Uredjaji za ustedu goriva, opet

[@lix]

Ne, Ne
Nismo se razumeli. Prethodni racun je trebao priblizno da pokaze, kazem priblizno, kolika je teorijski MINIMALNA potrosnja goriva, racunajuci kolicinu energije u gorivu i toplotni stepen iskoriscenja.

Ideja je bila da proracuni posluze da za vas auto utvrdite da li ima mesta za smanjenje potrosnje carobnim pronalascima koji to nude. Auto ne moze da trosi manje od onoga sto je gore napisano.

Nisam se bavio ubrzanjima, maksimalnim brzinama, mislim da je jednoznacno napisano kakav je proracun u pitanju.

Ipak, prihvatam sve kritike ako nesto u mojoj racunici nije u redu.
@zoranbg ne uvazava se primedba - ne odnosi se na tekst koji sam napisao

Sledeci....

[zoranbg]

pa u tome i jeste stvar...netreba mu 30 KWh...da savlada otpore.
jer kad bi tako bilo tvoja Dijana ,nebi mogla da ide ni 60kmh na ravnom.
Jel sad ima veze sa tvojim postom ?
To znaci da bi " Teoretski" tu razdaljinu mogao da predjes i sa 3 litra benzina...naprimer.neznam tacno..to jest..NIKO nezna TACNO ))

[KdF]

Mala digresija - ako se dobro secam termodinamike, maksimalni koeficijent korisnog dejstva kod motora koji rade bilo po Ottovom bilo po Dieselovom ciklusu zavisi samo od kompresionog odnosa. Zbog ovoga a i zbog same prirode ciklusa, dizel motori imaju znatno veci koeficijent korisnog dejstva od oto-motora. Tu naravno ne ulaze unutrasnja trenja koja prelaze u toplotu i energija koja se predaje agregatima, sto zavisi od same konstrukcije.

[@lix]

Vidi, vidi, polako samo. Da bi motor razvio tih 10-12kW snage u toku sat vremena on ce potrositi 30kWh energije iz benzina. Znaci, ne radi se o snazi motora. Jel sad u redu?

[KdF]

Prema tome, usteda koju bi mogao da ucini neki dodatni uredjaj nikako ne bi mogla da utice na teorijski koeficijent korisnog dejstva, a valjda ni sa specificnu toplotu sagorevanja goriva. Gde je tu onda uopste moze biti ustede? Samo u onoj razlici izmedju maksimalnog teorijskog koef. kor. dejstva i izmerenog koeficijenta za taj motor, i to samo u onom delu te razlike koji se NE odnosi na unutrasnja trenja i energiju koju uzimaju agregati. Cini mi se da je kod dobro konstruisanog i podesenog motora taj deo koeficijenta korisnog dejstva jako mali, a stalnom modernizacijom sistema za napajanje gorivom se vise smanjuje. Dakle, sve je manje verovatno da neka skalamerija tog tipa stedi gorivo...

[Miljan3]

e pa neznam ali ja licno nevjerujem u te uredjaje znam vazda mi se isto pise stisnem li M3-ojku potrosnja skoci na 4 milja po galonu pa ti gledaj kako ces to smanjit

[zoranbg]

Nazalost nemogu da uploadujem sliku,pokusacu kasnije,uglavnom novine su "SAM",cova pravio elektro ficu,postoji tabela tj grafikon sa otporima voznje i snagom potrebnom da se taj otpor savlada.

Napomena:grafikon vazi u slucaju fice i vozila sl/priblizne mase

Snaga od 2 kW dovoljna je da vozilo tjera brzinom od 20km/h
Snaga od 4 kW dovoljna je da vozilo tjera brzinom od 48 km/h
..............6 kW .................................................. ......67 km/h
..............8 kW .................................................. ......75 km/h
.............10 kW................................................ ........82 km/h
.............12 kW .................................................. .....88 km/h
.............14 kW................................................ ........92 km/h
.............16 kW................................................ ........95 km/h
.............18 kW................................................ ........100 km/h
.............20 kW................................................ ........104 km/h

Pozivam se na gore navedenu tablicu kao tacnu!

Ako je nekom automobilu dovoljna snaga od 18KW da odrzava konstantnu brzinu od 100 km/h on ce za 1 sat preci 100 kilometara i POTROSITI 18 KWh energije !
ako 1 litar benzina proizvede 7,93 KWh energije onda ce za taj put potrositi 18 : 7,93 = 2,27 litara benzina.
Automobil koji uspe da ostvari snagu od 18KW ima u prevodu na konjske snage : 24,5 KS.
Naravno ovo je sve TESKA TEORIJA ali je tako.

Nemozes ni tako exsplicitno da odbacujes Kubikazu i masu vozila.
naprimer ako imam motocikl koji ima 100ccm i razvijem na pravcu 80km/h potrosicu i majne od "teorije" naprimer nekih 2 litra benzina na 100km.
isto racunati potrosnju bez obzira na masu je nemoguce.
da nemrsim racune dalje....ako nije bitno za temu OK.
Usvakom slucaju izlaganje je interesantno pa samo napred

Nemislite valjda da vozilo koje bi se napravilo sa savremenom tehologijom , sa malim , extremno stedljivim motorom, nebi moglo da predje 100km sa 3 litra goriva ??

[Dora]

Nekad davno sam radio Citroene i onaj mali Spale je imao 12 KW ili čak mislim 12 KS? i bio je furgon Lako dostavno vozilo.
Mogao je ladno da vuče teret i da ide stotku. A trošio ko linčić, mislim jači upaljač.
Ubrzanje što je Boost naglasio, nikakvo ali ide i malo troši

[KdF]

Ako se ne varam, postojao je VW Lupo koji je trosio u proseku 3l/100km. Izgleda da ga vise ne prave...

[Trivo]

Da,imao sam clanak i o ovome VW Lupu,ako se dobro sjecam pogonio ga je dizel agregat og 1300 kubika,imao je pumpu visokog pritiska oko 2000 bara ili tako negdje,clanak mi je ostao u pamcenju bas zbog ove potrosnje od 3 litra.

[@lix]

Pa dobro, zato smo i uveli REFERENTNI automobil. Za manje mase, (od kojih slozice te se zavise i izvesni otpori, npr, sila trenja. Zato smo i definisali automobil.

Bez obzira na kubikazu (teorijski) auto trosi onoliko benzina koliku TRENUTNU snagu razvija.

O Citroenu mi ne pricajte, vozim jedan

[Trivo]

Mozda je malo off,izvinjavam se ali da li bi se mogla postici usteda goriva nekim drugim nacinom,recimo povecanjem tezine zamajca ili sl.Znam da zamajac ne stedi gorivo tj on akumulira energiju sto bi narocito doslo do izrazaja kod voznje stani-kreni tj gradska voznja.
E sad kako bi na motor uticalo povecanje mase i do koje granice bi se masa mogla povecati
Ova ideja je isto iz "SAM"-a,postoji tekst o nekom profesoru iz SAD,koji je konstruisao vozilo koje se pokretalo samo na inercioni pogon,naime izmedju zadnjih tockova bio je smjesten zamajac mase 100 kg u kucistu iz kog je djelimicno izvucen vazduh kojeg je pogonio elektromotor a sdruge strane prikljucena hidropumpa koja je sistemom cijevi pogonila hidromotore na svakom tocku.
Masa automobila bila je 600 kg,akcioni radijus 180 km,vrijeme da se zamasnjak zavrti na 23 700 okr/min bilo je 20-25 min!

[Rubi]

Tezi zamajac = veca potrosnja. Ono sto bi smanjilo potrosnju je upravo obrnuto - drasticno olaksavanje svih pokretnih delova: olaksavanje celog automobila, olaksavanje tockova (laksa felna, laksi kocioni disk), olaksavanje i poliranje elemenata u menjacu, olaksavanje radilice, klipnjaca, klipova, bregaste, svih mogucih zupcanika... Svaki put kad auto treba da ubrza ili uspori, svi pokretni delovi (i ceo auto, zajedno sa njima) moraju da prime odredjeno ubrzanje. Tezi delovi bi zahtevali vecu energiju. Sto se tice zamajca kao "rezervoara" energije, zamajac na SUS motoru nikako ne moze da vrsi tu funkciju, u smislu pokretanja celog automobila. Posao zamajca je da odrzava motor u pokretu. Cim se otpusti kvacilo, kineticka energija zamajca se prenese na menjac i tockove. Sa tezim zamajcem, samo bi mozda bilo malo lakse praviti "vagu" prilikom polaska. Zamajci od 100kg mogu da cuvaju kolicinu kineticke energije dovoljnu da pokrece vozilo (opet, sto lakse!!!), ali toliki zamajac bi pravio gadan ziroskopski efekat (ako se postavi osom vertikalno, ovo bi povecalo stabilnost vozila). Vucenjem veeelikog zamajca uzbrdo/nizbrdo, kroz gradsku guzvu, ne postize se nista u smislu ustede energije (taj zamajac mora da se "napuni" nekom energijom). Mislim da su neki tipovi trolebusa opremljeni zamajcem, za slucaj da u mrezi nestane struje, da mogu da se "otkotrljaju" van raskrsnica (naravno, normalno voze na elektromotor, zamajac im pruza vrlo malu autonomiju). Posto vrlo cesto vidjam trolebuse preprecene preko raskrsnica u Beogradu, pretpostavljam da ovaj sistem nije u primeni kod nas.

[@lix]

Postji ideja o takozvanim zirobusima, vozilima gradskog saobracaja koja za pogon koriste enrgiju smestenu u 300kg teskom zamajcu koji se vrti velikom brzinom (mislim oko 10.000 obr/min). Akcioni radius je oko 8-10km, "puni" se na svakoj stanici, punjenje traje oko 10sec.
Postoji jedo ogranicenje, Obzirom da zamajaz pruz znacajnu inerciju kretanju uzduz ose obrtanja, ovakva vozila se mogu kretati samo po ravnim gradovima

[Trivo]

Evo nadjoh na internetu jos jedan tekst o zamajcima...

" Zamajac nije neka nova stvar. On postoji najmanje pet hiljada godina. Izmislili su ga lončari još u starom Vavilonu i Kini a koriste ga i danas. Zamajac i danas možemo videti u svakoj seljačkoj vodenici.

Prvi put je zamajac u transportu primenjen u Švajcarskoj za pokretanje putničkih autobusa - žirobusa. Nije im bio potreban nikakav motor – ni benzinski ni električni. U pedesetim godinama jedan švajcarski žirobus, pokretan dakle zamajcem, mogao je pošto se zamajcu da veliki broj obrtaja - da pređe 6 klometara. Na svakoj stanici dok putnici izlaze i ulaze iz kontaktne mreže se pomoću električne struje zamajac zavrti do 3.000 obrtaja u minuti. Sve to traje 20-180 sekundi.Trolejbuska mreža u gradu nije potrebna.

Pomenuti podaci su stari gotovo pola veka. Sadašnji zamajci su mnogo savršeniji. To više nisu obični metalni točkovi. Sada ih prave i od najnovijih materijala kao što su ugljenična vlakna, titana, duraluminijuma, magnezijumovih legura, pa čak i od bambusa. Uzgred budi rečeno da daje više energije od čeličnog.

Već više od pet decenija proučavaju se i usavršavaju zamajci za potrebe industrije i transporta. Već su leteli helikopteri pomoću zamajca, pa čak i laki elisni avioni. Da su na ta istraživanja data veća finansijska sredstva sa zamajcima bi bila ostvarivana prava čuda.

Američki stručnjak za zamajce Dejvid Rabenhorst je još pre dvadeset godina sam napravio male automobile sa zamajcem, dakle bez motora sa unutrašnjim sagorevanjem. U prtljažniku se našao zamajac nešto teži od 18 kg. Bio je povezan s elektromotorom snage od 30 - 40 kilovata, kao i hidropumpom težine 11 kg. Elektromotor služi samo da se u roku od nekoliko minuta da potreban broj obrtaja zamajcu, koristeći struju iz kućne električne mreže, a hidropumpa pokreće pogodnu tečnost koja služi kao transmisija za pokretanje točkova. Svaki točak je pogonski. Taj zamajački automobil ne prlja vazduh, jer izduvnih gasova i nema a potpuno je bešuman.

Zamajački auto tog Rabenhorsta mogao je za 15 sekundi da postigne brzinu od 100 km/č. NJegova normalna putna brzina je bila 90 km/č. Mogao je, kada se samo jednom zavrti zamajac, da pređe 60 km. Taj automobil je Rabenhorst rasprodao u nekoliko stotina primeraka. Posle toga, napravio je prototip sa novim zamajcem težine 100 kg, koji je mogao da pređe brzinom 100 km/č čak 500 kilometara.

Uzgred budi rečeno, zamajac se ne boji dugog stajanja na parkingu ili u garaži, ili na raskrsnici, jer se neprestano može da obrće tokom 40 dana, a to je mesec i po. Već su eksperimentalno ispitani zamajci težine 45 kg koji su, podvešeni na magnete, umesto kotrljajućih ležajeva, koji su se vrteli, bez zaustavljanja, neprekidno deset godina.

Zamajac je, ustvari žiroskp i ima žiroskopski efekat, pa nije nemoguće napraviti automobil na dva točka (u tandemu) što je još 1914. godine napravio ruski inženjer Pjotr Šklovskij u Londonu izazvavši veliki interes.

U avijaciji zamajac je pogodan za pokretanje helikoptera i lakih a pogotovu ultra lakih aviona. Za velike i teške avione za sada je pogodan samo zamajački katapult, koji u roku od nekoliko sekundi može da izbaci i najteži avion do brzine od 400 km/č i to na odstojanju 150 metara. Takvim poletanjem ušteđuje se mnogo goriva. Ako avion ima veliki zamajac ili, tačnije, superzamajac od najnovijih materijala mogao bi da leti pomoću elisa. Naravno, da zameni mlazne motore ne može - ukoliko se neko ne doseti da pomoću zamajca iz mlaznika izbacuje pogodnu tečnost velikom brzinom. Samo, ja ne znam kakav bi to velik rezervoar morao biti.

Zamajac je naročito pogodan da izbaci iz upotrebe termoelektrane, koje su pravi žderači kiseonika. On može da potpuno zameni, kao što videsmo, automobilske i tenkovske, pa delimično i avionske motore koji ne troše kiseonik - kako bismo ga sačuvali za sve živo na našoj planeti."

Zanimljiv mi je ovaj podatak: "napravio je prototip sa novim zamajcem težine 100 kg, koji je mogao da pređe brzinom 100 km/č čak 500 kilometara."

Jos kad bi negdje iskopao i sliku tog cijelog sklopa..