Odmah pocnem da kolegi drzim lekciju da je to zaista greh i da se ne treba tako ophoditi prema psu i pocnem da cupam krpelje. Najcudnije je sto je kerusa stajala mirno dok sam ih vadio, a to ume prilicno da boli (vadio sam ih par puta sam sebi kad se nakaleme na pecanju), ne mrda se i samo sto ne kaze hvala. Tu mi kolega sklopi pricu kako su tog psa dobili njegovi klinci, kako ga obozavaju ali ga uopste ne odrzavaju - samo ga hrane i ponekad setaju, a on nema vremena ni para da ga odrzava.......... Meni prekipi u glavi i samo sam mu rekao - "Trazi od mene sta hoces, pas ide samnom". On pocne da kuka kao ne zna sta da kaze deci, rado bi ga poklonio za Dz, ali ne sme zbog dece...... Ja odlucim da sacekam da mu se klinci vrate iz skole i popricam sa njima. Kad sam im pokazao koliko sam krpelja skinuo i koliko jos ima i kad sam im objasnio koliko je to opasno za psa i sta ima sve treba da odrzavaju jednog tako zahtevnog psa, klinci su popustili i dali mi psa u zamenu za nadogradnju kompjutera. Kuci sam morao jos tri puta da zaprasim psa i ponovo da skidam krpelje (potrosio 2 ampule za tri dana). Supruga je prvo htela da me izbaci iz kuce (moje kuce bre), a sledeceg dana je samovoljno preuzela brigu o psu dok sam ja na poslu, zgotivila je preko noci, a ko i ne bi - kad je kerusa umiljata kao macka. I evo kako sad izgleda posle nekoliko zaprasivanja, kupanja i par meseci "prave" hrane (a ne ostataka od rucka, tj. splacina). Dali smo joj ime LISA, sa dodatkom JDM WHITE BITCH, cipovali i sad jurim papire (posto je leglo registrovano) da bih mogao da je ocenim.
. Za divno cudo, ove godine na 4 ara travnate povrsine pas mi je pokupio tek 5-6 krpelja, dok je prosle godine bilo problema....
Dogovoricemo se kad bude vreme.
Tweet
Comment