Koliki je stepen korisnosti automobila?

[zvrle]

Trenutno spremam termodinamiku za fax i radim kruzne procese pa sam ovih dana u fazonu stepena korisnosti
Ako posmatramo termodinamicki OTTO-v proces njegov termodinamicki stepen korisnosti,odnos zeljenog dejstva(rad) i neophodnog dejstva(kolicina toplote) je 0.4 bez gubitaka tj. u idealnim uslovima.

Interesuje me koliko iznosi stepen korisnosti automobila kao celine i da li tako nesto moze uopste da se definise?

[Uros Piperski]

Odmah da ti kazem da ti necu mnogo pomoci.
Cini mi se da je stepen korisnog dejstva realnog motora oko 0.2-0.3
Nemam predstavu kako bi se definisao stepen korisnog dejstva celog automobila

[ale944]

Uros ti je odgovororio za motor, 0.2-0.35 za benzince, dizeli mogu i preko...
sad stvarno neznam kako si mislio ukupni stepen korisnosti automobila, da li si mislio na stepen korisnosti motora kad se uzmu u obzir i gubitci u transmisiji ? dakle ostvareni rad na tockovima, uz poznatu kolicinu energije unesene gorivom. jedino bi o tome imalo smisla pricati sve ostalo i nema nekog smisla...

inace kod analize kruznih procesa kao sto verovatno znas najvecu ulogu ima stepen kompresije, pa tako diesel ciklus za isti stepen kompresije ima manji eta od otto-a, ali u realnim uslovima , posto radi sa duplo vecim stepenom kompresije to nadoknadjuje i ostvaruje vecu efikasnost.

[zvrle]

Da mislio sam na to koliko dobijam na tockovima od unesene enrgije.
Od rada koji dobijem procesom sagorevanja oduzmem sve gubitke i koliko mi ostane podelim sa unetom kolicinom toplote gorivom.
Doci cemo do neke cifre od 0.15 sto govori da automobil i nije bas ekonomicna masina

Znam da je otto bolji ako se fiksira stepen kompresije i da je dizel bolji ako se fiksira maksimalna temperatura, naravno ovo je sve teorijski.

[ale944]

pa dobro, bice ipak malo vise od 0.15
gobici u transmisiji idu od manje od 10% (trkacki menjaci sa ravnim zubima) do 20% kod starijih menjaca..
znaci neki moderniji benzinac sa eta 30% * 0.85 = 25%
sad to teorijsko fiksiranje kompresije itd, tacno, to je samo na papiru, ali u praksi se tezi sto vecem stepenu kompresije, koliko gorivo dozvoljava.
jedan zanimljiv novitet je saab-ova masina sa promenljivim stepenom kompresije, pa pri manjim opterecenjima motor radi sa vecim statickim stepenom kompresije, a pri vecim opterecenjima sa manjim, u cilju izbegavanja knock-a na vecem opterecenju, a izvlacenja ekonomije i efikasnosti na manjem opterecenju.
ima ovde dosta saabadzija na forumu , mozda neko napise nesto vise o ovoj masini, ako nije vec pisano.

inace sam proces pretvaranja toplotne energije u mehanicku je uslovno receno neefikasan. U velikim termoenergetskim postrojenjima kao sto su termoelektrane na ugalj, gde je masina za razliku od automobila projektovana za prilicno konstantno opterecenje, tj. iskoriscne su sve pogodnosti i mehanizmi za sto bolje prevaranje toplote u meh. rad, stepen iskoriscenja se krece od 30-40 % u zavisnosti od tipa i tehnoloskog nivoa postrojenja.
najefikasnija su kombinovana gasno-parna postrojenja koja mogu ostvariti i preko 50% efikasnost. naravno ovakvi sistemi su pogodni samo kao stacionarna postrojenja, nemogu se prakticno primeniti u prevoznim sredstvima
ipak cemo morati da sacekamo elektromobile za ekonomicnu voznju

[206]

Da mislio sam na to koliko dobijam na tockovima od unesene enrgije.

Rekao bih da i ovde mora da se vodi racuna o tome koju vrstu efikasnosti trazis - da li te interesuje koliki se procnat unete energije prenese na tockove, ili koliki se procenat energije prenese na kretanje Postoji razlika, jer za racunanje ovog drugog slucaja, rekao bih da se mora uzeti u obzir i otpor kretanju, odnosno otpor kotrljanja, aerodinamicki otpor, itd...

[Hermes]

Ako me secanje dobro sluzi, stepen iskoriscenja oto motora je oko 29%, dizela oko 34%, a comon reil dizela oko 43%.

[Guest]

zvrle ako te ne mrzi napisi te formule za izvodjenje max. eta (npr olovkom u paint-u pa okaci na imageshack) nama je profesor iz fizike izvodio na prvoj godini ali sam ja to negde izgubio

simulacija otto ciklusa

[zvrle]

inace sam proces pretvaranja toplotne energije u mehanicku je uslovno receno neefikasan.

Da znam, eta karnoovog procesa je oko 0.75 za toplotni izvor od 1000C

ipak cemo morati da sacekamo elektromobile za ekonomicnu voznju .

Pa dobro tu je gas za ekonomiju

Rekao bih da i ovde mora da se vodi racuna o tome koju vrstu efikasnosti trazis - da li te interesuje koliki se procnat unete energije prenese na tockove, ili koliki se procenat energije prenese na kretanje

Pa interesuju me oba
A koliko se prenese na kretanje, to bi bas trebalo da se odvalis od racuna da uzmes sve parametre u obzir

Elwood-e jel mislis na ovu formulu?

eta=1- 1/epsilon^kapa-1

kapa-eksponent politrope
epsilon-stepen kompresije Vmax/Vmin
eta-termodinamicki stepen korisnosti

Nama je profesor ovo izvodio i samo dao komentar da je u idealnim uslovima eta=0.4

[Guest]

Da to je formula,ali secam se da je dugo trajalo izvodjenje i nama je dokazao do kraja da je eta max 0.4
btw aerodinamicki otpor raste sa kvadrartom brzine i tvoje pitanje je na mestu,negde sam video da se taj podatak moze dati i u formi KW snage

Aerodynamic drag = 1/2 D x A x V^2

D is the density of the air
A is the frontal area of the moving shape
V is its velocity relative to the air.

Drag = 1/391 x Cd x A x V^2
Za brzinu u MPH i "drag u pounds of force"

"The drag coefficient, Cd, is important because, in concert with frontal area, it determines the power cost of pushing a shape through air at a certain speed. A small, low-Cd road car will have a higher top speed than a larger, boxier car with the same engine power"

Cd za pojedine modele:

http://www.mayfco.com/tbls.htm

opel calibra Cd=0,29!

a ovako to rade u fabrikama gde nastaju nase drumske lepotice

[ale944]

btw aerodinamicki otpor raste sa kvadrartom brzine i tvoje pitanje je na mestu,negde sam video da se taj podatak moze dati i u formi KW snage

upravo tako, za odredjenu brzinu je potrebna odredjena snaga za konstantnu brzinu..u zavisnosti od kof otpora.
otpor kotrljanja je dominantan na malim brzinama, dok otpor vazduha je glavni krivac na velikim brzinama.
zato i automobili imaju max brzine nesrazmerno snazi, npr auto sa 100-ak konja ide oko 200, dok taj isti auto sa 200 konja nece ici 400 vec mozda 240-250 upravo zato sto optor raste sa kvadratom brzine..