Tweet
Daklem, posle silnog odlaganja i prenemaganja ipak je došlo do skupa osoba sa foruma. Tačno se videlo ko je karakterna osobina a ko je Lav mada je MB preovladao.
Dve osobe koje poseduju dotičnu osobinu po prirodi se izuzimaju ali sa napomenom da je čokolada doneta i uručena na vreme ali od roštilja ništa. Čuo san da je opravdano ap im je oprošteno.
Ostali po principu pikiću, kakiću i boli me tiba nemaju opravdanja. Ni oni koji su nosili lek tetki takodje.
Žao mi je što imena teško pamtim a lako zaboravljam pa neću pomenuti sve verodostojno.
Igrokaz je počeo u ranim jutarnjim satima oko 9 i nešto Hasova kad je Sasha ( u daljem tekstu zver) dojavi oda stižu za 15 minuta po mene. Ja sam jako brz pa sam se u tih 15 minuta spremio, pojeo kiflu, otišao u pazar, optrčao celu ulicu par puta i sigrao sa jednim simpatičnim mačkom oko 15 minuta.
Čim smo krenuli dotičnij je opet pokazao lošu procenu u vremenu i prostoru pa je Nikoli javio da dodje na autoput kod Pazove za 15 minuta.
U duhu prethodnog ta procena je bila istog kvaliteta.
Ne bih dužio oko puta ali nas je na ulasku u BG dočekao gospodin Killaz i sproveo pod pratnjom do prve mesare gde smo pod njegovim budnim okom morali kupiti preko 4 kile mesa za nas četvoro. Jedva sam ga umilostivio da je dosta i nekao je to prihvatio. Posle kad je pekao više sati verovatno je shvatio da sam u pravu ali posle ..... nema kajanja.
Ona zver (tada to još nisam znao) je zamalo napravila incident u radnji mašući kartonom MB-a i samo je moja prisebna intervencija spasila težak lom pola radnje. Radnica je milosrdno naložila da dotični izadje iz radnje sa sve pivom a posle ćemo platiti, samo neka izadje.
Uglavnom dolazak pred Inter i rukovanje, ja sam taj i taj a koji si ti i slično. A da zaboravih izdajica je odma sela kod Killaza i kao da se ne guramo a u stvari zarad lične udobnosti. Mi se nismo gurali.
Stigle su devojke i ostale tamo onako ne znam ni kako bih rekao, mi smo se pokupili i krenuli sa njihovim tužnim pogledima u ledjima.
Pošto je BG malo mesto jedno tri puta smo se izgubili a za kraj smo ostavili obilazak nekog groblja u više navrata. Ja sam se nemo izvinjavao ožalošćenim posetiocima ali smo se odlučno i beskompromisno probijali izmedju grobova u potrazi za ostatkom kolone. Da izvestim da je put dobar i bez rupa, mogao bi i drag da se vrši u noćnim satima. Publika je mrtva hladna.
Pošto su se smilovali na nas sirotane nekako su nas izbavili sa kružne staze. Posle smo utvrdili da smo promašili jedno 30 metara parking, samo je trebalo pogledati pravo. Brick je krenuo našim stopama ali nismo imali srca da ga pustimo pa smo ga upozorili na paravac kretanja. Možda smo pogrešili, pedagoške mere bi mu možda dobro došle.
Uglavnom čim smo konačno parkirali, Egon je kao pravi domaćin odmah svakom uvalio po pivo u šaku da se nadje dok ne stignemo na plac. To je dobro kako se kasnije pokazalo jer je svako dobio bar po jedno pivo, a mnogi su mogli ostati žedni zbog da ga ne imentujem stalno.
Konačno smo stigli i posle konstatacije da tu može stati i više automobila počelo je vadjenej provijanta. Na slikama se da videti koje su to količine bile. Pošto većina nije bila upućena u stvar svi su mislili da je to puno ali posle se pokazalo ....
Na onom izdajničkom filmu koji je slavni paparaco Sabo poslao vide se svi dokazi o veleizdaji kao i o naginjanju flaše u neograničenim količinama.
Killaz je pokazao odmah organizatorske sposobnosti i uz pomoć jednog ozbiljnog momka koji mi ej govorio Čika Doro (lepo vaspitan mali) i da li biste Vi dodali ono tamo...
Posle sam pitao a gde je taj M-power da mu dam tu hebenu viljušku kad će ti to vaspitano dete, pa čiko ja sam taj. Ko Vas inače zove matori. Što jes jes.
Vatra je uspešno opaljena i razlegao se dim koji život znači. Primečeno je muvanje oko roštilja ali bez namere da se nešto korisno uradi, samo da se krka.
Primećene su i tri ženske osobe koje su sirote sve vreme bile zatvorene u onu sobicu dva sadva. Posle su kao pali komentari da ih nismo primećivali, ja lično mislim da je domaćin naredio strogi karantin i pustio struju u vrata. Povremeno šetanje po livadi koje je dokumentovano je ustvari samo šetanje da bi se uzelo malo vazduka pa nazad u ćorku. A i da se Vlasi ne dosete.
Ima neki opet ne znam ime što ima par Alfi i smeje se oko glave, popričali smo malo i potamanili par piva. To pivo izgleda svi znaju da tamane, a ja mislio da to treba znati.
Otvori se neka hauba i odma stampedo oko auta, ono mudrovanje. Da da, to je ovako, ne tako treba ono a ovo je kod onog tako...
Moj vozač se ponašao u skladu sa dogovorom, pio je pivo samo iz malih čaša one japanske od dva litra ali male. To nije izgledalo zabrinjavajuće ali se posle pokazalo kao netačna tvrdnja. Egon je opet bio u elementu i spasavao pivo od zveri tak ošto je svima delio samo da ljudi ne ostanu žedni. Tu negde oko roštilja se motao i Sri koji je kasnije u razgovoru samnom kategorično tvrdio da je Honda + gas = ne razgovaramo o poslasticama.
Za taj razgvor je bila bitna i ograda od terase vikendice jer mislim da bez iste ne bi bio moguć taj razgovor, bar ne u vertikalnom položaju.
Mi matori smo morali da stojimo što se vidi iz slike gde Egon i ja mudro zborimo o tome šta ćemo raditi u narednih 50 godina. Treba praviti dugoročne planove.
Neka mladjarija se zabetonirala u ono malo stolica, od njih znam jedino onog što se smeje sam sebi jer ne zna dal je godzila ili meganon ili možda nešto drugo su spominjali?
SrećkoBG me nije gadjao ciglom iako je imao problema sa gasom ( u kolima naravno) a čak mu je i rupa u braniku ostala. Blagodarim.
Sale je bio koristan, nije doveo druga kome bih morao na licu mesta ugraditi pola gasa i nije pitao ništa oko njegovoi kola a mogao je.
Ladu smo istresli iz gaća i svi su imali prigodne komentare sa sve slikama, Uroš će to rešiti jednog dana na sveopšte odobravanje.
Bio je takodje neko ko je stajao po strani i na moje uporno raspitivanje nisam dobio odgovor ko je to. Čovek je došao, pozdravio se, odćutao svojih dva sata, pozdravio se i otišao?
Pošto je i meni bio slobodan dan i nedelja, odgovarao sam na pitanja iz gasa samo dva sata, da li sam položio utvrdiće komisija koja još zaseda. Nadam se povoljnom ishodu.
E sad stiže klopa, dok sam ja uklavirio da se nešto jede ona zver je tamanila i tamanila, ali srećom bilo je pa je i ostalo. Doduše ni Sri nije bio spašen. Probali smo onu ljutu i svi su se složili da je odvaratno ljuta ali mislim da nije ostala da se ukvari. Doduše posle je sve imalo isti ukus.
Brick je pokazao solidno znanje iz vožnje po placu i džombastom putu sa 60 na sat. To mi je zblanulo vozača ali sam se nadao bez posledica što se pokazalo kao neosnovano. Sa parkinga, desni ajnšlag, pa levi pa pred stuba od kapije 2 cm, svaka čast. Vozač i Volvo su prošli test.
Sa nekim sam posle toga jedno pola sata razglabao temu oko ajnšlaga, mislim da smo spasli svet ali nisam siguran.
Honda je bio malo, pojeo šta se dalo i zbriso, bolela ga tiba valjda ili jako zavrnuo onu nogu, nisam siguran. U medjuvremenu je došao Sab sa turbo gasom pa ej opet bilo malo predavanja oko svega i svačega. U toku pregleda se javio i glavonja kome smo poslali dim preko mobilnog nek omiriše atmosferu. Ne znam dal je uspeo ali smo se trudili.
Pošto nisu mogli da se nadmeću sa nekima oko klope i piveta, počele su osipacije pa su neki napuštali položaje pre isteka radnog vremena. Minus za njih kao i za Killaza koji nije doneo muziku za pola stadiona ali je zamalo ugradio nekoliko muzika u par kola. Mislim da je neke dogovore i postigao za naknadnu ugradnju ali nisam siguran. Pošto se trudio oko roštilja biće mu oprošteno.
Da neka četvorica su se zatvorila u Saaba i sedela tamo kao u sobi dobro vreme. Sasha je primećen kako ide okolo sa pivom i klopom ili oboje ili jedno pa drugo. Mislim da je njemu bilo svejedno.
Nikola, bio jedno vreme, doveo dve ženske (drugarice) ali ih sakrio negde u BG, valjda za posle, primećen na sred livade kako ide lakim korakom, tamanio i otišao.
Spomenuti M-Power nije mrdao od roštilja, plus za trud, minus za umetnički dojam, valjda nije imao motorić pa je bio problem otići dvadeset metara.
Da ne dužim, ne znam imena pa neću da lupam, zvezde dana su bili Egon i ja po mojoj skromnoj proceni a kao što se zna, ja sam uvek u pravu. Šta dobije ko je u pravu, drugom prilikom. Čokoladu, ako je neko nešto drugo pomislio, stvarno je bezobrazan.
I na kraju dolazi šlag na tortu, samo ej ovaj put bila torta u komda dva pleha. Prvi je pukao brzo zahvaljujući zna se kome a drugi smo skrivali da i bi i ostali mogli da uzmu parče. Kako ide pivo i torta. Sledi već opisana rečenica, " ja kad pijem pivo mogu da jedem ko zver" pa što ne reče ranije da ti ne damo pivo?
Ostal je šaka odabranih i izdržljivih i polako je padao mrak. Konstatovali smo da plac nije uništen, prazne flaše su uredno složene. dat je savet da se ocu domaćina kaže da je toliko piva popilo stotinak ljudi, da ne ispadnemo šljoke jer to i nismo sem nekih.
Prva legendarna rečenica ili možda druga...
1,2,3,4,5,6,7,8,9,10 puta dva (period razmišljanja) pa onda plačnim glasom ... " ostalo je 20 litara piva".... Ko razume shvatiće.
Sri se u medjuvremeno dozvao sebi pa nam je velikodušno objasnio kuda da idemo a da ne idemo opet kraćim putem kroz groblje. Utovarili smo zver na zadnej sedište i krenuli, Sri nas je otpratio deo puta i nešto rekao kroz prozor a mi smo značajno klimali glavama. Onaj nazad je duvao a ja sam se osvrtao dal će da nas pojede ili nema vazduha. Nije mi bil olagodno.
Uglavnom krenuli smo i nekako smo opet uspeli da neskrenemo sa pravog puta, pa smo videli znamenitosti BG bulevara u trajanju od dosta kilometara. Nabasali smo na nekog tranzita pa ako je njemu dobro i nama je pa smo sledili njegove tragove i gle eto autoputa. Poštose niko niej setio kafe u toku celog dana aja pijem samo par litara na dan, predložim kratku stanku ali me niko ne ferma. Uglavnom u neko doba na putu naš vozač pita onako ladno "šta ono leti iznad puta?" Mi gledamo ali ne vidimo ništa da leti, gde leti? pa ona svetla iznad puta. Idu bre kola preko nadvožnjaka. Konstatovali smo da ako počnemo gaziti sve više pešaka onda smo sve bliže gradu. Takodje je dokazano da je vožnaj sa Brickom uzdrmala temelje našeg vozača ili one japanske čaše, ne zna se pouzdano. POšto više nije bilo aviona ili nije konstatovano, nastavlaj se vožnaj ipred Koviljem ovaj put stvarno avion ali ispod nas, otpada auspuf totales.
Ova dva mlakonja odma u paniku, šta ćemo sad ko onaj bosanc kad upane u bunar. Ne sekiraj, to je moj resor, imate sreće ja sam navikao na to. Nadjemo žiciu neku i limenku da okrpimo dotičnog ali je nesrćno pukao gde ne treba i morao je da se skine skroz. Auto je i dalje bio sa svim delovima ali nepravilno rasporedjenim.
Stigli smo do mene da popijemu tu kafu i odužilo se do oko 1. Prvih sat vremena nas je bolela glava od tišine. Sabo niej hteo da ga odnesem kući pa je krenuo sa svojim kako bih ga nazvao, ah recimo vozilom probudivši sav komšiluk u okolini kad je upalio auto, malo ga je i zagrevao komšiji pod prozorom na čemu sam mu obaška zahvalan.
Ja sam domaćinski odneo gosn zver do njegove kuće sa tim da sedi nazad desno kako pravila nalažu kad je neko u alkoholisanom stanju.
I danas je radni dan.
Sledeći put da onaj ko stavi sliku napiše odma ko je na slici. Nemam materijala. A svašta sam video.
Dve osobe koje poseduju dotičnu osobinu po prirodi se izuzimaju ali sa napomenom da je čokolada doneta i uručena na vreme ali od roštilja ništa. Čuo san da je opravdano ap im je oprošteno.
Ostali po principu pikiću, kakiću i boli me tiba nemaju opravdanja. Ni oni koji su nosili lek tetki takodje.
Žao mi je što imena teško pamtim a lako zaboravljam pa neću pomenuti sve verodostojno.
Igrokaz je počeo u ranim jutarnjim satima oko 9 i nešto Hasova kad je Sasha ( u daljem tekstu zver) dojavi oda stižu za 15 minuta po mene. Ja sam jako brz pa sam se u tih 15 minuta spremio, pojeo kiflu, otišao u pazar, optrčao celu ulicu par puta i sigrao sa jednim simpatičnim mačkom oko 15 minuta.
Čim smo krenuli dotičnij je opet pokazao lošu procenu u vremenu i prostoru pa je Nikoli javio da dodje na autoput kod Pazove za 15 minuta.
U duhu prethodnog ta procena je bila istog kvaliteta.
Ne bih dužio oko puta ali nas je na ulasku u BG dočekao gospodin Killaz i sproveo pod pratnjom do prve mesare gde smo pod njegovim budnim okom morali kupiti preko 4 kile mesa za nas četvoro. Jedva sam ga umilostivio da je dosta i nekao je to prihvatio. Posle kad je pekao više sati verovatno je shvatio da sam u pravu ali posle ..... nema kajanja.
Ona zver (tada to još nisam znao) je zamalo napravila incident u radnji mašući kartonom MB-a i samo je moja prisebna intervencija spasila težak lom pola radnje. Radnica je milosrdno naložila da dotični izadje iz radnje sa sve pivom a posle ćemo platiti, samo neka izadje.
Uglavnom dolazak pred Inter i rukovanje, ja sam taj i taj a koji si ti i slično. A da zaboravih izdajica je odma sela kod Killaza i kao da se ne guramo a u stvari zarad lične udobnosti. Mi se nismo gurali.
Stigle su devojke i ostale tamo onako ne znam ni kako bih rekao, mi smo se pokupili i krenuli sa njihovim tužnim pogledima u ledjima.
Pošto je BG malo mesto jedno tri puta smo se izgubili a za kraj smo ostavili obilazak nekog groblja u više navrata. Ja sam se nemo izvinjavao ožalošćenim posetiocima ali smo se odlučno i beskompromisno probijali izmedju grobova u potrazi za ostatkom kolone. Da izvestim da je put dobar i bez rupa, mogao bi i drag da se vrši u noćnim satima. Publika je mrtva hladna.
Pošto su se smilovali na nas sirotane nekako su nas izbavili sa kružne staze. Posle smo utvrdili da smo promašili jedno 30 metara parking, samo je trebalo pogledati pravo. Brick je krenuo našim stopama ali nismo imali srca da ga pustimo pa smo ga upozorili na paravac kretanja. Možda smo pogrešili, pedagoške mere bi mu možda dobro došle.
Uglavnom čim smo konačno parkirali, Egon je kao pravi domaćin odmah svakom uvalio po pivo u šaku da se nadje dok ne stignemo na plac. To je dobro kako se kasnije pokazalo jer je svako dobio bar po jedno pivo, a mnogi su mogli ostati žedni zbog da ga ne imentujem stalno.
Konačno smo stigli i posle konstatacije da tu može stati i više automobila počelo je vadjenej provijanta. Na slikama se da videti koje su to količine bile. Pošto većina nije bila upućena u stvar svi su mislili da je to puno ali posle se pokazalo ....
Na onom izdajničkom filmu koji je slavni paparaco Sabo poslao vide se svi dokazi o veleizdaji kao i o naginjanju flaše u neograničenim količinama.
Killaz je pokazao odmah organizatorske sposobnosti i uz pomoć jednog ozbiljnog momka koji mi ej govorio Čika Doro (lepo vaspitan mali) i da li biste Vi dodali ono tamo...
Posle sam pitao a gde je taj M-power da mu dam tu hebenu viljušku kad će ti to vaspitano dete, pa čiko ja sam taj. Ko Vas inače zove matori. Što jes jes.
Vatra je uspešno opaljena i razlegao se dim koji život znači. Primečeno je muvanje oko roštilja ali bez namere da se nešto korisno uradi, samo da se krka.
Primećene su i tri ženske osobe koje su sirote sve vreme bile zatvorene u onu sobicu dva sadva. Posle su kao pali komentari da ih nismo primećivali, ja lično mislim da je domaćin naredio strogi karantin i pustio struju u vrata. Povremeno šetanje po livadi koje je dokumentovano je ustvari samo šetanje da bi se uzelo malo vazduka pa nazad u ćorku. A i da se Vlasi ne dosete.
Ima neki opet ne znam ime što ima par Alfi i smeje se oko glave, popričali smo malo i potamanili par piva. To pivo izgleda svi znaju da tamane, a ja mislio da to treba znati.
Otvori se neka hauba i odma stampedo oko auta, ono mudrovanje. Da da, to je ovako, ne tako treba ono a ovo je kod onog tako...
Moj vozač se ponašao u skladu sa dogovorom, pio je pivo samo iz malih čaša one japanske od dva litra ali male. To nije izgledalo zabrinjavajuće ali se posle pokazalo kao netačna tvrdnja. Egon je opet bio u elementu i spasavao pivo od zveri tak ošto je svima delio samo da ljudi ne ostanu žedni. Tu negde oko roštilja se motao i Sri koji je kasnije u razgovoru samnom kategorično tvrdio da je Honda + gas = ne razgovaramo o poslasticama.
Za taj razgvor je bila bitna i ograda od terase vikendice jer mislim da bez iste ne bi bio moguć taj razgovor, bar ne u vertikalnom položaju.
Mi matori smo morali da stojimo što se vidi iz slike gde Egon i ja mudro zborimo o tome šta ćemo raditi u narednih 50 godina. Treba praviti dugoročne planove.
Neka mladjarija se zabetonirala u ono malo stolica, od njih znam jedino onog što se smeje sam sebi jer ne zna dal je godzila ili meganon ili možda nešto drugo su spominjali?
SrećkoBG me nije gadjao ciglom iako je imao problema sa gasom ( u kolima naravno) a čak mu je i rupa u braniku ostala. Blagodarim.
Sale je bio koristan, nije doveo druga kome bih morao na licu mesta ugraditi pola gasa i nije pitao ništa oko njegovoi kola a mogao je.
Ladu smo istresli iz gaća i svi su imali prigodne komentare sa sve slikama, Uroš će to rešiti jednog dana na sveopšte odobravanje.
Bio je takodje neko ko je stajao po strani i na moje uporno raspitivanje nisam dobio odgovor ko je to. Čovek je došao, pozdravio se, odćutao svojih dva sata, pozdravio se i otišao?
Pošto je i meni bio slobodan dan i nedelja, odgovarao sam na pitanja iz gasa samo dva sata, da li sam položio utvrdiće komisija koja još zaseda. Nadam se povoljnom ishodu.
E sad stiže klopa, dok sam ja uklavirio da se nešto jede ona zver je tamanila i tamanila, ali srećom bilo je pa je i ostalo. Doduše ni Sri nije bio spašen. Probali smo onu ljutu i svi su se složili da je odvaratno ljuta ali mislim da nije ostala da se ukvari. Doduše posle je sve imalo isti ukus.
Brick je pokazao solidno znanje iz vožnje po placu i džombastom putu sa 60 na sat. To mi je zblanulo vozača ali sam se nadao bez posledica što se pokazalo kao neosnovano. Sa parkinga, desni ajnšlag, pa levi pa pred stuba od kapije 2 cm, svaka čast. Vozač i Volvo su prošli test.
Sa nekim sam posle toga jedno pola sata razglabao temu oko ajnšlaga, mislim da smo spasli svet ali nisam siguran.
Honda je bio malo, pojeo šta se dalo i zbriso, bolela ga tiba valjda ili jako zavrnuo onu nogu, nisam siguran. U medjuvremenu je došao Sab sa turbo gasom pa ej opet bilo malo predavanja oko svega i svačega. U toku pregleda se javio i glavonja kome smo poslali dim preko mobilnog nek omiriše atmosferu. Ne znam dal je uspeo ali smo se trudili.
Pošto nisu mogli da se nadmeću sa nekima oko klope i piveta, počele su osipacije pa su neki napuštali položaje pre isteka radnog vremena. Minus za njih kao i za Killaza koji nije doneo muziku za pola stadiona ali je zamalo ugradio nekoliko muzika u par kola. Mislim da je neke dogovore i postigao za naknadnu ugradnju ali nisam siguran. Pošto se trudio oko roštilja biće mu oprošteno.
Da neka četvorica su se zatvorila u Saaba i sedela tamo kao u sobi dobro vreme. Sasha je primećen kako ide okolo sa pivom i klopom ili oboje ili jedno pa drugo. Mislim da je njemu bilo svejedno.
Nikola, bio jedno vreme, doveo dve ženske (drugarice) ali ih sakrio negde u BG, valjda za posle, primećen na sred livade kako ide lakim korakom, tamanio i otišao.
Spomenuti M-Power nije mrdao od roštilja, plus za trud, minus za umetnički dojam, valjda nije imao motorić pa je bio problem otići dvadeset metara.
Da ne dužim, ne znam imena pa neću da lupam, zvezde dana su bili Egon i ja po mojoj skromnoj proceni a kao što se zna, ja sam uvek u pravu. Šta dobije ko je u pravu, drugom prilikom. Čokoladu, ako je neko nešto drugo pomislio, stvarno je bezobrazan.
I na kraju dolazi šlag na tortu, samo ej ovaj put bila torta u komda dva pleha. Prvi je pukao brzo zahvaljujući zna se kome a drugi smo skrivali da i bi i ostali mogli da uzmu parče. Kako ide pivo i torta. Sledi već opisana rečenica, " ja kad pijem pivo mogu da jedem ko zver" pa što ne reče ranije da ti ne damo pivo?
Ostal je šaka odabranih i izdržljivih i polako je padao mrak. Konstatovali smo da plac nije uništen, prazne flaše su uredno složene. dat je savet da se ocu domaćina kaže da je toliko piva popilo stotinak ljudi, da ne ispadnemo šljoke jer to i nismo sem nekih.
Prva legendarna rečenica ili možda druga...
1,2,3,4,5,6,7,8,9,10 puta dva (period razmišljanja) pa onda plačnim glasom ... " ostalo je 20 litara piva".... Ko razume shvatiće.
Sri se u medjuvremeno dozvao sebi pa nam je velikodušno objasnio kuda da idemo a da ne idemo opet kraćim putem kroz groblje. Utovarili smo zver na zadnej sedište i krenuli, Sri nas je otpratio deo puta i nešto rekao kroz prozor a mi smo značajno klimali glavama. Onaj nazad je duvao a ja sam se osvrtao dal će da nas pojede ili nema vazduha. Nije mi bil olagodno.
Uglavnom krenuli smo i nekako smo opet uspeli da neskrenemo sa pravog puta, pa smo videli znamenitosti BG bulevara u trajanju od dosta kilometara. Nabasali smo na nekog tranzita pa ako je njemu dobro i nama je pa smo sledili njegove tragove i gle eto autoputa. Poštose niko niej setio kafe u toku celog dana aja pijem samo par litara na dan, predložim kratku stanku ali me niko ne ferma. Uglavnom u neko doba na putu naš vozač pita onako ladno "šta ono leti iznad puta?" Mi gledamo ali ne vidimo ništa da leti, gde leti? pa ona svetla iznad puta. Idu bre kola preko nadvožnjaka. Konstatovali smo da ako počnemo gaziti sve više pešaka onda smo sve bliže gradu. Takodje je dokazano da je vožnaj sa Brickom uzdrmala temelje našeg vozača ili one japanske čaše, ne zna se pouzdano. POšto više nije bilo aviona ili nije konstatovano, nastavlaj se vožnaj ipred Koviljem ovaj put stvarno avion ali ispod nas, otpada auspuf totales.
Ova dva mlakonja odma u paniku, šta ćemo sad ko onaj bosanc kad upane u bunar. Ne sekiraj, to je moj resor, imate sreće ja sam navikao na to. Nadjemo žiciu neku i limenku da okrpimo dotičnog ali je nesrćno pukao gde ne treba i morao je da se skine skroz. Auto je i dalje bio sa svim delovima ali nepravilno rasporedjenim.
Stigli smo do mene da popijemu tu kafu i odužilo se do oko 1. Prvih sat vremena nas je bolela glava od tišine. Sabo niej hteo da ga odnesem kući pa je krenuo sa svojim kako bih ga nazvao, ah recimo vozilom probudivši sav komšiluk u okolini kad je upalio auto, malo ga je i zagrevao komšiji pod prozorom na čemu sam mu obaška zahvalan.
Ja sam domaćinski odneo gosn zver do njegove kuće sa tim da sedi nazad desno kako pravila nalažu kad je neko u alkoholisanom stanju.
I danas je radni dan.
Sledeći put da onaj ko stavi sliku napiše odma ko je na slici. Nemam materijala. A svašta sam video.
Prijatno sam iznenadjen, ali i 
sto nisam bio na licu mesta! Nadam se da ce do sledeceg okupljanja vec biti dosta clanova da popunimo jedan sajam ili mozda aerodrom!
. Nadam se da ce sledeci put biti jos bolje. A sta cu ja sa onih 20lt piva??? 
Comment