Dosadno lupkanje kod tocka

[Ljubo]

Dakle, da li možemo reći da je mit razbijen?

PRE SVEGA, želim da ti se zahvalim na detaljnom odgovoru.
Malo van teme, ali ako držiš neki servis obavezno mi javi gde mogu da te nađem!

Da se vratimo na temu, kao što rekoh, iz tvog odgovora su mi neke stvari jasnije i apsolutno se slažem da je logično i prihvatljivo.

Ipak, čini mi se da nisi sve parametre uzeo u obzir.

Amortizeri služe da smanje oscilacije vozila. A oscilacije izazivaju federi prilikom nailaska na manje ili veće neravnine na putu. A federi su spona između točkova (koji direktno trpe neravnine) i karoserije.
Apsolutno se slažem sa zaključkom da veći točkovi i šire gume izazivaju manje oscilacije vozila (ko je vozio sa sličnim gumama zna o čemu se ovde priča - auto je mnogo tvrđi). A zašto se ovo dešava? Federi postaji manje elastični (usled većeg pritiska na njih). Posledica je da i amortizeri manje osciluju.
Po tvome, manja oscilacija podrazumeva ređi, da tako nazovem, rad amortizera, manje grejanje, itd.

E sad, ključno pitanje, da li na dugotrajnost amortizera može da utiče i opterećenje u smislu potrebne veće sile da se spreče oscilacije? Odnosno, potrebna veća sila amortizera da bi se umirio auto?
Na primer, neki amortizer je projektovan da trpi 'udarce' od, lupam 100Nm (računato s obzirom na masu vozila, veličinu točkova i slične parametre). Promenom nekog od parametara, kao što je veličina točkova, amortizer sada mora da trpi, opet lupam 120Nm, tako da mu je sada radni vek umesto, i opet lupam 100.000km - 80.000km.
I još očigledniji primer sa kojim se većina nas upoznala barem u priči. Kada neko konstantno preopterećuje vozilo (Zastavin Poly - klasičan primer), šta najčešće riknjava? Pored ostalog i amortizeri!

Ovo je samo moje neko razmišljanje kao laika.

Unapred se izvinjavam ako negde pravim greške u koracima!

Pozdrav...

[sw.brick]

Ipak, čini mi se da nisi sve parametre uzeo u obzir

u pravu si, jos bi bilo duze i posledicno vise udavio.

tema je bogata i moze da se sagleda iz raznih uglova a samo vesanje i uopste dinamika vozila i sile koje nastaju u kretanju su raznorodne i mnogostruke.

kada bi se ozbiljnije dotakli tu bi krenulo vektorsko razlaganje sila, pa pokretne i nepokretne mase sa svojim inercijama, uticaji puta, itd itd.

sustina koju sam hteo da podvucem je da ako neki deo na autu crkne zasigurno je da ce morati da se promeni- sto se pre promeni finalni obracun odrzavanja vozila je jeftiniji i povoljniji po dzep.
svako odugovlacenje samo povecava rizik da se jos nesto pokvari i da ukupna cena popravke poraste.

kao pravilo, a svako pravilo ima i izuzetaka koji su doduse veoma retki kod auta po mom dosadasnjem iskustvu.

[sw.brick]

I još očigledniji primer sa kojim se većina nas upoznala barem u priči. Kada neko konstantno preopterećuje vozilo (Zastavin Poly - klasičan primer), šta najčešće riknjava? Pored ostalog i amortizeri

primer je dobar i poucan.
postoji jedna osobina koju je deklarisao proizvodjac vozila- nosivost.

ona je direktno vezana za konstrukciju vesanja, pre svega modul elasticnosti opruznog elementa (tvrdocu da skratim).

amortizer kada se otvori unutra ima jedan klip koji se secka gore dole u jednom cilindru i par ventila koji regulisu recirkulaciju ulja na odredjeni nacin (skraceno tzv tvrdoca amortizera).


taj klip ima predvidjeni hod samo u jednom delu cilindra, gde je cilindar obradjen da bude gladak i gde su zazori klip-cilindar projektovatni za namenu prigusenja.

van tog podrucja normalnog hoda klip nailazi na fizicke prepreke za koje nije projektovan i pre svega zaptivni elementi nailaze na krajnje tacke cilindra gde se mehanicki od udara ostecuju.

osteceno zaptivanje-> kraj radnog veka ubrzo.

iz principa rada se mozeizvuci zakljucak da nije amortizer krivac sam po sebi vec nepravilna upotreba vozila, odnosno sabijanje opruga tako da izgube svojstva elasticnosti (ne mogu da apsorbuju energiju oscilovanja) pa se svi udari sa puta prenose na amortizer direktno, i sa druge strane poremeti se geometrija (hod klipa) amoritizera unutra sto neminovno dovodi do kvara.

samo je pitanje, 10km, 100km ili 500km (ili vise) moze da otrpi amortizer pre nego sto mehanicki crkne.

da li na dugotrajnost amortizera može da utiče i opterećenje u smislu potrebne veće sile da se spreče oscilacije? Odnosno, potrebna veća sila amortizera da bi se umirio auto?

amortizer je samo jedan delic u mehanizmu kontrole dinamike vozila, i samo jedan deo trapa.

amortizer je sastavni deo projektovanja vozila i spregnut je sa silent blokovima, oprugama, tockovima, gumama, tezistem vozila, bocnim silama koje se ocekuju pri upotebi, prdvidjenoj nosivosti, vrsti puta po kome se vozi, itd...

fabrika uzima u obzir sve te (i jos razne druge) faktore i sklapa vesanje na nacin da odabere kompromis za zamisljenu upotrebu vozila od strane vozaca i predvidjene vrste podloge.

tu u matematiku ulaze i uglovi pod kojima se nalaze rukavci tockova ( i ostali uglovi trapa), ugao postavke amortizera prema oprugama i prema osovinama/ nosacima tockova itd.


to je znatno kompleksnija oblast nego sto izgleda na prvi pogled, a u praksi znamo da pojedini modeli auta brze "trose" amortizere od nekih drugih modela.

generalno pravilo- amortizer i opruzni element treba da budu uskladjeni sa (promenljivom) sa masama koje kontrolisu i vrsti podloge.

iskakanje amortizera van predvidjene zone rada dovodi do rizika ubrzanije pojave kvara, stoga bilo kakvo povecanje nosivosti auta zahteva i zamenu opruga isto kao sto i bilo kakvo tzv sportsko spustanje auta zahteva uz opruge i zamenu/ prilagodjavanje amortizera na nove uslvoe rada (i kraci radni hod).

idealno bi bilo da su opruge promenljive tvrdoce a amortizeri promenljivog prigusenja tacno prema trenutnim potrebama puta i trenutnoj masi vozila.

Citroen je to odavno resio hidraulickim sistemom koji promenljivim pritiskom menja te osobine.

druga vozila imaju slicne hidraulicke sisteme (proguglaj Boge Nivomat) sa promenljivim osobinama (Mercedes, Volvo su najbrojniji korisnici takvog sistema).

neka vozila imaju pneumatske sisteme gde se promenljivim pritiskom vazduha podesava tvrdoca opruga prema trenutnom stanju.


najnovije tehnologije podrazumevaju aktivno vesanje- senzori mere stanje puta i opterecenje vozila i trenutno tokom voznje podesavaju osobine opruga i amortizera (Mercedesi, Audiji, Rover, Jaguari, Volvoi, Opeli Astre, kojih sam se setio na prvu loptu).

neki i dalje koriste pneumatiku neki koriste feromagnetne fluide (ulja) u amortizerima pa onda elektricnim putem (zapravo elektromagnetnim) podesavajnu prigusenje amortizera.

ono sto sam video na demonstraciji a ostavilo snazan utisak je sistem koji je firma Bose razvila sa potpuno elektricnim oprugama i amortizerima a prikazano na oglednom primerku Tojote (ili bese Lexusa), koji radi savrseno.

jedina mana koju su pomenuli je cena i pitanje pouzdanosti odnosno zrelosti tehnologije izrade.


od gore iznetih sistema imam iskustva sa Nivomat sistemom i sa pneumatskim oprugama.

na svom autu sam ugradio pozadi pneumatske opruge sa podesavanjem tvrdoce jer imam potrebu povremeno da nosim teret, ugradio sam oko 100kg dodatne mase u gepek (kuka, LPG rezervoar, jos neke sitnice) a ne zelim da izgubim mogucnost da natovarim gepek stvarima.

epilog, napumpam opruge obicnom pumpom za gume, postanu tvrdje auto se podigne a amortizeri se vrate u stanje normalnog radnog hoda.
auto zadrzi osobine korektnog ponasanja na putu, radni vek amortizera nije ugrozen, zadnji kraj ne potone, svetla ne bacaju u vis, na volanu isti osecaj kao i sa praznim vozilom- sve u svemu udobnija i sigurnija voznja.

Monroe Air Max je komercijalna oznaka (ili Ride Leveler zavisno od trzista) i nudi se kao aftermarket za razna vozila, kao kit komplet.

sistem je manuelan, nema kompjutera nema senzora i vozac mora sam da napumpa/ ispumpa opruge prema procenjenim zahtevima opterecenja.

uz malo iskustva ne predstavlja problem, napravi se tabela kao npr-
za 100kg vise u gepeku dopumpati 1,5 bar
za 200kg dopumpati 4 bara
za 300kg dopumpati 6-7 bara.

uz pocetnih 520kg nosivosti i dodatnih 300kg dodje se do 800kg nosivosti, dovoljno po meni.
za vise teretna prikolica pozadi ili pravi kamionet/dostavno vozilo kao resenje.

sta sam hteo da kazem, svaka izmena upotrebe auta u odnosu na fabricku pretpostavku ( i kompromis odabira elemenata vesanja) bilo povecanja nosvisti bilo 'sportske' pripreme vozila zahteva pazljivo uskladjivanje raznih pojedinacnih elemenata vesanja u jednu skladnu i funkcionalno optimalnu celinu.

to bi neki rekli da je nauka za sebe, sto u sustini i jeste- bazira se na matematici i fizici kao baznim naukama koje objasnjavaju kako i zasto..


tokom kretanja vozila uvek postoje sile akcije i reakcije odnosa vozilo-put i uskladiti sve sile na optimalni nacin je kunst.
tesko je napraviti udobno i sportsko vozilo po osobinama vesanja, moze se i to, stoga se obicno bira laksi put da se sve otvrdne da ispadaju zubi nalik kartingu uz promenljive domete koliko se uspelo u savladjivanju dinamike vozila.

net je prepun matematike, objasnjenja manje ili vise pisanih obicnim jezikom, ima enciklopedija koje pokrivaju vesanje, Monroe.com ima citav kurs o vesanju, itd....pa kome nije dosano da sve to cita stiva ima napretek.

[Ljubo]

Myth busted?

Odoh da pretražujem po netu kako si preporučio...

Btw, naručio sam Kayabine amortizere za po 3.300,00din / kom, sa besplatnom kurirskom dostavom u Kraljevu. A kad sam vec narucivao, dodao sam i Philips VisionPlus par sijalica.
Neverovatno koliko ima 'dranja' sa ovim delovima, pretpostavljam i više jer su u pitanju 'skupi' japanski delovi, pa ko koga stigne.
Imao sam ponude istih od 3.300 pa do 6.500 din... cak ovu poslednju cifru je nudio ovlašćeni serviser.

Ne reče mi da li držiš neki servis, odnosno da li su ti vozila samo hobi.

Pozdrav

[Srdjan]

A gde si nasao Kayabu za te pare??? Ja kada sam trazio za moju primeru rekli su mi da je 100eura komad...

[Ljubo]

Nisam siguran da li je ovde dozvoljeno reklamiranje.

Kome treba, nek se javi na PM.

[sw.brick]

ne drzim servis, hobi-amater

[Ljubo]

ne drzim servis, hobi-amater

Ako si imalo vešt u praksi kao u teoriji, možda da razmisliš da pređeš u profesionalce?


P.S. Kako su mi rekli da se ovde može reklamirati, evo i sajta prodavnice gde uzimam amortizere. (shit, zaboravio sam na manžetne...)

http://www.autosandor.co.yu/

[Ljubo]

A gde si nasao Kayabu za te pare??? Ja kada sam trazio za moju primeru rekli su mi da je 100eura komad...

Amortizeri zadnji zamenjeni (btw, i na autu su prva ugradnja bili KYB), vise se ne cuje lupkanje (svaka mi cast sto sam pogodio sta je u pitanju), auto mnooogo meksi nego sto je bio.
Sad se cak i razmisljam da zamenim i prednje, mada bi trebalo da su jos citavi.

Ispalo ovako:
- zadnji amortizeri KYB, 2 x 3.300 = 6.600 din
- gumene manzetne za iste, 2 x 600 din = 1.200 din
- rad 1.800 din
----------------------------------------------
total : 9.600 din, cca 110 eur


P.S. a mogao sam da prodjem i sa amortizerima od po 6.500 din (x 2 = 13.000 din), montaza po komadu 1.600 din (x 2 = 3.200 din), total 16.200 din, bez manzetni.

[Miljan]

Kad si vec menjao trebao si sva 4, to je najbolje.

[sw.brick]

super da je kvar resen.

ja ti odmah rekoh, cim iscuri amortizer je za bacanje.
sada znas iz prve ruke i koliko da verujes majstoru koji te je savetovao da nije vreme da menjas amortizere.

btw, proveri i prednje, oni obicno brze stradaju od zadnjih posto su dodatno na upravljackim tockovima.
i da li se menjaju celi amortizeri (opruzna noga) ili samo ulozak , sto je dosta jeftinije.

Kayaba je obicno prva ugradnja kod japanskih proizvodjaca, poznata po premium kvalitetu godinama.

[ada]

da ne otvaram novu temu ali gde ima da se kupi kajaba!!!! i da li je moguce da za mog kosookog jedan monro kosta 8500 dinara

[sri98]

JAPAN X, BGD, Savska ulica.

http://www.halooglasi.co.yu/25/286/18.shtm

[Ljubo]

sada znas iz prve ruke i koliko da verujes majstoru koji te je savetovao da nije vreme da menjas amortizere.

Mozda sam zaboravio da napomenem da je taj pregled on odradio pre godinu dana... Automobil sam vozio jos 10 meseci dok se nije pojavilo lupkanje.
Moze se reci i da je bio u pravu.

Zakljucak, naravno da je uvek najbolje resenje svaku sitinicu odmah popraviti da se ne bi nesto vise nekim slucajem poj...alo.

Ali, ko nije pri parama (mi kao narod uopste), uvek cekamo da vidimo posledice kvara kako bi krenuli sa popravkama.

Prednji amortizeri... sacekace malo.

Pozdrav!

[sw.brick]

Ali, ko nije pri parama (mi kao narod uopste), uvek cekamo da vidimo posledice kvara kako bi krenuli sa popravkama

jeste slazem se, takva zivotna filozofija je siroko rasprostranjena sirom Balkana, posledica toga i jeste da nikada nismo pri parama jer uvek placamo dva puta /skuplje nego prvotbitno potrebnu popravku kada narastu troskovi zbog povecanog obima kvara.
pricam generalno, ne samo o autima.

i posledicno uvek ostanemo sa manje para nego sto je bilo zaista nuzno, i krug se zatvara- mi kao narod uopste smo stalno u fazni "nije pri parama".

pricamo o opstem, nista licno