Puklo intercooler crevo na 147JTD 8v

[dusan147]

U vezi sa overboost ventilom: kakve su posledice njegove disfunkcije? Da li pušta preveliki pritisak, pa ECU naredi safe mod ili javlja ECU da je pritisak veliki (a u stvari nije) pa se pritisak na turbini nepotrebno smanjuje. Radni pritisak za 147JTD 8v je oko 1.2bara, a u uslovima tuninga do 1.5bara-1.6bara.

Ako se stavi neki dobar filter za vazduh (BMC-CDA, model 85-150, baš taj tražim) i veći FM intercooler umesto fabričkog, turbina radi efikasnije i lakše postiže pritisak. Ako je overboost neispravan, neće ograničiti pritisak na 1.5bara ili 1.6bara (definisan u mapi) već će pritisak da ode na 2.2bara-2.4bara - što može da bude pogubno po moror... U boljoj varijanti ECU naredi limp (safe) mod.

Uzgred, a uz izvinjenje na digresiji, da pitam: na šta si tačno mislio kada si u temi o potrošnji dizela na JTD mašinama pitao da li može u trećoj preko 3000o/min?

U vezi sa torque limiterom, a dok se ne javi Lord_o21: u pitanju je parametar kojim se ograničava veličina obrtnog momenta (u Nm ili u % u odnosu na puni iznos, a sve u softveru za remap ECM2001 - Alientech) da bi se sprečilo oštećenje (ili samo proklizavanje) kvačila (lamele).
U gorem slučaju, ako iz bilo kojih razloga, set kvačila (lamela, korpa i druk ležaj) prenese preveliki moment na transmisiju/menjač (situacija sa novom i/ili sa tzv. sportskom lamelom) torque limiter sprečava ozbiljno oštećenje koje je skupo za popravku i potpuno onesposobi menjač. Naime mnogi su "maštali" da umesto "Valeo" seta kvačila (oko 200€) u 147JTD 8v ugrade neki "sportski" set i odgovarajući zamajac, ali predviđen za model 147GTA ili 159... U tom slučaju menjač postaje najslabiji deo sistema, ne može da prenese torque, koji nije ograničen u mapi i... Polovni 5st ili 6st menjač koji bi mogao da ide u 147JTD 8v je oko 450€-500€.

U mapu se (pretpostavljam tabelarno) unosi zavisnost torque/broj obrtaja - Na primer: za 2000o/min verovatno nema ograničenja, jer su motor i transmisija u inerciji, a za sve ispod (a posebno pri starovanju iz lera na800o/min) u cilju zaštite transmisije torque mora da se smanji. Koliko tačno - znaju tuneri (čitaj Lord).

Kao što sam napisao na jednom stranom forumu... u filmu sa naslovom "Alfa Romeo Tuning" postoje glumci sa glavnim i epizodnim ulogama, scenaristi, reditelji, producenti i publika... Ja sebe vidim kao publiku i kao scenaristu (jer me pre svega zanima radnja filma, a ne rediteljske/umetničke cake) - hoću da poznajem tehnologiju snimanja dovoljno dobro da me neki epizodni glumci (majstori, serviseri i prodavci delova, pre svih) ne foliraju.
Pozdrav. Dušan.

[PYSON]

stavka po stavka:

U vezi sa overboost ventilom: kakve su posledice njegove disfunkcije?

Sto se tice turbine, do nje ide vakuum crevo.
1. Ako stalno ima vakuuma (zaprljan sundjer na cevi br.3. npr.) onda je turbina stalno sa zatvorenim krilcima i motor de fakto nema snage.
2. Ako stalno nema vakuuma (pocepana vakuum creva, over boost ventil u kvaru...) onda je turbina stalno sa skroz otvorenim krilcima i non stop pumpa max output koji relativno linearno raste do nekog max outputa koji se dosegne na otrpilike 3000 O/min

Uzgred, a uz izvinjenje na digresiji, da pitam: na šta si tačno mislio kada si u temi o potrošnji dizela na JTD mašinama pitao da li može u trećoj preko 3000o/min?

Vezano za gore stavka 2.
U trecoj se to najlakse provaljuje.
Ako ne moze preko 3000 a MAP javlja over boost onda je pod stavkom 2. problem.

U vezi sa torque limiterom, a dok se ne javi Lord_o21: u pitanju je parametar kojim se ograničava veličina obrtnog momenta (u Nm ili u % u odnosu na puni iznos, a sve u softveru za remap ECM2001 - Alientech) da bi se sprečilo oštećenje (ili samo proklizavanje) kvačila (lamele).
U gorem slučaju, ako iz bilo kojih razloga, set kvačila (lamela, korpa i druk ležaj) prenese preveliki moment na transmisiju/menjač (situacija sa novom i/ili sa tzv. sportskom lamelom) torque limiter sprečava ozbiljno oštećenje koje je skupo za popravku i potpuno onesposobi menjač.

Da, naravno da znam sta je obrtni moment samo je moje pitanje u sustini kako se meri obrtni moment? Bilo koji fizicki parametar je merljiv, samo je pitanje kako?
Moja je procena da taj alat za remapiranje, kao i vecina tih alata, maskira mnoge stvari od korisnika.
Torque je stvar koja se (vrlo, vrlo verovatno izracunava) na bazi gomile drugih parametara: stepen brzine, senzor kvacila, EGR, leptir, spoljna temperatura, temperatura rashladne tecnosti, brzina kretanja, broj obrtaja motora...
A onda kao jedan zbirni parametar se koristi za dalje preracunavanje (tj biranje iz mape vec sracunatih vrednosti).

Jer mi je nemoguce da kod remapa se pumpa uvek ista kolicina goriva bez obzira na mnoge druge parametre.
Jos jedna stvar. STEINBAUER pravi power box-ove koji (kako tvrde) jedini ne menjaju nista na postojecim pritiscima (turbina, pumpa goriva, pritisak na rail-u) nego samo modifikuju ubrizgavanje, tj kolicinu, vreme i broj ubrizgavanja.

Ali, necu dalje na temu tuninga. Kad budem znao mnogo vise o tome, javicu se na tu temu.

Moja prica je uglavnom bila kako dobiti onu deklarisanu snagu bez obzira sto se mnogi sistemi prljaju, kvare i slicno, a ne potpada pod osnovne stvari kao sto je menjanje ulja i filtera.

[dusan147]

Da se vratimo temi...
E pa stiglo je crevo (naručeno prekjuče u "Barum - Optibelt" u Kisačkoj 41, 3200din sa poštarinom) i danas sam bio kod Bate (SportAusspuf) da stavimo to novo crevo.
Novo crevo je rebrasto i deluje mi da je jače od originala... Bata je imao izvesnu rezervu po pitanju čvrstoće novog creva, a ja otišao na Mišeluk da to proverim... Deluje da je sve OK. Nešto mi nema dima, a pre je bilo...
Dole su slike starog i novog creva i novo crevo ugrađeno na Alfu.
Unapred se izvinjavam zbog estetskih aspekata ovog zahvata jer novo crevo izgleda malo "traktorski" i nije baš primer za styling...
Ako izdrži - super, ako ne izdrži - pravićemo cev od prohroma...



Za PYSONa:
Pitanje:
Možda je smešno ali... da li je moguće de se vakuum zbog zaprljanog sundjera relativno sporo postiže (umesto trenutno, možda za sekundu-dve), pa se krilca turbine relativno sporo otvaraju i motor sporo postiže snagu?
Komentar:
Uopšte ne mora da se zna apsolutna vrednost obrtnog momenta u [Nm] da bi se on ograničio - dovoljno je iskazati procenat ili koeficijent smanjenja...

Inače, tvoj stav da je potrebno Alfu dovesti u što ispravnije stanje (posebno zbog tuninga) potpuno je opravdan. To nije preterivanje, već o potpuno legitimna inženjerska potreba da sistem funkcioniše što je moguće bolje. Voleo bih da je više takvih stavova i među majstorima, serviserima, prodavcima delova i dilerima automobila...
Pozdrav. Dušan.

[dusan147]

Mala dopuna:
Ovo "traktorsko" crevo se ponaša sasvim OK... Nisam primetio ništa što bi ukazivalo na problem. U međuvremenu sam obišao još neke firme u NS koje proizvode creva visokog pritiska, baš da vidim ko još može da pravi ovo kao rezervni deo. Poneo sam originalno 147JTD intercooler crevo kao "šablon". Niko nije mogao da napravi nešto takvog oblika, ali su svi ocenili moje "traktorsko" rešenje kao sasvim u redu. Naime, pritisak (oko 2.5bara) koji vlada u sistemu "turbina-intercooler-usis motora" za njih nije visoki pritisak... Nadam se da su u pravu. Ohrabren ovim možda zamenim i donje crevo (od turbine do intercoolera) baš ovakvim "traktorskim" samo manje dužine...
Ako i ovo crevo otkaže (što sada izgleda malo verovatno) onda mora da se ide na rešenje kao na slici (prohromske cevi+gumeni nastavci). Na nekim forumima tvrde da se pomoću ovakvih prohromskih cevi čak i dobije nešto na performansama, ali to bi trebalo uzeti sa rezervom.
Pozdrav. Dušan.

[dusan147]

Još manja dopuna:
Pregledom "donjeg" intercooler creva ustanovio sam da ima dve pukotine - verovatno nastale trenjem na kontaktu sa elementima upravljačkog mehanizma (inače česta pojava na Alfama). Od nedelje stiže crevo (Ø55mm, L=500mm), pa ću da slikam...
Pozdrav. Dušan.

[PYSON]

Za PYSONa:
Pitanje:
Možda je smešno ali... da li je moguće de se vakuum zbog zaprljanog sundjera relativno sporo postiže (umesto trenutno, možda za sekundu-dve), pa se krilca turbine relativno sporo otvaraju i motor sporo postiže snagu?

Nije smesno pitanje uopste. I meni se cini slicno kao i tebi. I ja sam ga ocistio ali mi deluje da ima neku zadrsku od tih sekund-dva.
Prvo slobodno vreme i provericu i kod mene tacno sta je u pitanju posto ovaj tvoj poslednji post:

Pregledom "donjeg" intercooler creva ustanovio sam da ima dve pukotine - verovatno nastale trenjem na kontaktu sa elementima upravljačkog mehanizma (inače česta pojava na Alfama). Od nedelje stiže crevo (Ø55mm, L=500mm), pa ću da slikam...

me neodoljivo tera da pomislim da je taj problem sa "kasnjenjem" odziva turbine vezan za probijeno crevo od turbine do intercoolera pa cu proveriti i moje.

I ako mozes, zaista bih te molio da snimis to staro crevo da vidim koliki je proboj. Naravno i novo crevo takodje.

Inace moje misljenje (mozda i tripujem) je da ta rebrasta creva zbog tih rebara sa unutrasnje strane stvaraju vrtlozenje koje usporava strujanje vazduha.
Zasto bi inace polirali (na primer) unutrasnjost usisnih grana i smarali se sa time ako nije bitno da li je glatko ili ne?

Mozda to i nema nekog uticaja na turbo motore?

Mozda bi uticalo samo na atmosferske?

Ne znam odgovore.

A dodatak samo na jednu stvar od ranije:
moj "omiljeni" EGR ventil
Nasao sam u jednom zvanicnom dokumentu firme Bosch (Common Rail systems) vrednosti za smanjenje temperature pri aktiviranju EGR ventila.
Knjiga je na slovackom jeziku i nisam bas hiljadu posto siguran ali otprilike:
-na svakih 1 stepen celzijusa nize temperature u prostoru za sagorevanje u odnosu na default, emisija azotnih oksida pada za 5%.

To mu nekako dodje da bi 100% smanjenje (potpuno uklanjanje) azot oksida bilo pri SAMO 20 stepeni celzijusa manjoj temperaturi.
Toliko o tome koliko bi se sistem VISE grejao ako bi se uklonio EGR.

PS: inace sam nabavio u e-book formatu "Diesel Reference Book" Pdf . Ima oko 500-600 strana i u sustini je termodinamika (nije interesantna nasim "majstorima" posto ima mnogo formula a nema slika uopste )

[dusan147]

Bilo je na forumima dosta fotografija oštećenog donjeg intercooler creva zbog trenja između spoljašnje površine creva i nekih elemenata motora i upravljačkog sistema (matice, zavrtnji i sl.)
Mogu da fotografišem to oštećeno donje crevo, ali prvo moram da ga nađem u servisu (možda ga nisu bacili) i da ga operem da se na snimku vide proboji... Izgled oštećenja (kao proboj tupim predmetom) ukazuje na trenje...
Postojanje proboja na tom crevu ima za posledicu smanjenje pritiska u sistemu za snabdevanje motora vazduhom, a time i smanjenje snage...
I meni se čini da rebrasto crevo ("mašinci" me stalno ispravljaju i kažu da su creva u stomaku, a da su u motoru fleksibilne cevi) može da izazove tzv. turbulentno tj. vrtložno kretanje i da bi najbolje bile glatke cevi, ali gde to naći?
Pozdrav. Dušan.