Pocinje proizvodnja Biodizela u Srbiji

[BRABUS]

Biodizel na našim pumpama 2007

Preduzeće ?Viktorija grup? uskoro će u Šidu započeti gradnju prve fabrike biodizela na ovim prostorima. Ovo ekološko gorivo proizvedeno od uljarica, koje je u zemljama Evropske unije uveliko u prodaji, na našem tržištu, po prognozama rukovodioca projekta Veroslava Jankovića, pojaviće se na leto 2007. godine. U početku biodizel će biti dostupan samo na pumpama u velikim gradovima, najveće količine odlaziće direktno špediterskim preduzećima, ali i pored toga ?Viktorija grup? očekuje da će se 20 miliona evra investicija isplatiti već za četiri godine.

- Osnovna prednost biodizela je zaštita životne sredine. On smanjuje emisiju štetnih gasova za čak 70 odsto, nema efekta staklene bašte, potpuno je razgradiv. Zanimljivo je da se u njegovoj proizvodnji oslobodi tačno onoliko ugljen-dioksida koliko biljka od koje je napravljen potroši u fotosintezi, tako da zagađenja uopšte nema. Pošto se proizvodi od uljarica, ostaju očuvane rezerve fosilnih goriva. Upravo zbog toga u zemljama Evropske unije ovo gorivo oslobođeno je poreza i akciza. Čak je 2004. godine Evropska unija obavezala svoje članice da biodizel čini najmanje sedam odsto ukupne potrošnje goriva. U Nemačkoj, koja je lider u proizvodnji ovog goriva, već postoji 2.000 pumpi - priča Janković.

Kvalitet biodizela u odnosu na evrodizel, tvrdi Janković, uopšte ne zaostaje. Jedina mana biodizela je to što motor troši pet-šest odsto više ovog goriva nego fosilnog, ali se to nadoknađuje kroz cenu. U zemljama Evropske unije biodizel je za oko 10 odsto jeftiniji od evrodizela, a ovaj odnos, tvrdi Janković, ?Viktorija grup? će moći da zadrži i na našem tržištu.

Fabrika, čija će izgradnja početi istog trenutka kada ?Viktorija? potpiše ugovor sa izvođačem, pri čemu su za posao zainteresovane najpoznatije evropske firme, moći će da proizvodi 100.000 tona biodizela godišnje.

- Nije slučajno što fabriku gradimo u Šidu. Tu se nalazi naša fabrika ulja koja ima kapacitet od 600 tona uljane repice dnevno, relativno je blizu i bečejska fabrika, a nije zanemarljivo ni to što kroz Šid prolazi železnica, blizu je i luka u Bačkoj Palanci pa je mogućnost transporta odlična - priča Janković.

U početku biodizel će biti točen na pumpama samo u najvećim gradovima, a potencijalne klijente ?Viktorija grupa? za sada vidi u brojnim prevoznicima, pa čak i gradskim soabraćajnim preduzećima. Krajem meseca beogradsko gradsko saobraćajno, zahvaljujući donaciji ?Viktorije?, počeće da koristi biodizel. Ukoliko ovaj pilot-projekat uspe, velike su šanse da će ?Viktorija? i GSB nastaviti saradnju.

izvor www.blic.co.yu

[sw.brick]

pre tacno 10 godina pocela je proizvodnja bio dizela u bivsoj 'namenskoj' industriji u Baricu (mozda sam promasio lokaciju, neka od vojnih fabrika je sigurno u pitanju) , bila o tome skoro reportaza na TV sa ljudima koji su tada vodili taj projekat.

rezultat tog pilot projekta je bio da je proiavodnja skuplja nego sama nafta i prerada iste. i to u doba kada je litar dizela kostao u Srbiji 5 dem-ona (naftni embargo).

drzim palceve da ovo bude boljih rezultata i da uspe da zazivi, bice nam cistiji vazduh.

[Wiz]

Dobro bric tebe nisu obrisali sa ovim obavestenjem za razliku od mene

[Rubi]

Jupi! Biodizel! Biodizel! Inace, proizvodnja biodizela je planirana i u 2006, jedino jos lokacija postrojenja nije odredjena (Kotez, Zvezdara...) To jest, ja "trazim zrtve" za ucesce u eksperimentu. Kad projekat krene, bicete detaljno obavesteni.
Biodizel je vrlo zgodno "obnovivo" gorivo - to sto su u Prvoj Iskri Baric pukli s kesom pre 10 godina je verovatno zato sto je to bila jos jedna u nizu prevara za otimanje para od naroda (da ne off-ujem u politiku). Proizvodnja dizela od biljaka jeste skuplja od prerade nafte, ako se proizvodnji neracionalno pridje. O cemu se radi: (ekologija srece ekonomiju, in a nutshell)

1. Proizvodnja biljke (to jest, zemljoradnja) je energetski i ekonomski skupa delatnost - potrebna je velika povrsina kvalitetnog zemljista, tu zemlju treba obradjivati, odabrati pravi usev, pa onda zastita od parazita, navodnjavanje, zetva, transport proizvoda, skladistenje... Krajnji proizvod cesto ne moze da se proda po trzisnoj ceni, jer se drzava mesa u cenu namirnica (i treba da se mesa - opet politika, opet da ne off-ujem).

2. Odredjene vrste biljaka "izgladnjuju" zemljiste vise od drugih, pa je potrebno menjati tip useva iz sezone u sezonu (plodored, "crop rotation"). Uljana repa je vrlo korisna biljka u plodoredu - moze se smenjivati sa drugim usevima, radi ocuvanja kvaliteta zemljista (i soja je dobra za ovo). Sve ovo stoji ako zemljoradnik (kombinat, korporacija - ne mora da bude u pitanju pojedinac) ne odluci da, zbog maksimalne zarade u sto kracem roku, uvek sadi samo onu kulturu od koje ocekuje najveci profit.

3. U prehrambenoj industriji, nakon primarne obrade, ostaje velika kolicina neiskoriscene biomase - zato sto su nasa postrojenja zastarela, a ekonomija tupava (komina iz nasih uljara se izvozi u Austriju, gde se iz tog poluproizvoda boljim teknoloskim postupkom cedi jos ulja, od koga se verovatno pravi biodizel - verovatno su se nasi setili da uvezu tu tehnologiju, pa racunaju da ce im se zbog toga proizvodnja isplatiti)

Sve u svemu, proizvodnja biodizela "od njive do rezervoara" je jako skupa, ali uvodjenje proizvodnje biodizela u ekolosko/ekonomski sistem (rotacija useva, bolja tehnoloska obrada proizvoda, reciklaza) je mudra investicija u buducnost. Ovde je uloga drzave vrlo znacajna - sistem treba da stimulise tranziciju energetskog sektora iz "lovac-sakupljac" modela na "energetski farmer" sistem. Ta stimulacija se sastoji iz razlicitih poreskih olaksica (i kazni, za neracionalno rasipanje resursa), dobre zakonske regulative, postovanja te dobre regulative... 99% odluka u nasoj drzavi se donosi bazirano na cetvorogodisnjem planu (jer toliko traje mandat!), a svaki nov projekat se posmatra kao prilika da neko ko je u datom trenutku blizak vlastima na tom projektu brzo i lako profitira. Ja se nadam da je navedena firma u dobroj vezi s vlastima, i da nece biti problema u proizvodnji i isporuci biodizela (zelim im brz i lak profit). Inace, biodizel pri sagorevanju oslobadja mnogo manje cadji i ugljovodonika, nema sumporovih oksida (ako je dobro proizveden!), a emisija NOx je nesto veca - posledica nedovoljno rafinisanih sistema ubrizgavanja (prosto, kalibrisani su da se nose sa drugim tipovima problema - ovaj podatak je malo stariji, mozda su u medjuvremenu resili problem). I katalizator/lambda su spregnuti prvenstveno da vrse oksidaciju HC, a ne redukciju NOx. Da bi doslo do redukcije, potrebno je dodati jos redukcionog sredstva, to jest, goriva - verovatno zbog toga navode da je potrosnja nesto veca (pametni kompjuter prilagodi smesu da emisije budu glatke "ko macja guza").

[BOOST]

Rubi>> To sa cenom je stvar balansa.
Primer je Svedska gde je energetski porez visok, diesel kosta isto kao 95 benzin, manje vishe, 1,3? , cena goriva je oko 25centi a ostalo su porezi.
Posto je ovaj od uljane repice aktuelan vec vise od 10 godina i kao ecco gorivo je oslobodjen velikog dela poreza te je sa cenom opet ispod normalnog diesela.

Od pre vise od 10 godina je prisutan na vise od 80% pumpi u Svedskoj, samo sto je preporucljiv za vece motore, dakle kamioni i autobusi. Posto me diesel nikad nije dublje interesovao , ovo su informacije koje su proletele onako usput i zaostale negde u glavi, mogu da vidim u cemu je fazon da se nekoristi na manjim motorima.

[TETAK]

U uputstvu za moje vozilo piše da se preporučuje upotreba bio dizela.Zna li ko, kako bio dizel utiče na rad dizel motora u smislu tehničkih karakteristika i trajnosti!

[Rubi]

Nemam iskustvo iz prve ruke (ne vozim dizel), iznosim cinjenice uglavnom prikupljene iz literature...

Biodizel bi trebao da ima pozitivan efekat na trajnost motora, zbog odsustva sumpora. Sumpor nema sta da trazi ni u "obicnom" dizelu, ali samo pomirisite izduvne gasove u Srbiji...

Biodizel je mnogo homogenija mesavina, u odnosu na klasicno dizel gorivo (metil estri visih masnih kiselina, duzine oko C16 - C18). Biodizel se prilikom hladjenja ne odvaja u faze, ali je sklon geliranju. Posto je u naprednim & ekoloski svesnim zemljama (Svedska?) u upotrebi vec vise od 10 godina, postoje komercijalni (i ekoloski prihvatljivi) aditivi koji omogucavaju upotrebu biodizela i u zimskim uslovima (dakle, ista prica kao sa klasicnim dizelom).

Biodizel ne sadrzi aromaticna jedinjenja (jedinjenja sa benzenovim prstenom). Raskidanje aromaticnog prstena zahteva nesto vecu energiju aktivacije, pa kod klasicnog dizela dolazi do nepotpunog sagorevanja aromaticnih jedinjenja. Ovi produkti su ekstremno kancerogeni (PAH). Moze doci i do nitrovanja ovih jedinjenja, kada se oslobadjaju nitrovani policiklicni aromaticni ugljovodonici (NPAH), koji su jos gori kancerogeni. Jedan od imperativa ocuvanja zdravlja ljudi u gradovima je ISPRAVAN katalizator na dizel motorima, pogotovo u vozilima JGS!!! Upotreba biodizela na "matorim" vozilima je manje zlo, jer su produkti sagorevanja manje kancerogeni.

Biodizel se koristi kao aditiv obicnom dizelu, i trenutni standard u Evropi je 5% (ako ga nisu povecali). Poboljsava kvalitet goriva - verovatno na nacin da je skloniji zapaljenju ("cetenski broj"). Biodizel sam za sebe ima nesto manju specificnu kalorijsku vrednost (potpunim sagorevanjem oslobadja se nesto manje energije u odnosu na potpuno sagorevanje iste mase dizela). Dizel je nehomogena smesa, i razlicite komponente razlicito sagorevaju, tako da dolazi do slabijeg sagorevanja (resto se oksiduje na katalizatoru, da nebi trovalo ljude). Biodizel "kucne izrade" dosta varira po viskoznosti, pa mu varira i potrosnja/sagorevanje (zbog prolaska kroz brizgaljku i rasprsivanja). Fabricki biodizel mora da ispuni vrlo stroge (evropske!) norme, i tu nema mesta gresci.

Dakle, biodizel koji se toci u Evropi moze bezbedno da se sipa u dizel motor, nece ga ni na koji nacin ostetiti. Mislim da je mnogo gore sipati D2 u commonrail motor, nego fabricki biodizel. Da li ima nekog boljitka (veca snaga, mirniji rad, manja potrosnja...), najbolje da neko proba, pa da otkrije i da nam javi. Ja planiram da pravim kucni "buckuris" (transmetilacija triacilglicerola, prosto ko' pasulj ), da ga testiram (imam iskustva u laboratorijskom radu, a osnovni testovi ne zahtevaju neku ultraskupu opremu) i, ako zadovolji standarde, probam u nekom dizel motoru (za pocetak, atmosferski, pumpa-brizgaljka - sto manje pokretnih delova ).

@BOOST
Znam da drzava ubire prilicnu kolicinu poreza na naftne derivate. "Diplomatski" bonovi za benzin (placanje bez poreza) omogucavaju nabavku goriva po vise od 50% manjoj ceni (imam rodjake, strane diplomate na radu u Beogradu, pa znam da ih "corba" nista ne kosta). Posto biodizel nije naftni derivat, drzava "popusti" malo sa porezima, tako da je cena taman takva da je konkurentan na trzistu, a da ne ugrozava postojece trziste naftnih derivata. Sa druge strane, drzava Srbija je "poznata" po suptilnosti i mudrom rukovodjenju poreskom politikom (i ostalim)

[BOOST]

Ovo zovem interesantnim tekstom!!! 5+

[Wiz]

Kad bi mogao taj biodizel da se pravi u kucnoj radinosti ja bih rado sadio repicu

[Rubi]

@ Boost
Hvala, pocastvovan sam

@ Wiz

Moze u kucnoj radinosti, hemija je jednostavna...

Da ne sirim, detaljno o biodizelu i drugim "hipi" gorivima imas na

http://journeytoforever.org/biodiesel_make.html#biod

Sa istog sajta, korak po korak insrukcije (napisao ih Slovenac, odlican proces!)

http://journeytoforever.org/biodiesel_aleksnew.html

http://journeytoforever.org/biodiesel_aleks.html

Ja cekam da vreme malo otopli i da mi prodje guzva na fakultetu, pa da probam. Moram da vidim da li je kod nas biljno ulje dovoljno jeftino kada se kupuje na veliko, da se proces isplati. Ako ne, idem da ucenjujem McDonalds, posto oni imaju mnogo friteza, a verovatno moraju da menjaju ulje. Inace, ulje iz friteze mora da se menja vrlo cesto, jer se na povisenoj temperaturi ulje oksiduje i raspada na prostije komponente, koje su kancerogene. Dakle, gde su friteze, tu bi trebalo da bude dosta ulja koje nije za konzumaciju, ali je dusu dalo za biodizel. U Srbiji je obicaj da se friteza nikada ne prazni, nego da se u nju samo doliva ulje, i da se ne greje na radnu temperaturu i na njoj drzi konstantno, nego da se pali po potrebi (kad se neko zaj*be da naruci pomfrit)... Od ovakve upotrebe napravi se buckuris od ulja, vode, skroba, proteina (od Karadjordjeve snicle)... Cak i kad bi mi neko poklonio ovaj mulj, rodio bih mecku samo dok ga profiltriram. Wiz, ako imas dobru garazu/podrum/supu sa dosta mesta, i komsije koje se ne zale na smrad, mozemo zajedno da probamo. A onda da nadjemo nekog sa dizelasem, ko je voljan da reskira

[Wiz]

Ma imam sve,imam i dizela,samo ako se toliko reskira ja nebih na svome =]

[@lix]

Oho-ho! Moja omiljena tema> Alternativni - obnovljivi resursi...
E pa da pocnemo:
Jedno od najznačajnijih obeležja dvadesetog veka je apsolutna dominacija nafte, odnosno njenih derivata, kao izvora pogonske energije za transport i mehanizaciju.

Primat među energentima nafta je zaslužila zahvaljujući svojoj velikoj toplotnoj moći, priličnoj rasprostranjenosti nalazišta i relativno jednostavnoj eksploataciji i manipulaciji. Takođe, pogodna je za različite vidove prerade, pa se iz nje može dobiti široka paleta goriva za vrlo različite namene, što je od posebnog značaja za primenu u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, koji su naročito zahtevni u pogledu kvaliteta pogonskog goriva. Pored toga, nafta je postala i značajna sirovina u hemijskoj industriji. Zbog svega toga potrošnja nafte u svetu je drastično porasla, a s obzirom da se radi o neobnovljivom izvoru energije fosilnog porekla, stručnjaci predviđaju skoro iscrpljivanje njenih nalazišta. Ovakva situacija svrstala je naftu u red strateških sirovina, a svet se oštro podelio na one koji imaju i na one koji nemaju naftu. Ova podela prouzrokuje stalne političke i ekonomske tenzije u svetu. Zbog toga je nafta odavno od energenta i sirovine prerasla u snažano sredstvo političke i ekonomske prinude. Cene nafte neprekidno rastu, a povremeni poremećaji na tržištu dovode do ogromnih lančanih poremećaja u svetskoj ekonomiji. Zbog svega toga, najrazvijenije zemlje, koje su ujedno i najveći potoršači nafte, odavno su počele da rade na mogućnostima za smanjenje njene potrošnje, odnosno konačne supstitucije drugim energentima. Do sada su se formirala dva puta ka ovom cilju. Prvi vodi kroz poboljšanje ekonomičnosti korišćenja nafte (pogonskih agregata, ložišta, industrijskih postrojenja) i smanjenje korišćenja nafte za zadovoljavanje potreba za toplotnom energijom. Drugi put vodi kroz afirmisanje korišćenja alternativnih i, po mogućnosti, obnovljivih izvora energije. I jedan i drugi put zahtevaju obimna i skupa istraživanja, kao i velika ulaganja u proizvodne tehnologije i eksploatacionu infrastrukturu.

[@lix]

Zahtevi za alternativna goriva za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem

Da bi neko alternativno gorivo moglo da se prihvati kao komercijalno gorivo za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem mora da zadovolji nekoliko važnih zahteva:

Da gorivo potiče iz obnovljivog izvora, odnosno sirovine;
Da je izvor goriva, odnosno sirovina, relativno lako dostupna za eksploataciju;
Da karakteristike goriva odgovaraju zahtevanim karakteristikama goriva namenjenim za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem
(vidite tekst: goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem);
Da je postupak prerade sirovine, odnosno goriva, relativno jednostavan i jeftin;
Da je manipulacija gorivom, kao i njegovo skladištenje, jednostavno, bezbedno i jeftino;
Da je gorivo postojano pri skladištenju;
Da ekološke karakteristike motora sa pogonom na alternativno gorivo zadovoljavaju zakonske zahteve;
Da je modifikacija motora za prelazak na rad sa alternativnim gorivom jednostavna i jeftina;
Da je alternativno gorivo kompatibilno sa motornim uljem i ostalim mazivima koja se koriste na vozilu. Pri tome, alternativno gorivo ne bi smelo značajnije da smanjuje vreme zamene motorskog ulja;
Da primena alternativnog goriva ne skraćuje vek trajanja motora, niti smanjuje pouzdanost pojedinih motorskih sistema i motora kao celine;
Da je cena alternativnog goriva manja ili ista kao cena konvencionalnog goriva.
>> Poređenje različitih motorskih goriva <<



Pored navedenih zahteva, potrebno je naglasiti da je za primenu konkretnog alternativnog goriva u bliskoj budućnosti potrebno da ono bude što sličnije odgovarajućem konvencionalnom gorivu. U tom slučaju je ulaganje u modifikaciju motora za prelazak na rad sa alternativnim gorivom relativno malo. Naravno, neka istraživanja u razvoju alternativnih goriva vode i ka značajnoj modifikaciji pogonskog agregata ali, s obzirom na troškove koje iziskuje prelazak na ova goriva, može se očekivati da ona još dugo neće biti masovno korišćena.
Dosadašnja istraživanja su pokazala da su najperspektivnija alternativna goriva tzv. biogoriva, odnosno goriva dobijena iz biomase. Ova goriva se mogu koristiti u motorima, kao i u različitim tehnološkim procesima, a toplotna moć im je vrlo slična kao i odgovarajućih konvencionalnih goriva. Pored toga, ova goriva imaju izuzetno povoljna ekološka svojstva. Danas se masovno koriste dve vrste biogoriva: alkoholi i biodizel. I alkoholi i biodizel se mogu koristiti samostalno ili kao dodatak konvencionalnim gorivima.
S obzirom da naša zemlja ne spada u red najrazvijenijih i da je veoma zavisna od uvoza nafte, za našu privredu je od velikog značaja mogućnost korišćenja alternativnih goriva iz biomase, koja ne zahtevaju značajna ulaganja u prilagođavanje pogonskih agregata i potrebnu infrastrukturu. Imajući u vidu naš solidni poljoprivredni potencijal, može se zaključiti da će ova problematika kod nas sve više dobijati na značaju.

[Srdjan]

Biodizel bi trebao da ima pozitivan efekat na trajnost motora, zbog odsustva sumpora. Sumpor nema sta da trazi ni u "obicnom" dizelu, ali samo pomirisite izduvne gasove u Srbiji...

A sta cemo sto se na vecini tih motora nalaze turbine za koje je bas potreban sumpor da bi se dobro podmazivale???

[TETAK]

Treba samo koristiti maksimalno kvalitetno motorno ulje i nema problema!Inače tema se odlično razvija u pravcu otvaranja prve srpske pumpe za bio-dizel!