Tweet
PEUGEOT 106
Oči koje se smeju
Francuski Pežo spada medju prve proizvodjače koji su potpuno opovrgli dugo primenjivanu teoriju da mali automobili nisu isplativi, jer njihova proizvodnja ne donosi velike profite.
Kada se sutradan (12. septembar. 1991.god.) upale reflektori frankfurtskog IAA Salona, biće skinut i poslednji veo tajne sa dugo pripremanog Pežoovog projekta "S 10". Iza ove oznake se krije dvoprostorni, kompaktni model, sa troja vrata u čiji je razvoj uloženo 4,4 milijardi francuskih franaka. To je do sad verovatno i najveća investirana suma u jedan tako mali automobil. Kako je Pežoov model "205" postigao retko zabeležen uspeh u istoriji auto-industrije, ni malo ne čudi što se novi "106" slanja na pozitivne tradicije predhodnika.
Novi tržišni adut grupacije PSA, projektovan je kao tipičan predstavnik "segmenta B", odnosno kao gradski automobil. Zbog toga je za 14 cm kraći od "pežoa 205" (dužina 356 cm), dok je širina gotovo identična ili centimetar veća (158/160 cm) u zavisnosti od verzije. Medjuosovinsko rastojanje je 240 cm ili 2 cm manje od "starijeg" brata, što dovoljno rečito govori koliko je pažnje posvećeno udobnosti putnika u kabini.
U odnosu na konkurente "106" nešto je duži od "lanče Y 10" "rovera serije 100" i "sitroena AX", neznatno je kraći od "opela korse", "fijata uno" i "renoa klio". Dimenzije i dizajn karoserije "pežoa 106" ne ostavljaju mesta sumnji da je direktan naslednik "205" - ice. Spoljni i unutrašnji izgled je plod saradnje Pežoovog centra za stil i Pininfarine i predstavlja mnogo više od pukog umanjivanja linija većeg modela.
Na prednjem delu projektanti su primenili tzv. "porodični stil" sa klasičnom horizontalnom "maskom", što podseća na "605"-icu, i karakterističnim trapezoidnim svetlima, koji po rečima proizvodjača izgledaju kao "oči koje se smeju". Na bokovima se ističe žljeb koji deli gornji i donji deo stranica, ali je mnogo karakterističniji plastični crno obrub koji se prostire celom dužinom bokova i spaja prednji i zadnji odbojnik. Stilski, veoma je čist dizajn trećih vrata ("ajona") sa znatno većim staklom nego što je kod "pežoa 205". Ružna plastika na donjem delu "ajona" definitivno je izbačena, a zadnji svetlosni sklopovi stilski su sada slični "pežou 405".
Vetrobran i poklopac motora kod "pežoa 106" znatno su zakošeniji nego kod "205"-ice, što je verovatno i dovelo do toga da "mališan" ima povoljniju aerodinamiku od predhodnika. Koeficijent vazdušnog otpora kod "106"-ice je u zavisnosti od verzije od 0,31 do 0,34, dok je kod "205"-ice 0,33 do 0,35.
Unutrašnjost novog modela uradjena je u prepoznatljivom Pežoovom stilu. U odnosu na predhodni model veće razlike nalazimo kod prostora za instrument tablu koji je zaobljeniji. Okrugli analogni instrumenti velikih dimenzija isti su kao kod skupljih Pežoovih modela. "Pežo 106" spolja zaista izgleda kao mali automobil, ali se to ne može reći za unutrašnjost. Prostor za putnike je dugačak 1643 mm, a putnicima na prednjim sedištima na raspolaganju je širina od 1342 mm, što su vrednosti rezervisane za sam vrh klase. Vrata se otvaraju pod uglom od 66 stepeni što omogućava lak pristup udobnim sedištima. Zadnja vrata (ajon) otvaraju se pod uglom od 95 stepei, tako da se u prtljažniku 473/528 litara (sa spuštenom zadnjom klupom) mogu transportovati i veći tereti.
Mehanika novog "pežoa 106" predstavlja svojevrsni galimatijas komponenata grupacije PSA, počev od motora pa sve do ogibljenja. Agregati "TU" zajednički su za celu familiju. Izradjeni od legure aluminijuma, imaju po jedno bregasto vratilo u glavi motora i osam ventila. Na dnu game nalazi se "TU 9" motor zapremine 954 cm3 i snage 32,5 kW (44KS). Motor "TU 1" zapremine 1124 cm3 i snage 44 kW (60KS) ima napajanje pomoću jednostrukog karburatora. Motor "TU 3" zapremine 1360 cm3 sa dvostrukim karburatorom postiže snagu od 55 kW (75 KS), a sa direktnim ubrizgavanjem "boš multipoint" razvija 72 kW (100 KS). Ovaj agregat, poznat iz aktuelne verzije "sitroena AX GTi", ugradjivaće se u, po opremi najraskošniju verziju 106-ice "XTI".
U toku iduće 1992. godine biće predstavljen i "106" sa dizel motorom, koji će biti izveden iz OTO motora "TU 3". U sve verzije "106"-ice ugradjen je transmisioni mehanizam serije "MA", s tim što je kod skromnijih verzija od 950 i 110 kubika, sa četiri stepena prenosa, a kod ostalih sa pet stepeni prenosa. Za doglednu budućnost predvidjen je i "pežo 106" sa prenosom snage na svim točkovima.
Sistem oslanjanja kod "pežoa 106" je nezavisnog tipa na svim točkovima. Napred je montiran već klasični "mekferson" sa trouglim ramenima. Medjutim, za automobil ove kategorije mnogo je interesantnije zadnje ogibljenje, kod koga su uzdužna ramena povezana poprečnom vezom, a na drugom krajusu fiksirana za horizontalno postavljene amortizere. Zahvaljujući ovom jedinstvenom rešenju, vertikalno kretanje sistema zadnjeg oslanjanja je minimalno, čime se znatno štedi prostor, a omogućeno je i povećanje zapremine prtljažnika. Kočnice su na svim verzijama istog tip, napred disk, pozadi doboš, s tim što su kod najsnažnije verzije sa direktnim ubrizgavanjem napred samoventilirajući diskovi.
U zavisnosti od verzije performanse "pežoa 106" su različite. Bazni model postiže maksimalnu brzinu od 145 km/h, od 0 do 100 km/h ubrzava za 18,8 sek., a prosečna potrošnja goriva je oko 5,9 litara. Najsnažnija varijanta sa direktnim ubrizgavanjem goriva i 1,4 motorom, postiže maksimalnu brzinu od 190 km/h. Ubrzanje od 0 do 100 km/h je za 9,6 sekundi, a srednja potrošnja 6,8 litara na 100 kilometara.
Grupacija PSA "pežoom 205" je dostigla u Francuskoj rekordnu proizvodnju od 600.000 vozila godišnje, što im je omogućilo da godinama drže vodeću poziciju u svojoj zemlji. U Pežou se nadaju da će im novi "106" omogućiti da u "segmentu B" preuzmu primat i u Evropi.
tekst iz časopisa "AUTO" broj 67. - 11. septembar 1991.god
V. Petrović
A. Cvetković
Oči koje se smeju
Francuski Pežo spada medju prve proizvodjače koji su potpuno opovrgli dugo primenjivanu teoriju da mali automobili nisu isplativi, jer njihova proizvodnja ne donosi velike profite.
Kada se sutradan (12. septembar. 1991.god.) upale reflektori frankfurtskog IAA Salona, biće skinut i poslednji veo tajne sa dugo pripremanog Pežoovog projekta "S 10". Iza ove oznake se krije dvoprostorni, kompaktni model, sa troja vrata u čiji je razvoj uloženo 4,4 milijardi francuskih franaka. To je do sad verovatno i najveća investirana suma u jedan tako mali automobil. Kako je Pežoov model "205" postigao retko zabeležen uspeh u istoriji auto-industrije, ni malo ne čudi što se novi "106" slanja na pozitivne tradicije predhodnika.
Novi tržišni adut grupacije PSA, projektovan je kao tipičan predstavnik "segmenta B", odnosno kao gradski automobil. Zbog toga je za 14 cm kraći od "pežoa 205" (dužina 356 cm), dok je širina gotovo identična ili centimetar veća (158/160 cm) u zavisnosti od verzije. Medjuosovinsko rastojanje je 240 cm ili 2 cm manje od "starijeg" brata, što dovoljno rečito govori koliko je pažnje posvećeno udobnosti putnika u kabini.
U odnosu na konkurente "106" nešto je duži od "lanče Y 10" "rovera serije 100" i "sitroena AX", neznatno je kraći od "opela korse", "fijata uno" i "renoa klio". Dimenzije i dizajn karoserije "pežoa 106" ne ostavljaju mesta sumnji da je direktan naslednik "205" - ice. Spoljni i unutrašnji izgled je plod saradnje Pežoovog centra za stil i Pininfarine i predstavlja mnogo više od pukog umanjivanja linija većeg modela.
Na prednjem delu projektanti su primenili tzv. "porodični stil" sa klasičnom horizontalnom "maskom", što podseća na "605"-icu, i karakterističnim trapezoidnim svetlima, koji po rečima proizvodjača izgledaju kao "oči koje se smeju". Na bokovima se ističe žljeb koji deli gornji i donji deo stranica, ali je mnogo karakterističniji plastični crno obrub koji se prostire celom dužinom bokova i spaja prednji i zadnji odbojnik. Stilski, veoma je čist dizajn trećih vrata ("ajona") sa znatno većim staklom nego što je kod "pežoa 205". Ružna plastika na donjem delu "ajona" definitivno je izbačena, a zadnji svetlosni sklopovi stilski su sada slični "pežou 405".
Vetrobran i poklopac motora kod "pežoa 106" znatno su zakošeniji nego kod "205"-ice, što je verovatno i dovelo do toga da "mališan" ima povoljniju aerodinamiku od predhodnika. Koeficijent vazdušnog otpora kod "106"-ice je u zavisnosti od verzije od 0,31 do 0,34, dok je kod "205"-ice 0,33 do 0,35.
Unutrašnjost novog modela uradjena je u prepoznatljivom Pežoovom stilu. U odnosu na predhodni model veće razlike nalazimo kod prostora za instrument tablu koji je zaobljeniji. Okrugli analogni instrumenti velikih dimenzija isti su kao kod skupljih Pežoovih modela. "Pežo 106" spolja zaista izgleda kao mali automobil, ali se to ne može reći za unutrašnjost. Prostor za putnike je dugačak 1643 mm, a putnicima na prednjim sedištima na raspolaganju je širina od 1342 mm, što su vrednosti rezervisane za sam vrh klase. Vrata se otvaraju pod uglom od 66 stepeni što omogućava lak pristup udobnim sedištima. Zadnja vrata (ajon) otvaraju se pod uglom od 95 stepei, tako da se u prtljažniku 473/528 litara (sa spuštenom zadnjom klupom) mogu transportovati i veći tereti.
Mehanika novog "pežoa 106" predstavlja svojevrsni galimatijas komponenata grupacije PSA, počev od motora pa sve do ogibljenja. Agregati "TU" zajednički su za celu familiju. Izradjeni od legure aluminijuma, imaju po jedno bregasto vratilo u glavi motora i osam ventila. Na dnu game nalazi se "TU 9" motor zapremine 954 cm3 i snage 32,5 kW (44KS). Motor "TU 1" zapremine 1124 cm3 i snage 44 kW (60KS) ima napajanje pomoću jednostrukog karburatora. Motor "TU 3" zapremine 1360 cm3 sa dvostrukim karburatorom postiže snagu od 55 kW (75 KS), a sa direktnim ubrizgavanjem "boš multipoint" razvija 72 kW (100 KS). Ovaj agregat, poznat iz aktuelne verzije "sitroena AX GTi", ugradjivaće se u, po opremi najraskošniju verziju 106-ice "XTI".
U toku iduće 1992. godine biće predstavljen i "106" sa dizel motorom, koji će biti izveden iz OTO motora "TU 3". U sve verzije "106"-ice ugradjen je transmisioni mehanizam serije "MA", s tim što je kod skromnijih verzija od 950 i 110 kubika, sa četiri stepena prenosa, a kod ostalih sa pet stepeni prenosa. Za doglednu budućnost predvidjen je i "pežo 106" sa prenosom snage na svim točkovima.
Sistem oslanjanja kod "pežoa 106" je nezavisnog tipa na svim točkovima. Napred je montiran već klasični "mekferson" sa trouglim ramenima. Medjutim, za automobil ove kategorije mnogo je interesantnije zadnje ogibljenje, kod koga su uzdužna ramena povezana poprečnom vezom, a na drugom krajusu fiksirana za horizontalno postavljene amortizere. Zahvaljujući ovom jedinstvenom rešenju, vertikalno kretanje sistema zadnjeg oslanjanja je minimalno, čime se znatno štedi prostor, a omogućeno je i povećanje zapremine prtljažnika. Kočnice su na svim verzijama istog tip, napred disk, pozadi doboš, s tim što su kod najsnažnije verzije sa direktnim ubrizgavanjem napred samoventilirajući diskovi.
U zavisnosti od verzije performanse "pežoa 106" su različite. Bazni model postiže maksimalnu brzinu od 145 km/h, od 0 do 100 km/h ubrzava za 18,8 sek., a prosečna potrošnja goriva je oko 5,9 litara. Najsnažnija varijanta sa direktnim ubrizgavanjem goriva i 1,4 motorom, postiže maksimalnu brzinu od 190 km/h. Ubrzanje od 0 do 100 km/h je za 9,6 sekundi, a srednja potrošnja 6,8 litara na 100 kilometara.
Grupacija PSA "pežoom 205" je dostigla u Francuskoj rekordnu proizvodnju od 600.000 vozila godišnje, što im je omogućilo da godinama drže vodeću poziciju u svojoj zemlji. U Pežou se nadaju da će im novi "106" omogućiti da u "segmentu B" preuzmu primat i u Evropi.
tekst iz časopisa "AUTO" broj 67. - 11. septembar 1991.god
V. Petrović
A. Cvetković
Comment