja se crveno slovo R i traži se od vozača detaljno objašnjenje a eventualno pokreće odgovarjući postupak za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina.
Rubrika 28 – stavlja se potpis i vrši overa sa carinskim pečatom i datumom.
U kontrolnom kuponu 2 (zeleni), koji ostaje u TIR karnetu izlazna carinarnica popunjava rubrike od 1-6, i to:
Rubrika 1 – unosi se zvanični naziv izlazne carinarnice, odnosno carinske ispostave (ova rubrika je identična sa rubrikom 24 vaučera).
Rubrika 2 – ako su carinska obeležja nedirnuta upisuje se H, u suprotnom se nepopunjava. (ova rubrika je identična sa rubrikom 25 vaučera).
Rubrika 3 – unosi se broj istovarenih koleta (ova rubrika je identična sa rubrikom 26 vaučera). Ukoliko nije razduženo nijedno koleto u ovu rubriku se upisuje kosa crta.
Rubrika 4 – unosi se u kućicu oznaka H ako je postavljena nova plomba i upisuje se broj novog carinskog obeležja (plombe) koje je postavljeno na teret.
Rubrika 5 – ukoliko su carinska obeležja povređena ili nedostaje roba stavlja se crveno slovo R (ova rubrika je identična sa rubrikom 27 vaučera).
Rubrika 6 – vrši se potpis i overa sa carinskim pečatom i datumom (ova rubrika je identična sa rubrikom 28 vaučera).
Carinske ispostave ovlašćenje za postupanje po TIR karnetu
Na carinskom području Srbije carinski tranzitni sistem TIR obavlja se samo u sledećim carinskim ispostavama:
Na granici prema Bosni i Hercegovini:
CI MALI ZVORNIK – NOVI MOST (Karakaj),
CI BADOVINCI (Pavlovića most),
CI KOTROMAN (Vardište),
CI SREMSKA RAČA (Rača);
Na granici prema Rumuniji:
CI KARATAŠ (Portile de Fier I),
CI VATIN (Stamora Moravica),
CI SRPSKA CRNjA (Žombolia);
Na granici prema Bugarskoj:
CI MOKRANjE (Bregovo),
CI GRADINA (Kalotina);
Na granici prema Makedoniji:
CI PREŠEVO (Tabanovce);
Na granici prema Hrvatskoj:
CI BATROVCI (Bajakovo),
CI BOGOJEVO (Erdut);
Na granici prema Mađarskoj:
CI HORGOŠ (Reske),
CI KELEBIJA (Tompa)
U carinskom području carinski tranzitni sistem TIR, obavljaće se u sledećim carinskim ispostavama:
CI Beograd,
CI Železnička stanica Beograd,
CI za poslove konsignacije Beograd,
CI Luka Beograd,
CI Ranžiran železnička stanica Makiš,
CI Beogradski sajam,
CI za poslove slobodnih i carinskih zona Beograd,
CR za poslove carinske zone Beograd,
CI Mladenovac,
CI Požarevac,
CI Smederevo,
CI za poslove slobodne i carinske zone i rečnog pristaništa Smederevo,
CI Surčin,
CI Terminal Beograd,
CI Terminal Surčin,
CI Pančevo,
CI za poslove slobodne i carinske zone i rečnog pristaništa Pančevo,
CI za poslove slobodne zone Kovin,
CI Šabac,
CI za poslove slobodne i carinske zone Šabac,
CI Sremska Mitrovica,
CI Slobodna zona Sremska Mitrovica,
CI Loznica,
CI Valjevo,
CI Kladovo,
CI Prahovo,
CI Veliko Gradište,
CI Železnička stanica Dimitrovgrad,
CI Pirot,
CI za poslove slobodne zone Pirot,
CI Kraljevo,
CI Čačak,
CI Gornji Milanovac,
CI Užice,
CI Požega,
CI Priboj,
CI Prijepolje,
CI Bajina Bašta,
CI Raška,
CI Železnička stanica Niš,
CI Železnička stanica Ćele Kula - Niš,
CI Aerodrom Niš,
CI Knjaževac,
CI Leskovac,
CI Železnička stanica Vranje,
CI Terminal Vranje,
CI Železnička stanica Ristovac,
CI Bor,
CI Majdanpek,
CI Zaječar,
CI Železnička stanica Kragujevac,
CI Kragujevac,
CI Lapovo,
CI Slobodna zona Lapovo,
CI Jagodina,
CI Paraćin,
CI Smederevska Palanka,
CI Aranđelovac,
CI Velika Palna,
CI Kruševac,
CI za poslove slobodne zone Kruševac,
CI Trstenik,
CI Aleksandrovac,
CI Brus,
CI za poslove konsignacije Novi Sad,
CI Ranžirna Železnička stanica Novi Sad,
CI za poslove slobodne i carinske zone Novi Sad,
CI Luka i skladišta Novi Sad,
CI Bačka Palanka,
CI Vrbas,CI Šid,
CI Terminal Šid,
CI Sombor,
CI za poslove Slobodne zone Sombor,
CI Apatin,
CI Železnička stanica Vršac,
CI Hemofarm Vršac,
CI Zrenjanin,
CI Kikinda,
CI Javna skladišta Subotica,
CI Slobodna zona Subotica,
CI Senta
ATA Karnet
Ideja o ATA karnetu se rodila pre četrdeset godina. ATA karnet predstavlja međunarodni carinski dokument koji se, širom sveta koristi u cilju skraćivanja , ubrzavanja i olakšavanja carinskih procedura koje se primenjuju kod privremenog uvoza. 1961. godine, u cilju olakšavanja i podsticanja svetske trgovine, Svetska carinska organizacija (WCO) je usvojila "Konvenciju o ATA karnetima kao privremenim dozvolama za uvoz roba". ATA je skkraćenica nastala od engleskih ili francuskih reči "Admission Temporaire/Temporary Admission". Konvencija pokriva tri kategorije međunarodne robne trgovine, koje obuhvataju:
komercijalne uzorke;
robu koja se koristi za prezentacije, na sajmovima, izložbama i sličnim događajima;
profesionalnu opremu.
ATA karnet izdaju i za njega garantuju nacionalne organizacije zemalja članica i potpisnica ATA konvencije. Glavni administrator ATA karneta je Međunarodni biro privredih komora (International Bureau of Chambers of Commerce - IBCC), koji je integralni deo Međunarodne privredne komore u Parizu (International Chamber of Commerce - ICC). Carinske administracije u preko 58 zemalja sveta su prihvatile ATA karnet kao garanciju da će sve carine i takse biti plaćene ako se roba deklarisana ATA karnetom ne koristi u skladu sa pravilima za njeno korištenje.
U poslednjih četrdeset godina ATA karnet je postao široko prihvaćen kao međunarodni carinski dokument, a prema podacima iz 1998. godine, izdato je 194.986 ATA karneta koji su pokrivali privremeni uvoz vrednosti od skoro 12 milijardi dolara.
Prednosti korišćenja ATA karneta:
može se neograničeno koristiti kao garancija za privremeni uvoz;
vredi godinu dana od dana izdavanja;
međunarodno je prihvaćeni dokument u preko 60 zemalja sveta;
eliminiše plaćanje carina, dažbina i poreza na dodatnu vrednost (VAT) prilikom privremenog uvoza i njihov povraćaj prilikom vraćanja privremeno uvezene robe u inostranstvo;
pojednostavljuje carinsku proceduru;
omogućava da se prilikom privremenog izvoza ili uvoza sve formalnosti obave putem samo jednog dokumenta;
unapred su poznati svi uslovi privremenog uvoza ili izvoza, tako da se lakše sklapaju trgovinski dogovori;
smanjuje troškove carinskih i uvozno-izvoznih procedura;
smanjuje vreme potrebno da se obave sve carinske i uvozno-izvozne procedure
eliminiše elemenat neizvesnosti kod carinskih i uvozno-izvoznih procedura.
ATA karnet se izdaje i glasi na vlasnika robe koja se privremeno izvozi ili uvozi. Ne može glasiti na špeditera ili vozara.
Moguće je definitivno ocariniti deo ili svu količinu robe koja se privremeno uvozi ili izvozi. Ukoliko se to ne uradi na vreme u najvećem broju zemalja se pored carina i taksa plaćaju i posebni penali za kašnjenje.
ATA karnet pruža dve vrste garancija: garantuje pokriće vrednosti uvoznih dažbina i predstavlja garanciju za samu robu. Da bi se sprečile zloupotrebe ATA karneta sa jedne strane, i da bi se državne administracije obezbedile da će naplatiti pripadajuće dažbine u slučaju postupanja koja su suprotna ATA konvenciji, sa druge strane, zakonodavstva raznih zemalja su predvidela i razne druge obaveze kako za izdavača, tako i za vlasnika ATA karneta.
Cena izdavanja ATA karneta, npr. u Sjedinjenim Američkim Državama je 0,75 dolara za svakih 100 dolara vrednosti robe.
ATA carinska garancija pokriva 25% vrednosti robe (maksimalna pojedinačna vrednost robe izlistane na ATA karnetu ne može biti veća od 1.000.000 dolara), tako da ATA garancija pokriva sve dažbine do tog iznosa. Ovo po neki put predstavlja i problem jer su u nekim zemljama uvozne dažbine veće od 25% vrednosti robe, tako da razliku mora pokriti vlasnik robe ili uvoznik.
Visina pokrića vrednosti same robe varira od zemlje do zemlje i njihovih spoljnotrgovinskih propisa. Tako na primer SAD propisuju da ATA karnet mora pokriti 40% vrednosti robe izlistane na njemu, dok propisi Izraela ili Koreje nalažu da se pokrije 100% vrednosti robe.
Pojedine zemlje propisuju i sam tekst garancija koje prate ATA karnet. Tako na primer SAD su propisale da tekst garancije mora biti identičan tekstu garancije osiguravajućeg društva Lloyd's of London.
S obzirom da izdavanje ATA karneta predstavlja veliku povlasticu za kompaniju kojoj je izdat, a istovremeno nesavesnima pruža mogućnost za mahinacije za koje može da odgovara i nacionalna asocijacija koja izdaje ATA karnet, postoje i razni drugi zahtevi, koji variraju u zakonodavstvima raznih zemalja, a koji se moraju ispuniti da bi se dobio ATA karnet (na primer: da se poslovima spoljne trgovine kompanija bavi najmanje tri godine ili da vrednost kompanije ne može biti manja od dvostruke vrednosti robe izlistane na ATA karnetu ili da postoji u tom smislu garancija neke druge institucije, pravnog ili čak u nekim slučajevima i fizičkog lica, i slično).
Relevantni propisi
Uredba o ratifikaciji Carinske konvencije o privremenom uvozu komercijalnih drumskih vozila ("Službeni list FNRJ", br. 3/62)
Uredba o ratifikaciji Carinske konvencije o karnetu ATA za privremeni uvoz robe ("Službeni list SFRJ" - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 13/63)
Zakon o poivrđivanju Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MD (karneta TIR) (konvencija TIR, 1975), sa prilozima ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 9/2001)
Zakon o ratifikaciji Izmena i dopuna 21 i 22 Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprave MDP (Karneta TIR) ("Službeni list SCG" - Međunarodni ugovori, br. 5/2003)
Uredba o carinskom postupku u železničkom i drumskom saobraćaju, saobraćaju vodenim putevima, vazdušnom i poštanskom saobraćaju i putničkom prometu ("Službeni list SRJ", br. 48/92, 50/92, 15/93, 26/94, 33/96, 42/2002)
TIR Konvencija je međunarodna konvencija kojom se reguliše međunarodni drumski prevoz robe na osnovu karneta TIR, i koja omogućava olakšano kretanje robe pod carinskim nadzorom u međunarodnoj trgovini uz istovremeno obezbeđen međunarodni garantni lanac.
Na carinskom području SR Jugoslavije ponovo je zvanično počela da se primenjuje od 01.12.2001.godine.
Otpočinjanje sa primenom TIR konvencije na carinskom području SR Jugoslavije predstavlja rezultat regulisanja statusa SR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama, što je omogućilo da se naša zemlja smatra stranom ugovornicom Konvencije TIR retroaktivno od 27.aprila 1992.godine, a na osnovu izjave Generanog sekretara Ujedinjenih nacija od 12.marta 2001.godine.
Tranzitni sistem TIR prvi put je uspostavljen 1959.godine u Ženevi, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Danas važeća dopunjena i modifikovana Konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR stupila je na snagu 1975.godine.
Postoji pet osnovnih principa na kojima je zasnovan TIR sistem:
1. sigurna vozila ili kontejneri kojima se roba prevozi;
2. međunarodno prihvaćen garantni lanac na osnovu međunarodno priznategarancije;
3. TIR karnet, kao međunarodna carinska isprava;
4. međusobno prihvaćena carinska kontrola u tranzitnim zemljama i
5. kontrolisani pristup za prevoznike, odnosno nosioce TIR sistema.
Tir Karnet
Karnet TIR kao jedan od glavnih stubova TIR sistema, predstavlja međunarodno prihvaćen carinsko kontrolni dokument za međunarodni drumski prevoz (MDP) robe od strane carinskih organa, kako u zemlji polaska, tako i zemlji tranzita i odredišta.
Međunarodno udruženje drumskih prevoznika (IRU) sa sedištem u Ženevi, jedino je ovlašćeno za štampanje karneta TIR. Istovremeno, IRU rukovodi izdavanjem, vraćanjem i čuvanjem TIR karneta.
Obrazac TIR karneta sastoji se od:
1. naslovne strane, prednje korice karneta jedinstvene žute boje;
2. robnog (žutog) manifesta, koji se ne koristi za carinske potrebe;
3. seta vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje;
4. formulara za podnošenje službenog izveštaja i
5. zadnje korice karneta jedinstvene žute boje sa identifikacionom karticom.
Karnet TIR štampan je na francuskom jeziku, sa izuzetkom naslovne strane koja je štampana na francuskom i engleskom jeziku i robnog manifesta koji je na engleskom jeziku.
TIR karnet može imati 4, 6, 14 i 20 vaučera, sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja. Svaka strana vaučera i kontrolnog kupona obeležena je uzastopnim rednim brojevima.
Naslovna strana (prenje korice karneta) u zaglavlju sadrži: naziv izdavaoca karneta - IRU Međunarodno udruženje drumskih prevoznika, broj karneta, broj vaučera i vodeni žig. Naslovna strana je dalje podeljena na dva dela. Prvi, gornji deo popunjava nacionalno udruženje garant a donji nosioc TIR karneta – prevoznik.
Gornja polovina koju popunjava nacionalno udruženje garant, obuhvata rubrike od 1 – 5.
Donja polovina koju popunjava nosioc TIR operacije (prevoznik), obuhvata rubrike od 6 – 12.
Drugi list TIR karneta predstavlja robni (žuti) manifest, koji se ne koristi za carinske potrebe. Međutim nosioc TIR karneta, odnosno prevoznik istovremeno prilikom popunjavanja vaučera popunjava identične rubrike i u robnom manifestu.
Nakon robnog manifesta nalaze se setovi vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje. TIR karnet ukupno može imati 4,6,14 i 20 vaučera, sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. I vaučeri i kontrolni kuponi su označeni uzastopnim rednim brojevima. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja.
Beli vaučeri namenjeni su polaznoim i ulaznim carinarnicama, dok su zeleni vaučeri namenjeni izlaznim, odnosno odredišnim carinarnicama.
Nosioc TIR karneta u obavezi je da popuni rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera, koji su priloženi uz TIR karnet, bez obzira da li će isti biti iskorišćeni ili ne u toku TIR operacije. Podaci na svim vaučerima moraju biti identični.
U Rubrici 1 svih vaučera odštampan je broj TIR karneta sa naslovne strane.
Nosioc TIR karneta mora popuniti rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera i robnom manifestu.
TIR karnet se popunjava na jeziku zemlje otpreme, s tim što carinski organi tranzitnih zemalja imaju pravo da zahtevaju prevod na nacionalni jezik.
Podaci se po pravilu unose pisaćom mašinom, s tim da mogu biti uneti i ručno, ali da budu čitki na svim listovima.
Nakon popunjavanja navedenih podataka kod polazne carinarnice može se započeti TIR operacija. Uz robu, drumsko vozilo i karnet podnosi se prateća dokumentacija (fakture, tovarni list i dr.), Uverenje o odobrenju za prevoz drumskim vozilom (prikolica, poluprikolica ili kontejner).
Nakon što je polazna carinarnica utvrdila da su ispunjeni uslovi za prevoz robe po osnovu karneta TIR, ista će staviti carinska obeležja, popuniti odgovarajuće rubrike i overiti TIR karnet.
Polazna carinarnica popunjava i overava sve primarke vaučera i robni manifest u rubrici 16 i 17 , dok rubrike od 18-23 popunjava na prvom belom i narednom zelenom vaučeru.
Sada je TIR operacija pod carinskim nadzorom, ali polazna carinarnica je u obavezi da popuni i overi potpisom i pečatom i kontrolni kupon na belom vaučeru, obzirom da će beli vaučer biti otkinut i zadržan od strane polazne carinarnice. Svi kontrolni kuponi za razliku od vaučera ostaju u TIR karnetu.
U kontrolnom kuponu 1 (beli), koji ostaje u TIR karnetu carinarnica popunjava rubrike od 1-6.
Polazna carinarnica zadržava beli vaučer, TIR operacija je započeta i čeka se potvrda izlazne carinarnice.
Roba se prevozi do izlazne carinarnice, koja popunjava rubrike zelenog vaučera od 24-28 i kontrolni kupon zelenog vaučera.
Popunjavanje TIR Karneta
Obrazac TIR karneta sastoji se od:
1. naslovne strane, prednje korice karneta jedinstvene žute boje;
2. robnog (žutog) manifesta, koji se ne koristi za carinske potrebe;
3. seta vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje;
4. formulara za podnošenje službenog izveštaja i
5. zadnje korice karneta jedinstvene žute boje sa identifikacionom karticom.
Karnet TIR štampan je na francuskom jeziku, sa izuzetkom naslovne strane koja je štampana na francuskom i engleskom jeziku i robnog manifesta koji je na engleskom jeziku.
TIR karnet može imati 4, 6, 14 i 20 vaučera, sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja. Svaka strana vaučera i kontrolnog kupona obeležena je uzastopnim rednim brojevima.
Naslovna strana (prenje korice karneta) u zaglavlju sadrži: naziv izdavaoca karneta - IRU Međunarodno udruženje drumskih prevoznika, broj karneta, broj vaučera i vodeni žig. Naslovna strana je dalje podeljena na dva dela. Prvi, gornji deo popunjava nacionalno udruženje garant a donji nosioc TIR karneta – prevoznik.
Gornja polovina koju popunjava nacionalno udruženje garant, obuhvata rubrike od 1 – 5, i to:
Rubrika 1 – upisuje se datum važnosti TIR karneta, koji je od značaja za polaznu carinarnicu, obzirom da će polazna carinarnica overiti karnet i odobriti započinjanje TIR operacije, ukoliko se prevoznik pojavi pre isteka ali takođe i na sam dan isteka važnosti koji je upisan u ovoj rubrici. Rok važenja TIR karneta može biti najviše 60 dana od dana izdavanja i isti se ne može produžiti. Ukoliko se prevoznik pojavi zadnjeg dana važnosti, na rok od 60 dana može se dodati vreme potrebno za putovanje ali ne duže od 60 dana.
Rubrika 2 – upisuje se naziv nacionalnog udruženja garanta, odnosno naziv udruženja izdavaoca (u SR Jugoslaviji udruženje izdavaoc je Privredna Komora Jugoslavije).
Rubrika 3 – upisuje se pun naziv i adresa nosioca (prevoznika) koji je odgovoran za TIR operaciju.
Rubrika 4 – stavlja se potpis ovlašćenog predstavnika udruženja izdavaoca i pečat. Ova rubrika mora biti overena zvaničnim pečatom udruženja koji je porijavljen IRU.
Rubrika 5 – stavljen je potpis generalnog sekretara međunarodne organizacije IRU.
Donja polovina koju popunjava nosioc TIR operacije (prevoznik), obuhvata rubrike od 6 – 12, i to:
Rubrika 6 – upisuje se zemlja, odnosno zemlje polaska. Zemlja polaska treba da bude zemlja u kojoj je TIR operacija započeta. Moguće je da roba bude utovarena u više zemalja.
Rubrika 7 – upisuje se zemlja, odnosno zemlje odredišta. Zemlja odredišta treba da bude zemlja u kojoj se TIR operacija završava. Moguće je da roba bude istovarena u više zemalja.
Rubrika 8 – upisuje se registarski broj drumskog vozila i prikolice, odnosno poluprikolice. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj, uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača.
Rubrika 9 – upisuje se broj i datum Uverenja o odobrenju drumskog vozila - prikolice, odnosno poluprikolice. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj, u uverenju uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača.
Uverenje o odobrenju drumskog vozila za prevoz robe pod carinskim obeležjem izdaje carinarnica u kojem konstatuje da drumsko vozilo ispunjava propisane tehničke uslove, kao i da nema opasnosti za krijumčarenje robe u tovarnom prostoru prikolice ili poluprikolice. Ovo uverenje se obnavlja svake 2 godine, osim za kontejnere gde nije vremenski ograničeno. Prevoznik koji vozi pod TIR sistemom mora na zahtev carinskog organa uvek priložiti original uverenja. Rok važnosti uverenja mora da omogući da se u datom roku okonča TIR operacija. Ukoliko nosioc TIR karneta ne poseduje original uverenja ili je rok važnosti istog protekao, TIR operacija će se prekinuti.
Rubrika 10 – upisuje se identifikacioni broj ili brojevi kontejnera. Treba uneti broj svakog kontejnera koji sadrži robu po TIR karnetom.
Rubrika 11 – upisuju se napomene, s tim što ovde treba upisati samo relevantne napomene (npr.kabasta roba, rasuta roba i sl.).
Rubrika 12 – stavlja se potpis nosioca TIR karneta. Potpis predstavlja izjavu kojom nosilac preuzima odgovornost za tačnost podataka koji su uneti u TIR karnet.
Drugi list TIR karneta predstavlja robni (žuti) manifest, koji se ne koristi za carinske potrebe. Međutim nosioc TIR karneta, odnosno prevoznik istovremeno prilikom popunjavanja vaučera popunjava identične rubrike i u robnom manifestu.
Nakon robnog manifesta nalaze se setovi vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje. TIR karnet ukupno može imati 4,6,14 i 20 vaučera, sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. I vaučeri i kontrolni kuponi su označeni uzastopnim rednim brojevima. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja.
Beli vaučeri namenjeni su polaznoim i ulaznim carinarnicama, dok su zeleni vaučeri namenjeni izlaznim, odnosno odredišnim carinarnicama.
Nosioc TIR karneta u obavezi je da popuni rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera, koji su priloženi uz TIR karnet, bez obzira da li će isti biti iskorišćeni ili ne u toku TIR operacije. Podaci na svim vaučerima moraju biti identični.
Ukoliko je neki podatak pogrešno upisan ili je došlo do izmene podatka, isti se neće prepravljati već je obaveza da se pogrešan, odnosno izmenjen podatak precrta a ispod njega upiše novi, kao i da se ispravka potpiše i overi od strane carinske službe, koja je vršila izmenu. Ispravka i overa se vrše na svim primercima vaučera, kao i na robnom manifestu.
U Rubrici 1 svih vaučera odštampan je broj TIR karneta sa naslovne strane.
Nosioc TIR karneta mora popuniti rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera i robnom manifestu, i to:
Rubrika 2 – upisuje se naziv polaznih carinarnica, kojih najviše može biti tri.
Veoma bitna napomena je da TIR karnet može da sadrži ukupno 4 polazne i odredišne carinarnice u bilo kojoj kombinaciji (1 polazna i 3 odredišne, 2 polazne i 2 odredišne i 3 polazne i 1 odredišna).
Rubrika 3 – upisan je naziv izdavaoca TIR karneta – IRU (Međunarodno udruženje drumskih prevoznika).
Rubrika 4 – upisuje se pun naziv i adresa nosioca, odnosno prevoznika koji je odgovoran za TIR operaciju (ova rubrika je identična sa rubrikom 3 naslovne strane).
Rubrika 5 – upisana je zemlja/zemlje polaska, kojih najviše može biti tri. (ova rubrika je identična sa rubrikom 6 naslovne strane).
Rubrika 6 – upisana je zemlja/zemlje odredišta, kojih najviše može biti tri. (ova rubrika je identična sa rubrikom 7 naslovne strane).
Rubrika 7 – upisuje se registarski broj drumskog vozila i prikolice, odnosno poluprikolice. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj, uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača (ova rubrika je identična sa rubrikom 8 naslovne strane).
Rubrika 8 – sadrži podatke o priloženim dokumentima (na pr. CMR, fakture i dr.).
Rubrike 9, 10 i 11 sadrže podatke vezane za robu koja se prevozi. U rubrici 9 upisuju se oznake i brojevi za identifikaciju robe, u rubrici 10 – broj koleta i trgovački naziv robe i u rubrici 11 – bruto težina robe.
Rubrika 12 – upisuje se ukupan i pojedinačan broj koleta za svaku odredišnu carinarnicu, s tim da može biti najviše 3 odredišne carinarnice.
Rubrike 13, 14 i 15 sadrže potpis prevoznika ili ovlašćenog predstavnika, mesto i datum potpisa i pečat preduzeća. Potpis predstavlja izjavu da je nosic preuzeo odgovornost za tačnost podataka koji su uneti u TIR karnet.
TIR karnet se popunjava na jeziku zemlje otpreme, s tim što carinski organi tranzitnih zemalja imaju pravo da zahtevaju prevod na nacionalni jezik.
Podaci se po pravilu unose pisaćom mašinom, s tim da mogu biti uneti i ručno, ali da budu čitki na svim listovima.
Nakon popunjavanja navedenih podataka kod polazne carinarnice može se započeti TIR operacija. Uz robu, drumsko vozilo i karnet podnosi se prateća dokumentacija (fakture, tovarni list i dr.), Uverenje o odobrenju za prevoz drumskim vozilom (prikolica, poluprikolica ili kontejner).
Nakon što je polazna carinarnica utvrdila da su ispunjeni uslovi za prevoz robe po osnovu karneta TIR, ista će staviti carinska obeležja, popuniti odgovarajuće rubrike i overiti TIR karnet.
Polazna carinarnica popunjava i overava sve primarke vaučera i robni manifest u rubrici 16 i 17 , dok rubrike od 18-23 popunjava na prvom belom i narednom zelenom vaučeru.
Rubrika 16 i 17 – unosi se oznaka carinske plombe i potpis, pečat i datum overe carinske službe, i to na svakom pojedinačnom vaučeru, uključujući i dodatne vaučere, kao i robni manifest.
Rubrika 18 – unosi se zvanični naziv polazne carinarnice, odnosno carinske ispostave.
Rubrika 19 – nalazi se kvadratić koji se u polaznoj carinarnici ne popunjava, ali u svakoj narednoj ulaznoj ukoliko su pečati i identifikacione oznake nedirnute staviće se oznaka H, a ukoliko su povređene plombe, odnosno oznake isti se neće popunjavati.
Rubrika 20 – unosi se vremenski rok za tranzit carinske robe, odnosno datum kada transport mora da stigne na izlaznu carinsku ispostavu. Ovaj rok zavisi od nacionalnih propisa – shodno odredbama člana 1. Odluke o posebnim merama carinskog nadzora nad robom koja je u provozu preko carinskog područja SR Jugoslavije, (“Službeni list SRJ” br.73/93, 81/93) ne može biti duži od 72 časa.
Rubrika 21 – unosi se referentni broj iz carinskog registra (TIR/broj/godina).
Rubrika 22 – unosi se zvanični naziv izlazne carinarnice, odnosno carinske ispostave, ili druge relevantne napomene.
Rubrika 23 – vrši se potpis i overa sa carinskim pečatom i datumom.
Sada je TIR operacija pod carinskim nadzorom, ali polazna carinarnica je u obavezi da popuni i overi potpisom i pečatom i kontrolni kupon na belom vaučeru, obzirom da će beli vaučer biti otkinut i zadržan od strane polazne carinarnice. Svi kontrolni kuponi za razliku od vaučera ostaju u TIR karnetu.
U kontrolnom kuponu 1 (beli), koji ostaje u TIR karnetu carinarnica popunjava rubrike od 1-6, i to:
Rubrika 1 – unosi se zvanični naziv ulazne carinarnice, odnosno carinske ispostave (ova rubrika je identična sa rubrikom 18 vaučera).
Rubrika 2 – unosi se referentni broj iz carinskog registra -TIR/broj/godina (ova rubrika je identična sa rubrikom 21 vaučera).
Rubrika 3 – unosi se broj carinskog obeležja (plombe) koji je postavljen na teret.
Rubrika 4 – nalazi se kvadratić koji se u polaznoj carinarnici ne popunjava, ali u svakoj narednoj ulaznoj ukoliko su pečati i identifikacione oznake nedirnute staviće se oznaka H, a ukoliko su povređene plombe, odnosno oznake isti se neće popunjavati. (ova rubrika je identična sa rubrikom 19 vaučera).
Rubrika 5 – unose se sve posebne napomene-zvanični naziv izlazne carinarnice, odnosno carinske ispostave, maršruta i dr. (ova rubrika je identična sa rubrikom 22 vaučera).
Rubrika 6 – vrši se potpis i overa sa carinskim pečatom i datumom (ova rubrika je identična sa rubrikom 23 vaučera).
Polazna carinarnica zadržava beli vaučer, TIR operacija je započeta i čeka se potvrda izlazne carinarnice.
Roba se prevozi do izlazne carinarnice, koja popunjava rubrike zelenog vaučera od 24-28 i kontrolni kupon zelenog vaučera.
Rubrika 24 – unosi se zvanični naziv izlazne carinarnice, odnosno carinske ispostave.
Rubrika 25 – nalazi se kvadratić koji se u izlaznoj carinarnici ako su pečati i carinska obeležja i tovarni prostor nedirnuti popunjava sa H, u suprotnom se ne popunjava, vrši se pregled robe i traži objašnjenje od vozača zašto su ista povređena.
Rubrika 26 – unosi se broj razduženih koleta. Ukoliko se nerazdužuje nijedno koleto polje ostaje prazno.
Rubrika 27 – ukoliko su carinska obeležja povređena ili nedostaje roba stavlja se crveno slovo R i traži se od vozača detaljno objašnjenje a eventualno pokreće odgovarjući postupak za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina.
Rubrika 28 – stavlja se potpis i vrši overa sa carinskim pečatom i datumom.
U kontrolnom kuponu 2 (zeleni), koji ostaje u TIR karnetu izlazna carinarnica popunjava rubrike od 1-6, i to:
Rubrika 1 – unosi se zvanični naziv izlazne carinarnice, odnosno carinske ispostave (ova rubrika je identična sa rubrikom 24 vaučera).
Rubrika 2 – ako su carinska obeležja nedirnuta upisuje se H, u suprotnom se nepopunjava. (ova rubrika je identična sa rubrikom 25 vaučera).
Rubrika 3 – unosi se broj istovarenih koleta (ova rubrika je identična sa rubrikom 26 vaučera). Ukoliko nije razduženo nijedno koleto u ovu rubriku se upisuje kosa crta.
Rubrika 4 – unosi se u kućicu oznaka H ako je postavljena nova plomba i upisuje se broj novog carinskog obeležja (plombe) koje je postavljeno na teret.
Rubrika 5 – ukoliko su carinska obeležja povređena ili nedostaje roba stavlja se crveno slovo R (ova rubrika je identična sa rubrikom 27 vaučera).
Rubrika 6 – vrši se potpis i overa sa carinskim pečatom i datumom (ova rubrika je identična sa rubrikom 28 vaučera).
Carinske ispostave ovlašćenje za postupanje po TIR karnetu
Na carinskom području Srbije carinski tranzitni sistem TIR obavlja se samo u sledećim carinskim ispostavama:
Na granici prema Bosni i Hercegovini:
CI MALI ZVORNIK – NOVI MOST (Karakaj),
CI BADOVINCI (Pavlovića most),
CI KOTROMAN (Vardište),
CI SREMSKA RAČA (Rača);
Na granici prema Rumuniji:
CI KARATAŠ (Portile de Fier I),
CI VATIN (Stamora Moravica),
CI SRPSKA CRNjA (Žombolia);
Na granici prema Bugarskoj:
CI MOKRANjE (Bregovo),
CI GRADINA (Kalotina);
Na granici prema Makedoniji:
CI PREŠEVO (Tabanovce);
Na granici prema Hrvatskoj:
CI BATROVCI (Bajakovo),
CI BOGOJEVO (Erdut);
Na granici prema Mađarskoj:
CI HORGOŠ (Reske),
CI KELEBIJA (Tompa)
U carinskom području carinski tranzitni sistem TIR, obavljaće se u sledećim carinskim ispostavama:
CI Beograd,
CI Železnička stanica Beograd,
CI za poslove konsignacije Beograd,
CI Luka Beograd,
CI Ranžiran železnička stanica Makiš,
CI Beogradski sajam,
CI za poslove slobodnih i carinskih zona Beograd,
CR za poslove carinske zone Beograd,
CI Mladenovac,
CI Požarevac,
CI Smederevo,
CI za poslove slobodne i carinske zone i rečnog pristaništa Smederevo,
CI Surčin,
CI Terminal Beograd,
CI Terminal Surčin,
CI Pančevo,
CI za poslove slobodne i carinske zone i rečnog pristaništa Pančevo,
CI za poslove slobodne zone Kovin,
CI Šabac,
CI za poslove slobodne i carinske zone Šabac,
CI Sremska Mitrovica,
CI Slobodna zona Sremska Mitrovica,
CI Loznica,
CI Valjevo,
CI Kladovo,
CI Prahovo,
CI Veliko Gradište,
CI Železnička stanica Dimitrovgrad,
CI Pirot,
CI za poslove slobodne zone Pirot,
CI Kraljevo,
CI Čačak,
CI Gornji Milanovac,
CI Užice,
CI Požega,
CI Priboj,
CI Prijepolje,
CI Bajina Bašta,
CI Raška,
CI Železnička stanica Niš,
CI Železnička stanica Ćele Kula - Niš,
CI Aerodrom Niš,
CI Knjaževac,
CI Leskovac,
CI Železnička stanica Vranje,
CI Terminal Vranje,
CI Železnička stanica Ristovac,
CI Bor,
CI Majdanpek,
CI Zaječar,
CI Železnička stanica Kragujevac,
CI Kragujevac,
CI Lapovo,
CI Slobodna zona Lapovo,
CI Jagodina,
CI Paraćin,
CI Smederevska Palanka,
CI Aranđelovac,
CI Velika Palna,
CI Kruševac,
CI za poslove slobodne zone Kruševac,
CI Trstenik,
CI Aleksandrovac,
CI Brus,
CI za poslove konsignacije Novi Sad,
CI Ranžirna Železnička stanica Novi Sad,
CI za poslove slobodne i carinske zone Novi Sad,
CI Luka i skladišta Novi Sad,
CI Bačka Palanka,
CI Vrbas,CI Šid,
CI Terminal Šid,
CI Sombor,
CI za poslove Slobodne zone Sombor,
CI Apatin,
CI Železnička stanica Vršac,
CI Hemofarm Vršac,
CI Zrenjanin,
CI Kikinda,
CI Javna skladišta Subotica,
CI Slobodna zona Subotica,
CI Senta
ATA Karnet
Ideja o ATA karnetu se rodila pre četrdeset godina. ATA karnet predstavlja međunarodni carinski dokument koji se, širom sveta koristi u cilju skraćivanja , ubrzavanja i olakšavanja carinskih procedura koje se primenjuju kod privremenog uvoza. 1961. godine, u cilju olakšavanja i podsticanja svetske trgovine, Svetska carinska organizacija (WCO) je usvojila "Konvenciju o ATA karnetima kao privremenim dozvolama za uvoz roba". ATA je skkraćenica nastala od engleskih ili francuskih reči "Admission Temporaire/Temporary Admission". Konvencija pokriva tri kategorije međunarodne robne trgovine, koje obuhvataju:
komercijalne uzorke;
robu koja se koristi za prezentacije, na sajmovima, izložbama i sličnim događajima;
profesionalnu opremu.
ATA karnet izdaju i za njega garantuju nacionalne organizacije zemalja članica i potpisnica ATA konvencije. Glavni administrator ATA karneta je Međunarodni biro privredih komora (International Bureau of Chambers of Commerce - IBCC), koji je integralni deo Međunarodne privredne komore u Parizu (International Chamber of Commerce - ICC). Carinske administracije u preko 58 zemalja sveta su prihvatile ATA karnet kao garanciju da će sve carine i takse biti plaćene ako se roba deklarisana ATA karnetom ne koristi u skladu sa pravilima za njeno korištenje.
U poslednjih četrdeset godina ATA karnet je postao široko prihvaćen kao međunarodni carinski dokument, a prema podacima iz 1998. godine, izdato je 194.986 ATA karneta koji su pokrivali privremeni uvoz vrednosti od skoro 12 milijardi dolara.
Prednosti korišćenja ATA karneta:
može se neograničeno koristiti kao garancija za privremeni uvoz;
vredi godinu dana od dana izdavanja;
međunarodno je prihvaćeni dokument u preko 60 zemalja sveta;
eliminiše plaćanje carina, dažbina i poreza na dodatnu vrednost (VAT) prilikom privremenog uvoza i njihov povraćaj prilikom vraćanja privremeno uvezene robe u inostranstvo;
pojednostavljuje carinsku proceduru;
omogućava da se prilikom privremenog izvoza ili uvoza sve formalnosti obave putem samo jednog dokumenta;
unapred su poznati svi uslovi privremenog uvoza ili izvoza, tako da se lakše sklapaju trgovinski dogovori;
smanjuje troškove carinskih i uvozno-izvoznih procedura;
smanjuje vreme potrebno da se obave sve carinske i uvozno-izvozne procedure
eliminiše elemenat neizvesnosti kod carinskih i uvozno-izvoznih procedura.
ATA karnet se izdaje i glasi na vlasnika robe koja se privremeno izvozi ili uvozi. Ne može glasiti na špeditera ili vozara.
Moguće je definitivno ocariniti deo ili svu količinu robe koja se privremeno uvozi ili izvozi. Ukoliko se to ne uradi na vreme u najvećem broju zemalja se pored carina i taksa plaćaju i posebni penali za kašnjenje.
ATA karnet pruža dve vrste garancija: garantuje pokriće vrednosti uvoznih dažbina i predstavlja garanciju za samu robu. Da bi se sprečile zloupotrebe ATA karneta sa jedne strane, i da bi se državne administracije obezbedile da će naplatiti pripadajuće dažbine u slučaju postupanja koja su suprotna ATA konvenciji, sa druge strane, zakonodavstva raznih zemalja su predvidela i razne druge obaveze kako za izdavača, tako i za vlasnika ATA karneta.
Cena izdavanja ATA karneta, npr. u Sjedinjenim Američkim Državama je 0,75 dolara za svakih 100 dolara vrednosti robe.
ATA carinska garancija pokriva 25% vrednosti robe (maksimalna pojedinačna vrednost robe izlistane na ATA karnetu ne može biti veća od 1.000.000 dolara), tako da ATA garancija pokriva sve dažbine do tog iznosa. Ovo po neki put predstavlja i problem jer su u nekim zemljama uvozne dažbine veće od 25% vrednosti robe, tako da razliku mora pokriti vlasnik robe ili uvoznik.
Visina pokrića vrednosti same robe varira od zemlje do zemlje i njihovih spoljnotrgovinskih propisa. Tako na primer SAD propisuju da ATA karnet mora pokriti 40% vrednosti robe izlistane na njemu, dok propisi Izraela ili Koreje nalažu da se pokrije 100% vrednosti robe.
Pojedine zemlje propisuju i sam tekst garancija koje prate ATA karnet. Tako na primer SAD su propisale da tekst garancije mora biti identičan tekstu garancije osiguravajućeg društva Lloyd's of London.
S obzirom da izdavanje ATA karneta predstavlja veliku povlasticu za kompaniju kojoj je izdat, a istovremeno nesavesnima pruža mogućnost za mahinacije za koje može da odgovara i nacionalna asocijacija koja izdaje ATA karnet, postoje i razni drugi zahtevi, koji variraju u zakonodavstvima raznih zemalja, a koji se moraju ispuniti da bi se dobio ATA karnet (na primer: da se poslovima spoljne trgovine kompanija bavi najmanje tri godine ili da vrednost kompanije ne može biti manja od dvostruke vrednosti robe izlistane na ATA karnetu ili da postoji u tom smislu garancija neke druge institucije, pravnog ili čak u nekim slučajevima i fizičkog lica, i slično).
Relevantni propisi
Uredba o ratifikaciji Carinske konvencije o privremenom uvozu komercijalnih drumskih vozila ("Službeni list FNRJ", br. 3/62)
Uredba o ratifikaciji Carinske konvencije o karnetu ATA za privremeni uvoz robe ("Službeni list SFRJ" - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 13/63)
Zakon o poivrđivanju Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MD (karneta TIR) (konvencija TIR, 1975), sa prilozima ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 9/2001)
Zakon o ratifikaciji Izmena i dopuna 21 i 22 Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprave MDP (Karneta TIR) ("Službeni list SCG" - Međunarodni ugovori, br. 5/2003)
Uredba o carinskom postupku u železničkom i drumskom saobraćaju, saobraćaju vodenim putevima, vazdušnom i poštanskom saobraćaju i putničkom prometu ("Službeni list SRJ", br. 48/92, 50/92, 15/93, 26/94, 33/96, 42/2002)
Comment