Pravilo '' 2 Č ''

[joca]

+ + +

Električna instalacija izolovanim bakarnim provodnicima (žicama) služi dobro samo ako je izvedena pravilno, brižljivo i sa kvalitetnim elementima.
Iako je primenljivo svuda, naročito za naknadno ugrađene (npr. gasne) električne instalacije u motornim vozilima afirmiše se čuveno elektromontažno ''pravilo 2Č''.
Ono kaže da svi el. spojevi i kontakti moraju biti Čisti i Čvrsti.

Čiste

treba da budu sve metalne površine koje naležu jedna na drugu, i čine el. spoj ili kontakt preko kog se uspostavlja proticanje el. struje.

Obrazloženje:

Od čistoće kontaktnih površina zavisi prelazna otpornost spoja (R mereno omima). Što je spoj čistiji, R je manje pa je i pad (gubitak, smanjivanje) napona na tom spoju (U = R I) manji. (I je intenzitet el. struje meren amperima.)

(1 om prelazne otpornosti nekog spoja je mnogo – na njemu se gubi čitav 1 volt ako provodi struju od svega jednog ampera, a kud je npr. 5 ampera struje za sijalicu fara? Ona bi jedva čkiljila na preostalih 7 volti!)

Ali nije samo to problem koji nastaje od nečistoće.
Pored kvadrata struje, zagrevanje kontaktnog spoja (tzv. disipacija spoja, P mereno vatima) direktno zavisi od prelazne otpornosti (P = R I2).

(Samo jedan loš, ''jedno-omski'' kontakt za pomenutu sijalicu fara bi se zagrevao snagom od 25 vati – čitava jedna lemilica!)

Posledica zagrevanja i velike temperature metala je smanjena površinska otpornost na habanje, razaranje, nagorevanje, abraziju, oksidaciju i sl. Životni vek takvog el. spoja je zato kraći.
(Povećanje temperature od 6 ºC nekog el. namotaja prepolovljuje njegov vek trajanja.)
Uz to, zagrevanje se prenosi na okolne elemente od gume, plastike, bakelita i sl.. a i na same provodnike, usled čega ti elementi brže stare a mogu i pregoreti ili upaliti se.

Sve osim metalnog sjaja ne smatra se čistim.

Moguća onečišćenja potiču od neprovodnog ili slaboprovodnog oksida metala, čestica sagorelog metala, šljake, čađi, prašine, ostataka brusnog papira (šmirgle), masnoće (masti, ulja), farbe, izolacionih prevlaka, isparenja, raznih sprejova, namaza, hemikalija i slično.

Anegdota:
Odakle termin bag (moljac) u računarskoj tehnici (''bug in software'')!?
Svojevremeno (u pionirsko doba računara) jedan računar sa elektromehaničkim relejima uporno je ispoljavao kvar i pored brižljivih (i pozitivnih) provera odrađivanja svih releja i svih žica.
Sve dok nije otkriven ispresovani moljac između dve naspramne kontaktne površine jednog releja. Isti je uredno odlepljen i selotejpom priložen u pismenom izveštaju o celom slučaju.
#
Poučna je i poslednja sekvenca našeg jedinog filmskog oskarovca Nedeljka Dragića, u crtanom filmu ''Surogat''. Čitav divni ružičasti svet izduvava se kao balon kada moćna zahuktala limuzina napravi svega jednu grešku: na idealno ravnom putu nagazi na krivoglavi i zarđali, sav nikakav - ekser.

Kvalitet materijala kontakata je važan utoliko što je ''plemenitija'' površina otpornija na hemijske i atmosferske uticaje. Idealni materijal je zlato (pozlaćeni kontakti) a među najgorima su tanki, neplemeniti čelik i mesing.

Često osvedočenje vozača u značaj čistoće el. spojeva jeste uz probleme koji nastaju usled onečišćenja klema akumulatora.
Nepravilno je premazivanje površina klema mašinskom mašću, vazelinom ili specijalnim sprejom, pa makar to bilo i naknadno - povrh ostvarenog čistog i dobrog spoja. Posledice su nepouzdanost ili čak nemogućnost spoja, ili neravnomerno opterećivanje i brzo otkazivanje klema.
Potrebno je i dovoljno sve četiri kleme potpuno očistiti do metalnog sjaja i to struganjem specijalnom alatkom, nožem, skalperom ili grubom turpijom. (Izbegavati brusni papir jer ostavlja prljavi sloj ulepljen znojem sa dlanova.)

Čvrstoća

spojeva je naročito značajna, jer u vozilima ima silesija vibracija i potezanja provodnika. Čvrstoća se odnosi na silu uzajamnog pritiskivanja površina koje neposredno naležu jedna na drugu i čine el. spoj.
Ta sila treba da bude što je moguće veća.

Obrazloženje:

Od sile pritiska, ''intenziteta priljubljivanja'', ponovo direktno zavisi prelazna otpornost spoja (R). I opet se radi (i po ovom osnovu čvrstoće spoja) o pojačanom zagrevanju spoja (P = R I2).

Najbolji el. spojevi postižu se varenjem i lemljenjem, a potom upotrebom zavrtnja sa elastičnom podloškom.
Najmanje su pouzdani el. spojevi izvedeni stiskanjem, u formi raznovrsnih konektora i buksni.
Auto buksne sačinjene od tanušnog mesinganog lima su primer problematične čvrstoće spojeva. Razlog zašto u vozilu ima tako mnogo baš takvih rastavljivih el. spojeva jeste brzina montaže i praktičnost servisiranja i zamene delova. Ako bi se tih prednosti odrekli, najbolje bi bilo sve spojeve lemiti ili pritezati. Otuda, neka el. konekcija koja uporno pravi probleme sigurno se pobeđuje odstranjivanjem i lemljenjem.

Da bi neka auto buksna bila pouzdana, ne samo da njena kontaktna površina mora biti čvrsta, već to važi i za spoj provodnika na buksnu. Za svaku vrstu buksne postoji specijalan alat, klješta.
Loš, amaterski rad se poznaje npr. po ''žvakanju'' buksne i provodnika običnim kombinovanim klještima.

Primer značaja čvrstoće el. spojeva se opet može posmatrati kod klema akumulatora. Labave kleme dovode do gubitka kontakta i nemogućnosti rada vozila, posebno u dva slučaja:
- prilikom drmusanja vozila po neravnom putu, ili
- po uključivanju nekog većeg el. potrošača, npr. farova.

Tada malo jača struja prouzrokuje zagrevanje spoja i provocira sagorevanje ili prekid ''tankog'' lokalnog spoja. Takav labavi spoj se do tada (pod malom strujom) ispostavljao dovoljnim za rad manjih el. potrošača od kojih je zavisio rad motora.

* * *
Kao čest primer nepouzdanog el. spoja može poslužiti povezivanje raznih el. uređaja gasne instalacije na masu vozila.
Najbolje je da se ono izvodi sa namenskog zavrtnja za masu (kakvi se formiraju na nekoliko mesta u vozilu), ili direktno sa negativnu klemu akumulatora.
Nije pouzdano (nema 2 Č) ako se za masu koristi montažni zavrtanj elektroventila ili nekog gasnog (ili negasnog) uređaja.

- - -

[CannoN]

Sta predstavljaju ona tri plusa/krstica na pocetku?

[CannoN]

Inace ja sam imao hronican problem oksidacije na klemama.

Turpijanja su ucinala povrsine klema nejednakim pa nisu prianjale dobro sto je i dozvolilo oksidiranje i uzrokovalo nestabilan rad akumulatora.

To sam resio vazelinom koji je popunio mesta koja nisu imala kontakt.

Od tada nemam nikakvih problema a imam normalan odziv akumulatora.

Tako da se ne slazem sa tobom po ovom pitanju.

I cisto empirijski mi nije jasna tvoja postavka u vezi ovoga?

Dok god je ta mast provodnik ne vidim problem?

[joca]

+ + +

Tri Krstića znače:
tri put' Bog pomaže, Brate Srbine.

(Pa tako i nama da pomogne:
da se lepo razumemo;
da zapodenemo koristan razgovor;
da od njega imamo koristi.
Po Božijoj volji ...
I sve tako, u tom duhu,
Pravoslavnom Brate ...
I naravno, da i ostalima bude lepo u našem društvu,
bili oni Srbi ili bilo koje druge nacionalnosti i vere.
Sve pozdravljamo i svima svako dobro želimo.

(Ovako mi nekako došlo da je lepo ...
Ne bi trebalo da smeta!?)

- - -

[Chibbyka]

Poucno stivo i jedna od lekcija osnovnog obrazovanja koje bi svi mi morali da imamo!

[CannoN]

Naravno da ne smeta - cisto sam bio radoznao posto sam primetio da stoje i na tvojim ranijim postovima.

----

Chibbyka
Ne kapiram o cemu pricas?

[joca]

+ + +
Na CannoN-ov izveštaj o boljem stanju akumulatorskih klema posle njihovog premazivanja vazelinom, teško je reći šta se u stvari dogodilo i po kom osnovu se stanje popravilo.
Da bi se izvukli pravilni zaključci iz posebnih slučajeva neophodno je da se oni detaljno prouče.
Na osnovu pravila 2Č, bilo kakav izolacioni sloj (mast, ulje, vazelin ...) preko kontakata nikako ne može popraviti već samo pokvariti stanje.
Doprinos od nekakvog provodnog sloja (grafitizovani ili metalizovani) je problematičan. Uglavnom ima više štete nego koristi.

Inače:
Pravilo 2 Č proističe iz prakse generacija električara raznih usmerenja.
Postoji nekoliko faktora kvaliteta el. spojeva [Čistoća, Čvrstoća, veličina površine, svojstva materijala (sastav, čistoća, provodnost, žilavost, mekoća, oksidacione osobine, temperaturne zavisnosti, prirodni potencijal, postojanost,...)]. Neki faktori su od velikog značaja a neki od manjeg.
Radi formiranja praktičnog pravila, izdvojena su dva faktora jer imaju znatno veći značaj od svih ostalih. Još iz jednog razloga ta dva faktora zaslužuju da se istaknu: za već formirane spojeve održavanje se praktično svodi samo na njih. Naša je pogodnost da ih možemo imenovati rečima što počinju istim slovom (Č). Ovo pravilu 2 Č daje poseban kvalitet u jednostavnosti pamćenja.

Kao i svuda, sreću se, naravno, i sasvim suprotna mišljenja. Npr. ima autoelektričara koji smatraju da automobilske kleme treba podmazivati i montirati labavo. Ko je u pravu presuđuje empirija, prevaga pozitivnih iskustava u velikom broju slučajeva.
- - -

[CannoN]

Vidi, da se drzim pravila koja si napisao trebao sam da kupim nov akumulator i kleme da bih resio problem oksidacije ili da masinski obradim kleme kao i kontakt povrsinu katode i anode.

To je. naravno, totalno neracionalno.

Najbolje resenje u datoj situaciji skoro nikada nije idealno resenje.

Kruta pravila ne evoluiraju.

[Valent Vudriga]

joca:

Doprinos od nekakvog provodnog sloja (grafitizovani ili metalizovani) je problematičan. Uglavnom ima više štete nego koristi.

http://www.google.com/search?sourceid=n ... abilant+22

[uglavnom.bezopasni]

Npr. ima autoelektričara koji smatraju da automobilske kleme treba podmazivati i montirati labavo. Ko je u pravu presuđuje empirija, prevaga pozitivnih iskustava u velikom broju slučajeva.

Za podmazivanje ne znam, ali za labavu jednu (najbolje plus, labav u smislu da je staviš rukom i zavrneš (ne šrafom, nego zakretanjem +-90 stepeni)da drži, ali da je uvek rukom možeš skinuti) sam još kao mladi vozač dobio savet od tri različita majstora, a razlog je da se u slučaju paljenja elektro instalacije lako može skinuti i sprečiti veća šteta...

(za sve te sinte majstorske savete postoje dublji razlozi, ako imaš starija kola nemaš kasko (naravno i kad si poslednjih 5-15K jura dao za "novi" auto koji je bombonica samo mu treba još 3K novaca da se srede neke sitnice, kasko ti je na poslednjem mestu), i ako uplatiš kasko, sa kolima bude sve u redu dok kasko traje, ako se nešto i desi većina osiguranja zavlači za pare (naravno tebi nikad dosta, imaš ti svog majstora i hteo bi keš, a oni te šalju kod svog majstora...), kad istekne kasko obavezno se nešto desi, pa i ako nisi ti kriv onaj drugi vozi, a registracija mu je istekla pre 6 meseci, kao nije znao, pa samim tim nema ni osiguranje...)

[sw.brick]

Na osnovu pravila 2Č, bilo kakav izolacioni sloj (mast, ulje, vazelin ...) preko kontakata nikako ne može popraviti već samo pokvariti stanje

praksa demantuje pretpostavljeno pravilo, zastita od oksidacije vise koristi nego steti, taj hidro izolacioni sloj.

[Predraquez]

A da li je ok ciscenje/odrzavanje spoja na klemama akumolatora povremenim spricanjem spreja WD-40?

[zoranbg]

a sta ce ova tema uopste u sekciji za autogas?

[joca]

+ + +
Hvala na ukazanom linku, Valent Vudriga.
Mnogo stvari nisam znao pa i ovo o čudesnoj elektroprovodnoj hemikaliji Stabilant. Zato menjam mišljenje i priznajem da ima hemikalija koje doprinose kvalitetu i pouzdanosti el. spojeva, i da se njihova primena preporučuje.

Ali. Takve hemikalije nisu predviđene da zamene ili da umanje potrebu formiranja dobrog spoja. Njega dakle najpre treba ustanoviti. A dobar spoj se nikako ne može postići bez primene pravila 2Č: Čistoće njegovih metalnih površina i Čvrstine naleganja tih površina.
Hemikalija ne može ni uspostaviti ni održavati el. spoj ukoliko je ona naneta na jako prljave ili labave kontaktne površine. Stabilantu svaka čast, ali ni on nije do te mere čarobni štapić. Jasno je rečeno da Stabilant ne može dati doprinos kvalitetu dobrog el. spoja.

(''If the connection is good, the Stabilant has no electrical effect.
However, a voltage drop across this material (an indication of a resistive connection) causes it to become conductive.
In the case of wear points on the terminal's surfaces, the Stabilant effectively broadens the point of contact. If the signal cannot flow through the points of contact, it flows around them through the chemical.'')

Toliko o elektroprovodnim hemikalijama.

O elektroizolacionim hemikalijama (npr. vazelinu) nema spora da one samo mogu pokvariti provodnost i/ili umanjiti pouzdanost el. spoja, ukoliko se nađu između (u sendviču) metalnih površina koje treba da sačine el. spoj.

Međutim.
Prihvatam da ima koristi od raznih hemikalija ukoliko su prisutne oko dobrog el. spoja, u njegovoj okolini. Kao što je to vazelin preko (povrh) čistih i čvrsto pritegnutih akumulatorskih klema. Korist bi bila što sprečavaju pojavu i širenje oksidacije klema ili štete od akumulatorske kiseline, i sl. (WD 40, npr. je Čistač površine, i dobar je ako nije primenljiva neka bolja metoda čišćenja.)

Zato bi bilo korisno da se javi još neko ko ima neposredna iskustva sa primenom raznih hemikalija i opiše koristi od njih po el. spojeve. Posebno stoga što su novoformirani el. spojevi koji prate ugradnju gasne instalacije od veoma velike važnosti na njenu pouzdanost.
- - -

[Valent Vudriga]

Nitko ne argumentira protiv cistog i cvrstog spoja. Vazelin se koristi na klemama baterija povrsinski da bi ih zastitio od oksidanata, vlage i kisika.
Nije nuklearna znanost.