Tweet
Leto je gotovo, ako je ko od vas kojim slucajem isao na more, pa nije zadovoljan kako je preosao, nek procita, bice mu lakse...
Elem, stigao avgust, "krajnje je vreme" kaze Radovan, da se ide ne more. Ja posla preko glave, ne vidim mu kraj, niti vidim sta da se desi pa da mu vidim kraj, u mrak odem, u mrak se vracam, tu i tamo, vise tamo, otrcim na rucak. Sa parama isto tako, fale preko glave i isto tako ne vidim sta da se desi pa da ih bude vise. A meni odmor, mislim ono, pravi odmor, da odem negde gde ni sam ne znam gde sam, gde nema signala za mobilni, jos manje interneta, i mozda neki radio. Za smestaj sam malo zahtevniji, ne sme da kisne i ne sme da duva vise od tezine cebeta, tek tolko da ne moram nocu da ustajem i da ga trazim po dvoristu. Medjutim (svaki zreo i ozbiljan covek se srece sa tim Medjutim) moja gospoja kaze MORE! I moja deca kazu MORE! Izriciti. Nema sanse da ih prevarim cak ni filmovima tipa Grizli Adams, oce na more. Dobro bre, ocu i ja al` nije sad pravi trenutak Kejto! Opet se tu desi jedan Medjutim i ja naplatim nesto od cega sam vec skoro digao ruke, i sad vec imamo druge karte u rukama. Nije bas fles, al` jedan onako, jaci full. OK, kazem ja, idemo na more. Idemo krajem meseca, moram tu jos sta da pozavrsavam, deca ce malo da okasne u skolu i sve je kako treba. Oces morgen (malo morgen) nema izostajanja iz skole, zena izricita. Ja kazem kako sam ja izostajao i ne stignem da zavrsim, a ona me vec poklopi:"Pa zato sad zamalo i da ne idemo na more!"
Ja volim pre mora da malo pretresem fijaker, ako je blizu termin, zamenim ulje, plocice, kaisici i tako to. Gledam ja Alvirovica, vidi se da covek zna znanje, uvek tako savetuje i ja tako radim. Nema tu sta da se misli, bilo na televiziji. Ovoga puta sam samo vizuelno osmekao ispod haube, odozdo, proverio ulja, vode i to je bilo to. Do negde 5 popodne rintao k`o magarac, ne bi li zavrsio sto vise posla, svakom pojedincu NAPISAO (jeste, sa takvima radim) sta ima da se uradi, da ne bude posle "a pa nisam ja to tako razumeo", pa ja sam mislio..." U 7 uvece sam se opruzio, da bacim dremku, i oko 1-2 po ponoci polecemo. E nadremao sam se onoliko, kuce krenulo da arlauce, (ne figurativno, nego bukvalno) a ja se mislim dal` zna da idemo, pa ako zna dal` kuka il` se raduje, il` mi sluti nesto?
Ustanem, popijem kafu i krecemo. Svi radosni. Izlazimo na auto-put, sin koji tvrdi da nikad ne spava u kolima, poceo i da hrce, cera samo sto nije, a zena uglavnom ne spava, nego kao drzi glavu pravo, a oci krivi i zeva u kilometar sat. Prodjemo Nis, prodjemo Leskovac, pa Vlasotince, naplatna rampa, krecem i na nekih 70 do 80Km/h blago se protrese prednji kraj. Zena iskolaci oci u mene, ja kazem poluosovina. "I sta sad?" "Nista, idemo dalje. To ce sad malo da trese pri tim brzinama, pa ce posle koju iljadu Km da pocne i da se cuje kad vozis sporo, pa ce da pocne da trese i na vecim brzinama, a dotle cu da nadjem drugu." Utesim je i nastavimo mi dalje. Stajem u Vranje, da sipam benzin za dinare poslednji put, krecemo sa pumpe opet isto, zatrese, predjem preko toga i teram dalje. Makedonija nam mila i draga, tri naplatne rampe, tri puta protresao, i idemo dalje. Stajem pred Grcku granicu da sipam gorivo, da pristedim, tamo kod njih u EU bezin otiso samu o ono "Uuuu", a "E - eeeee" kazes kad ti kaze koliko treba da platis. Sve pod kontrolom, prolazimo granicu, nisam 20 metara presao, PIP, Check engine, i cuvena Pezoova poruka "antipolution system defective." A inzinjeri iz pezoa i njihov menadzment, su se stvarno potrudili da ispis greske nedvosmisleno ukaze na prblem. U ovom slucaju, kol`ko sam ja ukapirao ova poruka znaci:"nesto ti se tu pokvarilo!" Da se ne radi o EU, nego o Srbiji, ja bi se zakleo da je to sin nekog politicara pobedio na konkursu za ispis greske, pa mu platili neke milione, pa to sad ima da proganja jedno 6 generacija pezoa. (i citroena) Zmigavac, stanem, ugasim, i setim se da sam pri polasku pogledao u pravcu police gde mi stoji Lexia, al` ko velim, koj` ce mi? Samo mi treba da natrcim na nekog nesrecnika kome se pokvario auto, pa da i ovo malo odmora popravljam. E sad znam za koj` tj. ovaj, ce mi. Dignem haubu, sve stoji kako treba, mrdnem kontakte, upalim, lampica svetli, sve radi, i sad mi na pamet padne da mi onaj makedonac sip`o dizel umesto benzina!? Ma dal`... ma ne, nije... a sta ako jeste? Racunam se ja tu, 95 litara rezervoar, on sipao nekih 16, nije to nesto sto moze da mi napravi stetu, samo sad ovaj polution prvi put u zivotu pise istinu i ono sto jeste. Zena pita:"Poluosovina?" Sad ja nju gledam onako, kako i prilici u takvim trenutcima, ali se iskuliram, (pa krenuli smo na odmor) i kazem "Ne, lose gorivo" (ovu foru jedno 90% majstora prodaje musterijama kad ne znaju sta je problem, i gle cuda, upali iz cuga i kod moje zene)
Inace smo takticki krenuli u cetvrtak uvece, da bi stigli u petak, pre nego sto navale svi ostali i da izbegnemo guzvu. Branik na branik, i tako do Soluna, nego se tesim, kako ce tek da na*ebu oni sto ulete u guzvu!? Naravno, Marfi radi svoje, cela kolona ide 80 i sad ko da se vozim na hidromasazeru ili vibracionom valjku. Odvojih se nekako od kolone iza Soluna i vidi sad, sad trese od 60-100! Pa kad pre majku mu, nije mi ovo prvi francuz, imam ja iskustva sa tim poluosovinama, pa ne moze to tako odjednom!? Casna rec, (Titova, pionirska, sad znate i kol`ko sam mator), vozio sam sa losim poluosovinama i po 10.000Km. Ulazimo u Stavros, mesto koje su nam toliko nahvalili, lepo, lepse, prelepo, ma lepo u **cku materinu! Snimim mesto za parkiranje, stanem i koliko sam pustio volan da okrenem kljuc, on se ugasi sam. !?!?! %##@$#!!! Znam za beskontaktno paljenje, al` ovo beskontaktno gasenje mi uopste ne uliva poverenje. Iskljucim kontakt, dam kontakt, upalim auto... RADI. HUUHHH! Dam gas &$%@@#%#!!! Dodje do 1400 obrtaja i to ti je. Jedanput, dvaput, nekoliko put.... Ugasim, kad sad od napred cujem neko klaparanje, jedno 6-7 puta k`o da je neko uzeo pa kljucem po grani. Ponovim eksperiment, i dobijem ponovo isti rezultat. (E sta bi oni u laboratoriji dali za to, a sta bi tek ja dao da mi nije uspeo eksperiment?) Rek`o sam da nisam hteo da ponesem dijagnostiku? Jesam, reko sam. Izadjem iz kola, dignem haubu, opet mrdnem konektore, opet probam, opet isto. Treba smestaj da se trazi, sunce vec visoko odskocilo, u kolima vec prijatnih 40 stepeni, deca traze da jedu, zena u WC. Krenem u jednom pravcu, onako kao da znam gde cu, zamaknem za cosak da me ne vide, i sednem na klupu. Gledam u ono more, gledam u ona brda, dal` da se davim il` da se besim, ne znam ni sta da mislim. Pogadjam koliko moze da trazi slep sluzba, da me nosi u servis, pa plus servis… A koliko moze da trazi neko od nasih da me nosi u Srbiju? A koga sve znam sa dzipom, pa da uzmem auto-prikolicu, i koliko je to goriva… Zapalim cigaru, i nicim izazvano, prisunja mi se tip sa pikapom i drekne u megafon:"GROZDJE, NEKTARINJE, EVRO KILO, TRI KILA DVA EVRO!!!!", i gleda u mene. Ja skocio ko macka na drvo, rep mi ko cetka za flase, isukao nokte i iskezio zube, ne znam vise ni ko sam a on valjda ocekuje da dodjem i kupim nesto!? Pa dal` ti nesreco jedna znas da sam ja iz Smedereva, sad kad ti uskocim u taj tvoj kamionet, ima da ti izmuljam sve to, pa ces da prodajes siru ko za Smederevsku jesen.
Pitam par njih za smestaj, i jedna zena kaze ima! Bas sve kako ja trazim i OK cena. Ajd`, bar jedna briga manje. Nista, mislim se, ici cu onako 20 na sat dok se smestimo, pa onda da smislim sta cu dalje. Sednem u auto, kad ono, jedan fini Medjutim! Sve radi, cak ni lampica ne svetli. HA! Isprovlaci me tetka kroz one njihove ulicice do apartmana, parkinga ni na puskomet, apartman u prizemlju, terasa od pola kvadrata, sa pogledom na komsijinu terasu od celog kvadrata, tek da se nerviram sto je njegova veca. A pogled na more? A da ujutru u gacama pijem kafu? Nista, zahvalim se, i krenem da se iskobeljam ka periferiji. Cvrc! Opet nece. Mislim oce, al brze idem peske. Snimim hladovinu, siroka ulica, nema znaka zabranjeno parkiranje, jos ima i klupa pored i cesma preko puta. Stanem, izbacim zenu i decu na klupu, dignem haubu, gledam k`o dete pokvarenu igracku, pogledam u zenu, kad ona izusti ono cega sam se najvise plasio:"Ti nisi poneo onu tvoju dijagnostiku?" Sad tata cuti a mece se ljuti ili kako vec ide ta pesmica? Sedim na klupi, gledam nigde, razmisljam nista, i da ocu - ne mogu, neke njihove vrane se deru ko da ih cerupaju na zivo, deca traze da jedu, zena WC.
"Jel` trazite smestaj?", pita neko. Pogledam, pristojan cova, sa dobrim srpskim, nastavlja:"Eno tamo, gde pise Malibu bar, tu mi je kuca." "Cena?" "40eura". "Skupo." "Nije." "Mozda i nije prijatelju, al` ja sad imam muku za koju jos uvek ne znam ni kolika je, razmisljam i da dremnem ovde, pa da se odma vratim kuci. Vidis da sam dig`o haubu. Auto mi je u kvaru." Kad on opusteno:"Mogu ja da te odslepam do tamo, pa se raspakuj, a sutra idemo kod mog druga automehanicara." "Now we talking" sto bi rekli braca amerikanci, al se ipak ja malo pocenjkam sa njim i dobijem cenu koju sam nameravao da platim. Krece on ispred, moj auto opet radi i ide kako treba. Parkiramo se raspakujemo, deca jedu, a zena pre toga isla U WC. Grk mi prica kako je studirao DIF u BG, tesi me i kaze da cemo koliko sutra sve da sredimo. Ukljucim telefon, i ukapiram da mi ne radi roming. Zasto? "Neeemamo pooojma" Radio poslednjih 15 godina i sad ne radi. Sreca ima WiFi, posaljem mail prijatelju iz Telekoma, gle cuda odgovori mi za par minuta i kaze resicemo. Isli na plazu, jeli pili, kupali se, zena i deca polegali, ja sedim na terasi, gledam u auto i prisecam se kako sam se pre nekoliko godina radovao kad sam ga kupio. Dva dana nespavanja, umor cini svoje, lezem i ja.
Nisam se ljudski ni rasanio, pijem kafu na terasi, evo ga Panajotis, grk kod koga smo se smestili:”Ocemo da idemo kod majstora?” Jok i necemo, sipam kafu zavrat, slecem dole, on ispred mene, ja za njim, 7-8Km i dolazimo pred servis. Veliki servis, pet dizalica, na svakoj po auto, ispred jos njih bar 10, od toga 4-5 sa dignutom haubom, lici na ozbiljan servis. Ja se usr`o ko kod zubara. Sad kad me rebne… Seo grk u kola, gazda servisa, upali, sve radi kako treba. Gleda me ko budalu, engleski ne zna, srpski jos manje, sreca te mi tu Panajotis, pa mogu nekako da mu objasnim. Al` kako sam pretpostavio da difovci bas i ne nauce kako se kaze poluosovina, uradio ja sinoc domaci. Skinuo sa neta sliku poluosovine u mobilni, ispisao model godiste, br sasije… Seda drugi majstor da se provozamo i eto ti ga, nece da prima gas. Tu smo. Nazad pred garazu, nosi lap-top, nije Lexia, al` koj` ce mu, svaki ce da iscita gresku motora. Cvrc, bira iz liste 16 modela pezoa i nece da se konektuje. Donosi drugi lap-top, drugi interfejs, drugi softver, i nekako iscita greske. Kaze on Panajotisu sta je, ovaj mi prevede da nije dobar karburator. E mila moja majcice, di sam ja dos`o, i sta sam to Bogu zgresio? Dizu haubu, gleda u sajlu za gas koja je zakacena na potenciometar, pa gleda na usisnu granu, pa nazad u sajlu za gas… Zove gazdu, i sad se skupili svi majstori iz servisa, gledaju ga k`o pile s` tri noge. Gazda im nesto prica, jedan uze da vrti telefon, ja uzmem srafciger i skinem plasticnu cev od filtera do leptira, upalim auto i demonstriram im da kad dam gas ne otvara leptir. Na potenciometar reaguje, ocigledno da do tih 1400 obrtaja doda vise benzina i pomeri paljenje ali leptir jok. Gazda tu prilicno smirenim glasom pocne nesto da obhasnjava Panajotisu, i objasnjava i objasnjava, a ja u zortu, sad cu da dobijem proliv, al` bukvalno. Na kraju mi Panajotis prevede da hoce prvo da rese ovo oko motora jer je to bitnije da mogu da ga vozim, pa posle da vide sta i kako za poluosovinu. Kaze da moze da potrazi i novo i polovno, ali subota je, pa ako hocu da ostavim auto tu ili da dodjem ponovo u ponedeljak. Pitam za okvirnu cenu, i gazda ode da vrti telefon. Vraca se, vrti glavom, il` je mnogo dobar glumac, il` sam stvarno obrao bostan. Kaze da se taj model nije oficijelno prodavao u Grckoj, i da nema za njega servisne mreze i delova, pa ako nadje nesto polovno, naso je, ako ne videcemo sta dalje. Ja mu pricam da je isti djavo i pezo i citroen, i da bi od svakog 2.2 trebalo da se `vata, al mi onda objasne da su kod njih nenormalno veliki nameti za preko 2000 kubika i da ih generalno nema. E, moja EU, E – U tri lepe da idete, a mi nikad da ne idemo, nego da se lepo vratimo u onaj socijalizam, jer vam je ova demokratija u sustini kataklizma komunizma. Tu se Panajotis 200% slozi sa mnom, prevede njima, i oni svi do jednoga klimaju glavom. Ne razumem komentare, al` sam siguran da su majke celnika EU stucale bar pola sata. Auto ostao, ja se vratio u apartman, dva dana se kupali, jeli pili seeeetaaali, seeetaaaliii i tako.
Ponedeljak, niko se ne javlja, niko se ne pojavljuje. Pa kako i da se javi kad mi prazna baterija i telefon se iskljucio. Ukljucim punjac, telefon nista. Probam zenin tel. punjac radi. Ukljucim moj, nista. Crko, mrtav, ne mrda. Polako mi raste temperatura, ubacujem moju karticu u zenin telefon, prc! I to dva tri prc-a odjednom. Sim locked! Idem da kupim neki nekakav, polovan najjeftiniji, samo da radi. Pitam u baru konobara, dal` ima i `de koja radnja, kazem mu sta mi treba, on tu isparla sa nekim grcima i pita me jel ocu Nokiju 6630 za 10 eura? Baterija ne moze duze od jednog dana, al` sve drugo radi i ocuvana i sve to. Ocu kako necu, momak koji je sedeo tu skoci na mopeda, ode i vraca se sa telefonom za 5 minuta. Ja njemu pare, on meni telefon, ja kuci po karticu, ubacim, SIM locked!!! Sad vec, razmisljam koje oruzje da ponesem nazad u bar, il da to uradim rucno, sladje ce da mi bude, al` mi nekako kroz glavu prodju oni naslovi po novinama i price koliko diplomatije i sta sve treba da se desi da te puste iz stranjskog zatvora, kad umlatis tamo nekoga. Sidjem do bara, tip ga nema. Pitam konobara, kaze otisao. Kako da ga nadjem, sleze ramenima… Vracam se nazad, dzmirkam na jedno oko onako k`o Drajfus kad ukapira da Kluzou ne moze nista, i sad onako kradom, ispod oka, virkam da vidim di je kamera. Ma mora da je skrivena kamera, pa ce na kraju da mi daju nov auto i all-inkluziv na Bahamima, il` makar neko krstarenje, drugo ne vredi. A cak i da bude tako, ima zenu da naplavim, mislim nisam nikad i ne bi, al mozda i bi, al` znam da ne bi, a ona ne zna i ne bi se tako salila, pa onda sigurno i nije skrivena kamera. I zeni i deci i meni udario embargo, nema, giros, nema sladoled, nema krofnice, ma nema nista dok Adonis (gazda servisa) ne kaze cifru. (I molim Boga da zena ne kaze:”A mog`o si za neupotrebljiv telefon da das pare? I kako ti nije palo na pamet da probas…” i tako dalje i tako blize i sve u tom stilu) Ko da smo na izdrzavanju kazne a ne na odmoru. Sad mama cuti i deca cuti i tata cuti i niko se ne ljuti, samo se cuti.
Otisli na plazu, ja od muke zadremao, kad ti dreknu na uvo:”MAAMEE! TAATEEE! Kamo gi perajke?” Oko mi i dalje dzmirka, a sad mi i vilica drkce, dal` se ide u stranjski zatvor kad tamo umlatis nekog svog, ili to ostave da resimo sami izmedju sebe? “MAAAMMMEE!, TAATTEEE!..” Jeli, pili, kupali se, seetaaaaliiiiii……
Utorak, pijem jutarnju kafu, malo se kao opustio, evo ga Panajotis. “Gotov auto, ocemo da idemo?” Naravno, i opet ce da me uvati proliv, mislim, danas je izricanje presude, tj. cene. Stizemo tamo, dignem haubu, na kucistu leptira flomasterom pise XSARA, ja ne znam da ih ima 2.2, al` sad bi da sto manje znam, tu kao nesto negodujem sto je od Citroena, nije original, a njih to pogodilo onoliko, bas mnogo mislim. Ajde da se provozamo, Adonis vozi i posle samo 100 metara klima glavom i pokazuje mi da oseca da trese na volanu. Ja som (som, si, je, smo, ste, su) pa mu pokazem na cajgeru 90 i pokazem da tad mnogo trese. On ga zgazi, dodje do 90 vidi sve i klima glavom, dodaje gas, na 200 metara ispred nas se pali crveno, on po gasu, ja se stiso za rucku, dal` da zmurim, dal` da gledam dal` da ga ubijem cim stanemo. Vracamo se u servis, ja trazim pajser da otpustim rucku il` makar srafciger da odvijem rucku, pa kad me pusti grc da je vratim na mesto, a njega da bijem sa sve ruckom, al` zatovr, diplomatika, demokratika a? Se*em se u obadve! A treba i cenu da kaze. Uzme on mobilni, prica nesto, i dodje do auta, cita broj sasije. E konacno smo na pravom putu, garant zove Pezo za poluosovinu. Zavrsava razgovor i kaze da nema. Moze da se poruci iz Francuske, rok isporuke 10 dana, placanje unapred. Koliko se placa? 210 eura. A sta ako ne stigne za 10 dana? Kaze on stigne za dva dana, EU, nema carina, nema nista, jedan dan da dodje u Grcku i sutradan kod njega. A sto onda kazes 10 dana? Pa desi se da posalju pogresan deo, ili na pogresnu adresu, ili da se zagubi deo… EU, E, U… 3 lepe.
U tom trenutku stizu dva kamiona, istovaraju dva auta, oba sa nasim registracijama, jedan zguzvan ko harmonika, drugi od pozadi, a i prednji spojler mu polomljen. Sta je bilo zemljaci? Kaze:”Mi bili na plazi, kupali se, krenuli na rucak, ono neka guzva. Grk izleteo iz sporedne ulice, udario u kamion, kamion se zaneo, pa pokupi nas na parkingu, Moj auto udari u njegov, a njegov natrci na ivicnjak i razvali karter, a mozda i jos nesto, A da nesreca bude veca, on maznuo sluzbeni auto i dos`o na more.” Mislim nije ga maznuo, al` pisao neki levi sluzbeni put. Gledam ja di ga je Adonis, da ja platim sta sam duzan pa da idem, nek trese poluosovina, ko je *ebe, ne moz` nista da joj bude za 700Km. Pise Adonis jednu stavku, pa drugu, pa trecu, pa cetvrtu, i taman kad sam mislio da ce tako da tera sve do salate, deserta, kafe i torte za poneti, on podvuce crtu i kaze 270 eura. Dijagnostika 30, deo 150, rad 80 i testiranje 20. Koje testiranje, jos mi ruka u grcu, al` ajde. Nije me pocepao kako bi nasi pojedini pocepali Grka, da je bila reciprocna situacija. Platim, lepo mu se zahvalim i odem. Dodjem u apartman, posaljem nekoliko mailova onima koji imaju svoje sajtove da prodaju pezoove ili citroenove delove, presaberem se, oduzmem se i konacno pocinje letovanje. Oko se smirilo, ne dzmirkam vise, grc u vilici popusta, ruka tu i tamo. Deca jedu girose, sladolede, kupili peraja, maske, zena se ogrebala i za tasnu, nesto donjeg vesa, mada ona tvrdi da je to kupljeno meni a ne njoj. (Da ne bude zabune, pravilno sam orijentisan, nemam nikakih naopakih fantazija, nego je meni uzitak kad ona to nosi, tj. tako to ona tumaci, a ne ja.) Od mailova koje sam poslao, trojica odgovorili, i ko da se dogovarali sa Adonisom, svi istu pricu, nije se prodavao u Grckoj,... samo original, ... samo da se poruci, 10 dana…
Decu sam preko godine ucio da stede, pa ustedeli po 30 eura i ja im obecao da u povratku svratimo u Solun da kupe igracke. Jedne godine sam se zezno i kupili o odlasku, ovako su morali da budu dobri do kraja. Jeli, pili, kupali se, malo setali a malo i vozili.
Krecemo kuci, niko se nesto posebno ne buni, nikome nije krivo sto idemo, samo kad se zavrsi ova saga. Kako sam i obecao, deca u Solunu kupila igracke, zana jos malo vesa (ili ja, kako god kome volja, u svakom slucaju sam ja dao pare) i krecemo na put. A prethodne noci mi u san dodje pokojni kolega iz palma taksija, Mladja 213, laka mu zemlja, i ko sad da ga gledam, i glas mu cujem, ja onako razmisljam o poluosovini, a on ce:”Ma matori, samo po gasu!” Nisam se ljudski ni Makedoniji primakao, sad vec pocinje i da se cuje poluosovina. Jedva po malo, ali tu je. D, d, d, d, d, d, …. Prelazimo granicu, i vec mi nekako lakse, bar se razumemo sa makedoncima a i naci ce se neko ko ima nekoga da poznaje nekoga, kako to vec funkcionise ovde na ovim prostorima, dok ne izumremo svi koji pamtimo brastvo i jedinstvo. Jedna naplatna rampa, pa druga, i sad vec cujem malo bolje, du, du, du, du, du, du, du, du,….. Setim se Mladje i po gasu. 130, milina jedna, skoro da se ne cuje i skoro da ne trese, samo sto se sasvim dovoljno cuje i sasvim dovoljno trese, da meni opet pocinje oko da dzmirka. Udjosmo i u Srbiju. Moj si gotov si. Sad sam svoj na svome, jedan poziv menja sve, samo jos kad bi znao broj koga da pozovem. Ranije sam pamtio stotine brojeva, i svacega drugog, od kako sam poceo da nosim mobilni, daj Boze da mogu da se napnem za 5 komada. A i brate svi menjaju brojeve svaki cas. Nema veze, idemo dalje. Ulazimo u Grdelicku klisuru i sad se vec cuje Dug, dug, dug, dug, dug, i sad vec trese pri bilo kojoj brzini, a uz brdo narocito a prvi put u zivotu trese i kad pustim gas , kad kocim motorom. K`o dete kad uci da prica, samo dodaje jedno po jedno slovo. Ako sledece bude samoglasnik, bice veselja. Motam po glavi da je sad vec pukao krst, poispadale iglice, napravice loma za trojicu. Sin mi se hvali kako je uzeo strava Nerf pusku, model ovaj, pa onaj, pa serija za sledecu godinu, pa ovo pa ono, sav odusevljen, a meni do puske taman koliko i njemu do poluosovine. Tu ja lepo kazem da budu malo tisi jer osluskujem auto i tako to i opet, mama cuti i deca cuti i tata cuti a Boga mi, poluosovina se ljuti. Samo da izadjem iz Grdelice, nema gde ni da se stane, krivine, noc je, spucace me neko…
Auto put! Dok sam isao u Crnu Goru, to sam zvao Kanjon Morave! Te kanjon Ibra, te kanjon Morace, te ovaj, te onaj, more kad se do`vatim ja mog kanjona Morave, pa kad ga od Batocine spicim 170… Bilo nekad. Sad drzim strogo 130, tu najmanje trese i najmanje prica. Obilazim pezejca! Nije pezejac nego Fiat “P”, al` da bi znali o kom se autu radi. I sad se ja tu mislim. Mom caletu prvi auto bio tristac. Fiat 1300. I kako je on uopste mog`o da ide a da nije bilo u njega nikakih kompjutera i to? I sta bi tek on radio da je otisao u Grcku pa trazio za tristaca “motorized throttle body”? A onaj antipolution je kod njega samo mogao da bude extrapolution a sta kad bi mu to ispisalo? Gde bi pa moglo da mu ispise? Ma to su bile neke prevare opasne, nista to tad nije valjalo. Mic po mic, zakljucujem da je poslednji pouzdan auto koji je napravljen bio 124-vorka, od ta doba na ovamo jok. U kecu sam imao 8 osiguraca i 5-6 lampica, sa sve migavcima, dugim i oborenim svetlom i stizao sam na kraj sveta, ovo sad imam Bsi, ECU motora, BECU menjaca, komp za ABS, komp za svetla, komp za ASP, esp, asr, PMS, klimaks… Pa *ebo te, imam vise kompjutera u kolima nego sto sam nekad imao osiguraca!? Jel` neko u toj auto industriji normalan?
Smederevo, naplatna rampa, gotovo, sad ako bas oce nek crkne, al` kad nije do sad, ne mora bas ni sad, jos par kilometara. DRRRG, DRRG, DRG, DRG, DRG, DRG, 30 na sat, stizem do kuce. Ulazim u rikverc u dvoriste i KRRK!, k`o da sam zatego rucnu, staje u mestu. Gasim ga i razmisljam dal` da ga izljubim sto konacno stigosmo, il` da ga zapalim sto mi zivce pokida? Kera skace 3 metra u vis, raduje se sto nas vidi, mi se radujemo njoj, pustamo je u kucu, cvili, rezi, ispusta neke neartikulisane zvuke, Boze mili, odavno mi se niko nije toliko obradovao. Inace, to je jedinstveni primerak svoje vrste, doberman koji je kao stene, zimu proveo sa nama u kuci, i proletos izbacen u boks. I sad, svi kucici se raduju kad ih pustis napolje, ova moja skace od srece kad je pustimo u kucu. Vratim je nazad u boks, spremamo se za spavanje, vec me vata nervoza jer od rane zore imam posla preko glave, a nemam auto. Uzeo telefon u ruku, pritisnem dugme – RADI! E pa ja sam te vec prezalio sad cu da te … i tom trenutku PAF! Nerf puska, mene pravo u oko! E tu mi propistao ventil, uzmem pusku, pa pod noge, pa parcice u kantu za djubre.
Noc odmice, presabiram utiske, kera cvili iz boksa, cujem periodicno jecanje sina koji je cele godine stedeo da kupi igraku, i ja magarac, koji je za sve kriv, na njemu istresem svoje frustracije. Zaboravio sam i "polution" i poluosovinu, Adonisa se secam kao necega od pre 10 godina, place mi se, sedam za komp i trazim po netu Nerf puske.
Makar ja sutra isao ponovo u Solun, dobice drugu.
Elem, stigao avgust, "krajnje je vreme" kaze Radovan, da se ide ne more. Ja posla preko glave, ne vidim mu kraj, niti vidim sta da se desi pa da mu vidim kraj, u mrak odem, u mrak se vracam, tu i tamo, vise tamo, otrcim na rucak. Sa parama isto tako, fale preko glave i isto tako ne vidim sta da se desi pa da ih bude vise. A meni odmor, mislim ono, pravi odmor, da odem negde gde ni sam ne znam gde sam, gde nema signala za mobilni, jos manje interneta, i mozda neki radio. Za smestaj sam malo zahtevniji, ne sme da kisne i ne sme da duva vise od tezine cebeta, tek tolko da ne moram nocu da ustajem i da ga trazim po dvoristu. Medjutim (svaki zreo i ozbiljan covek se srece sa tim Medjutim) moja gospoja kaze MORE! I moja deca kazu MORE! Izriciti. Nema sanse da ih prevarim cak ni filmovima tipa Grizli Adams, oce na more. Dobro bre, ocu i ja al` nije sad pravi trenutak Kejto! Opet se tu desi jedan Medjutim i ja naplatim nesto od cega sam vec skoro digao ruke, i sad vec imamo druge karte u rukama. Nije bas fles, al` jedan onako, jaci full. OK, kazem ja, idemo na more. Idemo krajem meseca, moram tu jos sta da pozavrsavam, deca ce malo da okasne u skolu i sve je kako treba. Oces morgen (malo morgen) nema izostajanja iz skole, zena izricita. Ja kazem kako sam ja izostajao i ne stignem da zavrsim, a ona me vec poklopi:"Pa zato sad zamalo i da ne idemo na more!"
Ja volim pre mora da malo pretresem fijaker, ako je blizu termin, zamenim ulje, plocice, kaisici i tako to. Gledam ja Alvirovica, vidi se da covek zna znanje, uvek tako savetuje i ja tako radim. Nema tu sta da se misli, bilo na televiziji. Ovoga puta sam samo vizuelno osmekao ispod haube, odozdo, proverio ulja, vode i to je bilo to. Do negde 5 popodne rintao k`o magarac, ne bi li zavrsio sto vise posla, svakom pojedincu NAPISAO (jeste, sa takvima radim) sta ima da se uradi, da ne bude posle "a pa nisam ja to tako razumeo", pa ja sam mislio..." U 7 uvece sam se opruzio, da bacim dremku, i oko 1-2 po ponoci polecemo. E nadremao sam se onoliko, kuce krenulo da arlauce, (ne figurativno, nego bukvalno) a ja se mislim dal` zna da idemo, pa ako zna dal` kuka il` se raduje, il` mi sluti nesto?
Ustanem, popijem kafu i krecemo. Svi radosni. Izlazimo na auto-put, sin koji tvrdi da nikad ne spava u kolima, poceo i da hrce, cera samo sto nije, a zena uglavnom ne spava, nego kao drzi glavu pravo, a oci krivi i zeva u kilometar sat. Prodjemo Nis, prodjemo Leskovac, pa Vlasotince, naplatna rampa, krecem i na nekih 70 do 80Km/h blago se protrese prednji kraj. Zena iskolaci oci u mene, ja kazem poluosovina. "I sta sad?" "Nista, idemo dalje. To ce sad malo da trese pri tim brzinama, pa ce posle koju iljadu Km da pocne i da se cuje kad vozis sporo, pa ce da pocne da trese i na vecim brzinama, a dotle cu da nadjem drugu." Utesim je i nastavimo mi dalje. Stajem u Vranje, da sipam benzin za dinare poslednji put, krecemo sa pumpe opet isto, zatrese, predjem preko toga i teram dalje. Makedonija nam mila i draga, tri naplatne rampe, tri puta protresao, i idemo dalje. Stajem pred Grcku granicu da sipam gorivo, da pristedim, tamo kod njih u EU bezin otiso samu o ono "Uuuu", a "E - eeeee" kazes kad ti kaze koliko treba da platis. Sve pod kontrolom, prolazimo granicu, nisam 20 metara presao, PIP, Check engine, i cuvena Pezoova poruka "antipolution system defective." A inzinjeri iz pezoa i njihov menadzment, su se stvarno potrudili da ispis greske nedvosmisleno ukaze na prblem. U ovom slucaju, kol`ko sam ja ukapirao ova poruka znaci:"nesto ti se tu pokvarilo!" Da se ne radi o EU, nego o Srbiji, ja bi se zakleo da je to sin nekog politicara pobedio na konkursu za ispis greske, pa mu platili neke milione, pa to sad ima da proganja jedno 6 generacija pezoa. (i citroena) Zmigavac, stanem, ugasim, i setim se da sam pri polasku pogledao u pravcu police gde mi stoji Lexia, al` ko velim, koj` ce mi? Samo mi treba da natrcim na nekog nesrecnika kome se pokvario auto, pa da i ovo malo odmora popravljam. E sad znam za koj` tj. ovaj, ce mi. Dignem haubu, sve stoji kako treba, mrdnem kontakte, upalim, lampica svetli, sve radi, i sad mi na pamet padne da mi onaj makedonac sip`o dizel umesto benzina!? Ma dal`... ma ne, nije... a sta ako jeste? Racunam se ja tu, 95 litara rezervoar, on sipao nekih 16, nije to nesto sto moze da mi napravi stetu, samo sad ovaj polution prvi put u zivotu pise istinu i ono sto jeste. Zena pita:"Poluosovina?" Sad ja nju gledam onako, kako i prilici u takvim trenutcima, ali se iskuliram, (pa krenuli smo na odmor) i kazem "Ne, lose gorivo" (ovu foru jedno 90% majstora prodaje musterijama kad ne znaju sta je problem, i gle cuda, upali iz cuga i kod moje zene)
Inace smo takticki krenuli u cetvrtak uvece, da bi stigli u petak, pre nego sto navale svi ostali i da izbegnemo guzvu. Branik na branik, i tako do Soluna, nego se tesim, kako ce tek da na*ebu oni sto ulete u guzvu!? Naravno, Marfi radi svoje, cela kolona ide 80 i sad ko da se vozim na hidromasazeru ili vibracionom valjku. Odvojih se nekako od kolone iza Soluna i vidi sad, sad trese od 60-100! Pa kad pre majku mu, nije mi ovo prvi francuz, imam ja iskustva sa tim poluosovinama, pa ne moze to tako odjednom!? Casna rec, (Titova, pionirska, sad znate i kol`ko sam mator), vozio sam sa losim poluosovinama i po 10.000Km. Ulazimo u Stavros, mesto koje su nam toliko nahvalili, lepo, lepse, prelepo, ma lepo u **cku materinu! Snimim mesto za parkiranje, stanem i koliko sam pustio volan da okrenem kljuc, on se ugasi sam. !?!?! %##@$#!!! Znam za beskontaktno paljenje, al` ovo beskontaktno gasenje mi uopste ne uliva poverenje. Iskljucim kontakt, dam kontakt, upalim auto... RADI. HUUHHH! Dam gas &$%@@#%#!!! Dodje do 1400 obrtaja i to ti je. Jedanput, dvaput, nekoliko put.... Ugasim, kad sad od napred cujem neko klaparanje, jedno 6-7 puta k`o da je neko uzeo pa kljucem po grani. Ponovim eksperiment, i dobijem ponovo isti rezultat. (E sta bi oni u laboratoriji dali za to, a sta bi tek ja dao da mi nije uspeo eksperiment?) Rek`o sam da nisam hteo da ponesem dijagnostiku? Jesam, reko sam. Izadjem iz kola, dignem haubu, opet mrdnem konektore, opet probam, opet isto. Treba smestaj da se trazi, sunce vec visoko odskocilo, u kolima vec prijatnih 40 stepeni, deca traze da jedu, zena u WC. Krenem u jednom pravcu, onako kao da znam gde cu, zamaknem za cosak da me ne vide, i sednem na klupu. Gledam u ono more, gledam u ona brda, dal` da se davim il` da se besim, ne znam ni sta da mislim. Pogadjam koliko moze da trazi slep sluzba, da me nosi u servis, pa plus servis… A koliko moze da trazi neko od nasih da me nosi u Srbiju? A koga sve znam sa dzipom, pa da uzmem auto-prikolicu, i koliko je to goriva… Zapalim cigaru, i nicim izazvano, prisunja mi se tip sa pikapom i drekne u megafon:"GROZDJE, NEKTARINJE, EVRO KILO, TRI KILA DVA EVRO!!!!", i gleda u mene. Ja skocio ko macka na drvo, rep mi ko cetka za flase, isukao nokte i iskezio zube, ne znam vise ni ko sam a on valjda ocekuje da dodjem i kupim nesto!? Pa dal` ti nesreco jedna znas da sam ja iz Smedereva, sad kad ti uskocim u taj tvoj kamionet, ima da ti izmuljam sve to, pa ces da prodajes siru ko za Smederevsku jesen.
Pitam par njih za smestaj, i jedna zena kaze ima! Bas sve kako ja trazim i OK cena. Ajd`, bar jedna briga manje. Nista, mislim se, ici cu onako 20 na sat dok se smestimo, pa onda da smislim sta cu dalje. Sednem u auto, kad ono, jedan fini Medjutim! Sve radi, cak ni lampica ne svetli. HA! Isprovlaci me tetka kroz one njihove ulicice do apartmana, parkinga ni na puskomet, apartman u prizemlju, terasa od pola kvadrata, sa pogledom na komsijinu terasu od celog kvadrata, tek da se nerviram sto je njegova veca. A pogled na more? A da ujutru u gacama pijem kafu? Nista, zahvalim se, i krenem da se iskobeljam ka periferiji. Cvrc! Opet nece. Mislim oce, al brze idem peske. Snimim hladovinu, siroka ulica, nema znaka zabranjeno parkiranje, jos ima i klupa pored i cesma preko puta. Stanem, izbacim zenu i decu na klupu, dignem haubu, gledam k`o dete pokvarenu igracku, pogledam u zenu, kad ona izusti ono cega sam se najvise plasio:"Ti nisi poneo onu tvoju dijagnostiku?" Sad tata cuti a mece se ljuti ili kako vec ide ta pesmica? Sedim na klupi, gledam nigde, razmisljam nista, i da ocu - ne mogu, neke njihove vrane se deru ko da ih cerupaju na zivo, deca traze da jedu, zena WC.
"Jel` trazite smestaj?", pita neko. Pogledam, pristojan cova, sa dobrim srpskim, nastavlja:"Eno tamo, gde pise Malibu bar, tu mi je kuca." "Cena?" "40eura". "Skupo." "Nije." "Mozda i nije prijatelju, al` ja sad imam muku za koju jos uvek ne znam ni kolika je, razmisljam i da dremnem ovde, pa da se odma vratim kuci. Vidis da sam dig`o haubu. Auto mi je u kvaru." Kad on opusteno:"Mogu ja da te odslepam do tamo, pa se raspakuj, a sutra idemo kod mog druga automehanicara." "Now we talking" sto bi rekli braca amerikanci, al se ipak ja malo pocenjkam sa njim i dobijem cenu koju sam nameravao da platim. Krece on ispred, moj auto opet radi i ide kako treba. Parkiramo se raspakujemo, deca jedu, a zena pre toga isla U WC. Grk mi prica kako je studirao DIF u BG, tesi me i kaze da cemo koliko sutra sve da sredimo. Ukljucim telefon, i ukapiram da mi ne radi roming. Zasto? "Neeemamo pooojma" Radio poslednjih 15 godina i sad ne radi. Sreca ima WiFi, posaljem mail prijatelju iz Telekoma, gle cuda odgovori mi za par minuta i kaze resicemo. Isli na plazu, jeli pili, kupali se, zena i deca polegali, ja sedim na terasi, gledam u auto i prisecam se kako sam se pre nekoliko godina radovao kad sam ga kupio. Dva dana nespavanja, umor cini svoje, lezem i ja.
Nisam se ljudski ni rasanio, pijem kafu na terasi, evo ga Panajotis, grk kod koga smo se smestili:”Ocemo da idemo kod majstora?” Jok i necemo, sipam kafu zavrat, slecem dole, on ispred mene, ja za njim, 7-8Km i dolazimo pred servis. Veliki servis, pet dizalica, na svakoj po auto, ispred jos njih bar 10, od toga 4-5 sa dignutom haubom, lici na ozbiljan servis. Ja se usr`o ko kod zubara. Sad kad me rebne… Seo grk u kola, gazda servisa, upali, sve radi kako treba. Gleda me ko budalu, engleski ne zna, srpski jos manje, sreca te mi tu Panajotis, pa mogu nekako da mu objasnim. Al` kako sam pretpostavio da difovci bas i ne nauce kako se kaze poluosovina, uradio ja sinoc domaci. Skinuo sa neta sliku poluosovine u mobilni, ispisao model godiste, br sasije… Seda drugi majstor da se provozamo i eto ti ga, nece da prima gas. Tu smo. Nazad pred garazu, nosi lap-top, nije Lexia, al` koj` ce mu, svaki ce da iscita gresku motora. Cvrc, bira iz liste 16 modela pezoa i nece da se konektuje. Donosi drugi lap-top, drugi interfejs, drugi softver, i nekako iscita greske. Kaze on Panajotisu sta je, ovaj mi prevede da nije dobar karburator. E mila moja majcice, di sam ja dos`o, i sta sam to Bogu zgresio? Dizu haubu, gleda u sajlu za gas koja je zakacena na potenciometar, pa gleda na usisnu granu, pa nazad u sajlu za gas… Zove gazdu, i sad se skupili svi majstori iz servisa, gledaju ga k`o pile s` tri noge. Gazda im nesto prica, jedan uze da vrti telefon, ja uzmem srafciger i skinem plasticnu cev od filtera do leptira, upalim auto i demonstriram im da kad dam gas ne otvara leptir. Na potenciometar reaguje, ocigledno da do tih 1400 obrtaja doda vise benzina i pomeri paljenje ali leptir jok. Gazda tu prilicno smirenim glasom pocne nesto da obhasnjava Panajotisu, i objasnjava i objasnjava, a ja u zortu, sad cu da dobijem proliv, al` bukvalno. Na kraju mi Panajotis prevede da hoce prvo da rese ovo oko motora jer je to bitnije da mogu da ga vozim, pa posle da vide sta i kako za poluosovinu. Kaze da moze da potrazi i novo i polovno, ali subota je, pa ako hocu da ostavim auto tu ili da dodjem ponovo u ponedeljak. Pitam za okvirnu cenu, i gazda ode da vrti telefon. Vraca se, vrti glavom, il` je mnogo dobar glumac, il` sam stvarno obrao bostan. Kaze da se taj model nije oficijelno prodavao u Grckoj, i da nema za njega servisne mreze i delova, pa ako nadje nesto polovno, naso je, ako ne videcemo sta dalje. Ja mu pricam da je isti djavo i pezo i citroen, i da bi od svakog 2.2 trebalo da se `vata, al mi onda objasne da su kod njih nenormalno veliki nameti za preko 2000 kubika i da ih generalno nema. E, moja EU, E – U tri lepe da idete, a mi nikad da ne idemo, nego da se lepo vratimo u onaj socijalizam, jer vam je ova demokratija u sustini kataklizma komunizma. Tu se Panajotis 200% slozi sa mnom, prevede njima, i oni svi do jednoga klimaju glavom. Ne razumem komentare, al` sam siguran da su majke celnika EU stucale bar pola sata. Auto ostao, ja se vratio u apartman, dva dana se kupali, jeli pili seeeetaaali, seeetaaaliii i tako.
Ponedeljak, niko se ne javlja, niko se ne pojavljuje. Pa kako i da se javi kad mi prazna baterija i telefon se iskljucio. Ukljucim punjac, telefon nista. Probam zenin tel. punjac radi. Ukljucim moj, nista. Crko, mrtav, ne mrda. Polako mi raste temperatura, ubacujem moju karticu u zenin telefon, prc! I to dva tri prc-a odjednom. Sim locked! Idem da kupim neki nekakav, polovan najjeftiniji, samo da radi. Pitam u baru konobara, dal` ima i `de koja radnja, kazem mu sta mi treba, on tu isparla sa nekim grcima i pita me jel ocu Nokiju 6630 za 10 eura? Baterija ne moze duze od jednog dana, al` sve drugo radi i ocuvana i sve to. Ocu kako necu, momak koji je sedeo tu skoci na mopeda, ode i vraca se sa telefonom za 5 minuta. Ja njemu pare, on meni telefon, ja kuci po karticu, ubacim, SIM locked!!! Sad vec, razmisljam koje oruzje da ponesem nazad u bar, il da to uradim rucno, sladje ce da mi bude, al` mi nekako kroz glavu prodju oni naslovi po novinama i price koliko diplomatije i sta sve treba da se desi da te puste iz stranjskog zatvora, kad umlatis tamo nekoga. Sidjem do bara, tip ga nema. Pitam konobara, kaze otisao. Kako da ga nadjem, sleze ramenima… Vracam se nazad, dzmirkam na jedno oko onako k`o Drajfus kad ukapira da Kluzou ne moze nista, i sad onako kradom, ispod oka, virkam da vidim di je kamera. Ma mora da je skrivena kamera, pa ce na kraju da mi daju nov auto i all-inkluziv na Bahamima, il` makar neko krstarenje, drugo ne vredi. A cak i da bude tako, ima zenu da naplavim, mislim nisam nikad i ne bi, al mozda i bi, al` znam da ne bi, a ona ne zna i ne bi se tako salila, pa onda sigurno i nije skrivena kamera. I zeni i deci i meni udario embargo, nema, giros, nema sladoled, nema krofnice, ma nema nista dok Adonis (gazda servisa) ne kaze cifru. (I molim Boga da zena ne kaze:”A mog`o si za neupotrebljiv telefon da das pare? I kako ti nije palo na pamet da probas…” i tako dalje i tako blize i sve u tom stilu) Ko da smo na izdrzavanju kazne a ne na odmoru. Sad mama cuti i deca cuti i tata cuti i niko se ne ljuti, samo se cuti.
Otisli na plazu, ja od muke zadremao, kad ti dreknu na uvo:”MAAMEE! TAATEEE! Kamo gi perajke?” Oko mi i dalje dzmirka, a sad mi i vilica drkce, dal` se ide u stranjski zatvor kad tamo umlatis nekog svog, ili to ostave da resimo sami izmedju sebe? “MAAAMMMEE!, TAATTEEE!..” Jeli, pili, kupali se, seetaaaaliiiiii……
Utorak, pijem jutarnju kafu, malo se kao opustio, evo ga Panajotis. “Gotov auto, ocemo da idemo?” Naravno, i opet ce da me uvati proliv, mislim, danas je izricanje presude, tj. cene. Stizemo tamo, dignem haubu, na kucistu leptira flomasterom pise XSARA, ja ne znam da ih ima 2.2, al` sad bi da sto manje znam, tu kao nesto negodujem sto je od Citroena, nije original, a njih to pogodilo onoliko, bas mnogo mislim. Ajde da se provozamo, Adonis vozi i posle samo 100 metara klima glavom i pokazuje mi da oseca da trese na volanu. Ja som (som, si, je, smo, ste, su) pa mu pokazem na cajgeru 90 i pokazem da tad mnogo trese. On ga zgazi, dodje do 90 vidi sve i klima glavom, dodaje gas, na 200 metara ispred nas se pali crveno, on po gasu, ja se stiso za rucku, dal` da zmurim, dal` da gledam dal` da ga ubijem cim stanemo. Vracamo se u servis, ja trazim pajser da otpustim rucku il` makar srafciger da odvijem rucku, pa kad me pusti grc da je vratim na mesto, a njega da bijem sa sve ruckom, al` zatovr, diplomatika, demokratika a? Se*em se u obadve! A treba i cenu da kaze. Uzme on mobilni, prica nesto, i dodje do auta, cita broj sasije. E konacno smo na pravom putu, garant zove Pezo za poluosovinu. Zavrsava razgovor i kaze da nema. Moze da se poruci iz Francuske, rok isporuke 10 dana, placanje unapred. Koliko se placa? 210 eura. A sta ako ne stigne za 10 dana? Kaze on stigne za dva dana, EU, nema carina, nema nista, jedan dan da dodje u Grcku i sutradan kod njega. A sto onda kazes 10 dana? Pa desi se da posalju pogresan deo, ili na pogresnu adresu, ili da se zagubi deo… EU, E, U… 3 lepe.
U tom trenutku stizu dva kamiona, istovaraju dva auta, oba sa nasim registracijama, jedan zguzvan ko harmonika, drugi od pozadi, a i prednji spojler mu polomljen. Sta je bilo zemljaci? Kaze:”Mi bili na plazi, kupali se, krenuli na rucak, ono neka guzva. Grk izleteo iz sporedne ulice, udario u kamion, kamion se zaneo, pa pokupi nas na parkingu, Moj auto udari u njegov, a njegov natrci na ivicnjak i razvali karter, a mozda i jos nesto, A da nesreca bude veca, on maznuo sluzbeni auto i dos`o na more.” Mislim nije ga maznuo, al` pisao neki levi sluzbeni put. Gledam ja di ga je Adonis, da ja platim sta sam duzan pa da idem, nek trese poluosovina, ko je *ebe, ne moz` nista da joj bude za 700Km. Pise Adonis jednu stavku, pa drugu, pa trecu, pa cetvrtu, i taman kad sam mislio da ce tako da tera sve do salate, deserta, kafe i torte za poneti, on podvuce crtu i kaze 270 eura. Dijagnostika 30, deo 150, rad 80 i testiranje 20. Koje testiranje, jos mi ruka u grcu, al` ajde. Nije me pocepao kako bi nasi pojedini pocepali Grka, da je bila reciprocna situacija. Platim, lepo mu se zahvalim i odem. Dodjem u apartman, posaljem nekoliko mailova onima koji imaju svoje sajtove da prodaju pezoove ili citroenove delove, presaberem se, oduzmem se i konacno pocinje letovanje. Oko se smirilo, ne dzmirkam vise, grc u vilici popusta, ruka tu i tamo. Deca jedu girose, sladolede, kupili peraja, maske, zena se ogrebala i za tasnu, nesto donjeg vesa, mada ona tvrdi da je to kupljeno meni a ne njoj. (Da ne bude zabune, pravilno sam orijentisan, nemam nikakih naopakih fantazija, nego je meni uzitak kad ona to nosi, tj. tako to ona tumaci, a ne ja.) Od mailova koje sam poslao, trojica odgovorili, i ko da se dogovarali sa Adonisom, svi istu pricu, nije se prodavao u Grckoj,... samo original, ... samo da se poruci, 10 dana…
Decu sam preko godine ucio da stede, pa ustedeli po 30 eura i ja im obecao da u povratku svratimo u Solun da kupe igracke. Jedne godine sam se zezno i kupili o odlasku, ovako su morali da budu dobri do kraja. Jeli, pili, kupali se, malo setali a malo i vozili.
Krecemo kuci, niko se nesto posebno ne buni, nikome nije krivo sto idemo, samo kad se zavrsi ova saga. Kako sam i obecao, deca u Solunu kupila igracke, zana jos malo vesa (ili ja, kako god kome volja, u svakom slucaju sam ja dao pare) i krecemo na put. A prethodne noci mi u san dodje pokojni kolega iz palma taksija, Mladja 213, laka mu zemlja, i ko sad da ga gledam, i glas mu cujem, ja onako razmisljam o poluosovini, a on ce:”Ma matori, samo po gasu!” Nisam se ljudski ni Makedoniji primakao, sad vec pocinje i da se cuje poluosovina. Jedva po malo, ali tu je. D, d, d, d, d, d, …. Prelazimo granicu, i vec mi nekako lakse, bar se razumemo sa makedoncima a i naci ce se neko ko ima nekoga da poznaje nekoga, kako to vec funkcionise ovde na ovim prostorima, dok ne izumremo svi koji pamtimo brastvo i jedinstvo. Jedna naplatna rampa, pa druga, i sad vec cujem malo bolje, du, du, du, du, du, du, du, du,….. Setim se Mladje i po gasu. 130, milina jedna, skoro da se ne cuje i skoro da ne trese, samo sto se sasvim dovoljno cuje i sasvim dovoljno trese, da meni opet pocinje oko da dzmirka. Udjosmo i u Srbiju. Moj si gotov si. Sad sam svoj na svome, jedan poziv menja sve, samo jos kad bi znao broj koga da pozovem. Ranije sam pamtio stotine brojeva, i svacega drugog, od kako sam poceo da nosim mobilni, daj Boze da mogu da se napnem za 5 komada. A i brate svi menjaju brojeve svaki cas. Nema veze, idemo dalje. Ulazimo u Grdelicku klisuru i sad se vec cuje Dug, dug, dug, dug, dug, i sad vec trese pri bilo kojoj brzini, a uz brdo narocito a prvi put u zivotu trese i kad pustim gas , kad kocim motorom. K`o dete kad uci da prica, samo dodaje jedno po jedno slovo. Ako sledece bude samoglasnik, bice veselja. Motam po glavi da je sad vec pukao krst, poispadale iglice, napravice loma za trojicu. Sin mi se hvali kako je uzeo strava Nerf pusku, model ovaj, pa onaj, pa serija za sledecu godinu, pa ovo pa ono, sav odusevljen, a meni do puske taman koliko i njemu do poluosovine. Tu ja lepo kazem da budu malo tisi jer osluskujem auto i tako to i opet, mama cuti i deca cuti i tata cuti a Boga mi, poluosovina se ljuti. Samo da izadjem iz Grdelice, nema gde ni da se stane, krivine, noc je, spucace me neko…
Auto put! Dok sam isao u Crnu Goru, to sam zvao Kanjon Morave! Te kanjon Ibra, te kanjon Morace, te ovaj, te onaj, more kad se do`vatim ja mog kanjona Morave, pa kad ga od Batocine spicim 170… Bilo nekad. Sad drzim strogo 130, tu najmanje trese i najmanje prica. Obilazim pezejca! Nije pezejac nego Fiat “P”, al` da bi znali o kom se autu radi. I sad se ja tu mislim. Mom caletu prvi auto bio tristac. Fiat 1300. I kako je on uopste mog`o da ide a da nije bilo u njega nikakih kompjutera i to? I sta bi tek on radio da je otisao u Grcku pa trazio za tristaca “motorized throttle body”? A onaj antipolution je kod njega samo mogao da bude extrapolution a sta kad bi mu to ispisalo? Gde bi pa moglo da mu ispise? Ma to su bile neke prevare opasne, nista to tad nije valjalo. Mic po mic, zakljucujem da je poslednji pouzdan auto koji je napravljen bio 124-vorka, od ta doba na ovamo jok. U kecu sam imao 8 osiguraca i 5-6 lampica, sa sve migavcima, dugim i oborenim svetlom i stizao sam na kraj sveta, ovo sad imam Bsi, ECU motora, BECU menjaca, komp za ABS, komp za svetla, komp za ASP, esp, asr, PMS, klimaks… Pa *ebo te, imam vise kompjutera u kolima nego sto sam nekad imao osiguraca!? Jel` neko u toj auto industriji normalan?
Smederevo, naplatna rampa, gotovo, sad ako bas oce nek crkne, al` kad nije do sad, ne mora bas ni sad, jos par kilometara. DRRRG, DRRG, DRG, DRG, DRG, DRG, 30 na sat, stizem do kuce. Ulazim u rikverc u dvoriste i KRRK!, k`o da sam zatego rucnu, staje u mestu. Gasim ga i razmisljam dal` da ga izljubim sto konacno stigosmo, il` da ga zapalim sto mi zivce pokida? Kera skace 3 metra u vis, raduje se sto nas vidi, mi se radujemo njoj, pustamo je u kucu, cvili, rezi, ispusta neke neartikulisane zvuke, Boze mili, odavno mi se niko nije toliko obradovao. Inace, to je jedinstveni primerak svoje vrste, doberman koji je kao stene, zimu proveo sa nama u kuci, i proletos izbacen u boks. I sad, svi kucici se raduju kad ih pustis napolje, ova moja skace od srece kad je pustimo u kucu. Vratim je nazad u boks, spremamo se za spavanje, vec me vata nervoza jer od rane zore imam posla preko glave, a nemam auto. Uzeo telefon u ruku, pritisnem dugme – RADI! E pa ja sam te vec prezalio sad cu da te … i tom trenutku PAF! Nerf puska, mene pravo u oko! E tu mi propistao ventil, uzmem pusku, pa pod noge, pa parcice u kantu za djubre.
Noc odmice, presabiram utiske, kera cvili iz boksa, cujem periodicno jecanje sina koji je cele godine stedeo da kupi igraku, i ja magarac, koji je za sve kriv, na njemu istresem svoje frustracije. Zaboravio sam i "polution" i poluosovinu, Adonisa se secam kao necega od pre 10 godina, place mi se, sedam za komp i trazim po netu Nerf puske.
Makar ja sutra isao ponovo u Solun, dobice drugu.
ovaj put ja nisam. a i morao bi da drndas 4 osovine 
(šta mu bi?).
Odlican tekst! To se ne bi bas moglo reci i za letovanje, nazalost 
Comment