Centralno grejanje u kuci

[sw.brick]

radi preciznosti- digitalni termometar je kao sto i ime kaze termometar (koji se ne programira posebno) sa jednom jedinom osnovnom funkcijom.

ono na sta se misli, programabilna upravljacka jedinica, bilo analogna bilo digitalna kontrolise rad sistema po vise programabilnih kriterijuma kao sto su vreme tokom dana i nedelje, temperatura, kriva opterecenja kotla u funkciji spoljen temperature, drzavni praznici, solaran insolacija, itd, itd.

to su elektro uredjaji.


sa druge strane, termostat je regulator protoka vode (ili vazduha zavisno od toga da li je toplovodno ili toplovazdusno grejanje kuce) u funkciji temperature i radi isto sto i termostat u autu.

on je uvek analogan (po definiciji) i radi u kontinuitetu a samo pokazivanje temperature i podesavanje moze biti bilo analogno (mehanicko) bilo digitalno preko zasebnog servo regulatora (servo motora).

postoje grubo 2 sistema regulacije-
centralni gde se regulise protok polaza kod kotla i to a) putem upravljanja cirkulacionom pumpom i b) putem mesajuceg ventila

i lokalni gde svako grejno telo (radijator ) ima svoje termostat koji rgulise protok samo kroz to grejno telo.

postoji i mesani gde se kuca/stan podeli na temperaturne zone, vise zasebnih grejnih krugova pa se postoji nekoliko podsistema (centralnih) regulacije.

problem generalno sa termostatima je sto su inertni, neprecizni u regulaciji (histereza) pa na taj nacin ne osete male promene toplotnog bilansa u sobi/stanu/kuci koje nastanu kada se ukljuci TV, kompjuter, sijalica, Sunce kroz prozor greje, ulazak vise osoba u prostoriju, kuvanje kafe/rucka itd situacije u kojima postoji lokalni grejni dobitak.

naravno preduslov je da je kuca/stan termicki izolovana od spoljne okoline sa malim toplotnim gubicima da bi ti (mali) izvori toplote uopste uticali na ukupni bilans.

zato je najvazniji korak u sistemu klimatizacije stana/kuce za svih 365 dana godisnje dobar termo energetski proracun i tacna raspodela grejanja i/ ili hladjenja da bi se formirao zeljeni balans.

izostavljanjem tog koraka lako nastanu preduslovi za rasipanje energije, i neefikasno finansijski klimatizovanje objekta.
sve sto se ustedi na projektovanju sistema mnogostruko se plati kroz vece troskove grejanja za samo 2-3 sezone.

preglomazan i prejak sistem grejanja ili hladjenja ima manju energetsku efikasnost u radu a time i skuplje kosta a daje losiji komfor boravka od optimalno moguceg.

kada vec pricamo o temperaturama, u jednoj sobi temperatura izmedju poda i plafona se razlikuje 2-5C prema visini gde se meri a termostat/termometar postavljen nisko na visini radijatora nije bas primer gde bi se trebao nalaziti (110-130cm iznad poda je optimum).

a dalje, veoma vazan podatak je temperatura povrsine zida od koje direktno zavisi i potrebna temperatura vazduha.

topliji zid- hladniji vazduh> ugodniji boravak
hladniji zid- topliji vaqaduh> losa mikroklima

preduslov za topli zid/spoljni prozor je da je dobar izolator (izolovan objekat).

za svaki 1C nizu temperaturu vazduha potrosi se 6-8% manje toplotne energije.

[djukic]

Evo ja u drugoj sezoni podnog grejanja.
Prosle grejne sezone bio sam odusevljen nacinom zagrevanja prostorija. Ko sto kaze Brick, mikroklima je mnogo prijatnija kada je kuca zagrejana podnim grejanjem nego zagrejana klimo uredjajima. Naime pre nego sto smo pustili podno grejanje zagrevali smo prostor klima uredjajima. Termometri su pokazivali 23stepena na visini od 1.40m ali osecaj je daleko prijatniji sa podnim grejanjem kada isti termometri pokazuju 19 stepeni. Sigurno je u pitanju nacin zagrevanja (klime odozgo duvaju).

[Heinz]

Pa ne mislis valjda da se kotao ikako gasi zimi ??? Kotao ne gasim nikada jer koristim i sanitarnu vodu preko cele godine, pa majku mu i na njemu ima regulacija tempetarure i vode za centralno grejanje i sanitarne vode.

Ako se ne varam na kotlu se reguliše samo maximalna temperatura polaznog voda. Sa digitalnim termometrom sa 3 žice imam kontinualnu regulaciju plamena tokom celog dana. To znači da kotao ne radi u on/off režimu, nego tokom dana najčešće samo dogreva vodu. Tako je recimo 75 stepeni maximlna temp. polaznog voda (ujutru recimo) a tokom dana je oko 40-50 stepeni. Kotao samim time manje troši gasa (bar se tako reklamira ).

[sw.brick]

Tako je recimo 75 stepeni maximlna temp. polaznog voda (ujutru recimo) a tokom dana je oko 40-50 stepeni. Kotao samim time manje troši gasa (bar se tako reklamira )

reklama je cudo

kotao trosi isto gasa, tacno onoliko koliko zahteva "potrosnja" zidova prozora i ventilacije.
niti gram vise niti gram manje.

temperatura i potrosnja nisu direktno vezani, bitan podatak je toplota (kolicina iste) a ne temperatura.

takvi kotlovi sa modulacijom plamena jesu efikasniji u sagorevanju po pravilu, imaju precizniju regulaciju i obicno su noviji pa samim tim i efikasniji.
ako su jos i kondenzni povecava se stepen iskoriscenja goriva i za latentnu toplotu izduvnih gasova.

moderni regulacioni sistemu su pravo malo cudo tehnike, i mogu poprilicno da ustede.

[Heinz]

Pitanje je i koliko je kotlu poželjno da radi stalno sa 75-80 stepeni u odnosu na ovaj režim 40-50. Kapiram ja da je količina toplote potrebne za zagrevanja ista. Ali nije isto dal je meni stalno mlak radijator ili je na momente usijan, a na momente leden. Opet je bolje da duže radi sa 40 stepeni preko dana, nego da je stalno on/off sa 75 stepeni.

[sw.brick]

pitanje je koji sistem kotla, i grejanja, imas ugradjeno (i projektovano)- niskotemperaturni pa je tada takvo i dimenzionisanje radijatora ili klasicni visokotemperaturni 90/70C kada su manji radijatori.

kotlu pogotovu onome sa modulacijom plamena ne smeta stalna promena rezima rada, oni su ionako pravljeni da mogu da rade sa sanitarnom vodom (cele godine) u promenljivom rezimu.

ali, promena radnih uslova kotla narocito sa prirodnom promajom zahteva i kvalitetan izduvni sistem/ dimnjak da ne bi doslo do kondenzacije i "prokisnjavanja" kada radi na nizoj temperaturi.

kod fasadnog to je manje bitno jer se promaja prinudno stvara i ne zavisi od termosifonskog efekta.

za osecaj je ugodniji rezim niskotemperaturnog grejanja a i ekonomicniji, vazi niza temperatura bolje grejanje (toplota je ista naravno, prema potrebama datih prostorija).
uz to i manje pokrece prasinu, i ima manji subjektivni efekat promaje u prostoriji.