Tweet
Jedna od najpopularnijih fenomena americkog automobilizma su cuveni Muscle Cars! Rec je o klasi vozila koja je promenila svet i gledanje na automobil kao na prevozno sredstvo i koja je obicnim ljudima za obicnu cenu pruzala automobile sa performansama super sportskih modela tog doba! Bas zbog toga period od 1964 godine je obelezen tim sjajnim masinama a njihova popularnost sa godinama nije nestajala, naprotiv! Osim toga, legenda koju su muscle cars stvorili zivi i danas a poslednjih godina mogu se primetiti znaci "new muscle" mode!
Objasnjenje:
Tokom šetdesetih i malog dela sedamdesetih godina prošlog veka, proizvođači iz Detroita, iskoristili su američku glad za performansama i predstavili klasu besmrtnih automobila koji su bili stvoreni ne samo da prevezu putnike iz tačke A u tačku B, nego da to urade brzo i da izgledaju dobro.
Priča počinje još ranih pedesetih godina kada se zapaža masovna dorada, prilično dosadnih, standardnih modela. Tako tjunirana vozila, korišćena su uglavnom za ilegalne dreg-trke ( trke na 400 m, trke ubrzanja ). U praksi je to bilo uglavnom opasno jurenje od semafora do semafora. Sve do 1957 godine, proizvođači nisu obraćali pažnju na ovo tržište i te godine Chrysler stvara modernu mitologiju sa modelom 300 C, u ono vreme najjačim američki seriskim automobilom. Važna stvar oko ovog modela je i Hemi motor od 331 k.i ( 5,4 l.) koji je razvijao 350 KS a laganom preradom, snaga se mogla povećati i na 600 ? 700 ?konja?! Hemi motori su tipično američka izmišljotina i predstavljaju motore sa hemisferičnim ( poluloptastim ) komorama u glavi agregata. Time se dobija mnogo veća snaga i obrtni momenat nego kod klasičnih motora ali se malo smanjuje vek upotrebe. Ovi agragati se mogu smatrati jednim od zaštitnih znakova Muscle Cars ere. Ipak, zbog visoke cene, Chrysler 300 C nije bio dostupan širem krugu ljudi, a danas predstavlja vrednu klasiku. Početkom šezdesetih predstavljena su i dva izuzetna sportska automobila, Chevrolett Corvette StigRay i Shelby Cobra, koji su samo rasplamsali strast za brzinom ali nikako za šire tržište. Ideja da se ponudi izuzetno performansan automobil a po prihvatljivoj ceni za šroke narodne mase, dovela je Pontiac do predstavljanja prvog pravog muscle automobila, modela GTO , 1964 godine. Na ovom prvencu se jasno vide i osnove razmišljanja po kojima su svi kasniji muscle automobili razvijani, a to su jeftina velikoseriska mehanika, dopadljiva kupe ili kabrio karoserija, mnogo interesantne dodatne opreme i mnogo ili što više ?konja?. Ovakve automobile Amerika je oduševljeno dočekala, stvorivši im večan nadimak ?Muscle Cars? ( muscle ? mišić, nabildovani automobili ) i potpuno novu urbanu sub - kulturu koja ih je pratila. Tokom najjače popularnosti nije postojao semafor u zemlji ispod kog nisu bili tragovi spaljenih guma. Sa druge strane, moraju se spomenuti i negativni aspekti ovih vozila. Prvo, zbog jeftine mehanike, zadnje osovine su uvek bile klasične, krute, što nije moglo dobro da utiče na stabilnost. Osim toga, rani modeli su često imali doboš kočnice a tek kasnije i diskove i to samo na prednjoj osvini. Bezbednost je bila na minimumu jer neki modeli nisu imali čak ni sigurnosne pojaseve. Sve to u kombinaciji sa najčešće mladim, neiskusnim vozačem, rezultovalo je mnogim nesrećama.
Bez obzira na sve, Amerika je tonula u oktansko ludilo i ulične trke su postala najvažnija stvar. Iako su muscle automobili, zbog velike snage i zapremine bili neverovatni potrošači, 5 centi za galon benzina je bila prihvatljiva cena. Ako bi jedna godina mogla da perfektno opiše muscle pokret to bi sigurno bila 1970, jer nikada pre ili posle nije toliko automobila bilo u ponudi ali se tad vide i prvi preteći znaci. Naime, već sledeće godine restriktivni zakoni o emisiji štetnih gasova pogadjaju ovo tržište, osiguravajuće kompanije podižu premije za osiguranje, naftna kriza je na pomolu a prodaja popušta. Sledećih par godina ovi modeli bivaju ugašeni od strane svojih kompanija, i nestaju kao dinosaurusi, jer bi nekada snažne, ponosne mašine kojima je opljačkana snaga i izgled uništen sigurnosnim dodacima, delovale više nego tužno. Ipak, neki od njih preživljavaju, kao Pontiac Firebird ali nikada više neće sijati takvim sjajem. Godine koje su sledile donele su još pokoji muscle automobil, ipak neuporediv sa predhodnicima, a primer modernog muscle razmišljanja, bio bi sigurno Dodge Viper, Ford Mustang ili Chrysler 300 C Hemi i Dodge Charger u najboljoj tradiciji predaka iz svoje kuće. Ovaj tema je zamišljena i kao predstavljanje primeraka ove klase koji i danas, za neke, prestavljaju ideal brzine i snage.
Objasnjenje:
Tokom šetdesetih i malog dela sedamdesetih godina prošlog veka, proizvođači iz Detroita, iskoristili su američku glad za performansama i predstavili klasu besmrtnih automobila koji su bili stvoreni ne samo da prevezu putnike iz tačke A u tačku B, nego da to urade brzo i da izgledaju dobro.
Priča počinje još ranih pedesetih godina kada se zapaža masovna dorada, prilično dosadnih, standardnih modela. Tako tjunirana vozila, korišćena su uglavnom za ilegalne dreg-trke ( trke na 400 m, trke ubrzanja ). U praksi je to bilo uglavnom opasno jurenje od semafora do semafora. Sve do 1957 godine, proizvođači nisu obraćali pažnju na ovo tržište i te godine Chrysler stvara modernu mitologiju sa modelom 300 C, u ono vreme najjačim američki seriskim automobilom. Važna stvar oko ovog modela je i Hemi motor od 331 k.i ( 5,4 l.) koji je razvijao 350 KS a laganom preradom, snaga se mogla povećati i na 600 ? 700 ?konja?! Hemi motori su tipično američka izmišljotina i predstavljaju motore sa hemisferičnim ( poluloptastim ) komorama u glavi agregata. Time se dobija mnogo veća snaga i obrtni momenat nego kod klasičnih motora ali se malo smanjuje vek upotrebe. Ovi agragati se mogu smatrati jednim od zaštitnih znakova Muscle Cars ere. Ipak, zbog visoke cene, Chrysler 300 C nije bio dostupan širem krugu ljudi, a danas predstavlja vrednu klasiku. Početkom šezdesetih predstavljena su i dva izuzetna sportska automobila, Chevrolett Corvette StigRay i Shelby Cobra, koji su samo rasplamsali strast za brzinom ali nikako za šire tržište. Ideja da se ponudi izuzetno performansan automobil a po prihvatljivoj ceni za šroke narodne mase, dovela je Pontiac do predstavljanja prvog pravog muscle automobila, modela GTO , 1964 godine. Na ovom prvencu se jasno vide i osnove razmišljanja po kojima su svi kasniji muscle automobili razvijani, a to su jeftina velikoseriska mehanika, dopadljiva kupe ili kabrio karoserija, mnogo interesantne dodatne opreme i mnogo ili što više ?konja?. Ovakve automobile Amerika je oduševljeno dočekala, stvorivši im večan nadimak ?Muscle Cars? ( muscle ? mišić, nabildovani automobili ) i potpuno novu urbanu sub - kulturu koja ih je pratila. Tokom najjače popularnosti nije postojao semafor u zemlji ispod kog nisu bili tragovi spaljenih guma. Sa druge strane, moraju se spomenuti i negativni aspekti ovih vozila. Prvo, zbog jeftine mehanike, zadnje osovine su uvek bile klasične, krute, što nije moglo dobro da utiče na stabilnost. Osim toga, rani modeli su često imali doboš kočnice a tek kasnije i diskove i to samo na prednjoj osvini. Bezbednost je bila na minimumu jer neki modeli nisu imali čak ni sigurnosne pojaseve. Sve to u kombinaciji sa najčešće mladim, neiskusnim vozačem, rezultovalo je mnogim nesrećama.
Bez obzira na sve, Amerika je tonula u oktansko ludilo i ulične trke su postala najvažnija stvar. Iako su muscle automobili, zbog velike snage i zapremine bili neverovatni potrošači, 5 centi za galon benzina je bila prihvatljiva cena. Ako bi jedna godina mogla da perfektno opiše muscle pokret to bi sigurno bila 1970, jer nikada pre ili posle nije toliko automobila bilo u ponudi ali se tad vide i prvi preteći znaci. Naime, već sledeće godine restriktivni zakoni o emisiji štetnih gasova pogadjaju ovo tržište, osiguravajuće kompanije podižu premije za osiguranje, naftna kriza je na pomolu a prodaja popušta. Sledećih par godina ovi modeli bivaju ugašeni od strane svojih kompanija, i nestaju kao dinosaurusi, jer bi nekada snažne, ponosne mašine kojima je opljačkana snaga i izgled uništen sigurnosnim dodacima, delovale više nego tužno. Ipak, neki od njih preživljavaju, kao Pontiac Firebird ali nikada više neće sijati takvim sjajem. Godine koje su sledile donele su još pokoji muscle automobil, ipak neuporediv sa predhodnicima, a primer modernog muscle razmišljanja, bio bi sigurno Dodge Viper, Ford Mustang ili Chrysler 300 C Hemi i Dodge Charger u najboljoj tradiciji predaka iz svoje kuće. Ovaj tema je zamišljena i kao predstavljanje primeraka ove klase koji i danas, za neke, prestavljaju ideal brzine i snage.
Comment