Mali gradski japanci...

[-Vedran-]

Suzuki je posle 15 godina predstavio novi model Swifta, u Parizu prošle godine, a ovog leta počinje i njegova prodaja u Evropi. Novi model sa starim Swiftom nema gotovo ništa zajedničko osim imena. Zapravo radi se o potpuno novom automobilu, koji bi trebalo da Suzukiju povrati deo tržišta. Za razliku od brojnih japanskih modela, novi Swift je u potpunosti konstruisan i razvijen u Japanu, pravi čistokrvni Japanac. Dovoljno je originalan i prepoznatljiv, a napred ga krase agresivne linije i velike svetlosne grupe. Od svog prethodnika je kraći za 6 cm, ali je zato širi i viši za 10 odnosno 15 cm (visok je tačno 150 cm). Stari Swift je krajem 80-ih i 90-ih bio relativno tražen, i prisutan u celoj Evropi, pa i kod nas. Naši kupci su pogotovo znali da cene ovaj model, koji je bio dovoljno jeftin za naš "džep", ali gotovo jednako kvalitetan kao mnogo skuplji i veći japanski automobili. Pored dugotrajnog i štedljivog motora, Swift je bio i dovoljno praktičan. Sada novi model nudi sve to, ali i mnogo više. Iako cena još uvek nije poznata, procene govore da će biti vrlo konkurentna.


U putničkom prostoru novi Swift nudi začuđujuće mnogo mesta, čak i za one od dva metra. Trik je u velikoj visini, i međuosovinskom rastojanju od 239 cm. Dakle Japanci su dobro naučili lekciju, i konačno nude dovoljno komfora i za one "krupnije" evropljane. Nudi se u verzijama sa petoro i troja vrata, i dva benzinska motora, poznata još iz Ignisa, ali dodatno dorađena. Slabiji agregat od 1.3 litra i 91 KS, je namenjen štedišama, dok je veći motor od 1.5 litra ojačan na 110 KS (u Ignisu ima 99 KS) i na prvim novinarskim testovima, mnoge ostavio bez daha. Tu pre svega nismo mislili samo na performanse (one su briljantne!) već i na uglađenu vožnju, koju do sada ni jedan Suzukijev model nije nudio. Pored toga raduje praktičan i lep kokpit, pregledni instrumenti i precizan menjač, koji ima dobro izračunate prenosne odnose. Nivo buke je značajno smanjen, te je pogodan i za duža putovanja. Pored toga kvalitet je izuzetan, kao i izbor plastičnih materijala, te Suzuki sa pravom od ovog modela očekuje veliki tržišni uspeh. To naravno neće biti lako, jer se u ovom segmentu automobila, nalaze bestseleri poput Fiatovog Punta, Renaultovog Clia i VW-ovog Pola. Japanska konkurencija je još bolja, Nissan Micra, kao i Honda Jazz, ali isto tako i Mazda 2 kao i Toyota Yaris , iako je već pomalo u godinama.




Za uspeh na tržištu Swiftu nedostaje dizelaš, koji stiže tek krajem godine, isti onaj koji se vrti u Puntu, Corsi i Ignisu. Štedljiv ali dovoljno jak i uglađen dizelaš bi trebalo Swiftu da privuče nove kupce, i to one koji su se do sada okretali evropskim automoblima, upravo zbog nedostatka dizelaša. Uobičajena trogodišnja garancija, solidan imidž ovog brenda kod nas i puno serijske opreme, bi trebalo da privuče naše kupce, koji su gladni kvalitetnih, štedljivih i dobro opremljenih automobila po pristupačnoj ceni.

[-Vedran-]

Iako Honda već dvadesetak godina ugrađuje u svoje automobile šesnestoventilske motore, za ovoj model koji je prošle godine proglašen za auto godine u Japanu, je nanovo konstruisala potpuno nov agregat koji ima samo osam ventila i nema varijabilno vreme otvaranja istih. Cilj je bio da se konstruiše štedljiv i elastičan motor i u tome se uspelo. Automobil po svojim gabaritima spada u nižu klasu, ali po prostoru i kvalitetu koji nudi, a tako i po ceni upada u srednju nižu klasu. Možda je to Honda i želela pošto sa modelom Logo nije imala u Evropi većeg uspeha.

Jazz je automobil koji je po svemu specifičan. Nudi mngo prostora, kako napred tako i pozadi iako je dugačak samo 383 cm, širok 167,5 i visok 152,5 c. Prtljažnik je prostran i prima od 380 litara do 1323 litra kada se obore zadnja sedišta. Dizajn je pre svega originalan, tako da stare priče o tome kako su japanski automobili bezlični više ne stoje, naravno viđali smo i lepše automobile, ali iskreno ovim linijama nema se šta zameriti. Za upravljačem se sedi visoko, kokpit izgleda kvalitetno i moderno bez previše eksperimentisanja, zlobnici bi rekli japnska konfekcija, ali mi ne mislimo tako. Ispred troktrakog upravljača koji dobro leži u rukama je centralno smešten brzinomer koji je pregledan, a levo od njega brzinomer na kojem crveno polje počinje već od 6.200 o/min, što je pomalo čudno kada su Honde u pitanju. Nazad ima dovoljno prostora, kako za kolena tako i za glavu, i ovo je ujedno i najprostraniji automobil u nižoj klasi, ako se Jazz tu može svrstati.



Motor je u potpunosti nov oplemenjen tehnologijom i- DSI (Inteligent-Dual and Sequental Ignition) što znači da ima dve svećice po cilindru, postavljene jedne naspram druge, između ventila, koji su smešteni u glavi motora pod uglom od 30° i sekvencijalno paljenje smeše i to u intervalu koji zavisi od broja obrtaja motora. Prvo se pali svećica na strani usisnog ventila, a potom dok se plamen širi komorom za sagorevanje, aktivira druga na strani izduvnog ventila, čime se postiže ravnomernije sagorevanje a sve to za rezultat ima smanjenu potrošnju goriva i manje zagađivanje životne sredine. Ovo tehnološko remek delo od motora postiže iz 1.339 kubnih centimetra 83 KS pri 5.700 o/min što je skromno kada je Honda u pitanju, ali i dokaz da se sa ovim motorom ciljalo pre svega na malu potrošnju i ravnomeran rad. Jazz nije Civic, ni koncepcijski ni po dizajnu, dakle automobil koji je konstruisan da pridobije kupce porodičnih i štedljivih automobila. Maksimalni obrtni moment od 119 Nm je na 2.700 o/min tako da je motor i pri niskim brojevima obrtaja elastičan i ubedljiv. U odnosu na konkurenciju Honda je napravila štedljiviji i elstičniji motor, troši u proseku samo 5,6 litara iako je Jazz težak čitavih 1023 kg. Iako po ubrzanju ova Honda nije baš ubedljiva, jer joj treba do stotke 12,3 sekunde, međuubrzanja su ubedljiva i tu ostavlja konkurenciju daleko iza sebe. Međutim nisu dotukli konkurenciju baš u svim segmentima, motor nije baš tako tih, iako mu zdušno pomaže temeljno izolovana karoserija. Menjač je najbolji u klasi, precizan je brz, ručica menjača prosto klizi, i užitak je manjati brzine u ovoj Hondi. Volan nije sportski, čak ni dovoljno precizan, ne pruža vozaču dovoljno informacija šta se dešava ispod točkova, i to pomalo čudi pošto je kod Civica izvrstan, još jedan dokaz o različitosti ova dva modela iako ih mi stalno poredimo. Ogibljenje je dobro izblansirano, ali u krivinama nos hoće da pobegne, ne leži tako čvrsto i brzo vijuganje joj prosto ne prija. Da se razumemo automobil je stabilan, i odgovara proseku klase, ali konkurencija nudi više. Upravljivost nije baš za pohvalu, Jazzu prija umerenija i staloženija vožnja, sportska nikako. Prednja sedišta su veoma udobna, dobro drže telo u krivinama, zadnja klupa je solidna, ali ima dovoljno mesta. Ogibljenje je neki kompromis između sportske i udobne vožnje, ali niti je čvrsto niti udobno, Honda nije predvidela da na svetu ima još mesta sa lošim putevima, jer se svaka neravnina oseti u kabini. Na svu sreću finalna obrada je za primer drugima i po nama je bez premca u ovoj klasi, tako da ništa ne cvrči i škripuće.



Uostalom kvalitet Honde je poznat širom sveta, te se i našim kupcima nudi jedan nesvakidašnji automobil koji bi jednom prosečno zahtevnom vozaču trebalo da pruži dovoljno. Cena od oko 12.000 eura sa carinom nije baš mala, ali ako se uzme u obzir oprema koja se serijski ugrađuje, kao što je ABS sa EBD-om, progresivni servo upravljač, elektro paket, centralna brava, dva airbega, CD plejer sa četiri zvučnika, kodirani ključ i još niz sitnica.

Ovo je jedan pravi porodični automobil uprkos svojim malim dimenzijama. Izuzetno štedljiv, kvalitetan i pouzdan automobil koji ima dovoljno veliki prtljažnik i za duža putovanja. Perfomanse nisu briljantne, automobil ni u kom slučaju ne naginje ka sportu, ali to ne znači da je puž. Na auto putu dohvati 170 km/h što je više nego kod konkurencija, a ima snage da se nosi i sa nešto jačim automobilima zahvaljujući elastičnom motoru. Ne podnosi baš najbolje naše puteve, i ima cenu koja je za našeg kupca uglavnom velika. Definitivno neće biti bestseler na domaćem tržištu ali se ipak prodaje solidno. Dakle Honda Jazz odličan pet minus.

[-Vedran-]

Konačno su Nissanovi modeli opet na domaćem tržištu zahvaljujući ovlašćenom uvozniku za našu zemlju Hit Autu. Pored Beograda, ovi japanski automobili mogu se kupiti i u Nišu, Podgorici i Subotici. U ponudi su svi modeli koji za evropsko tržište proizvodi ovaj renomirani proizvođač sa dalekog istoka, iako se neki od modela montiraju u Britaniji. Najveće interesovanje je izazvala nova Micra, koja se može kupiti već za 9.645 eura (Micra 1.0 Visia) sa carinom, bez poreza. Pravi gradski automobil, koji je dovoljno kapacitetan i za duža putovanja. Originalnog dizajna, vrhunskog kvaliteta sa štedljivim motorima, ali i dovoljno snažnim.



Ovaj automobil na prvi pogled nikog ne ostavlja ravnodušnim i predstavlja najbolji primer kako je moguće napraviti interesantan automobil koji je pri tome i dovoljno praktičan. Posebno je dopadljiv ženama i mladim ljudima, koji žele drugačiji automobil od mora sličnih. Veliki elipsoidni farovi se lepo uklapaju u oble forme karoserije, a pozadi su svetlosne grupe pomalo u retro stilu. Zahvaljujući svemu ovome ovaj "mališa" izaziva brojne poglede prolaznika, i predstavlja pravo osveženje na našem tržištu. Nova Micra dolazi sa dva tipa karoserije, sa troja i petoro vrata. U ponudi su tri benzinska (1.0, 1.2, 1.4) i dva dizel motora (1.5 sa 65 KS i 1.5 sa 82 KS). Benzinci su uglađeni, tihi i dovoljno snažni, pa čak i mali agregat od 1.0 l koji razvija respektabilnih 65 KS. Najbolji izbor predstavlja potpuno novi 1.2 litarski četvorocilindraš sa 80 KS, koji postiže maksimalnu brzinu od 167 km/h i u proseku troši isto kao slabija verzija - 5,9 l. Kako je gorivo opet poskupelo, dobro rešenje je i dizel motor, 1.5 dCi sa 65 KS, ali i maksimalnim obrtnim momentom od 160 Nm pri samo 2.000 o/min, te uprkos neuverljivom ubrzanju od 17 s do 100 km/h, dovoljno je elastičan, osim kada ubrzavate u petom stepenu prenosa, tada je pravi puž. Međutim, u proseku potroši samo 4.6 l euro dizela, što bi uz trogodišnju garanciju trebalo da bude dovoljno dobar motiv da razmislite i o ovom modelu.



Kokpit izgleda lepo i dovoljno sveže, sve je nadohvat ruke, mada bi pozicija vozača za volanom mogla biti i nešto bolja. Volan lepo leži u rukama, napred ima dovoljno mesta, ali pozadi nema previše prostora za kolena, tu konkurencija nudi više (Honda Jazz, Ford Fiesta, Hyundai Getz, VW Polo), a ni prtljažnik nije veliki sa zapreminom od 237 l, ali ima i manjih, na primer kod Toyote Yaris (205 l). Micra je definitivno automobil namenjen gradskoj vožnji, jer je veoma okretna i laka za uparkiravanje. Izbor ugrađenih materijala je na zavidnom nivou, sedišta su dovoljno udobna, a veseli činjenica da je zvučna izolacija temeljna tako da ne zamara mnogo ni na dužim putovanjima. U krivinama leži sjajno, ali je šteta što nema precizniji upravljač. Menjač je dovoljno precizan i dobro ukomponovan sa motorima, koji su zaista izvanredni, gotovo da su svi pravi izbor, i dobro je što je Nissan, ono što nije znao da napravi kako treba, pozajmio od Renaulta (dCi common-rail motori od 1.5 l). Finalna obrada je temeljna i uzorna, te za malo novca dobijate kvalitet znatno više klase automobila.



Micra ima najbolje kočnice u klasi, koje se gotovo ne zagrevaju, i mogućnost da podnese veliku težinu, što samo govori u prilog kapacitetnom ogibljenju, koje je očigledno doraslo i za mnogo jače agregate. Iako se čovek vrlo lako zaljubi u ovaj automobil, u ovom slučaju ljubav na prvi pogled može imati i svoju racionalnu stranu, pre svega jer upravo Micra nudi odličan odnos između uloženog i dobijenog, u prevodu, ako sve uzmemo u obzir ima konkurentnu cenu, a to što je i takva mnogima od nas nedostupna to je već druga priča. Ovaj Nissan će dobro držati cenu, jer kvalitet tek sa godinama dolazi do izražaja, a dizajn je dovoljno atraktivan za narednih 10 godina, a i posle tog perioda će biti primer drugima. Iako je Micra prava lepotica na točkovima, pored dobrog izgleda nudi mnogo toga, za svakog ponešto, a za nekog sve!

[TETAK]

Vozio sam Nissan Mikru i zaista je auto za uživanje, mislim na gradski segment upotrebe!