Konzervacija automobila

[ragazzoni]

Termin konzervacije ću pokušati da objasnim u kratkim crtama, čisto informativno. Mislim na neku profesionalniju konzervaciju, koja podrazumeva vozilo da je isključeno na neki duži period. Pre svega sve detaljno oprati očistiti i osušiti. Cilindre napuniti uljem (još bolje orginalnom tečnošću za konzervaciju, koju ima recimo MODRIČA), motor takođe do vrha napuniti uljem i zatvoriti IBERLAUF, usisne kanale napuniti uljem i zatvoriti, vozilo podići na klocne da se rasterete elementi vešanjai oslobode pritisci u ležajevima, gume poskidati zaprašiti talkom ili silikonom za konzervaciju pneumatika, Podmazati mesta ako postoje za takvu namenu-trapovi i sl., akomulator izgraditi i redovno ga dopunjavati, inače će doći do sulfatizacije i posle tri meseca otprilike postaje trajno i nepovratno uništen, rezervoar napuniti do vrha, tečnost za hlađenje mora ostati ispravna u sistemu, zamastiti bravice šarke vrata, i celo vozilo spolja, oko motora motor i td. dobro preprskati sredstvom za konzervaciju nekad-TEKTOLITOM, ili danas sredstvima na bazi voska , vozilo ostaviti u tamnoj prostoriji, sa umerenim temperaturama, neizloženu agresivnim isparenjima, amonijaku itd. Ovo je onako grubo, informativno. Godinama ovo niko ili retko ko koristi. Posebna DRAŽ je sve obrnuto, tj. DEKONZERVACIJA!!!

[nikaragva]

Re: Konzervacija automobila

Imam jedan motor u shupi (ostao viska ) koji bi zeleo na neki nacin da konzerviram, da ne propada.
U pitanju je dizel 1.9cdti, 110kw.
Karter, cilindre i sve ostalo sto podmazuje ulje je dovoljno naliti ulja do vrha ili te modricine tecnosti-ulja, kako se uopste zove ta modrica tecnost? Da li je dovoljno natociti sa bilo kakvim najjeftinijim uljem (ako se ne nadje ta tecnost)?
One otvore u koje ulazi voda za hladjenje, sta sa njima? Da li da se zatvore ili da se naspe antifriza u njih - protiv korozije - ili nesto drugo, pa onda zatvore?
Glava je skinuta, tako da nije problem naliti ulja i u clindre. Da li nesto posebno treba da se radi sa bregastim? Njih jedino da potopim u neki lavor sa uljem Kao i glavu.
Da li treba okretati klipove s vremena na vreme?
I ako postoji jos neki savet ili odgovor na pitanje koje nisam postavio.

[sErGiO]

Re: Konzervacija automobila

... rezervoar napuniti do vrha...

Zbog čega treba napuniti rezervoar do vrha kad će benzin/dizel ionako da se pokvare od stajanja posle nekog vremena? Još kad se uzme u obzir cena goriva... Bukvalno baciš 50-60€ u bunar

[ragazzoni]

Re: Konzervacija automobila

... rezervoar napuniti do vrha...

Zbog čega treba napuniti rezervoar do vrha kad će benzin/dizel ionako da se pokvare od stajanja posle nekog vremena? Još kad se uzme u obzir cena goriva... Bukvalno baciš 50-60€ u bunar

Razlog vrlo jednostavan-slobodan , neuronjen deo rezervoara korodira usled vlažnosti iz vazduha. U koliko postoji drugi način konzervacije, recite. PLASTIČNI rezervoari i noviji sistemi oduške daju nešto drugačije mogućnosti.

[MagicMaster]

Re: Konzervacija automobila

Jao, kad se setim služenja VJ i konzerviranja dajčeva ....

[ragazzoni]

Re: Konzervacija automobila

Sve je imalo svoj smisao pa i Dajčevi. Kako bi inače moglo biti očuvano nešto dugi niz godina, u koji je uložen ogroman višegeneracijski rad i kapital. Nemerljiv doprinos tehnici pa i delu koji obuhvata konzervaciju, dala je Hitlerova mašinska industrija. Učili su se na svojim greškama, pa su tako utvrdili da statičko opterećenje kuglišnog ležaja duže vreme istiskuje mazivo a dodirne površine korodiraju i cementacija se gubi. Posledice su zaribavanje, buka, vibracije..... VH je smatrao da zemlja koja ne proizvoidi ležajeve i vijke nema šta da traži u mašinogradnji. Jedna od zadnjih potučenih fabrika koja se nalazila ispod vode u mestu SVINJSKI BRZAK u Nemačkoj, upravo je bila fabrika ležajeva. Mi danas nemamo ni fabriku ležajeva ni fabriku vijaka

[expendable]

Re: Konzervacija automobila

Uprošćeno i malo modifikovano (ali suštinski kao što je naveo Ragazonni) treba (polu)konzervirati kada je reč o motociklima i vanbrodskim motorima. Možda je to druga tema pa ne bih da je počinjm (malo je specifično u oba slučaja mada kod motocikala ne tako mnogo, osim što se neke stvari rada u manje drastičnom obimu ili ih treba raditi).
Pomenuo bih dve stvari:
1) Retko ko menja ulje pred zimu nego drži staro (i doprinosi koroziji motora) a menja ga kao kod automobila u proleće pred sezonu, tipična i velika greška.
2) Rezervoar treba napuniti benzinom (dizelom kod drugih vozila). Ukoliko je period konzervacije 6 meseci (pa i do godinu dana) mogu pomoći (do 6 meseci potpuno) i aditivi protiv starenja goriva koji se preporučuju (inače ćete se obično slikati sa punim rezervoarom kako je već navedeno).

Teorijski dizel može da se drži do 6 meseci pod idealnim uslovima a benzin 3 do 6 meseci. U praksi u rezervoaru, tek pola od toga ali automobil u pokretu te njegov rezervoar nisu idealni uslovi za čuvanje. Leti svi vozimo 95 do 100% na TNG ali bi jednom mesečno trebalo dosuti bar 5 litara benzina te otprilike (makar) toliko i voziti na benzin.

[ragazzoni]

Re: Konzervacija automobila

Ova tema je otvorena, nakon što je jedna predhodna podeljena, pa nisam očekivao da će se razviti u većoj meri. No nema veze, a evo i nekih odgovora. Kod punjenja cilindara uljem smisao i jeste da mazivo odvoji direktan dodir elemenata jednog od drugog, kao i da spreči prodor vlage ili tačnije vlažnog vazduha i razvoj korozioje koja ruinira delove u smislu promene dimenzija i oblika. Posebno su problematične dodirne površine a od materijala Al-Mg u dodiru sa Fe i njegovim modifikacijama i legurama. E tu bi EXPENDABLE mogao da objasni kako elektroni prelaze sa jednog elementa na drugi i do kakvog razaranja i mikrozavara tom prilikom dolazi. Većina to vidi kao nemogućnost odvrtanja čeličnog vijka iz aluminijumskog dela. ZAPEKAO ŠRAF! što reče neki majstor. Video sam kako ZAVARI klip u cilindru od nekonzervacije i moguće ga je samo polupati da bi izvršio razdvajanje. Ovde sam se bazirao samo na cilindarski sklop, da se ne rasplinem mnogo a i pitanja su išla u tom smeru. Dalje JAKO važno je izvršiti pravilnu dekonzervaciju, i****vanje ulja iz cilindara. NIKAKO ne pokušavajte da na silu bez odvrnutih svećica izbacite ulje, ili startovanjem, palenjem na šlepanje i sl. Efekat bi mogao usled hidrauličnog udara da bude deformacija klipnjača pucanje bloka.............Za kraće konzervacije bi ipak bilo dovoljno samo periodično startovanje. Stevo ti si na potezu.

[nikaragva]

Re: Konzervacija automobila

Ok, meni je glava skinuta pa je moguce usuti ulja svuda, ali kako kod dizela usuti ulje u cilindre?

Sta sa kanalima za hladjenje bloka, da li njih uopste "konzervirati", pogotovo u mom slucaju, posto je sve rastavljeno, ili malo korozije u njima ne smeta?

[expendable]

Re: Konzervacija automobila

Neću da dužim ali kako mi je to uža specijalnost moram tek za neki dan kada budem u koncentraciji i pri vremenu da sročim koncizno, stručno ali i shvatljivo. Mogao bih i da ga smandrljam iz zaleta ali osećam posebnu odgovornost u vezi sa tako nečim

[ragazzoni]

Re: Konzervacija automobila

Ovo ti je kao sa devojkama, misliš malo, ako krene da vidimo, kad ono bup-MATIČAR!! Ne ozbiljno i ja se upecam tako malo kratko da ne dužiš, onda se tema razvije i.....traje li traje! Naravno profesore, ićićemo u detalje i zaista mislim da treba detaljnije. Konzervaciju retko ko obrađuje. Trebalo bi da se jave ljudi koji imaju iskustva sa zaštitama u agresivnim sredinama, primorskim i morskim sredinama i sl. Njihovi problemi znaju biti jako ozbiljni. Još jednom hvala ti EXPENDABLE.

[expendable]

Re: Konzervacija automobila

Pre svega da se složim sa krajem izlaganja:
"Za kraće konzervacije bi ipak bilo dovoljno samo periodično startovanje".

Dva metala u kontaktu (ili zapravo ne moraju biti u direktnom kontaktu, što je pravi čak korozionih procesa) u prisustvu tečne faze (rastvarača jona, čitaj vode) prave "mikro" galvanski spoj. U ovom slučaju se to imenuje kao galvanska korozija.
Veoma malo metala ima slične nivoe standardnih potencijala koji su relativna mera (u odnosu na neku referencu, koja se menjala a poslednjih pola veka se koristi "standardna vodonična elektroda") termodinamičke stabilnosti ili preciznije rečeno razlike u Gibsovim energijama koja predstavlja koju količinu energije (rada) galvanski spoj može da oslobodi (po mol-u što se može pretvoriti u kilograme, pa je to teorijska specifična energija akumulatorskih baterija, Wh/kg).

Hemijski čista voda nije baš neki provodnik ali male količine metalnih (ili drugih jona) joj jako povećavaju provodnost tako da i kondenzat može da posluži kao elektrolit.
Ulje treba da spreči nastanak vlage te kiseonika (koji započinje proces, klasičnom korozijom jednog od metala, pa se nastavlja galvanskom korozijom metala u spoju).
Kao što smo u HHO već rasčistili Al je veoma reaktivan a koroziono je otporan zbog sloja Al2O3 na površini. Mala količina hloridnih jona (npr.) može da taj sloj ošteti. Ne treba zaboraviti da u starom ulju ima produkata sagorevanja koji su jake kiseline (sumporasta i nešto sumporne) te ako se ostavi staro ulje (ispusti ili ne svejedno) ceo proces biva ubrzan.
Ulja za konzervaciju su uglavnom veoma neutralna ulja (nemaju veliki TBN ali im je TAN blizu nule) i sa malim sadržajem sulfatnog pepela. Uz to su i blago polarna pa se biraju uglavnom mineralna.

Inače, estarske sintetike su jako dobra zaštita od korozije ali su više za "kraće konzervacije" kada se motor povremeno startuje ili se drži konzerviranim 3 do 4 meseca (motociklistički, naročito četvorotaktni motori). Prosto iz razloga što su jako polarne i lepe se za zidove cilinara (i uopšte metalne delove) u debljini par desetina (makro) molekula, što je par stotina nm (neki deseti mikrometara) te iako ne izgleda posebno mnogo sasvim je dovoljno za lak "hladan start" ili kraću konzervaciju.

[expendable]

Re: Konzervacija automobila

Trebalo je da stoji "pravi čar" a ne "pravi čak" u prethodnom post-u. Greška u (brzom) kucanju.
Inače kad smo kod "čarolija" (nezgodacija), udaljeni efekti su česti kod korozije (lutajuće struje), uticaj drugog čamca na vaš (naročito u slanoj vodi) ... kao i primer koji ne pripada korozionim procesima - zapaljivost acetona sa udaljenih (često i po 20m) izvora paljenja ("stune para"), itd.