Tweet
RENAULT Alpine A 110
PLAVI RATNIK
U prošlim vremenima, automobilski sport je u svim svojim oblicima, značio mnogo više nego danas...
Danas je to veliki i ozbiljan posao sa sve manje prave trkačke strasti i borbe na stazi, dok su u zlatnim vremenima razvoja automobilizma trke bile sve. Bez ogromnih budžeta, kompjutera i svemirske tehnologije, vozači su se oslanjali samo na automobil, svoje umeće, svog mehaničara (ako su ga imali) i u naklonost boginje Fortune, čiji je osmeh značio pobedu ili poraz, život ili smrt. U takvim uslovima, automobili koji su bili najuspešniji dobijali su legendarni status, zbog nesumnjivih kvaliteta i pobedničke aure koja ih je diferencirala od konkurencije.
Jedan od automobila koji je svoje mesto među zvezdama zaslužio u blatu, prašini i makadamu reli staza širom sveta je Renault Alpine A 110. Sa obzirom da je istorija ove male ali legendarne fabrike, potpuno nepoznata, trebalo bi nešto više reći o samim početcima ove manufakture rasnih sportskih mašina.
Alpine je osnovao Jean Redele, vlasnik nekoliko pariskih garaža, koji se ranih pedesetih takmičio na amaterskom nivou. Koristeći Renault 4CV Dauphine, koji je u svojoj garaži temeljno preradio, pobedio je na nekoliko važnih takmičenja (Mille Miglia), koja su privukla veliku pažnju. Ohrabren uspehom na stazi i zahtevima kupaca koji su tražili prerađene verzije, Redele, 1954. godine osniva, Societe Anonyme des Automobiles Alpine, u čast svoje pobede na Coupe des Alpes. Međutim, u to vreme je, izgleda, četrdesetak kilometara kanala La Manche bilo prevelika prepreka i Redele nije znao da je samo godinu dana ranije britanski Sunbeam predstavio model istog naziva, Alpine i zaštitio prava na ime, tako da su odmah počeli problemi oko naziva, koji će kuću gospodina Redela pratiti do samog gašenja, 1994. godine.
Bez obzira na početne probleme, počinje razvoj sopstenih kreacija na bazi Renaulta 4CV. Prvi model A 106 je bio stvoren u saradnji sa braćom Chappe, pionirima fiberglas konstrukcije karoserije. Sledeći model A 108 iz 1958. godine je već imao prepoznatljiv oblik čije su linije bile delo čuvenog italijanskog dizajnera Michelottija. Kada je Renault predstavio model R8, kompaktnu linuzinicu, 1962. godine, Redele je preuzeo platformu seriskog modela i sa minornim promenama na karoseriji i mehanici, stvorio novi model. Novi automobil je nazvan Alpine A 110 Berlinette Tour de France, prema trijumfu na istoimenoj trci.
Iako je ispod lake plastične karoserije, u osnovi, to bio R8, Alpine je bio opremljen važnim dodatcima kao što su disk kočnice, ojačanja karoserije, gasni amortizeri i felne od lakog metala. Pogon je bio serijski motor iz Renaulta, sa 956 ccm i 51 KS, blago dorađen u sopstvenoj režiji. U startu su ponuđeni različiti odnosi diferencijala, što je imajući u vidu malu težinu vozila (oko 730 kg), za rezultat imalo dobre performanse. Motor i pogon su kao i kod Renaulta bili u zadnjem delu vozila. Odmah po predstavljanju, početkom 1963. godine, počeo je konstantan rad na unapređivanju. Kako je automobil učestvovao i pobeđivao na trkama, tako je razvoj napredovao i već sledeće godine počinje proizvodnja modela sa cevastom šasijom i nešto nižom karoserijom (112 cm).
Takav tempo je nastavljen do 1968. godine kada počinje ugradnja motora od 1440 kubika i 124 KS, iz modela Renault R8 Gordini, sa kojim je Alpine postao zaista brz automobil. Te godine, firma dobija celokupan budžet Renaulta namenjen takmičenju i uz takvu podršku ?teroriše? konkurenciju na svim relijima u svetu, pa čak i na kružnim stazama. Ovi modeli su bili nešto lakši (oko 710 kg) zahvaljujući modifikacijama na karoseriji.
Međutim, iako na vrhu, i dalje je bilo mesta za napredovanje, tako da je 1971. godine predstavljen model sa motorom od 1796 ccm i 170-180 KS. Ovaj agregat je bio derivat serijskog motora iz Renaulta R16, koji je u Alpine radionicama dodatno dorađen. Mesta za povećanje snage je još bilo, ali zastarela konstrukcija agregata sa jednom bregastom u glavi motora je jasno definisala granice.
U ovom periodu, A 110 ulazi u zenit svoje trkačke karijere jer se na stazi pojavljuju najekstremnije i najbrže varijacije ovog modela. Kao najbolji primer koliko se daleko išlo, jeste karoserija koja je olakšana imala 42 kg i pet slojeva plastike. Verzije koje su tih godina nizale najveće uspehe (između ostalog, dve godine za redom, zauzima prva tri mesta na reliju Monte Carlo) su imale karoseriju od samo jednog sloja fiberglasa i težinu od jedva 14 kg, dok je ceo automobil imao jedva 620 kg!
U praksi se često dešavalo da se, zbog temperature motora, paneli iskrive i istope, a mnogi automobili su trke završavali bez delova karoserije, što se može videti i na snimcima iz tog perioda! Osim toga, donji postroj i motor su dodatno modifikovani što je značajno doprinelo performansama.
Ipak, sticajem okolnosti, posle 1973. godine na vrhuncu slave i uspeha, ovaj model počinje da popušta. Energetska kriza koja je uticala na prodaju, finansijski problemi fabrike i preuzimanje od strane Renaulta kao i konkurencija koja se budi su uticali da A 110 polako počinje da se povlači iz očiju svetske automobilske javnosti.
Proizvodnja će se nastaviti sve do 1977. godine ali će trkački uspesi biti sve ređi. Iako najpoznatiji po uspesima na reli takmičenjima,ovaj model je bio opasan i na ulici u rukama mnogih entuzijasta.
Relativno velik, ali tačno nepoznat broj proizvedenih primeraka (oko 8.000) je najviše ostvaren u matičnoj fabrici u predgrađu Pariza, ali i u radionicama koje su sklapale automobile u Španiji, Meksiku, Brazilu i, što je najinteresantnije, u Bugarskoj. Naime, negde oko 1970. godine u Bugarskoj je napravljeno 20 primeraka koji su bili korišćeni za takmičenja u zemlji i inostranstvu. Kod nas, koliko se zna, bio samo jedan primerak koji je koristio poznati trkač sa ex-Yu prostora, Jovica Paliković i to sa, ne baš spektakularnim uspehom na stazi.
Danas su svi Alpine automobili veoma cenjeni i često viđeni na trkama oldtajmera, gde su i dalje dominantni.
Posle ovog automobila na staze je stigla čuvena Lancia Stratos, koja je navodno bila konstruisana baš da bi se, napokon, prekinula dominacija ovog modela. U svakom slučaju, Alpine A 110 je automobil koji je, praktično, stvorio reli sport i koji je dugo vremena bio jedan od najboljih trkačkih mašina na svetu.
Opširnije u časopisu:
VRELE GUME br. 110
PLAVI RATNIK
U prošlim vremenima, automobilski sport je u svim svojim oblicima, značio mnogo više nego danas...
Danas je to veliki i ozbiljan posao sa sve manje prave trkačke strasti i borbe na stazi, dok su u zlatnim vremenima razvoja automobilizma trke bile sve. Bez ogromnih budžeta, kompjutera i svemirske tehnologije, vozači su se oslanjali samo na automobil, svoje umeće, svog mehaničara (ako su ga imali) i u naklonost boginje Fortune, čiji je osmeh značio pobedu ili poraz, život ili smrt. U takvim uslovima, automobili koji su bili najuspešniji dobijali su legendarni status, zbog nesumnjivih kvaliteta i pobedničke aure koja ih je diferencirala od konkurencije.
Jedan od automobila koji je svoje mesto među zvezdama zaslužio u blatu, prašini i makadamu reli staza širom sveta je Renault Alpine A 110. Sa obzirom da je istorija ove male ali legendarne fabrike, potpuno nepoznata, trebalo bi nešto više reći o samim početcima ove manufakture rasnih sportskih mašina.
Alpine je osnovao Jean Redele, vlasnik nekoliko pariskih garaža, koji se ranih pedesetih takmičio na amaterskom nivou. Koristeći Renault 4CV Dauphine, koji je u svojoj garaži temeljno preradio, pobedio je na nekoliko važnih takmičenja (Mille Miglia), koja su privukla veliku pažnju. Ohrabren uspehom na stazi i zahtevima kupaca koji su tražili prerađene verzije, Redele, 1954. godine osniva, Societe Anonyme des Automobiles Alpine, u čast svoje pobede na Coupe des Alpes. Međutim, u to vreme je, izgleda, četrdesetak kilometara kanala La Manche bilo prevelika prepreka i Redele nije znao da je samo godinu dana ranije britanski Sunbeam predstavio model istog naziva, Alpine i zaštitio prava na ime, tako da su odmah počeli problemi oko naziva, koji će kuću gospodina Redela pratiti do samog gašenja, 1994. godine.
Bez obzira na početne probleme, počinje razvoj sopstenih kreacija na bazi Renaulta 4CV. Prvi model A 106 je bio stvoren u saradnji sa braćom Chappe, pionirima fiberglas konstrukcije karoserije. Sledeći model A 108 iz 1958. godine je već imao prepoznatljiv oblik čije su linije bile delo čuvenog italijanskog dizajnera Michelottija. Kada je Renault predstavio model R8, kompaktnu linuzinicu, 1962. godine, Redele je preuzeo platformu seriskog modela i sa minornim promenama na karoseriji i mehanici, stvorio novi model. Novi automobil je nazvan Alpine A 110 Berlinette Tour de France, prema trijumfu na istoimenoj trci.
Iako je ispod lake plastične karoserije, u osnovi, to bio R8, Alpine je bio opremljen važnim dodatcima kao što su disk kočnice, ojačanja karoserije, gasni amortizeri i felne od lakog metala. Pogon je bio serijski motor iz Renaulta, sa 956 ccm i 51 KS, blago dorađen u sopstvenoj režiji. U startu su ponuđeni različiti odnosi diferencijala, što je imajući u vidu malu težinu vozila (oko 730 kg), za rezultat imalo dobre performanse. Motor i pogon su kao i kod Renaulta bili u zadnjem delu vozila. Odmah po predstavljanju, početkom 1963. godine, počeo je konstantan rad na unapređivanju. Kako je automobil učestvovao i pobeđivao na trkama, tako je razvoj napredovao i već sledeće godine počinje proizvodnja modela sa cevastom šasijom i nešto nižom karoserijom (112 cm).
Takav tempo je nastavljen do 1968. godine kada počinje ugradnja motora od 1440 kubika i 124 KS, iz modela Renault R8 Gordini, sa kojim je Alpine postao zaista brz automobil. Te godine, firma dobija celokupan budžet Renaulta namenjen takmičenju i uz takvu podršku ?teroriše? konkurenciju na svim relijima u svetu, pa čak i na kružnim stazama. Ovi modeli su bili nešto lakši (oko 710 kg) zahvaljujući modifikacijama na karoseriji.
Međutim, iako na vrhu, i dalje je bilo mesta za napredovanje, tako da je 1971. godine predstavljen model sa motorom od 1796 ccm i 170-180 KS. Ovaj agregat je bio derivat serijskog motora iz Renaulta R16, koji je u Alpine radionicama dodatno dorađen. Mesta za povećanje snage je još bilo, ali zastarela konstrukcija agregata sa jednom bregastom u glavi motora je jasno definisala granice.
U ovom periodu, A 110 ulazi u zenit svoje trkačke karijere jer se na stazi pojavljuju najekstremnije i najbrže varijacije ovog modela. Kao najbolji primer koliko se daleko išlo, jeste karoserija koja je olakšana imala 42 kg i pet slojeva plastike. Verzije koje su tih godina nizale najveće uspehe (između ostalog, dve godine za redom, zauzima prva tri mesta na reliju Monte Carlo) su imale karoseriju od samo jednog sloja fiberglasa i težinu od jedva 14 kg, dok je ceo automobil imao jedva 620 kg!
U praksi se često dešavalo da se, zbog temperature motora, paneli iskrive i istope, a mnogi automobili su trke završavali bez delova karoserije, što se može videti i na snimcima iz tog perioda! Osim toga, donji postroj i motor su dodatno modifikovani što je značajno doprinelo performansama.
Ipak, sticajem okolnosti, posle 1973. godine na vrhuncu slave i uspeha, ovaj model počinje da popušta. Energetska kriza koja je uticala na prodaju, finansijski problemi fabrike i preuzimanje od strane Renaulta kao i konkurencija koja se budi su uticali da A 110 polako počinje da se povlači iz očiju svetske automobilske javnosti.
Proizvodnja će se nastaviti sve do 1977. godine ali će trkački uspesi biti sve ređi. Iako najpoznatiji po uspesima na reli takmičenjima,ovaj model je bio opasan i na ulici u rukama mnogih entuzijasta.
Relativno velik, ali tačno nepoznat broj proizvedenih primeraka (oko 8.000) je najviše ostvaren u matičnoj fabrici u predgrađu Pariza, ali i u radionicama koje su sklapale automobile u Španiji, Meksiku, Brazilu i, što je najinteresantnije, u Bugarskoj. Naime, negde oko 1970. godine u Bugarskoj je napravljeno 20 primeraka koji su bili korišćeni za takmičenja u zemlji i inostranstvu. Kod nas, koliko se zna, bio samo jedan primerak koji je koristio poznati trkač sa ex-Yu prostora, Jovica Paliković i to sa, ne baš spektakularnim uspehom na stazi.
Danas su svi Alpine automobili veoma cenjeni i često viđeni na trkama oldtajmera, gde su i dalje dominantni.
Posle ovog automobila na staze je stigla čuvena Lancia Stratos, koja je navodno bila konstruisana baš da bi se, napokon, prekinula dominacija ovog modela. U svakom slučaju, Alpine A 110 je automobil koji je, praktično, stvorio reli sport i koji je dugo vremena bio jedan od najboljih trkačkih mašina na svetu.
Opširnije u časopisu:
VRELE GUME br. 110