LANCIA Ypsilon

[Sasha]

LUKSUZ U MALOM

Komfor i mali automobil, te dve stvari ne idu baš uvek zajedno. Opšte je shvatanje da mali gradski automobili nemaju potrebu za luksuznim dodacima, jer dijapazon njihove namene to ne opravdava. Na primer, da li vam je potreban navigacioni sistem kada idete na pijacu ili decu vozite u školu?


Nova Lancia Ypsilon želi da nas uveri u suprotno, odnosno, da svi imaju prava na luksuz. Zato, kada posmatramo listu dodatne opreme deluje kao da vozilo spada u srednju klasu, iako se ipak radi o jednom malom automobilu. Klima uređaj za dve zone, ESP, asistent kočenja, senzori za parkiranje, tempomat, vozačko sedište sa visinskim podešavanjem, putni kompjuter, svetla koja se automatski pale, bočni vazdušni jastuci, kožna sedišta u dve boje...

Počev od oktobra Lancia sve gore navedeno nudi u svom novom modelu Ypsilon. Naravno, nešto od toga spada u serijsku, a nešto u dodatnu opremu, ali vidi se želja otmene marke koncerna Fiat da od sada pa ubuduće bude prva adresa za sve one koji žele luksuzni i elegantni mali automobil u svom voznom parku. U većini urbanih i prenaseljenih sredina mali automobili su izbor kako onih skromnijih tako i onih malo bogatijih, a upravo toj grupaciji se Lancia i obraća.

[Sasha]

Ova Lancia se dakle treba prodavati ne zato što je mala, jeftina i praktična, već zato što je drugačija od ostalih i što svima daje do znanja da njen kupac dobro stoji finansijski i da može sebi da priušti skupocene ?igračke?. Sudeći prema uspehu modela Mini, koji takođe neguje sličnu filozofiju, šanse za uspeh ove Lancie nisu male. Radi se o tome da nam ti modeli sugerišu da nije neophodno kupiti veliki auto da bi se uživalo u komfornoj vožnji.

Na, za ovu klasu, prilično neobičan način, treća generacija modela Ypsilon ističe se velikom količinom hromiranih detalja, a dizajn prednjeg dela snažno podseća na prestižnu limuzinu iz iste kuće, model Thesis. Zakošena prednja svetla i simpatična maska hladnjaka daju ovom automobilu prijatan izgled, lako ga je zavoleti već na prvi pogled. U krajnjoj liniji glavni kupci ovog vozila neće biti žestoki rok muzičari, već u prvom redu elegantne dame, kojima je itekako stalo kako automobil izgleda.

Šta, dakle, može da očekuje onaj ko se odluči za novu Lanciu, osim bogate opreme i atraktivnog dizajna?

Pre svega dobiće jedan automobil sa dvoje vrata, koji nudi izvanrednu varijabilnost. Ko želi četvoro vrata, taj će morati da se strpi do oktobra 2004. godine, kada će se i ta verzija pojaviti na tržištu. To će biti vozilo izrađeno na bazi modela Fiat Idea, koje će biti nešto veće visine i dužine i biće konkurencija vozilima kao što je, na primer, Opel Meriva.

Ni u sadašnjoj varijanti Lancie Ypsilon nema nikakvog razloga da se bilo ko žali na nedostatak prostora za putnike i prtljag. Zapravo, da su italijanski automobili veći iznutra nego spolja to znamo već od pojave modela Fiat 500. Ima dosta mesta i za glave i za noge i vozača i suvozača, a prednja sedišta nude i široke mogućnosti podešavanja. Ako se tome doda i podesivi volan, možemo zaključiti da bi svako trebao pronaći idealnu poziciju za upravljačem. Čak i pozadi ima dovoljno prostora, tako da četiri odrasla putnika ne moraju da strahuju ni od duže vožnje ovim automobilom.

Lancia Ypsilon, inače, može da se poruči kao vozilo za četiri ili za pet osoba. Kod četvoroseda je zadnja klupa podeljena u sredini, a kod modela sa pet sedišta podela zadnje klupe izvršena je u razmeri 60:40. Kupac može da bira i između dva različita mehanizma za podešavanje zadnjih sedišta. Kod prve verzije se klupa, uključujući i naslon, preklapa unapred da bi se dobila jedna potpuno ravna površina za utovar, dok se kod druge verzije klupa pomera oko 20 cm unapred, ali se onda samo naslon može oboriti.

[Sasha]

U pojam komfora ne spada samo funkcionalnost, već i kvalitet materijala i krajnja obrada. Ovde Lancia Ypsilon dobija prve kritike, pošto nakon otvaranja trećih vrata pogled pada na neprecizno postavljene obloge prtljažnog prostora, a i okolinu zadnjih svetala koji iz te perspektive nisu na visokom nivou koji je sama fabrika definisala.

Pomalo smeta i što je deo armature u unutrašnjosti test-vozila bele boje koja ima neprijatan odsjaj, koji pomalo smeta tokom vožnje.

Za prvu vožnju na raspolaganju je bio automobil sa 1,3 Multijet motorom, koji radi na common-rail principu sa višestrukim ubrizgavanjem. Ko te podatke ne sazna pre vožnje taj će kasnije teško prepoznati da se ovde radi o dizel motoru.

Dakle, agregat je izuzetno tih, a šumovi vetra takođe nisu prisutni. Jedini znak da se ovde ipak radi o dizel motoru od 70 konjskih snaga mogla bi biti prisutnost određenog laganog kašnjenja u prihvatanju gasa, čemu bi se moglo doskočiti turbinom sa varijabilnim principom rada. Takav motor je u fazi razvoja i predviđa se da će imati snagu od 85 do 90 KS, naravno, kada se pojavi u serijskoj proizvodnji.

Inače, sve motore uglavnom odlikuje miran rad, dok je donji postroj sasvim u saglasnosti sa njima. Ogibljenje je meko podešeno sa akcentom na udobnost koje se ne bi postideli ni neki mnogo veći automobili. Uprkos tome, naginjanja u krivini nisu preterana.

Nešto manje dopadljiv je električni servo-upravljač. On potiče, kao i veliki deo tehnike, iz modela Fiat Punto i za ovu priliku je samo prilagođen. Pri manjim brzinama u srednjem položaju ne prenosi dovoljno informacija o kontaktu sa podlogom. Pri velikim brzinama ovaj efekat se ublaži, dok se pri parkiranju potpuno izgubi, zahvaljujući uključivanju City-moda, poznatog iz Punta, koji omogućava izuzetno lako okretanje upravljača.

Pri uvođenju na tržište, ovom dizel motoru će se priključiti još tri benzinska agregata, kojima će se kasnije možda priključiti i motor od 1,8 litara radne zapremine i 96 KS.

[Sasha]