Nesto o injektorima

[KdF]

Imam nekoliko pitanja o injektorima generalno. Znam da je o ovome bilo dosta reci, ali su mi neke stvari nejasne.

1. Poznato mi je da postoje peak&hold i saturated injektori, i niskoomski i visokoomski. Da li su niskoomski uvek i peak&hold, ili mogu biti saturated? Sta je sa visokoomskim?

2. Kolika je dozvoljena trajna struja kod peak&hold injektora (u odnosu na struju otvaranja) i da li je struja drzanja manja od struje otvaranja radi smanjenja grejanja inektora, ili iz nekog drugog razloga?

3. Koliki je predotpornik kod niskooomskih injektora?

4. Kod sitema gde sva 4 injektora rade zajedno, koliko puta u toku ciklusa jednog cilindra se aktiviraju, odnsno da li se aktiviraju 4 puta u toku ciklusa ili samo jednom? Ili na drugi nacin, pri na primer 6000 o/min kolika je frekvencija aktiviranja svakog od njih - 200 ili 50 puta u sekundi?

Drugim recima, pomoglo bi mi nekoliko oscilograma napona na raznim injektorima...

Unapred se zahvaljujem na odgovorima.

[Valent Vudriga]

1. Da li su niskoomski uvek i peak&hold, ili mogu biti saturated? Sta je sa visokoomskim?

Niskoomski se koriste u obe verzije. Sa peak & hold driverima, te sa otpornicima kao saturated. Visokoomski su saturated.

2. Kolika je dozvoljena trajna struja kod peak&hold injektora (u odnosu na struju otvaranja) i da li je struja drzanja manja od struje otvaranja radi smanjenja grejanja inektora, ili iz nekog drugog razloga?

Otvara na 4 amp. i drzi otvoren na 1 amp. zbog pregrijavanja.

3. Koliki je predotpornik kod niskooomskih injektora?

Ako je ubrizgavac nominalnih 2ohm-a, otpornik ce biti 6ohm-a. Primjer
s Honde.

pri na primer 6000 o/min kolika je frekvencija aktiviranja svakog od njih - 200 ili 50 puta u sekundi?

Na 6000 radilica ide 100 obrtaja u sekundi, jedan otto ciklus ide na 720 stupnjeva radilice. Na sekvencijalnom sistemu imamo jedno ubrizgavanje po ciklusu jednog cilindra sto bi bilo 50herza.
Full group sistem aktivira sva 4 ubrizgavaca odjednom, pa racunaj. Kad #1 ubrizgava na usisu, ubrizgavaju i ostali bez obzira na fazu ciklusa u kojoj se nalaze.
Zasto ti trebaju oscilogrami?

[KdF]

Ma to neki moj poznanik koji se po malo bavi tim stvarima razmatra mogucnost da se napravi uredjaj koji bi simulirao ECU, ali za razne vrste injektora, kako bi mogao da ih ispita (izmeri protok, vidi kako rasprsuju ili sta vec). Uredjaj bi trebao da ima mogucnost podesavanja frekvencije (promena broja obrtaja) i eventualno promenu odnosa signal/pauza.
Samo je jos potrebno resiti izlazni stepen koji bi mogao da pokrece injektore, bilo koji da se stavi. Zato su mi trebali ti podaci...
Verovatno da takva neka naprava moze da se kupi, ali je sigurno skupa.

Sto se niskoomskih tice - pretpostavljam da su ti sa otpornikom saturated, a oni koji su bez otrpornika su sa peak&hold, zar ne?

[dranix]

Nije to nesto ni komplikovano napraviti.
Da bi se tacno znalo kolika je duracija dizni treba napraviti merac freq. a video sam seme na netu za LCD display-om bas za tu primenu.
Okidanje se moze vrsiti ili bipolarnim tranzistorima u tzv. darlington spoju ili nekim mos fet sa jako malim otporom u ON stanju. Kad su na hladnjacima mogu da okidaju bez problema a i da rade fino na tim frekvencijama posto su one jako niske u takvim aplikacijama.
Ustvari srce uredjaja treba da bude generator cetvrtki sa promenljivim odnosom pauze. To moze biti i obicno jako poznato i jevtino 555 kolo a moze imati i opsege ako je potrebno da je podesavanje preciznije.
Glavno je da se to moze ocitati na counteru inace nista od sigurnih podataka.

[Valent Vudriga]

Kod servisa ubrizgavaca vazno je balansiranje. Svi moraju izbaciti istu kolicinu goriva. Obicno se tolerira razlika od 2%, no renomirane kuce prave setove od vece hrpe ubrizgavaca, od 100 komada se pravi set koji izbacuje 50 mililitara, drugi koji daje 49 ili 51.
Druga stavka je oblik spreja, sto se radi vizuelno.
Trece je apsolutni volumen goriva za odredjenu aplikaciju ubrizgavaca.

Osim pulsiranja ubrizgavaca, vazno je imati i nekakav uvid u elektricni integritet ubrizgavaca. Staticni otpor i induktivnost. Narocito ako se stare ubrizgavace hoce servisirati.

[dranix]

Meni se cini da njima treba samo za ciscenje i neku kontrolu posle sa menzurama.
Same elektricne tolerancije recimo novih brizgaca ne igraju ulogu jer okidaci svakakve okidaju bez problema ( u grubom smislu). Nije ni neki problem da se namota tacan broj namotaja zice kao i da opruga bude ista na svima. Ostalo elektronika nepogresivo kontrolise.
Kad ostare i istrose se delimicno mehanicki to je vec drugo nesto. Tolerancije (razlike) i tada mogu da budu kao i na pocetku ali ne moraju pa pametni zato menjaju citav set ako se primeti bitna razlika ili uparuju iz mase polovnih koja mora biti ogromna a to niko nema kod kuce pa ni u servisu.
Srecom da su brizgaci zasticeni od abrazivnog dejstva koliko je to moguce pa se drasticne anomalije ne desavaju bas tako cesto inace bi bio prilicno skup sport mada ni cesta kontrola i ciscenje nisu operacije od 5 minuta a sve to uglavnom zbog loseg goriva i kilave voznje.
Nazalost ne kontrolise se svaki cilindar posebno pa je uparenost neophodna jer ako strada i jedan cilindar to je isto kao i ceo motor.
Sto se elektricne ispravnosti tice ne znam koliko su bas dostupni podaci o induktivitetu brizgaca. Meri se lako i jevtino ali treba znati kolike su vrednosti. Obicno se daje samo otpor i to omski a spulna nije otpornik.
Dobro, to nije ni toliko bitno jer ako merimo ommetrom to nam je uglavnom to. Ipak to nije zvucnik.

Problem je takodje i precizno merenje malih otpora (ispod 5 oma recimo) mada i za to postoje instrumenti. Ovo vazi i za bobine takodje. Desava se da se namotaj usred delimicnog proboja laka na zici skrati a mi to ne vidimo na ommetru uopste a naravno da ne radi kako treba ili recimo probija delimicno pa zeza paljenje u funkciji temperature obicno. Najlakse je kad nesto zasigurno rikne. Za to ne trebaju skoro nikakvi merni instrumenti. Kod brizgaca ima neko da se ubije trazeci kvar jer smetnja nije toliko ocigledna a sve deluje normalno i ispravno. Na srecu to su samo prelazne pojave posle kojih spulne crkavaju potpuno ili nema snage da se otvori brizgac (da drzi jos i moze nekako).

[KdF]

Koliko sam ja razumeo, on oce samo da vidi da li brizgaljke uopste rade jer kaze kako se desava da na vecim brojevima obrtaja neka od njih zaglavljuje, ne prska uopste.

I ja sam mislio da bi kao oscilator mogao da se iskoristi 555 a u izlazu na primer BUZ11 (Rdson=0.03 oma). Medjutim izlazni stepen bi bio prost za saturated dizne (niskoomske sa otpornikom, visokoomske bez) ali nisam jos resio kako bi jednostavno napravio izlazni stepen za peak&hold. Da bi se pokazale eventualne neispravnosti uslovi ispitivanja bi trebali da budu sto priblizniji onima u kojima dizna inace radi...

Koliko je od prilike vreme otvaranja jednog peak&hold injektora, odnosno koliko traje struja otvaranja (tj. posle kog vremena ECU obara struju na manju vrednost) ? To bi moglo da se vidi sa oscilograma.

[remus]

A na koliko volti rade i na kojoj struji???

[KdF]

Brizgaljke? Pa na 12V, struja i kroz saturated je obicno oko 1-1.5A a kroz poeak&hold pise gore - pri otvaranju oko 4A a kasnije oko 1A.


Medjutim nije mi jasno da li su sve niskoomske dizne iste fizicki - dakle da li mogu jednu istu niskoomsku diznu da koristim i sa saturated i sa peak&hold drajverima ili ne?

Odnosno, da li mogu da niskoomsku diznu koja radi sa peak&hold izlaznim stepenom otvaram niskom strujom ili ne?

Jer ako mogu, onda izlazni stepen mogu da napravim kao strujni generator koji ce da u injektor salje struju od na primer 1A koja ce biti nezavisna od brizgaljke, i tako bi uredjaj funkcionisao za sve tipove injektora...

[Valent Vudriga]

Medjutim nije mi jasno da li su sve niskoomske dizne iste fizicki - dakle da li mogu jednu istu niskoomsku diznu da koristim i sa saturated i sa peak&hold drajverima ili ne?

Ubrizgavac je determiniran otporom navojnice, propusnim kapacatetom i tezinom klipa, igle ili diska koji zatvara rupu.

Odnosno, da li mogu da niskoomsku diznu koja radi sa peak&hold izlaznim stepenom otvaram niskom strujom ili ne?

Dobro pitanje. Dali bi 2V potencijala bilo dovoljno i kakav bi odaziv imao ubrizgavac. Na autu bi vjerojatno bio prespor, no za stolno testiranje....................?????

Jer ako mogu, onda izlazni stepen mogu da napravim kao strujni generator koji ce da u injektor salje struju od na primer 1A koja ce biti nezavisna od brizgaljke, i tako bi uredjaj funkcionisao za sve tipove injektora...

Mozes li pojasniti svoju zamisao?

[KdF]

Pa prosto - u izlazu bi koristio napajanje MOSFET tranzistora konstantnim naponom, preko razdelnika, ali tako da pri upotrebi visokoomskog injektora tranzistor radi u rezimu zasicenja odnosno da je napon 12V a struja oko 1A (ako je na primer otpor injektora 12 oma).

Ako se prikljuci niskoomski injektor, onda je razdelnik na gejtu mosfeta tako proracunat da sada tranzitor vise ne radi u zasicenju nego u linearnom rezimu, i sada bi (zavisno od pojacanja tranzistora) struja kroz injektor opet bila nesto oko 1A (ili malo veca).

Na taj nacin bi struja kroz svaki injektor bila oko 1A, nezavisno od njegovog otpora. Naravno da postoje i drugi nacini, ali ovo bi bio najprostiji. Ovako se tranzistor dosta greje dok radi u linearnom rezimu pa mu treba hladnjak, ali kako je ispitivanje relativno kratkotrajno to nece smetati. Osim toga, disipacija bi bila negde oko 5-6W po tranzistoru (uz duty cycle od 50%) sto je relativno malo.

Pored toga, sa samo jednim kondenzatorom u pobudnom kolu mosfeta mogao bi da se dobije efekat peak&hold, ali bi ovo moralo da se ukljuci rucno (prekidacem) vec prema injektoru.

Slazem se da bi pogon peak&hold injektora konstantnom strujom bio prespor i da bi davao netacne rezultate pri merenju kolicine ubrizganog goriva, ako bi injektor uopste hteo da se otvori...

[Valent Vudriga]

Bit ce interesantan projekt.