Tweet
Uskoro nulta tolerancija na alkohol?
Uskoro nulta tolerancija na alkohol?
Profesor Milan Vujanić, jedan od vodećih ljudi u radnoj grupi za uvođenje izmena u Zakon o bezbednosti u saobraćaju, izjavio je nedavno za Novosti da „nema razloga da bilo ko pije kada vozi“, te da se u okviru drugih mera za povećanje bezbednosti planira i uvođenje nulte tolerancije na alkohol.
Nulta tolerancija znači da vozači neće smeti da imaju ni najmanju količinu alkohola u krvi. Međutim, u slučaju da do toga dođe, da li će se tako u problemu naći mnogi vozači koji su prethodno veče popili nekoliko piva?
Da odmah razjasnimo, ne promovišemo vožnju u alkoholisanom stanju, niti branimo one koji to čine pravdavajući se tradicijom (slave, krštenja, svadbe…), dobrim podnošenjem alkohola ili nedostatkom drugog prevoza.
Naprotiv, podržavamo uvođenje još oštrijih kazni za one koji predstavljaju opasnost na putu, ali nismo toliko sigurni da li je potrebno uvesti „kolektivno kažnjavanje“ zbog kojeg će stradati i oni vozači kod kojih je alkohol nađen samo u tragovima.
Zašto uvođenje nulte tolerancije može biti problematičan potez?
a) saobraćajne nesreće sa poginulima uglavnom ne izazivaju oni sa 0,2‰ alkohola u krvi, već oni koji su popili znatno veću količinu piva, votke, rakije, viskija…
Uostalom, saobraćajna policija uopšte ne vodi statistiku o tome koliko alkohola u krvi imaju krivci, tako da se u isti koš stavljaju oni koji su za nijansu prekoračili granicu i oni koji zbog pijanstva nisu u stanju da izađu iz automobila.
b) konzumiranje određene hrane (naročito prezrelog voća) može da dovede do povećanja nivoa alkohola u krvi, a alkometar može da zbuni i korišćenje tečnosti za ispiranje usta koja sadrže alkohol.
Inače, ljudski organizam sadrži tzv. endogeni alkohol, čiji nivo može da se poveća do te mere da ga registruje alkometar - to npr. može da se desi pacijentu obolelom od šećerne bolesti.
c) statistička obmana - kao što smo već rekli, policija ne vodi evidenciju koliko promila alkohola u krvi su imali vozači koji su izazvali saobraćajnu nesreću. Stoga nije poznato koji procenat od ukupnog broja udesa su izazvali oni sa 0,2‰ u odnosu na one koji su imali preko 2‰.
d) u većini evropskih zemalja dozvoljen nivo alkohola u krvi je 0,5‰, uključujući i one poznate po rigoroznim zakonima, kao što su Austrija, Nemačka ili Švajcarska.
Neke zemlje su još „opuštenije“ po ovom pitanju, pa su postavile granicu na čak 0,8‰ (Velika Britanija i Malta). Sa druge strane okeana, u Americi, Kanadi i Meksiku granica je takođe 0,8‰.
U Rusiji i Belorusiji je limit isti kao kod nas, a ima država sa rigoroznijim zakonima. Na primer, u Norveškoj, Poljskoj i Švedskoj dozvoljeno je 0,2‰, dok je nulta tolerancija uvedena u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji.
e) uveli nultu toleranciju, pa odustali - u Hrvatskoj i Rusiji bila je uvedena nulta tolerancija, ali je ubrzo ukinuta.
U Njujorku je još pre gotovo dve decenije stupila na snagu nulta tolerancija za vozače ispod 21 godine starosti. Međutim, u ovom slučaju nulta tolerancija iz praktičnih razloga nije značila uvođenje granice od 0‰, već je ona postavljena na 0,2‰, pošto se pokazalo da određene vrste sirupa protiv kašlja i tečnosti za ispiranje usta sadrže malu količinu alkohola, dovoljnu da prikaže lažan rezultat na alkometru.
f) postojeći zakon je dobar, ali se ne primenjuje kako bi trebalo - po sadašnjem zakonu dozvoljeno je 0,3‰, što je oštrije od većine evropskih zemalja koje imaju drastično manji broj saobraćajnih nesreća i poginulih u odnosu na broj stanovnika, broj vozila na putevima i prosečan broj pređenih kilometara po vozilu/vozaču.
Ova činjenica nam govori da problem nije u zakonu, već u njegovoj primeni, što se može rešiti samo boljom kontrolom na putevima, efikasnijim sudstvom i borbom protiv korupcije u policiji i sudstvu.
Nedavno je počela da se primenjuje i mogućnost sporazuma o priznanju krivice, koji omogućava blažu kaznu vozačima koji su uhvaćeni sa 0,5 do 0,8‰ alkohola. Ukoliko priznaju krivicu, umesto novčane kazne u rasponu od 6.000 do 20.000 dinara i zabrane upravljanja vozilom od 3 meseca, biće kažnjeni novčanom kaznom od 6.000 dinara i zabranom upravljanja od 2 meseca.
Na sreću, alkoholisani vozači i dalje će dobijati 6 kaznenih poena, pri čemu sporazum neće biti moguć ukoliko su u prethodne dve godine bili kažnjavani za saobraćajne prekršaje ili u poslednje četiri godine bili osuđivani za krivično delo protiv bezbednosti saobraćaja.
Uvođenje nulte tolerancije do kraja godine?
Milan Vujanić, profesor saobraćajnog fakulteta, jedan od vodećih ljudi u radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama ZOBS, smatra da će potpunom zabranom biti povećana bezbednost na putevima.
Inače, na ovom Nacrtu se još uvek radi; primena izmenjenog zakona se ne očekuje pre kraja novembra ove godine.
Koliko alkohol utiče na sposobnost vožnje?
Ovo je potpuno individualno i zavisi od raznih faktora, kao što su pol i konstitucija, vozačko iskustvo, naviknutosti na alkohol… Na primer, ako devojka od 18 godina i 50 kg, koja prvi put pije alkohol, popije dve čašice rakije, može da padne u delirijum. O vožnji nećemo ni da govorimo.
Sa druge strane, muškarac od 120kg, sa 30-godišnjim „kafanskim stažom“, dve čašice neće ni da oseti (figurativno).
Koliko piva (ili drugog alkohola) je potrebno da se pređe granica?
To zavisi od sledećih faktora:
a) prazan ili pun stomak - ako se pije na prazan stomak, nivo alkohola u krvi će naglo skočiti, dok će se na pun stomak podizati lagano i do nižeg nivoa
b) naviknutost na alkohol - što više pijete, jetra će brže da ga prerađuje (dok je ne uništi ciroza)
c) brzina konzumiranja - što brže pijete, veću koncentraciju ćete postići u kraćem periodu
d) vrsta pića - čak ni svako pivo nema isti procenat alkohola. Na primer, Zaječarsko ima 4,5%, Apatinsko 4,7%, Lav 5,0%, Nikšićko tamno 6,2%, Jelen Strong 7,3%...
e) vreme proteklo od konzumiranja poslednjeg pića do merenja
f) pol - muškarci bolje podnose alkohol od žena (i brže ga prerađuju)
g) težina - osobe sitnije konstitucije teže podnose alkohol
Postoje neka uopštena pravila koja govore koliko ćete imati promila alkohola u krvi nakon nekoliko čašica žestine, piva ili vina, ali se pokazalo da su u praksi rezultati često neočekivani.
Stoga ne želimo da tvrdimo da posle „toliko i toliko“ čašica ili čaša možete da vozite bez opasnosti da vas policija kazni. Naš savet je - ako vozite popijte maksimalno jedno pivo, čašu vina ili čašicu žestokog pića i sačekajte nekoliko sati pre nego što sednete za volan.
Autor: Tima sajta Polovni automobili
Izvor: Uskoro nulta tolerancija na alkohol?
Neka prebace moderatori ako sam promasio mesto za temu. Hvala
Uvođenje nulte tolerancije na alkohol kod vozača moguće do kraja godine, što znači ukidanje sadašnje granice od 0,3 promila (koja je pre nekoliko godina spuštena sa 0,5 promila).
Profesor Milan Vujanić, jedan od vodećih ljudi u radnoj grupi za uvođenje izmena u Zakon o bezbednosti u saobraćaju, izjavio je nedavno za Novosti da „nema razloga da bilo ko pije kada vozi“, te da se u okviru drugih mera za povećanje bezbednosti planira i uvođenje nulte tolerancije na alkohol.
Nulta tolerancija znači da vozači neće smeti da imaju ni najmanju količinu alkohola u krvi. Međutim, u slučaju da do toga dođe, da li će se tako u problemu naći mnogi vozači koji su prethodno veče popili nekoliko piva?
Da odmah razjasnimo, ne promovišemo vožnju u alkoholisanom stanju, niti branimo one koji to čine pravdavajući se tradicijom (slave, krštenja, svadbe…), dobrim podnošenjem alkohola ili nedostatkom drugog prevoza.
Naprotiv, podržavamo uvođenje još oštrijih kazni za one koji predstavljaju opasnost na putu, ali nismo toliko sigurni da li je potrebno uvesti „kolektivno kažnjavanje“ zbog kojeg će stradati i oni vozači kod kojih je alkohol nađen samo u tragovima.
Zašto uvođenje nulte tolerancije može biti problematičan potez?
a) saobraćajne nesreće sa poginulima uglavnom ne izazivaju oni sa 0,2‰ alkohola u krvi, već oni koji su popili znatno veću količinu piva, votke, rakije, viskija…
Uostalom, saobraćajna policija uopšte ne vodi statistiku o tome koliko alkohola u krvi imaju krivci, tako da se u isti koš stavljaju oni koji su za nijansu prekoračili granicu i oni koji zbog pijanstva nisu u stanju da izađu iz automobila.
b) konzumiranje određene hrane (naročito prezrelog voća) može da dovede do povećanja nivoa alkohola u krvi, a alkometar može da zbuni i korišćenje tečnosti za ispiranje usta koja sadrže alkohol.
Inače, ljudski organizam sadrži tzv. endogeni alkohol, čiji nivo može da se poveća do te mere da ga registruje alkometar - to npr. može da se desi pacijentu obolelom od šećerne bolesti.
c) statistička obmana - kao što smo već rekli, policija ne vodi evidenciju koliko promila alkohola u krvi su imali vozači koji su izazvali saobraćajnu nesreću. Stoga nije poznato koji procenat od ukupnog broja udesa su izazvali oni sa 0,2‰ u odnosu na one koji su imali preko 2‰.
d) u većini evropskih zemalja dozvoljen nivo alkohola u krvi je 0,5‰, uključujući i one poznate po rigoroznim zakonima, kao što su Austrija, Nemačka ili Švajcarska.
Neke zemlje su još „opuštenije“ po ovom pitanju, pa su postavile granicu na čak 0,8‰ (Velika Britanija i Malta). Sa druge strane okeana, u Americi, Kanadi i Meksiku granica je takođe 0,8‰.
U Rusiji i Belorusiji je limit isti kao kod nas, a ima država sa rigoroznijim zakonima. Na primer, u Norveškoj, Poljskoj i Švedskoj dozvoljeno je 0,2‰, dok je nulta tolerancija uvedena u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji.
e) uveli nultu toleranciju, pa odustali - u Hrvatskoj i Rusiji bila je uvedena nulta tolerancija, ali je ubrzo ukinuta.
U Njujorku je još pre gotovo dve decenije stupila na snagu nulta tolerancija za vozače ispod 21 godine starosti. Međutim, u ovom slučaju nulta tolerancija iz praktičnih razloga nije značila uvođenje granice od 0‰, već je ona postavljena na 0,2‰, pošto se pokazalo da određene vrste sirupa protiv kašlja i tečnosti za ispiranje usta sadrže malu količinu alkohola, dovoljnu da prikaže lažan rezultat na alkometru.
f) postojeći zakon je dobar, ali se ne primenjuje kako bi trebalo - po sadašnjem zakonu dozvoljeno je 0,3‰, što je oštrije od većine evropskih zemalja koje imaju drastično manji broj saobraćajnih nesreća i poginulih u odnosu na broj stanovnika, broj vozila na putevima i prosečan broj pređenih kilometara po vozilu/vozaču.
Ova činjenica nam govori da problem nije u zakonu, već u njegovoj primeni, što se može rešiti samo boljom kontrolom na putevima, efikasnijim sudstvom i borbom protiv korupcije u policiji i sudstvu.
Nedavno je počela da se primenjuje i mogućnost sporazuma o priznanju krivice, koji omogućava blažu kaznu vozačima koji su uhvaćeni sa 0,5 do 0,8‰ alkohola. Ukoliko priznaju krivicu, umesto novčane kazne u rasponu od 6.000 do 20.000 dinara i zabrane upravljanja vozilom od 3 meseca, biće kažnjeni novčanom kaznom od 6.000 dinara i zabranom upravljanja od 2 meseca.
Na sreću, alkoholisani vozači i dalje će dobijati 6 kaznenih poena, pri čemu sporazum neće biti moguć ukoliko su u prethodne dve godine bili kažnjavani za saobraćajne prekršaje ili u poslednje četiri godine bili osuđivani za krivično delo protiv bezbednosti saobraćaja.
Uvođenje nulte tolerancije do kraja godine?
Milan Vujanić, profesor saobraćajnog fakulteta, jedan od vodećih ljudi u radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama ZOBS, smatra da će potpunom zabranom biti povećana bezbednost na putevima.
Inače, na ovom Nacrtu se još uvek radi; primena izmenjenog zakona se ne očekuje pre kraja novembra ove godine.
Koliko alkohol utiče na sposobnost vožnje?
Ovo je potpuno individualno i zavisi od raznih faktora, kao što su pol i konstitucija, vozačko iskustvo, naviknutosti na alkohol… Na primer, ako devojka od 18 godina i 50 kg, koja prvi put pije alkohol, popije dve čašice rakije, može da padne u delirijum. O vožnji nećemo ni da govorimo.
Sa druge strane, muškarac od 120kg, sa 30-godišnjim „kafanskim stažom“, dve čašice neće ni da oseti (figurativno).
Koliko piva (ili drugog alkohola) je potrebno da se pređe granica?
To zavisi od sledećih faktora:
a) prazan ili pun stomak - ako se pije na prazan stomak, nivo alkohola u krvi će naglo skočiti, dok će se na pun stomak podizati lagano i do nižeg nivoa
b) naviknutost na alkohol - što više pijete, jetra će brže da ga prerađuje (dok je ne uništi ciroza)
c) brzina konzumiranja - što brže pijete, veću koncentraciju ćete postići u kraćem periodu
d) vrsta pića - čak ni svako pivo nema isti procenat alkohola. Na primer, Zaječarsko ima 4,5%, Apatinsko 4,7%, Lav 5,0%, Nikšićko tamno 6,2%, Jelen Strong 7,3%...
e) vreme proteklo od konzumiranja poslednjeg pića do merenja
f) pol - muškarci bolje podnose alkohol od žena (i brže ga prerađuju)
g) težina - osobe sitnije konstitucije teže podnose alkohol
Postoje neka uopštena pravila koja govore koliko ćete imati promila alkohola u krvi nakon nekoliko čašica žestine, piva ili vina, ali se pokazalo da su u praksi rezultati često neočekivani.
Stoga ne želimo da tvrdimo da posle „toliko i toliko“ čašica ili čaša možete da vozite bez opasnosti da vas policija kazni. Naš savet je - ako vozite popijte maksimalno jedno pivo, čašu vina ili čašicu žestokog pića i sačekajte nekoliko sati pre nego što sednete za volan.
Autor: Tima sajta Polovni automobili
Izvor: Uskoro nulta tolerancija na alkohol?
Neka prebace moderatori ako sam promasio mesto za temu. Hvala
Comment