Tweet
Kupujem auto. Nešto sitno, majci za po gradu. Do nekih 2500€...
I krenem tako da pratim oglase svakodnevno, nikad se ne zna šta će da iskoči. Auto pijace nikakve; ponuda slaba, a cene visoke, i ono što bude interesantno je ili previše jako, ili previše veliko za nju. Ponuda u auto kućama koje se bave polovnjacima je isto tako oslabila, prosto ne zna čovek šta bi, nego svaki dan na http://www.autopijaca.ba, ili http://www.malioglasi.com, pa šta iskoči.
Priča je počela sa Cliom, Twingom, Saxom, Puntom, ili 106-icom. Punto mi je nekako najoptimalniji izbor zbog jednostavnog održavanja, velike dostupnosti delova i niske cene posedovanja i eksploatacije. Gledam ja tako oglase, gledam, kad slučajno naletim na Ford KA. (znam, znam, nije pametan izbor, ali njoj se dopao, povoljna cena, itd...) 2003. godište, taman cene, na slikama savršen. Nazovem prodavca, raspitam se o limariji, motoru, enterijeru, ma sve super. Sednem u auto, pređem preko 150 km u jednom pravcu da pogledam auto, kad stvarno na prvi pogled lep. E, kada sam ga malo detaljnije zagledao, imao sam šta da vidim
Počeo je da trune iznutra, i to od haube do gepeka, sav lim nabubrio. Ni Kadett mu nije ravan po nekvalitetu lima. Pitam prodavca šta je to, on kaže pa eto, auto je iz Austrije, pa ima snega mnogo... Čovek je izgleda očekivao da ću kupiti raspadnut auto, samo zato što sam prešao 150 km da ga pogledam 
Šta ću, sednem u auto, i nazad 150 km do kuće. (da se pohvalim, potrošnja na otvorenom putu 6,1 litara benzina, malo žustrija vožnja, Lybra 1.8
)
U povratku, slučajno primetim nekog Seicenta, 2003. god. 1100 cm3, lepo očuvan i spolja i iznutra. 2300€, detaljno ga pregledam, i baš je sve OK.
Ipak odustanem, opet mi Punto mkII stariji 2-3 godine bolja varijanta za isto para.
E, u oglasima se pojavi baš jedan takav, i tih para, ali mnogo daleko. 300 km u jednom pravcu.
Nazovem čoveka, pitam, opet sve savršeno, nije udaran, 2000. god, 1.2 8v, bez klime (ona je i onako ne koristi, čak i ja moram da je isključim ako je vozim negde
), zeleni, kaže čovek "ako ti se auto ne dopadne, ja ću ti platit' troškove puta".
Dobro sve, kaže on meni i broj tablica da ga proverim u policiji, i sve se izdogovarmo, i rešim ja da pređem i tih 600 km, pa da vidimo šta će biti...
Sve se to dešavalo juče i danas, i ako Bog da, sutra se putuje.
ALI...
Nije mi dao neki đavo mira, taman krenuo da spavam, kad se setim da imam pregled svih štetnika svih osiguranja od 2003. pa do pre mesec dana. Ustanem iz kreveta, nađem fajl, upišem registraciju, kad ono šteta iz decembra prošle godine, ali iznos piše 0.
Pogledam ostale unose, u svima piše koja je šteta nastala, od 50KM pa do nekoliko hiljada. Samo ponegde 0.
Ime nosioca osiguranja se razlikuje od imena čoveka koji auto prodaje.
E sad sam u dilemi, i umesto da se odmaram, ja se ovde raspisao, ali svejedno, i da odem nazad u krevet mogu samo da brojim ovce do ujutru...
I krenem tako da pratim oglase svakodnevno, nikad se ne zna šta će da iskoči. Auto pijace nikakve; ponuda slaba, a cene visoke, i ono što bude interesantno je ili previše jako, ili previše veliko za nju. Ponuda u auto kućama koje se bave polovnjacima je isto tako oslabila, prosto ne zna čovek šta bi, nego svaki dan na http://www.autopijaca.ba, ili http://www.malioglasi.com, pa šta iskoči.
Priča je počela sa Cliom, Twingom, Saxom, Puntom, ili 106-icom. Punto mi je nekako najoptimalniji izbor zbog jednostavnog održavanja, velike dostupnosti delova i niske cene posedovanja i eksploatacije. Gledam ja tako oglase, gledam, kad slučajno naletim na Ford KA. (znam, znam, nije pametan izbor, ali njoj se dopao, povoljna cena, itd...) 2003. godište, taman cene, na slikama savršen. Nazovem prodavca, raspitam se o limariji, motoru, enterijeru, ma sve super. Sednem u auto, pređem preko 150 km u jednom pravcu da pogledam auto, kad stvarno na prvi pogled lep. E, kada sam ga malo detaljnije zagledao, imao sam šta da vidim
Počeo je da trune iznutra, i to od haube do gepeka, sav lim nabubrio. Ni Kadett mu nije ravan po nekvalitetu lima. Pitam prodavca šta je to, on kaže pa eto, auto je iz Austrije, pa ima snega mnogo... Čovek je izgleda očekivao da ću kupiti raspadnut auto, samo zato što sam prešao 150 km da ga pogledam Šta ću, sednem u auto, i nazad 150 km do kuće. (da se pohvalim, potrošnja na otvorenom putu 6,1 litara benzina, malo žustrija vožnja, Lybra 1.8
)U povratku, slučajno primetim nekog Seicenta, 2003. god. 1100 cm3, lepo očuvan i spolja i iznutra. 2300€, detaljno ga pregledam, i baš je sve OK.
Ipak odustanem, opet mi Punto mkII stariji 2-3 godine bolja varijanta za isto para.
E, u oglasima se pojavi baš jedan takav, i tih para, ali mnogo daleko. 300 km u jednom pravcu.
Nazovem čoveka, pitam, opet sve savršeno, nije udaran, 2000. god, 1.2 8v, bez klime (ona je i onako ne koristi, čak i ja moram da je isključim ako je vozim negde
), zeleni, kaže čovek "ako ti se auto ne dopadne, ja ću ti platit' troškove puta". Dobro sve, kaže on meni i broj tablica da ga proverim u policiji, i sve se izdogovarmo, i rešim ja da pređem i tih 600 km, pa da vidimo šta će biti...
Sve se to dešavalo juče i danas, i ako Bog da, sutra se putuje.
ALI...
Nije mi dao neki đavo mira, taman krenuo da spavam, kad se setim da imam pregled svih štetnika svih osiguranja od 2003. pa do pre mesec dana. Ustanem iz kreveta, nađem fajl, upišem registraciju, kad ono šteta iz decembra prošle godine, ali iznos piše 0.
Pogledam ostale unose, u svima piše koja je šteta nastala, od 50KM pa do nekoliko hiljada. Samo ponegde 0.
Ime nosioca osiguranja se razlikuje od imena čoveka koji auto prodaje.
E sad sam u dilemi, i umesto da se odmaram, ja se ovde raspisao, ali svejedno, i da odem nazad u krevet mogu samo da brojim ovce do ujutru...
Comment