Tweet
Mitove i legende možemo i kasnije. Nismo u školi, bogu hvala 
, pa da idemo redom.
Nego, da li ste zaista iskusni? Da li zaista posedujete puno znanja? Naročito kroz praksu?
Ne?
Ništa zato, (možda zapravo) imate sreće!
Kako više saznajete, učite, šta god, uočavate da u bilo kom poslu kad su finese u pitanju nema šablona, već iz složenih i često protivurečnih činjenica morate izvući zaključak.
Ili ako nemate dovoljno znanja onda: treba znati kome verovati!
I zaista autorteti su autoriteti, akademci, inženjeri, tehničari … no kad dođete do prostog pitanja da li je ulje A bolje od B ili koje ulje u moj automobil, ili ponajteže zašto je B koje je bolje A u mom automobilu lošije a najlošije C zapravo najbolje, dobićete često različite odgovore a često nećete ni dobiti odgovor ili bar ne onaj pravi.
Pitanja koja su najlogičnija i ljudima najbitnija su zapravo najteža. Najteža jer nepostoje prave informacije na osnovu kojih bi bilo ko pa i pravi ekspert dao tačan odgovor.
Sastav ulja je strogo čuvana tajna a iz MSDS-ova možete samo nazreti o čemu se radi jer su sastavi dati krajnje približno i gotovo proizvoljno. Osnovni podaci su samo osnovni i vrlo malo pružaju u smislu apsolutnog kvaliteta određenog ulja.
Industrijski testovi su malo bolja stvar ali vrednosti za pojedino ulje teško da ćete (ikad) saznati. Najbolji su testovi u “realnom svetu” no tu je izuzetno teško biti objektivan.
Osim toga ko je autoritet? Ko je veći autoritet? Kome se carstvu prikloniti?
Primer 1:
Valvoline i Mobil. Gde udari junak na junaka? Iako je Ashland sve samo ne mala kompanija Mobil je veliki, toliko veeeliikiii da kupce prosto “gravitaciono” privlači. Jednostavno postavlja standarde, povlači crtu, naročito sa TOP brendom – Mobil 1!
No na crtu izađu mnogi, često i neočekivano. I kad Valvonine zna da ne zaostaje za velikim takmacom a nema potrebnu “gravitaciju” onda se moraju koristiti i druge stvari pa onda marketing objavi rezultate koji zapravo ništa ne znače ali sugerišu da ste 4x bolji od reference! E sad, možda i jeste bolji ali niste 4 puta, a možda ste bolji tek u ponekoj singl osobini? I to je to, nepotpuni podaci tumače se kako se već hoće. Nije trenutno ni bitno da li je SynPower bolji od “1”, jer se na to i ne može zapravo dati odgovor, ili bar ne za svako vozilo ili način vožnje.
Mogu lako reći da je M1 bolji ali neko ko je experienced rekao bi: u nekim situacijama M1 je bolji u nekim je SynPower. Možda je jedan od njih (za sada zadržavam pravo da se izjasnim, prim.aut.) za nijansu (u apsolutnom smislu) bolji no ista su klasa i razlike su u nijansama. Kad je razlika mala lako je predstaviti boljim jednog ili drugog. Jedino je izvesno da nikoji od njih nije 4 puta bolji, i da je M1 izuzetan ako ništa drugo jer se svi “kače” za njega i upoređuju se. Što ne znači da ni ti drugi nisu vredni, jer izaći velikom takmacu na crtu, pa kad ispadne da: “Nosiše se ljetni dan do podne” (a nijednom uljni film ne popušti) onda ne možete ništa drugo nego reći da su iste klase i da su razlike u nijansama.
Primer 2:
Amsoil i njihov Arhineprijatelj (opet) Mobil. Ovde mu dođe kao David protiv Golijata, te znamo kako se završila (originalna) priča no ova (savremena) još nije ispričana te je rezultat neizvesan (ili baš jeste, jer život nije bajka). I tako bez resursa (čitaj novca) koji poseduje Mobil šta ostaje Amsoil-u ma koliko se trudio i ponekad pokazao ingenioznost u formulisanju proizvoda? Da potegne nepotpunu priču! Naime iako Mobil diplomatski i sa visine (pravilno no to je politika firme a ne genijalan potez) komentariše da 4 ball wear test jeste industrijski no koristi se za ulja za menjače a nije relevantan kod motornih ulja.
I tu je u pravu. No kao i uvek, zavisi koliko duboko zalazite u temu, koliko ste ozbiljni i koliko vam je stalo do „nečeg više“. Da li je pomenuti test zaista irelevantan? Kakav god bio on pokazuje koliko neko ulje smanjuje trenje i habanje i to ima neko značenje! A opet da li onoliko koliko se Asmoil trudi da prikaže? Svakako ne. I šta ostaje? Kritikom i skoro pljuvanjem po drugima rezultat će izostati. Bela knjiga je nešto bolje rešenje ali ogromnoj većini malo znači. Kao i u prethodnom primeru istina je na „sredini“ no kakvoj sredini i gde je ona?
Najbitnije za korisnika je sledeće: oba (tri) su odlična ulja i nećete pogrešiti za koje god se odlučite.
Primer 3:
Mnogi učeni ljudi puni znanja se u slučaju motornih ulja spotaknu (što uopšte nije teško i svakom će se pre ili kasnije desiti) jer je sistem veoma složen.
Ljudi koje veoma poštujem i njihovo znanje i stav cenim (ima ih nekoliko) se recimo često pređu kod pitanja oko „post-aditiva“ u motornim uljima. Pošto elaboriraju za i protiv i zaista stručno to izlože idući od prostijeg ka složenijim na kraju „nepogrešiva mašina zastane, zbuni se, i iz dobijene pozicije jedva izvuče remi“.
Naime kad se pomenu „nano-tehnologije“ mnogi nasednu na prezentaciju ne vodeći računa o sistemu o kome se radi. Sve to lepo zvuči pa iako se počne sa zaključkom da se ne radi o svemirskim tehnologijama i sistemima iz Zvezdanih Staza ipak im se daje prednost u odnosu na klasične tehnologije.
Još konkretnije: MoS2 nehomogen, nesferičan, sa širokim intervalom veličine čestica protiv WS2 uniformnih sfera od (na primer) 50nm. Ima li šanse? Čak i puni znanja mnogi kažu drugi je (mnogo) bolji! But are they really experienced?
U strogo fizičko-hemijskom smislu WS2 ima neke prednosti u odnosu na „stari dobri“ MoS2 ali ako čitate „sitna slova“ vidite da praktične razlike nema bar ne kad su u pitanju SUS motori (ne letimo u kosmos, bar još ne). Dakle u startu se uočava da plaćate više (doduše sad su po ceni slični no još uvek je „mos“ nešto jeftiniji mada ne kao nekad 10-tak puta) za nešto što vam nije neophodno (ma kako lepo izgledalo). Dalje, potpuna (ili bar gotovo) sferičnost i uniformnost u veličini previše košta a premalo daje. Ove nano sfere bi sigurno imale prednost u slučaju potpuno ravnih provrši između kojih su i koje prolaze na rastojanju tačno onom kolika je veličina čestica. Ali ne lezi vraže, radi se o motorima gde su tolerancije npr. 1/10.000 inča ili možda čak i mikrometar (nije ni bitno mogu biti samo veće) ali svakako ne 200 ili 300 pa ni 500nm. MoS2 i druge čvrste podmazujuće čestice (razne titanijumske keramike, hBN i slično) dejstvuju pre svega tako što popunjavaju (sub)mikronske neravnine i nepravilnosti između dve klizne površi čime ih približavaju dvema paralelnim (ili ne) površinama glatkih do idealnosti (matematičke) između kojih struji ulje koje zapravo podmazuje i koje ovim dobija idealne uslove za postizanje cilja postojanja a to je da smanji trenje do minimalnog što ovime lakše postiže. I tako zapravo što različitiji oblici i što veća razlika u veličini to je veća verovatnoća da se (slučajne) neravnine pravilno popune!
David protiv Golijata – 1:0. Skoro obična hemija protiv hiper-svemirske-nanotehnologije.
Primer 4:
Estarske sintetike (Motul) protiv (pogađate već koga, isto počinje na M) PAO sintetika.
Taksativno nabrojane prednosti prvih u odnosu na druge nisu ni tako male ali kad zagrebete površinu vidite da suštinske prednosti (u tehničko-tehnološkom pogledu) ne nudi nijedan od dva predložena koncepta. Istini za volju možda su estarske sintetike kao bazna ulja u blagoj prednosti no to malo se plaća puno jer je nihova cena značajno veća. Osim toga još važnije je da pravi kvalitet (svakog) motornog ulja čine zapravo aditivi tako da cela priča na samom kraju ili još bolje na samom početku gubi na značaju.
Primer 5:
Poslednji, najzanimljiviji ali dat samo ukratko (nadam se posebnom tekstu bar pre proleća). Vaše super kvalitetno motorno ulje (sintetičko?) sa API SM/CF zapravo nema ni „slova“ od toga zvanično. Kako i zašto? Radi se o „pomodarstvu“ koje blago rečeno liči (bar) na bahatost. Trend sa kraja XX i početka XXI veka se nastavlja. „Mi smo snažni mi smo jaki ...“ u tom stilu industrija automobila i motornih ulja nastupa kada zastupa stav da oni zapravo prevazilaze API (ACEA) standarde. To nije toliko sporno ali je prilično neprihvatljivo da neko sam sebi u svojim laboratorijama da ocenu da ispunjava neke standarde. Iako lično imam razumevanje za takav stav „uljara“ ne mogu se baš do kraja saglasiti sa tako nečim. Ovo pogotovu što sertifikacija nije preterano skupa ni komplikovana a API je (poprilično) neprofitabilna organicacija (bar je bila).
Dakle to bi bilo slično kao kad bi proizvođači automobila sami davali ocene na inače nezavisnom (kao što bi i API trebao da bude) Euro NCAP testiranju.
Toliko za sada.
Neko pametniji od mene bi zaključio nešto poput ovoga:
So, are you experienced?
Have you ever been experienced?
Well, I have
Let me prove you...
Jimi Hendrix
, pa da idemo redom.Nego, da li ste zaista iskusni? Da li zaista posedujete puno znanja? Naročito kroz praksu?
Ne?
Ništa zato, (možda zapravo) imate sreće!
Kako više saznajete, učite, šta god, uočavate da u bilo kom poslu kad su finese u pitanju nema šablona, već iz složenih i često protivurečnih činjenica morate izvući zaključak.
Ili ako nemate dovoljno znanja onda: treba znati kome verovati!
I zaista autorteti su autoriteti, akademci, inženjeri, tehničari … no kad dođete do prostog pitanja da li je ulje A bolje od B ili koje ulje u moj automobil, ili ponajteže zašto je B koje je bolje A u mom automobilu lošije a najlošije C zapravo najbolje, dobićete često različite odgovore a često nećete ni dobiti odgovor ili bar ne onaj pravi.
Pitanja koja su najlogičnija i ljudima najbitnija su zapravo najteža. Najteža jer nepostoje prave informacije na osnovu kojih bi bilo ko pa i pravi ekspert dao tačan odgovor.
Sastav ulja je strogo čuvana tajna a iz MSDS-ova možete samo nazreti o čemu se radi jer su sastavi dati krajnje približno i gotovo proizvoljno. Osnovni podaci su samo osnovni i vrlo malo pružaju u smislu apsolutnog kvaliteta određenog ulja.
Industrijski testovi su malo bolja stvar ali vrednosti za pojedino ulje teško da ćete (ikad) saznati. Najbolji su testovi u “realnom svetu” no tu je izuzetno teško biti objektivan.
Osim toga ko je autoritet? Ko je veći autoritet? Kome se carstvu prikloniti?
Primer 1:
Valvoline i Mobil. Gde udari junak na junaka? Iako je Ashland sve samo ne mala kompanija Mobil je veliki, toliko veeeliikiii da kupce prosto “gravitaciono” privlači. Jednostavno postavlja standarde, povlači crtu, naročito sa TOP brendom – Mobil 1!
No na crtu izađu mnogi, često i neočekivano. I kad Valvonine zna da ne zaostaje za velikim takmacom a nema potrebnu “gravitaciju” onda se moraju koristiti i druge stvari pa onda marketing objavi rezultate koji zapravo ništa ne znače ali sugerišu da ste 4x bolji od reference! E sad, možda i jeste bolji ali niste 4 puta, a možda ste bolji tek u ponekoj singl osobini? I to je to, nepotpuni podaci tumače se kako se već hoće. Nije trenutno ni bitno da li je SynPower bolji od “1”, jer se na to i ne može zapravo dati odgovor, ili bar ne za svako vozilo ili način vožnje.
Mogu lako reći da je M1 bolji ali neko ko je experienced rekao bi: u nekim situacijama M1 je bolji u nekim je SynPower. Možda je jedan od njih (za sada zadržavam pravo da se izjasnim, prim.aut.) za nijansu (u apsolutnom smislu) bolji no ista su klasa i razlike su u nijansama. Kad je razlika mala lako je predstaviti boljim jednog ili drugog. Jedino je izvesno da nikoji od njih nije 4 puta bolji, i da je M1 izuzetan ako ništa drugo jer se svi “kače” za njega i upoređuju se. Što ne znači da ni ti drugi nisu vredni, jer izaći velikom takmacu na crtu, pa kad ispadne da: “Nosiše se ljetni dan do podne” (a nijednom uljni film ne popušti) onda ne možete ništa drugo nego reći da su iste klase i da su razlike u nijansama.
Primer 2:
Amsoil i njihov Arhineprijatelj (opet) Mobil. Ovde mu dođe kao David protiv Golijata, te znamo kako se završila (originalna) priča no ova (savremena) još nije ispričana te je rezultat neizvesan (ili baš jeste, jer život nije bajka). I tako bez resursa (čitaj novca) koji poseduje Mobil šta ostaje Amsoil-u ma koliko se trudio i ponekad pokazao ingenioznost u formulisanju proizvoda? Da potegne nepotpunu priču! Naime iako Mobil diplomatski i sa visine (pravilno no to je politika firme a ne genijalan potez) komentariše da 4 ball wear test jeste industrijski no koristi se za ulja za menjače a nije relevantan kod motornih ulja.
I tu je u pravu. No kao i uvek, zavisi koliko duboko zalazite u temu, koliko ste ozbiljni i koliko vam je stalo do „nečeg više“. Da li je pomenuti test zaista irelevantan? Kakav god bio on pokazuje koliko neko ulje smanjuje trenje i habanje i to ima neko značenje! A opet da li onoliko koliko se Asmoil trudi da prikaže? Svakako ne. I šta ostaje? Kritikom i skoro pljuvanjem po drugima rezultat će izostati. Bela knjiga je nešto bolje rešenje ali ogromnoj većini malo znači. Kao i u prethodnom primeru istina je na „sredini“ no kakvoj sredini i gde je ona?
Najbitnije za korisnika je sledeće: oba (tri) su odlična ulja i nećete pogrešiti za koje god se odlučite.
Primer 3:
Mnogi učeni ljudi puni znanja se u slučaju motornih ulja spotaknu (što uopšte nije teško i svakom će se pre ili kasnije desiti) jer je sistem veoma složen.
Ljudi koje veoma poštujem i njihovo znanje i stav cenim (ima ih nekoliko) se recimo često pređu kod pitanja oko „post-aditiva“ u motornim uljima. Pošto elaboriraju za i protiv i zaista stručno to izlože idući od prostijeg ka složenijim na kraju „nepogrešiva mašina zastane, zbuni se, i iz dobijene pozicije jedva izvuče remi“.
Naime kad se pomenu „nano-tehnologije“ mnogi nasednu na prezentaciju ne vodeći računa o sistemu o kome se radi. Sve to lepo zvuči pa iako se počne sa zaključkom da se ne radi o svemirskim tehnologijama i sistemima iz Zvezdanih Staza ipak im se daje prednost u odnosu na klasične tehnologije.
Još konkretnije: MoS2 nehomogen, nesferičan, sa širokim intervalom veličine čestica protiv WS2 uniformnih sfera od (na primer) 50nm. Ima li šanse? Čak i puni znanja mnogi kažu drugi je (mnogo) bolji! But are they really experienced?
U strogo fizičko-hemijskom smislu WS2 ima neke prednosti u odnosu na „stari dobri“ MoS2 ali ako čitate „sitna slova“ vidite da praktične razlike nema bar ne kad su u pitanju SUS motori (ne letimo u kosmos, bar još ne). Dakle u startu se uočava da plaćate više (doduše sad su po ceni slični no još uvek je „mos“ nešto jeftiniji mada ne kao nekad 10-tak puta) za nešto što vam nije neophodno (ma kako lepo izgledalo). Dalje, potpuna (ili bar gotovo) sferičnost i uniformnost u veličini previše košta a premalo daje. Ove nano sfere bi sigurno imale prednost u slučaju potpuno ravnih provrši između kojih su i koje prolaze na rastojanju tačno onom kolika je veličina čestica. Ali ne lezi vraže, radi se o motorima gde su tolerancije npr. 1/10.000 inča ili možda čak i mikrometar (nije ni bitno mogu biti samo veće) ali svakako ne 200 ili 300 pa ni 500nm. MoS2 i druge čvrste podmazujuće čestice (razne titanijumske keramike, hBN i slično) dejstvuju pre svega tako što popunjavaju (sub)mikronske neravnine i nepravilnosti između dve klizne površi čime ih približavaju dvema paralelnim (ili ne) površinama glatkih do idealnosti (matematičke) između kojih struji ulje koje zapravo podmazuje i koje ovim dobija idealne uslove za postizanje cilja postojanja a to je da smanji trenje do minimalnog što ovime lakše postiže. I tako zapravo što različitiji oblici i što veća razlika u veličini to je veća verovatnoća da se (slučajne) neravnine pravilno popune!
David protiv Golijata – 1:0. Skoro obična hemija protiv hiper-svemirske-nanotehnologije.
Primer 4:
Estarske sintetike (Motul) protiv (pogađate već koga, isto počinje na M) PAO sintetika.
Taksativno nabrojane prednosti prvih u odnosu na druge nisu ni tako male ali kad zagrebete površinu vidite da suštinske prednosti (u tehničko-tehnološkom pogledu) ne nudi nijedan od dva predložena koncepta. Istini za volju možda su estarske sintetike kao bazna ulja u blagoj prednosti no to malo se plaća puno jer je nihova cena značajno veća. Osim toga još važnije je da pravi kvalitet (svakog) motornog ulja čine zapravo aditivi tako da cela priča na samom kraju ili još bolje na samom početku gubi na značaju.
Primer 5:
Poslednji, najzanimljiviji ali dat samo ukratko (nadam se posebnom tekstu bar pre proleća). Vaše super kvalitetno motorno ulje (sintetičko?) sa API SM/CF zapravo nema ni „slova“ od toga zvanično. Kako i zašto? Radi se o „pomodarstvu“ koje blago rečeno liči (bar) na bahatost. Trend sa kraja XX i početka XXI veka se nastavlja. „Mi smo snažni mi smo jaki ...“ u tom stilu industrija automobila i motornih ulja nastupa kada zastupa stav da oni zapravo prevazilaze API (ACEA) standarde. To nije toliko sporno ali je prilično neprihvatljivo da neko sam sebi u svojim laboratorijama da ocenu da ispunjava neke standarde. Iako lično imam razumevanje za takav stav „uljara“ ne mogu se baš do kraja saglasiti sa tako nečim. Ovo pogotovu što sertifikacija nije preterano skupa ni komplikovana a API je (poprilično) neprofitabilna organicacija (bar je bila).
Dakle to bi bilo slično kao kad bi proizvođači automobila sami davali ocene na inače nezavisnom (kao što bi i API trebao da bude) Euro NCAP testiranju.
Toliko za sada.
Neko pametniji od mene bi zaključio nešto poput ovoga:
So, are you experienced?
Have you ever been experienced?
Well, I have
Let me prove you...
Jimi Hendrix