ELEKTRO POGON

[@lix]

Nakon pokušaja da predstavim elektro pogon preko elektro Spačeka ovde:

http://hiitek.mine.nu/forums/cannonball/viewtopic.php?t=4858

shvatio sam da tema može da bude zanimljiva i ostalim članovima foruma tako da će se nove poruke i eventualne diskusije postavljati ovde. Iako verujem da mnoge ne zanima Spaček kao vozilo, ne bi bilo loše da posetite gorinju temu jer sam tamo dao jednu ekonomsku analizu vozila na elektro pogon.

U svakom slučaju, da nastavim...

[@lix]

Mada je proučavanje problema i mogućih primena električnih vozila u Jugoslaviji započeto još 1972 godine, može se reći da je početak rada na razvoju električnih vozila u Jugoslaviji povezan sa osnivanjem Biroa za autonomna električna vozila ITN SANU 1976. godine. Prvo električno vozilo u Jugoslaviji, pa i na Balkanu, nazvano Dostavno autonomno električno vozilo, (DAEV) napravljeno je 1976 godine pod rukovodstvom akademika Aleksandra Despića. Električno vozilo za razvoženje hleba, TAM 2001 [1], posedovalo je jednosmeran pogon snage 27 kW, sa tiristorskim čoperom i olovne akumulatorske baterije napona 108V a kapaciteta 350 Ah. Vozilo je postizalo maksimalnu brzinu od 42 km/h i autonoman radijus kretanja od 48 km. Ovo vozilo iniciralo je još nekoliko pokušaja pravljenja Dostavnih autonomnih električnih vozila, tako da je od strane Instituta za hemijske izvore struje (IHIS) napravljeno 1979 godine dostavno vozilo Zastava 435 F koje je registrovano i voženo.

Elektro Trabant

Prvo putničko vozilo sa električnim pogonom koje se pojavilo na beogradskim ulicama [2], napravio je 1980 godine moj profesor Zoran Stojiljković sa Elektrotehničkog fakulteta. Za vreme naftne krize, ovo vozilo marke Trabant korišćeno je oko 4 godine u svakodnevnoj vožnji. Sa električnim motorom snage 4 kW, tranzistorskim čoperom i akumulatorskim baterijama napona 54 V i kapaciteta 240 Ah, ?eTrabant? je mogao da dostigne brzinu i do 60 km/h. Originalno rešenje pogona i tranzistorskog regulatora snage pokazalo se kao kvalitetno i pouzdano, a omogućilo je da vozilo pređe oko 20.000 km.

Elektro NIVA (Uroše uživaj)

Prvo komercijalno električno vozilo napravila je firma Melbat rekonstrukcijom Lade Nive
krajem 1994 godine [3], a koje se svakodnevno koristi za komunalnu namenu. Sa električnim motorom snage 5 kW, akumulatorskim baterijama napona 72 V i kapaciteta 350 Ah, ovo vozilo mase 1820 kg, može da razvije maksimalnu brzinu od 32 km/h. Do danas se oko 5.000 h nalazilo u pogonu. Ubrzo posle dokazanih prednosti prepravljeno je i drugo vozilo. 1996 godine rekonstruisano je i treće vozilo koje može da se kreće po gradskim ulicama brzinom i do 70 km/h.

Elektro Yugo

Jula 1996 u okviru Instituta tehničkih nauka SANU rekonstruisana su i registrovana dva Yugića. Sa elektromotorom snage 6,3 kW i akumulatroskim baterijama napona 72 V i kapaciteta 143Ah, vozila imaju autonoman radijus kretanja 45 km, i mogu da razviju maksimalnu brzinu 75 km/h. Energetska ekonomičnost ovih vozila iznosi oko 5 km/kWh na otvorenom putu, a specifična potrošena energija oko 0,2 kWh/km. U gradskoj vožnji, a naročito po brdovitom terenu, rezultati su za oko 10 % slabiji.




Literatura:

1. Nikolić Z., Some experiences with electromobile, Proceedings of the scientific and
professional gathering " Science and motor vehicle 81", 1-14, Kragujevac, 1981.

2. Nikolić Z., Stojiljković Z., Razvoj elektromobila u Jugoslaviji, Flogiston, Beograd,
(1996), 3, 85 - 100.

3. Bilen B., Nikolić Z., Žerjal M., Mogućnost racionalnijeg vodenog izletničkog transporta, Zbornik radova "Energetika Beograda - stanje i perspektive", Beograd, (1993), 127-136.

[Dutchman]

Par prostih pitanja, koji el.motor staviti na bicikl i shemu vezivanja sa obichnim olovnim akumulatorom , po mogucstvu i el. shemu eventualnog chopera ili druge potrebne elektronike, npr punjach akumulatora.


razmishlao sam odavno da stavim na bajs elektro pogon poshto takva konverzija uopshte nije komplikovana shto se tiche prenosa i montaze, moze iznad zadnjeg tochka da se stavi gepek ko na ponici ... a pedale mogu da se zadrze ako ostanesh bez struje...


shta mislite o takvom projektu, kontam da je jeftiniji u pogledu praktichne primene teorije ....

[@lix]

Pa, tvoja ideja je osim sto je najjednostavnija za realizaciju, zbog male mase celog vozila imace sasvim dovoljnu autonomiju, malu cenu u eksploataciji i naravno, dug zivotni vek.

Krenimo redom:

...koji el.motor staviti na bicikl i shemu vezivanja sa obichnim olovnim akumulatorom...

Redni elektromotor jednosmerne struje kakav se koristi u elektropokretacima (alnaserima) ce biti sasvim dovoljan za tvoje potrebe. Lako se nabavlja, od nekog rashodovanog automobila npr..

po mogucstvu i el. shemu eventualnog chopera ili druge potrebne elektronike, npr punjach akumulatora.

Klikni ovdena link ka stranici gde je prikazana realizacija malog PWM uredjaja -uredjaja za kontrolu brzine obrtanja DC motora.

Obrati paznju, Tranzistor BUZ71 je dimenzionisan je za priključenje potrošača (DC motora), maksimalne snage 25W (tj. sa struje do 2 ampera).
Alnaser ima vecu snagu (i struju) pa je umesto navedenog tranzistora potrebno koristiti snazniji IGBT. Pozeljno je da snaga bude 10% veca od naznacene na alnaseru). Tranzistor je potrebno zasrafiti na poveci aluminijumski hladnjak.

Cim saznam tip odmah postujem...

[sw.brick]

svakodnevno koristi za komunalnu namenu

koliko znam konkretno Niva se koristi kao pogrebno vozilo, a elektro pogon je bio iskljucivi zahtev da se ne truju ljudi koji koracaju iza vozila a takodje i zbog buke.

znam i za neke konstruktivne probleme, iz razgovora sa delom ekipe koja je radila na toj konstrukciji i koji se nisu bili resili tokom nekoliko pocetnih godina primene.

da dodam, da sam radio na projektu elektro Juga koji je napravljen jos 1992. godine kao probni primerak, u samoj Zastavi u Kragujevcu a korisceni su NiCd posebni autoakumulatori IBG, industrije baterija iz Gnjialana.

rezultati su bili porazni, perfomanse ubrzanja potpuno neupotrebljive za iole normalnu usled ogromne mase akubaterija. u KG su bili zadovoljni, ja nisam delio taj optimizam.

moglo je jedino za kratke lokale u gradu, usled male brzine kretanja i ubrzanja koje vise prilici mopedu nego autu.

[BOOST]

ccccc







Uistinu 24V 680Ah , gura ladno ceo dan.
Max brzina 30km/h (ogranicen da se vodi kao radna masina) zbog registracije.

1KWh na 10Km

[srdjan_p]

Pazi malog al' je opasan!
Jel to Aleksa?

[BOOST]

[Valent Vudriga]

Danasnji Tojotin Prius ubrzava s baterijama boljhe nego s motorom. U gradskoj voznji pravi trostruku kilometrazu u odnosu prema benzincima.
Na autoputu je jos uvijek iza komparativnog dizela nove generacije. Na financijski efekt mora se cekati duze vremena i dosta predjenih kilometara. Jos nije pala presuda u vezi kvarova i troska odrzavanja. Za sada imaju software glitch. Gasi se nasumce pod raznim uvjetima voznje. Sa sleperom iza, pri velikim brzinama, ne uljeva povjerenje o sigurnosti.
Tojota planira imati hibridni pogon na svim modelima, ukljucujuci kombije i terence ito kroz nekoliko godina. Za sada, glavni kupci su ljudi bez financijskih briga te oni ekoloski usmjereni u vecoj mjeri.

Ja sam racunao dnevnu prosjecnu kilometrazu i na osnovu tog proracuna mogao bi imat jedno vozilo koje ide iskljucivo na baterije i puni se preko noci.

Mogucnosti su visestruke, no cini se da je problem kod visih sila, naftnih lobija koji drmaju svijetom.

Honda ima tvornicki plinski sistem u Civic-u. U suradnji s jednom americkom firmom napravili su kucnu pumpu za plin koji se koristi u kucansvu. Dali je to NCG ili LPG, ne znam. Dali uopce ima razlike. Pumpa velicine manjeg bojlera za vodu montirana je na zid u garazi i ima dva crijeva za punjenje. S obzirom na razdaljine koje se voze svaki dan, stednja je ogromna i za americke pojmove.

[Dutchman]

OK hvala, kolika bi autonomija takvog elektro bicikla mogla da bude otprilike sa jednim akumulatorom od 72Ah , i koji alnaser uzeti , da li je dovoljan iz juga da potera 150kila, jedna odrasla osoba + bicikl + akumulator i motor... ili je bolje uzeti neko prase od alnasera iz nekog dizelasha....

[@lix]

Odgvor na tvoje pitanje je jednostavan. Redni jednosmerni elektromotor ima dovoljno snage da pokrene i ceo Jugo. Eno seti se 90-ih godina kada je bilo malo benzina loseg kvaliteta i kada su ljudi kada se pokvare u saobracajnoj guzvi, sa menjacem u prvoj ili drugoj brzini "alnasovali" do prve bankine. Mislim da BOOST zan o cemu pricam...

[Dutchman]

hmmm znam , deshavalo se i meni, ali je poenta koliko dugo moze akumulator to da izdrzi....

i koliki je vek trajanja jednog Black Horsa ako ga svaki dan praznish i svaku noc punish....

[@lix]

Ako uzmemo snagu alnasera od recimo 800W i napon akumulatora od 12V imamo sledecu racunicu:
I= P / U=66,7A
Autonomija=kapacitet/I=72Ah/66,7A=1,07h..

U tvom slucaju ce biti dovoljno za recimo 1 sat voznje (obzirom da akumulator nema uvek kapacitet i nije uvek pun 100% kao i da postoje gubici u regulatoru
Sto se punjaca tice, slobodno koristi ove kucne koje svi u garazama imamo.

Ova racunica se moze razlikovati recimo ako nabavis alnaser drugacije snage od navedene, ali zato imas forumulu pa racunaj.

[@lix]

Ovi iz Sombora tvrde da njihovi akumulatori mogu da izdrze 1000 ciklusa punjenja/praznjenja.

Brzina koju mozes da ostvaris zavisi od tebe i prenosa koji koristis. Ne verujem da moze vise od 60km/h

[KdF]

Anlaser je redni motor koji je iskljucivo predvidjen za kratkotrajnu upotrebu. Dakle, moglo bi lako da se desi da dodje do pregrevanja posle duzeg rada pod vecim opterecenjem!

BUZ11 na primer ima dozvoljenu struju od 33A (BUZ10 23A) a MOSFET-i se lako paralelisu, i ravnomerno respodeljuju opterecenje, tako da je to jeftino resenje za izlazni tranzistor